Sombor.info

U jutro prve ovogodišnje srede u maju izvršen je destruktivan i dehumanizovan čin. Deca su ubijena. U školi su ubijena. Ubio ih je drug iz školske klupe. Nije se desio zemljotres niti je poplava probila Savski nasip zbog njegovog nezakonitog prokopavanja od strane 1.001 ilegalnog splava i gradske uprave.

Zlo određujemo kao postupanje koje nepravedno ili nepotrebno izaziva patnju, bol ili smrt drugog ljudskog bića. Zlo je ono što se 3. maja dogodilo učenicima u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.

Administrativno zlo je etički koncept koji predstavlja postupanje javnog službenika na način koji jeste u skladu sa onim što je propisano, ali je istovremeno i fundamentalni izazov etičkim osnovama na kojima počiva javna služba. Administrativno zlo je ono što se od 10. maja događa učenicima ove škole koji su preživeli užasan događaj nedelju dana ranije. A ovo zlo vrši država, nad žrtvama, i nema ikakvih naznaka da će prestati.

Nakon užasnog, tragičnog događaja, Krizni štab je donosio odluke bez bilo kakvih konsultacija sa roditeljima. Kada je Savet roditelja tek počeo sednicu kako bi te odluke korigovao, roditeljima su poslati imejlovi sa sadržajem koji je tu sednicu obesmislio. Više od dva sata pre nego što je sednica Saveta roditelja završena, mediji su već objavili odluku direktorke škole o „Rasporedu aktivnosti“ koja jednoznačno uspostavlja kontinuitet viktimizacije đaka „Ribnikara“.

Deca su stavljena u situaciju da ili ostanu kod kuće, i na taj način budu izolovana, ili da se vrate u školu već sutradan ujutru. U istu zgradu! U zgradu u kojoj su i dalje vidljive rupe od metaka. U zgradu gde deca vrlo dobro znaju na kojim mestima je obrisana krv njihovih osam školskih drugara kao i Draganova krv, koji je radeći posao obezbeđenja u školi voleo našu decu i brinuo o njima do svog poslednjeg udaha. U zgradu koja je delima dečaka odraslog s našom decom postala gubilište nevinih, postradalih ni u ratu niti u nekom sukobu, već u školi. Nepojmljivo.

Od zvanične retorike o podršci deci i roditeljima, nije bilo ništa, jer smo u svega nekoliko dana došli do prisile nad decom. Uvažavaju se samo neke emocije, samo neke potrebe, samo neka prava i samo neke vrednosti. Došli smo dotle da deca koja žele da budu sa drugarima i nastavnicima u školi to mogu da urade samo ekskluzivno, ako dođu u istu zgradu u kojoj se odigrala tragedija. Deca i roditelji koji bi želeli psihopodršku, to mogu da dobiju samo u školi, u toj prokletoj zgradi.

Došli smo dotle da bi sad trebalo zagovarati inkluziju svih žrtava. Jer se država odjednom setila svojih zakona! Zbog procedure javnih nabavki i procedure o polaganju završnog ispita onemogućava se efikasno renoviranje školske zgrade i diskreciono odlučivanje za sadašnje osmake i sedmake koji su neposredno pogođeni u tragediji.

Ta država u kojoj se inače lex specialis donosi u magnovenju, „ako se to Vladaru svidi“, ta država koja krši sopstvene propise i dovodi u pitanje same temelje pravne države, ta država smatra da je u ovom slučaju neophodno striktno se pridržavati zakona, jer je važnije unesrećiti 1.070 dece u školi „Vladislav Ribnikar“ nego otkriti da je car go.

Jer car nema potrebnu etičku kompetenciju niti je spreman da preuzme odgovornost za svoje etičko rasuđivanje kako bi što pre omogućio početak obnavljanja života, podršku deci koja su najvažniji resurs svakog društva, pa čak i onog u kome neometano divlja neoliberalizam, jer – uloga društvene reprodukcije, bla, bla, bla.

Ono čega se država nije setila, iako se u svetu to smatra dobrom praksom, jeste da opredeli neki prostor u blizini škole kao alternativnu lokaciju za decu iz „Ribnikara“ i njihove nastavnike, koja neće predstavljati logistički problem roditeljima zbog udaljenosti u odnosu na prvobitnu školsku lokaciju. A takva lokacija postoji, u parku Tašmajdan, na mestu gde deca rado borave, mestu koje se višedecenijskim organizovanjem smotre „Radost Evrope“ kao i raznim kreativnim programima koji se odvijaju tokom cele godine gotovo nameće kao optimalan prostor za oporavak dece sa iskustvom đaka u školi u kojoj se desila užasna tragedija.

