Domaćinstva u Srbiji tokom 2023. imala su veće rashode od prihoda. Više od trećine ukupnog novca građani su trošili na hranu, a ako se na to dodaju i računi, na mesečnom nivou za osnovne potrebe ode više od pola ukupnih primanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstva prošle godine iznosili su 87. 973 dinara, dok su rashodi bili 88.244 dinara. U odnosu na 2022. godinu, prihodi su porasli za 12,2 odsto, ali isto toliko uvećani su i troškovi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prihodi su manje porasli u gradovima (11 odsto) nego u ostalim područjima (13,9 odsto), s tim što su rashodi u gradovima manje rasli nego prihodi (10,9 odsto), dok je u ostalim naseljima situacija takva da su izjednačeni.
Najviše prihoda dolazilo je od plata 52,5 odsto (46.114 dinara) i od penzija 30,9 odsto (27.155), i mada prihodi jesu povećani koliko i rashodi, struktura potrošnje se pogoršala.
Domaćinstva su prošle godine više od pola primanja (53,2 odsto) trošila na hranu, piće, stanovanje i račune.
Hrana i bezalkoholna pića predstavljaju 36,8 odsto (0,8 procentnih poena više nego 2022) ukupnih troškova, a stanovanje, voda, računi za struju, gas i ostala goriva 16,4 odsto (0,3 odsto više u odnosu na 2022).
Prema rečima Gordane Matković, programske direktorke Centra za socijalnu politiku, ovakva proporcija rashoda pokazuje da životni standard građana Srbije pada. Ona pojašnjava da, ako se veći deo ukupnog budžeta troši na osnovne potrebe, polsedično ostaje manje sredstava za druge stvari.
„Šteta je što od 2020. ne pratimo zvanično apsolutno siromaštvo. Da imamo te podatke, mogli bismo da kažemo kako to utiče na najugroženije, odnosno koliko njih ne može da zadovolji osnovne potrebe. Najviše uticaja na ovakve promene u strukturi potrošnje imala je inflacija osnovnih troškova, a građani ne mogu da ne plate račune. U današnje vreme odlaganje plaćanja nije mehanizam preživljavanja kao što je to nekada bilo“, pojašnjava ona.
Sa druge strane, troškovi zdravstva u 2023. čine manji procenat ukupnih rashoda (4,2 odsto) nego što je to bio slučaj 2022 (4,4 procenta). Ipak, Matković je viđenja da se pojedinačni elementi u strukturi rashoda ne mogu posmatrati izolovano i apsolutno, jer na to koliki udeo zauzimaju određene kategorije ne utiče samo koliko se za njih izdvajalo, već i šta se dešavalo sa ostalim elementima koji čine ukupne rashode.
„Ako je više porasla ukupna potrošnja, ne mora značiti da se u zdravstvu smanjila. Može postojati dramatična konotacija da su se ljudi odricali lekova, ali za takve zaključke je potrebna dublja analiza“, upozorava ona.
Sličnog viđenja je i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji kaže da je moguće da su u 2022. rashodi za zdravlje imali veći procenat zbog korone, ali je uveren da će oni biti sve viši zbog stanja u državnim institucijama.
„Za pad procenta novca koji se troši na zdravlje potencijalno obrazloženje može biti to što je u 2022. još uvek bila aktuelna korona. Ljudi su trošili novac na suplemente i vitamine, od kovida i dve godine nakon toga je farmaceutski biznis skočio. Sa druge strane, kod nas se sve više novca troši za zdravlje, jer nam je zdravstveni sistem pred kolapsom. Niti su bolnice opremljene adekvatnom opremom, a još gore, nema dovoljno osoblja. Zato sam siguran da će iz godine u godinu ljudi sve više trošiti novca na privatno lečenje, jer nema smisla čekati mesecima ili godinama na pregled. Svaki čovek će pre uzeti kredit i srediti svoje zdravlje kod privatnika, nego čekati državno, što možda i ne dočeka“, pojašnjava Veselinović.
Vraćajući se na pitanje udela hrane i računa u ukupnim rashodima, naš sagovornik je skeptičan da su podaci relevantni, jer smatra da su u praksi osnovni troškovi života veći.
„Kada Republički zavod za statistiku objavi da domaćinstva najviše troše na hranu i račune, sigurno je da je potrošnja za osnovne potrebe još veća. To je toliko osetno i vidljivo da ni oni uz sav trud nisu mogli da ih izbegnu. Podaci pokazuju da se u Srbiji živelo lošije nego godinu dana ranije, a verovatno da je to slučaj iz godine u godinu. Pad životnog standarda je toliko očigledan da ni provladine institucije više ne mogu da ga sakriju“, zaključuje Veselinović.
Podsećamo, prosečna neto zarada u novembru 2023. bila je 89.956 dinara, a prosečna mesečna potrošnja domaćinstva tokom te godine 88.244 dinara. Polovina zaposlenih u novembru je radila za platu do 69.088 dinara.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2023. godine u poređenju sa decembrom 2022. skočile su za 7,6 odsto, a potrošačke cene na nivou cele 2023. porasle su u proseku za 12,1 odsto u odnosu na godinu pre.
Izvor: danas.rs
