Sombor.info

U petak, 16. septembra u Narodnom pozorištu Sombor, sa početkom u 19 časova, somborska publika imaće priliku da čuje jedinstvenu antologiju srpske sabrane muzike na koncertu „Iznad Istoka i Zapada“, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“, uz podršku Grada Sombora.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ tematski obuhvata period srednjeg veka, nemanjićke Srbije, preko najznačajnijih etno zapisa i instrumentalnih bravura od Kosova do Vojvodine, do dvadesetog veka u srpskom izvornom nadahnuću remek dela našeg čuvenog meloda pojca i kompozitora čuvenih pesama „Vostani Serbije“, „Oj Kosovo, Kosovo“, „Oj Prizrene grade“ i mnogih drugih kompozicija, čuvenog Ljubomira Ljube Manasijevića.

U solo i duetskim numerama sa legendom srpskog pojanja učestvuje i sopran kristalne čistoće, novosadska operska diva, mr Zorica Belić, dok instrumentalne bravure celokupnog programa pripadaju orkestru specijalizovanom za ranu muziku sa autentičnim starim instrumentima poput carigradske laute, ćure, šargija, goča, blok i traverzo flaute, tarabuke i mnogih drugih autentičnih instrumenata koji se ne mogu često čuti na koncertima.

„Iznad Istoka i Zapada“, petak, 16. septembar, u 19 časova, Narodno pozorište Sombor. Ulaz je slobodan!

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Sombora od fašističke okupacije, 21. oktobra, Grad Sombor i ove godine dodeliće Oktobarsku nagradu pojedincu kao priznanje za rezultate u višegodišnjem radu od značaja za grad.

Predloge za dodelu Oktobarske nagrade mogu podneti pojedinci, grupe građana i institucije, odnosno pravna i fizička lica sa sedištem na teritoriji Grada Sombora prijavom na javni poziv. Predlozi se podnose Komisiji u pisanoj formi sa obrazloženjem koje sadrži biografske podatke o kandidatu i rezultate rada kandidata.

Obrazloženi predlozi u zatvorenim kovertama dostavlјaju se lično u Uslužnom centru Gradske uprave rada Sombora, ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Odelјenje za duštvene delatnosti, Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelјe i nagrade, Trg Cara Uroša 1, 25101 Sombor, sa naznakom „Predlog za Oktobarsku nagradu-ne otvarati“.

Kada se ubrzana privatizacija nefunkcionalne društvene imovine pretvorila u sveopšti grabež, preko noći su prestali da postoje nekadašnji industrijski giganti, čiji su se radnici našli na ulici.

Najteže su bili pogođeni veliki sistemi poput „Zastave automobili“, za čiju se kragujevačku centralu pronašlo rešenje u prodaji italijanskom Fijatu, ali ne i za „Zastavin“ somborski pogon za proizvodnju specijalnih automobila, odnosno takozvanih dostavnih vozila.

Godinama su hale somborske „Zastave specijalni aumobili“ zvrjile prazne, pošto je sa proizvodnih traka, usled prekida lanca snabdevanja, tek sporadično silazila po koja dobrano tehnološki zastarela „skala“ i „florida poli“. Uskoro je proizvodnja potpuno stala. Obećavali su političari da će se proizvodnja obnoviti, ali od toga nije bilo ništa. Stečajno-likvidaciono rukovodstvo najvećeg somborskog industrijskog kompleksa, uspelo je samo da iznajmi hale, a tehnološki zastarele prese i proizvodne linije proda u staro gvožđe, ne bi li preostalim radnicima isplaćivali minimalac, a sebi nikad obelodanjene premije.

Od zakupca do vlasnika
„Grin siti” je 2013. godine zakupio hale somborske „Zastave- specijalni automobili“ kao srpsko-grčka kompanija u većinskom vlasništvu Dejana Stojanovića sa manjinskim udelom grčke Orhid mantis grupe, vlasnice Marie Mitorgiani. Na licitaciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, pre dve godine ova kompanija je za 146 miliona dinara konačno i kupila 40 objekata, tehnološku i kancelarijsku opremu, alat i inventar somborske „Zastave“ čija je vrednost početno bila procenjena na 720 miliona dinara.

Tako je 2013. u puste i hladne hale „Zastave–specijalni automobili”, uz opravdani i očekivani skepticizam ovdašnje javnosti, kao zakupac, uselјena srpsko-grčka kompanija „Grin siti” (Green city). Skoro deset godina kasnije, od nekadašnjeg zakupca sa svega oko 15 zaposlenih, ova firma je postala značajni privredni subjekat na zapadu Bačke, u čijim halama danas brojni radnici obezbeđuju egzistenciju svojih porodica.
Pogone je ovih dana posetio somborski gradonačelnik Antonio Ratković sa saradnicima, a u preduzeću „Green city international“ dočekali su ih vlasnik i direktor Dejan Stojanović i direktor proizvodnje Slobodan Čota. Preduzeće se bavi metalnom industrijom, odnosno proizvodnjom podzemnih i nadzemnih kontejnera za smeće, koji se nalaze u gradovima širom sveta.