Elementarna društvena solidarnost nalaže da se prostor Dečijeg kulturnog centra stavi na raspolaganje ranjivoj deci. Prilagođavanje tog prostora da primi decu i nastavnik iz „Ribnikara“ sa podrškom, na nekoliko meseci, nikako ne bi smelo da se upotrebi kao argument da je reč o nemogućoj misiji. Zašto Krizni štab ne pominje alternativnu lokaciju za boravak dece iz „Ribnikara“? Zato što se ne uklapa u proklamovni početak „normalizacije“ samo nedelju dana nakon tragedije? Koji li su to genijalci iz Kriznog štaba smislili, neka im je normalno sve u 16.

Ono što administrativno zlo čini različitim u odnosu na opšti fenomen zla je činjenica da je njegova pojava najčešće maskirana usled čega postoji privid da oni koji čine zlo postupaju u okvirima svoje organizacione funkcije. Štaviše, u okolnostima koje predstavljaju moralnu inverziju, ljudi lako upadaju u postupanje kojim čine administrativno zlo pri tom verujući da postupaju ne samo ispravno, nego u skladu sa zahtevom da čine dobro.

Upadljivo nedostaje dijalog o vrednostima u svim razgovorima „struke“. Kao izuzetak u tom smislu izdvojili su se samo psihoterapeuti koji su u javnosti govorili o uzrocima i pravcu za izlazak iz krize u kojoj smo se kao društvo našli. Oni znaju da integritet ličnost zavisi od vrednosti i da je uzrok ove tragedije, suštinski, sociološke, a ne psihološke prirode.

Ja-pa-ja vrednosni kod je ono što je njen neposredan povod. Zar nismo ništa razumeli, ništa naučili? Institucije postoje da bi regulisale društvene transakcije, što se odnosi i na otklanjanje pretnji koje pojedince i zajednicu ugrožavaju. A insistiranjem na sprovođenju administrativnog nasilja nad neposrednim žrtvama zločina u školi institucije potvrđuju dominaciju kulture nasilja. Ovakva distorzija u sistemu vrednosti potkopava državu iz temelja.

Za promenu je potreban diskontinuitet, i to ne samo sa vladajućom kulturom (ne)sećanja.

Izvor: danas.rs

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor i Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i ove godine dodeljuju nagradu Zlatno pero Ravangrada, a povodom 24.maja, Dana Ćirila i Metodija – slovenskih prosvetitelja, koji su glagoljicom udarili temelje slovenske pismenosti.

Posle dosadašnjih dobitnika Milana Vojnovića, dr Branislava Danilovića, Nikole Maširevića, Milenka Popića, Zdenke Feđver, Milana Stepanovića, prof. dr Mare Knežević i publiciste Dušana Kolundžije, Davida Kecmana ove godine je žiri (David Kecman, književnik i novinar, Branislav Ćurčić, istoričar, i Vesna Šašić, dramska umetnica i direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić“Sombor) odlučio da priznanje pripadne prof. dr. Stojan Berber, pesnik, prozni pisac, antologičar, urednik listova i časopisa, univerzitetski profesor i pisac udžbenika iz oblasti medicine.

Priznanje će biti uručeno javno u sredu, 24. maja, u 18 časova u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2.

Ovogodišnje izdanje uveličaće nastup orkestra GKUD „Ravangrad“, na čelu sa Danijelom Vagić.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice poginulo, četvoro je zadobilo teške i četvoro lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je troje a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je troje lica zadobilo teške i troje lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je dvoje vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice poginulo i jedno zadobilo teške telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana 35 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 180 prekršajnih naloga.

Povodom 140 godina postojanja Gradski muzej Sombor pripremio je nekoliko autorskih projekata, a prvi je velika izložba arheološkog odeljenja. U četvrtak, 18. maja otvara se izložba „Krug života i smrti – prstenje iz srednjevekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor“. Autor postavke je arheolog Viktorija Uzelac, a izložbu će u 18 časova otvoriti Divna Gačić, muzejski savetnik arheolog iz Muzeja grada Novog Sada.

Nedelju dana kasnije, 25. maja biće otvorena izložba „Krug života i smrti – analize drugačijih perspektiva“ čiji autori su Anđelka Putica i Viktorija Uzelac, viši kustosi arheolozi.

Ova izložba rezultat je interdisciplinarnog istraživanja i analiza predmeta sa nekropola. Cilj izložbe je da ukaže na nova saznanja i da predstavi jedan manji deo aktuelnih muzejskih akvizija koje potiču sa arheoloških istraživanja i iskopavanja u proteklih 20 godina na teritoriji koju pokriva Gradski muzej Sombor, a što obuhvata osim Sombora i opštine Apatin, Kula i Odžaci. Autorke izložbe skreću pažnju na činjenicu da se kolektivno pamćenje zajednice jasno oslikava na određenim „mestima“ sa posebnim simboličkim značenjem koja imaju ulogu oblikovanja identiteta te zajednice. Nekropole spadaju u takva mesta i grobovi su izraz simboličkog suočavanja pojedinaca i društva sa smrću i imaju šire značenje od samog obavljanja pogrebne prakse.

Namera autorki izložbe je da kroz raznolike i detaljne priče približe pojedinca, ali i zajednice iz određenih perioda ljudske prošlosti – od bronzanog doba do srednjeg veka. Osim toga, većina skeletnih ostataka omogućila je uvid u različite identitete i nepoznate, daleke odnose, a pronađeni predmeti doprineli su razotkrivanju detaljne biografije – životne priče pojedinaca ili zajednice ispričane kroz prikaz njihove smrti ili pokopa.

Pred publikom će se naći složena slika prošlosti, a u kreiranju ove izložbe saradnici su bili biofizičari antropolozi prof. dr Sofija Stefanović, dr Jelena Markovski, Neda Dimovski, dr Ksenija Đukić i Milutin Micić. Konzervaciju i restauraciju je radila Danijela Jovanović, dok je rekonstrukciju groba napravila Marijeta Sidovski.

„Poslednji balkanski vampir” u Novom Sadu

Sa otvaranjem ove izložbe biće promovisan i projekat „Godina arheologije 2025“ povodom nominacije Beograda za domaćina konferencije Evropske asocijacije arheologa 2025. godine.

Izložbe arheološkog odeljenja biće otvorene do 1. jula ove godine, a tokom maja i juna biće organizovano i više stručnih vođenja kroz postavku.

Izvor: Politika

Konjički klub ,,Sivac“, Mesna zajednica Sivac i Dom Kulture Sivac organizuju paradu zaprega i jahača koja će se održati u Sivcu, u nedelјu, 21. maja, sa početkom u 12 časova.

Tretmani suzbijanja komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Apatin biće izvedeni u subotu 20.05.2023. godine.

Tretiraće se zaštitni pojas uz priobalje Apatina i oko sela iz vazduha, dok će se sa zemlje tretirati sva naseljena mesta.

Ukoliko se zbog promenljivih meteoroloških uslova, tretman ne sprovede kada je planiran, biće izveden narednog dana.

Tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja.

Bliži se kraj školske godine, a sa njim i muke osmaka kojim obrazovnim smerom žele dalje da idu. Dualno obrazovanje je relativno novi model obrazovanja u srednjim školama kod nas koji podrazumeva praktičnu i teorijsku nastavu od starta srednjeg obrazovanja. Sve veći broj učenika završnih osmih razreda, ali i srednjih škola, koje nisu u sistemu dualnog obrazovanja, žele ovakav model, budući da učenici kada završe srednju školu imaju mogućnost da se zaposle ukoliko ne planiraju upisati fakultet. U Somboru, gradu koji ima značajan potencijal u ovom smislu, ističu da sa uspehom realizuju ovakav način nastave.
Srednja tehnička, Srednja ekonomska i Srednja poljoprivredno – prehrambena škola u Somboru sprovode dualno obrazovanje, a njihovi, sada već bivši učenici, imaju posao, kako kažu, svoju platu i mogućnost napredovanja poput Ognjena Terzića.

"Dualno obrazovanje dalo mi je mogućnost da se zaposlim, da se pokažem, da se zaposlim i imam svoj dinar. Poručujem svim osnovcima da razmišljaju u tom smeru", kaže Ognjen Terzić iz Sombora.

Želje osmaka su različite, od toga da budu ekonomisti, budući pravnici ili medicinari, a nastavnici iz škola u sistemu dualnog obrazovanja ipak ističu prednosti školovanja koje zahteva praktično znanje uz mogućnost zaposlenja.