- Naš proizvodni program ide u nekih 140 zemalјa, od Australije do Južne Amerike, a jedini kontinent koji prodajom svojih proizvoda ne pokrivamo je severnoamerički. Naša firma je izvozno orijentisana i u zavisnosti od godine između 90 i 95 odsto proizvedenih kontejnera ode u izvoz – kazao je Stojanović i upoznao gradonačelnika s podatkom da kompanija konstantno ima otvorene konkurse za inženjere i za varioce. - Do početka ove godine, odnosno do januara smo imali stotinu zaposlenih, trenutno imamo 150, tako da smo ove godine podigli broj radnika. Gradonačelnik Ratković istakao je da se Sombor ponosi što se kontejneri koji se ovde proizvode mogu videti u velikim svetskim centrima, poput Pariza.

- Drago mi je, s obzirom na to da sam pre godinu dana bio u ovoj kompaniji, da danas vidim mnogo nove opreme, što je najbitnije da su uređeni proizvodni kapaciteti i da se iz dana u dan ovde zapošlјava sve veći broj lјudi – rekao je Ratković, podsećajući da je „Grin siti” za manje od deset godina udesetostručio broj zaposlenih.

Izvor: Dnevnik.rs

Kartodrom u Kuli biće u nedelјu domaćin finalne trke Šampionata Srbije u kartingu. Sportski auto i karting savez Srbije organizuje ovaj događaj, a Zlatko Dobrota ispred ovog saveza rekao je nešto više o propozicijama takmičenja, kao i o satnici održavanja:

„Ovo je karting šampionat, to jest zvanično prvenstvo Srbije u kartingu. U nedelјu nas očekuje finalna trka ovde u Kuli, druga po redu ove godine. Očekujemo spektakl na stazi, zato što se odlučuje o šampionima i u klupskom poretku i po klasama što se tiče samih vozača. Verujem da će borba biti prava i fer, kao i veliki broj vozača. Nadam se da će nas vreme poslužiti i, kao uvek, dobrodošlica je ovde u Kuli uvek prisutna, kako od strane Opštine Kula i Turističke organizacije opštine Kula, tako i od samih domaćina ovde na stazi. Takmičenje se zvanično otvara u 07:30 časova, ali to je onaj deo gde se radi papirologija i prijave za trku. Warm up, odnosno zagrevanje je obavezan deo za takmičare i on startuje u 9 časova, dok zvanične kvalifikacije kreću u 11 časova. Svečano otvaranje trke je u 12 časova, dok je 15 minuta kasnije start prve trke, pošto imamo tri trke u toku dana za sve kategorije. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve građane iz Kule i okoline da dođu, ako žele i da učestvuju, i da svojim prisustvom ulepšaju ovakav jedan spektakl“.

Prijave su moguće u subotu od 10 do 18 časova, kao i u nedelјu do 11 časova, radi efikasnijeg i pravovremenog organizovanja takmičenja. Organizatori apeluju da se ponese duboka obuća i dugačak donji deo odeće, kako bi se ispoštovali svi bezbednosni protokoli. Osim Sportskog auto i karting saveza Srbije i Opštine Kula, organizaciju trke podržali je i Turistička organizacija opštine Kula.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu od kružnog toka ka Prigrevici smrtno je stradao Apatinac B.K.

On je, nezvanično saznajemo, motorom sleteo sa puta, a kad se ova saobraćajna nesreća tačno dogodila nismo uspeli da saznamo. Nesrećni mladić poslednji put je viđen sinoć u Svilojevu, gde je došao motorom.

Uviđaj do objave ove informacije još uvek je u toku.

Telo stradalog mladića biće poslato na obdukciju u Novi Sad, nakon koje će se preciznije znati vreme i uzrok smrti.

Izvor: apatinskenovine.rs

 Trudeći se da turizam, kao privredna grana dobije što veći udeo u ostvarivanju prihoda za ovdašnje stanovništvo, Turistička organizacija grada Sombora je ovih dana pokušala u najbolјem svetlu da predstavi ponudu grada i njegove okoline u Sloveniji, u okviru manifestacije Dani Vojvodine. Slovenci su, inače, sve brojniji turisti koji posećuju severnu srpsku pokrajinu.