"Upisala bih Srednju medicinsku školu, a kasnije želim da završim psihologiju i da budem dečiji psiholog", kaže Lorna Božić, učenica osmog razreda OŠ "Bratsvo – Jedinstvo“ u Somboru.

"Dualno obrazovanje pokazalo se kao odličan model spoja teorijskog i praktičnog zannja, to je ono što je budućnost", priča Nikola Jovičić, koordinator za dualno obrazovanje u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru.

"Naši obrazovni profili u dualnom obrazvanju privlače sve veći broj dece, važno je da je kvalitetno, interesantno i prilagođeno budućim učenicima“, kaže Jovo Ćato, direktor Srednje poljoprivredno – prehrambene škole u Somboru.

"Imali smo srdnjoškolce koji su bili u sistemu dualnog obrazovanja i kasnije ostali kdo nas da rade", Savka Vlaškalić, kompanija "Mara“ doo Sombor.

"Dualno obrazovanje daje brojne mogućnosti i ovakvi modeli pokazuju sve prednosti obrazovnog sistema u formi i praktične nastave, a poslodavci imaju profile koji su im poterebni", kaže Jovana Vujković, koordinator usluga PKS.

Za sledeću školsku godinu u somborskim srednjim školama u sistemu dualnog obrazovanja biće oko 100 mesta za sedam obrazovnih profila, a na deci i roditeljima je da odluče kojim životnim smerom žele da idu.

Izvor: RTV

Na Svetski dan porodice Udruženje Medijacija centar Sombor i Udruženje Forum sudija Srbije organizovali su tribinu "Značaj brige o porodici u lokalnoj zajednici - opredeljenje za sporazumno rešavanje porodičnih sporova". Skup je počeo minutom ćutanja kako bi se odala počast svim porodicama koje su u tuzi zbog nedavnih tragičnih događaja u našoj zemlji. U prvom obraćanju reč su imali i Nebojša Đurišić, predsednik udruženja Forum sudija Srbije, Aleksandar Pilja, predsednik udruženja Medijacija centar Sombor i predsednica Osnovnog suda Aleksandra Medurić Kalčan.
„Pozvani i nepozvani na raznim društvenim mrežama komentarišu događaje u domenima i u temama o kojima ne poseduju ni osnovna znanja. Društvene mreže su pune ogovaranja, poluistina i neistina, na kojima se grade surove priče pune mržnje. Deca sve to gledaju i slušaju... i odrasli zajedno sa njima. Sve to dovodi do toga da govor mržnje prevladava u međusobnoj komunikaciji. Porodica se sve ređe okuplja, roditelji jure za karijerom, pokušavajući da steknu prihode za život, a deca se sve više okreću medijima, fejsbuku i raznim nekontrolisanim izvorima informacija na internetu".

Filmovi su natopljeni scenama nasilja i nekulture, ispunjeni užasnim scenama ubijanja, mučenja, silovanja, kaže predsednica somborskog Osnovnog suda Aleksandra Medurić Kalčan za RTV i dodaje:

„Ono zbog čega smo napravili tribinu jeste jedan od načina da se zlo predupredi, da se pokuša uspostaviti zdrava komunikacija među ljudima, među još nezavađenim, a onda i zavađenim stranama. Svaki čovek ima svoje težnje, svoje prohteve i želje, svaki čovek na svoj način poima činjenice i događaje. Cilj našeg rada i širenja mogućnosti primene svih vidova medijacije jeste, da se kod ljudi razvije mogućnost komunikacije, dogovaranja, da se zajednički sagleda ko šta u stvari želi, te da se o bitnim činjenicama ljudi pokušaju dogovoriti, sve uz ograničenja željama i zahtevima drugog saugovarača. Zato smatram da sud i medijatori trebaju zajednički raditi na temu iznalaženja rešenja u najtežim problematičnim situacijama“, isitče sudija Kalčan.

Tokom tribine govorili su psiholog Sandra Čačić, Nikolina Sučević, direktorka Centra za socijalni rad u Apatinu, sudije Osnovnog suda u Somboru, Nada Fridrih i Branka Vujašković.

U završnoj diskusiji sa publikom su iz prakse podelili psiholog Stamenka Sudar, sociolog Edita Svilar i ombudsmanka Čarna Petričević.