Gradovi u kojima su organizovani Dani Vojvodine su bili Ljublјana i Portorož, a posetiocima je prezentovana turistička ponuda celokupne AP Vojvodine, sa akcentom na vinski turizam, predstojeće manifestacije, kulturne sadržaje, kao i cikloturizam. Turistička ponuda Sombora je predstavlјena kroz promotivne materijale kulturnih ustanova, smeštajnih kapaciteta, gastro i ugostitelјskih objekata, bogatom ponudom okoline grada, poput Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“ i biciklističke rute „Evropski Amazon“, starih zanata, a posetioci su mogli da degustiraju vina somborskih vinara, pošto je u Ljublјani organizovano „Vojvođansko veče“ sa degustacijom najkvalitetnijih vojvođanskih vina i hrane, uz zvuke tamburaške muzike.

Na „Vojvođanskoj večeri“ predstavlјene su, pored ostalih i somborske vinarije „Vučji podrum“, „Švelјo“, „Jokić“ i vinarija „Vrt“ čija su vina, nakon brojnih evropskih priznanja, trijumfovala i na netom završenoj manifestaciji „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, na kojoj je njeno premijum vino „Sivi pesak“ , proglašeno za najbolјe belo vino na Balkanu.

Izvor: Dnevnik.rs

Sombor će u subotu biti domaćin manifestacije „DDOR Olimpijska staza“ koju organizuju Grad Sombor, Olimpijski komitet Srbije i kompanija „DDOR osiguranje“, sa cilјem promocije olimpijskih vrednosti i takmičarskog duha.

Svako ko je zainteresovan da nauči nešto više o olimpijzmu i olimpijskim vrednostima, uspesima naših Olimpijaca i da da podršku našim olimpijcima na putu ka Parizu, u subotu, 10. septembra, na Trgu Svetog Đorđa u Somboru može da uzme učešće u manifestaciji.

„Olimpijska staza“ će kroz pet zanimlјivih poligona koje uklјučuju kviz znanja, poligon spretnosti i igre memorije, voditi učesnike koji mogu da se prijave kao pojedinci, u parovima ili grupi do pet osoba. Pravo učešća ima svako od 7 do 77 godina, a za učešće mogu da se prijave onlajn ili na licu mesta. Za maloletna lica potrebna je saglasnost roditelјa/staratelјa.

Svi učesnici „Olimpijske staze“ dobiće pravila takmičenja, posebno dizajniraane majice, poklon pakete kompanije „DDOR“, a za najuspešnije pripremlјene su vredne nagrade.

Na teritoriji Grada Sombora u toku su radovi na revitalizaciji državnog puta od Sombora do Bačkog Brega i državne granice. Radovi se trenutno sprovode u Bezdanu, a njih su danas obišli Darko Kosanović i član Gradskog veća, Đorđe Zorić.

„Nalazimo se u Bezdanu, gde preduzeće „Vojput“ izvodi radove koje finansiraju „Putevi Srbije“. Ovo je put koji je revitalizovan i kompletno presvučen. Okončanje radova se očekuje krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra meseca. Radi se o završetku projekta od Sombora do državne granice sa Mađarskom. U toku je završetak deonice radova od Bačkog Brega, pa do izlaska iz Bezdana“, rekao je Kosanović.

Uređenje ove deonice puta ima višestruki značaj, prema Kosanovićevim rečima, najpre zbog lakšeg protoka teretnog saobraćaja, zatim radi povećanja bezbednosti u saobraćaju, a naposletku u velikoj meri će Bezdancima olakšati kretanje kroz naselјeno mesto, ali i pobolјšati povezanost sa Somborom.

Bilo da se radi o izloženosti nasilnim medijima, igranju uzbudljive igre ili dopisivanju sa prijateljima, sve te interakcije povećavaju kognitivno uzbuđenje, što zauzvrat može da smanji pospanost.

Jako veštačko svetlo, uključujući i mobilne telefone, zaustavlja proizvodnju hormona melatonina. Američka studija sa Univerziteta Kolorado pokazala je da večernja izloženost predškolaca jakoj veštačkoj svetlosti skoro u potpunosti ometa proizvodnju melatonina.

Taj hormon je zadužen za regulisanje unutrašnjeg sata organizma, govori nam kad smo umorni ili gladni, a važan je i kao borac protiv slobodnih radikala u telu, čime nas štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Autori primećuju da deca i adolescenti koji ostave telefon ili računar preko noći u svojoj spavaćoj sobi imaju znatno veću verovatnoću da će imati problema sa spavanjem piše u studiji.

Više od 75 odsto mladih ima uređaje koji imaju ekran u svojim spavaćim sobama, 60 odsto koristi te uređaje za komunikaciju sat vremena pre spavanja, a 45 odsto koristi svoje mobilne telefone kao alarm.

U sprovedenom istraživanju, deci između tri i pet godina, koja su sat vremena pre spavanja bila izložena jakom svetlu lampe, proizvodnja melatonina prestala je nakon 10 minuta, a stanje je ostalo isto i sat vremena nakon što se svetlo ugasilo.

To, zaključuju naučnici, uveliko može da naruši kvalitet sna, ali i prouzrokuje dugoročno veće probleme.

Druga studija je sprovedena na deci uzrasta od devet do 16 godina i prvi zaključak je da jako svetlo više utiče na mlađu djecu.

Ispitanike su podelili u tri grupe i izložili ih trima različitim izvorima svetlosti. Prigušeno svetlo stopiralo je proizvodnju melatonina za oko devet odsto, umereno svetlo za 26, a jako svetlo za 37 odsto kod mlađe dece. Kod starijih su rezultati bili bolji.

Takođe, naučnici upozoravaju na opasnost od pametnih telefona i tableta, koji su dostupni i najmanjoj deci jer im narušavaju dnevni ritam.

Deca su često pred spavanje izložena veoma jakom svetlu, i to u blizini lica. U najgorem slučaju, napominju, dugotrajna izloženost tom svetlu pre spavanja može da dovede do depresije ili težih bolesti.

„Mobilni telefoni su krivi za odlaganje fizioloških promena u telu koje bi trebalo da se dogode u sumrak. Kako ih odlažu, tako pada i kvalitet sna, a to može da izazove depresiju i promene raspoloženja“, navodi se u studiji.

Studija napominje koliko je malo svetla potrebno za uticaj na spavanje i cirkadijalni ritam kod male dece i da je potrebno napraviti smernice za roditelje i proizvođače uređaja.

„Predškolske godine su veoma osetljiv period razvoja, tokom kog korišćenje digitalnih medija postaje sve prisutnije. Mnogo toga ne znamo o tome kako to može da utiče na san i telesni sat kod male dece“, objašnjavaju autori.

Ono što bi još trebalo istražiti je uticaj električne rasvete na trudnice i kako to menja proizvodnju hormona, ali i razvoj fetusa, prenosi 24 sata.hr.

Na prvom međunarodnom sajmu vina, koji je održan u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" u Beogradu, među više od 400 izlagača iz 22 zemlje sveta nagradu za najbolje belo vino dobila je porodična vinarija Tripković za vino pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ovi vinogradari iz Riđice kažu da su ponosni što je vino napravljeno sa riđičkih vinograda gde su radili njihovi preci i što je baš to vino ponelo ovu prestižnu titulu. video icon
Vinarija porodice Tripković čiji se vinograd nalazi u okolini Riđice dali su najbolje belo vino balkana - pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ističu da je ljubav prema vinogradarstvu i rad na kvalitetu dao do sada mnoga prestižna priznanja u Italiji, Grčkoj, Austriji, Hrvatskoj i Bugarskoj, a očekuju i oznaku geografskog porekla.

“Znao sam da imamo dobro vino, mi smo za to vino već dobili Zlatnu medalju u Grčkoj, ali da ću biti proglašen za najbolje vino i da ćemo dobiti 96 bodova, da su to pet mastera vina, ljudi koji su se potpisali u komisiji, to sam mogao samo da sanjam”, saopštio je Radoslav Tripković, vlasnik porodične vinarije “Vrt”.

“Godine 2011. smo zasadili svoje prve vinograde, a 2014. i 2015. su krenula prva flaširana vina. 2017. godine smo dobili bronzu za pesak sivi..”, izjavila je Gabrijela Tripković, vlasnica porodične vinarije “Vrt”.

Na tri oko tri hektara od sorti uzgajaju sovinjon, pino griđo, žuti muskat, frankovku i merlo, a godišnja proizvodnja je 35.000 litara vina od kojih su bela najtraženija.

“Moji su došli u Riđicu još 1740. godine i ta ljubav je od mojih predaka ostala u meni. Vratio sam se na selo i dokazao sam da ljudi mogu da žive na selu. Mi smo vratili kompletno imanje Tanurdžića koje je bilo u posedu mojih predaka. Znamo da ta zemlja ima nešto posebno i da ima neki dar i da duh tih mojih predaka živi u toj zemlji, jer su oni sa velikom mukom i puno ljubavi uspevali da prehrane svoje porodice”, kazao je Radoslav.

“Uglavnom nam pomažu naša deca, imamo dve ćerke i sina. Pošto je sve veće interesovanje za vinski turizam i predstavljanje vinogorja, pokrenuli smo eku lepu priču u Riđici i predstavljanju riđičkog vinogorja i priključili se subotičkom rejonu”, saopštila je Gabrijela.

Talas vinogradarstva u Riđici aktuelan je poslednjih desetak godina, trenutno ima oko tridesetak vinogradara i četiri vinarije. Vrhunski kvalitet vina Tripkovića kažu da daje kvalitetan rod na jedinstvenom crnom, sivom i braon pesku.

Izvor: RTV