Izvor: RTV

Grupa poljoprivrednika iz Sombora i okolnih sela okupila se na deonici puta između sela Kljajićevo - Čonoplja. Poljoprivrednici su traktore parkirali pored puta i za sada ne planiraju da se povuku, a saobraćaj nije ugrožen i odvija se nesmetano.

Ratari iz okoline Sombora, parkirali su oko 20-ak traktora na putu pri ulazu u grad Sombor iz pravca Stapara. Oni su takođe parkirani uz kolovoznu traku i za sada ne ometaju saobraćaj.

Kako smo saznali sa lica mesta, nezadovoljni paori se pridružuju ostalima, imaju noćnog čuvara i za sada ne planiraju da radikalizuju miran protest.

Izvor: RTV

Ništa se više ne podrazumeva.

Svi smo se već navikli na uslove low cost kompanija koje su nam omogućile da značajno povoljnije letimo po svetu, pa makar se za jeftine avio karte namučili da se spakujemo u ručni prtljag i psihički se spremali za par sati slušanja reklama tokom leta. Međutim, izgleda da je kriza inicirala neke nove momente, pa nemojte da se iznenadite ako vam za nešto što se do juče podrazumevalo da je besplatno – zatraže dodatan novac.

Za check-in na primer. Kolega Saša M. nedavno se vratio iz Madrida i preneo nam svoje iskustvo.

„Pre manje od mesec dana sam išao tom aviokompanijom i sve je bilo normalno – došao sam na vreme, čekirao se i preuzeo kartu na aerodromu. Međutim, sada su mi rekli da moram da platim još 48 evra jer nisam prethodno uradio online check-in. Prvo sam mislio da je to neka greška, ali platio sam da ne bih pravio gužvu. U povratku se desilo isto. Na kraju sam za „jeftini let“ dao još skoro 100 evra. Moraš da se čekiraš onlajn, u suprotnom plaćaš na licu mesta. Ne znam kad su to uveli“, priča Saša.

Predstavnici kompanije nedavno su izašli sa saopštenjem da je, s obzirom na to da je u pitanju „ultra niskotarifna avio-kompanija, onlajn čekiranje od vitalnog značaja za minimiziranje troškova i omogućavanje nesmetanog putovanja“.

Na sajtu stoji da je čekiranje putem interneta i mobilne aplikacije besplatno, dok se na aerodromu plaća – osim u slučaju kad na tom aerodromu čekiranje putem interneta ili mobilnog uređaja nije dostupno.

Čekiranje putem interneta može da se obavi u periodu između 30 dana i 3 sata pre zakazanog vremena polaska ako ste rezervisali sedište (pogledajte koja su najbolja mesta u avionu). Ako niste izabrali sedište pri rezervaciji, čekiranje će postati dostupno tek 48 sati pre polaska za svaki odvojeni let. Takođe, opcija je i da se čekirate pomoću mobilne aplikacije.

Inače, Saša nije jedini koji je u proteklom periodu bio suočen sa neprijatnim iznenađenjima na aerodromu. Naime, putnici sa svih strana pobunili su se protiv iste kompanije jer nisu uspevali da se čekiraju onlajn, verovatno zbog problema s mrežom, ali su im svejedno naplatili na licu mesta. Prevoznik je na to predložio da ako putnik ima poteškoća da se čekira, treba da pokuša da koristi drugi pretraživač, da obriše keš memorije i kolačiće ili da se prebaci na drugi uređaj.

„Ako se mogu obezbediti dokazi sa snimka ekrana koji dokazuju da je onlajn prijava bila nemoguća, možemo da refundiramo troškove, iako bi to moglo da potraje neko vreme. Zahtevi za povraćaj se podnose onlajn na našem sajtu“.

Ručni prtljag u avionu

Ni besplatan ručni prtljag se više ne podrazumeva, a putnici se upozoravaju da provere politiku aviokompanije kojom lete, jer se pravila razlikuju. Tako s jednom low cost kompanijom sad možete da unesete u avion samo torbu koja staje ispod sedišta (40x20x25cm ili manja) dok se za drugu torbu doplaćuje. Koliko? Zavisi od datuma, težine torbe, ali i od toga da li ste se čekirali onlajn – na aerodromu može i da bude i dvostruko skuplje. Druga kompanija daje drugačije mere „dozvoljene“ torbe, a za ručni prtljag do 10 kg naplaćuje 5 do preko 70 evra.

Izvor: nova.rs