Sombor.info

Mnogi veruju da su opasni samo mladeži tamne boje, ali londonski onkolog dr Džejms Vilson upozorava da je to jedna od najčešćih i najopasnijih zabluda kada je reč o melanomu.
Gostujući u popularnoj emisiji Dr Hilari Šou, Vilson je uputio važan apel javnosti u vezi sa ključnim znakovima upozorenja za ovu vrstu raka kože.

Pozvao je sve da redovno pregledaju svoje mladeže koristeći jednostavnu ABCDE metodu, ali je posebno naglasio jednu manje poznatu činjenicu koju mnogi zanemaruju – čak i oni koji poznaju ovo pravilo.

"Ako primetite da se mladež menja, koristite ABCDE kontrolnu listu", objasnio je dr Vilson.

"Slovo 'A' označava asimetriju. Ako primetite bilo kakvu promenu u izgledu mladeža, trebalo bi da ga proverite."

"B se odnosi na ivice (engl. border). Ako ivice mladeža postanu nepravilne, nazubljene ili mutne, vreme je da posetite lekara. 'C' označava boju – i tu se krije velika zabluda", prenosi britanski Ekspres.

"Ljudi često misle: ‘Nije potamneo, verovatno nije ništa ozbiljno.’ Ali istina je da melanomi mogu postati i bleđi", istakao je onkolog.

Znak na koji morate obratiti pažnju

Kako dr Vilson naglašava, maligni mladeži mogu biti bledi, pa čak imati i neobične nijanse – ružičaste, bele ili plave. Iako ih ljudi često pogrešno smatraju ožiljcima ili bezopasnim pegama, stručnjaci upozoravaju da se može raditi o vrlo agresivnim oblicima raka, zbog čega je ključno obratiti pažnju na svaku takvu promenu.

Stručnjaci iz američkog Centra za rak City of Hope objašnjavaju da je amelanotični melanom agresivna vrsta raka kože koja ne proizvodi melanin – pigment koji većini melanoma daje tamnu boju. Zato ne izgleda kao tipičan melanom - prenosi B92.

Veličina i promena mladeža

Dr Vilson je dodao i preostala dva kriterijuma:

Slovo "D" označava dijametar, tj. prečnik. Jednostavno pravilo glasi: ako je mladež veći od gumice na vrhu olovke, tj. veći od 6 milimetara, trebalo bi ga pregledati i po potrebi ukloniti.

"Poslednje slovo, ‘E’, označava evoluciju", zaključuje dr Vilson.

"Bilo šta što se menja, raste ili se pogoršava umesto da zaraste – zahteva lekarski pregled."

ABCDE pravilo za samopregled mladeža

Institut za javno zdravlje Srbije, kao i brojne svetske zdravstvene organizacije, preporučuju ABCDE metodu za procenu sumnjivih mladeža. Evo na šta treba obratiti pažnju:

A (Asimetrija): Normalni mladeži su simetrični. Ako zamislite liniju kroz sredinu mladeža, obe polovine bi trebalo da izgledaju isto. Kod melanoma, polovine su često različite.

B (Ivica): Benigni mladeži imaju glatke, pravilne ivice. Melanomi često imaju nazubljene, nepravilne ili nejasne ivice.

C (Boja): Većina bezopasnih mladeža je jedne boje. Upozorenje je prisustvo više boja ili nijansi u istom mladežu – od smeđe i crne, do crvene, bele ili plave.

D (Dijametar): Mladeži veći od 6 mm su sumnjivi, iako melanomi mogu biti i manji.

E (Evolucija): Svaka promena u veličini, boji, obliku, uzdignuću, kao i pojava simptoma poput krvarenja, svraba ili stvaranja krasti, razlog su za hitnu posetu dermatologu.

Republički geodetski zavod (RGZ) obavestio je građane da nemaju obavezu da sami pribavljaju overen list nepokretnosti (izvod iz baze katastra nepokretnosti).

„Niko ne sme po zakonu to od vas da traži – ni državni organi, opštine, javna preduzeća, ustanove, banke, advokati, pravna i fizička lica sa javnim ovlašćenjima niti bilo ko drugi. Svi oni koji imaju potrebu za podacima iz katastra, u obavezi su da ih pribavljaju sami – elektronskim putem, preko sistema koji je za to predviđen. Vi, kao građani, ne morate da budete posrednici i ne treba da snosite troškove za nešto što drugi mogu i moraju da urade sami“, navodi se u saopštenju RGZ, prenosi Danas.

U slučaju da građani ipak žele da dobiju overenu odštampanu verziju izvoda, to mogu učiniti preko:
• javnog beležnika,
• ovlašćene geodetske organizacije ili
• posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti.

„Oni će vam izdati dokument koji ima istu pravnu snagu kao da ga je izdao Republički geodetski zavod“, poručuju iz RGZ.

Nauka je pokazala da ležanje pokraj deteta dok ne utone u san ima mnogobrojne prednosti za njega.

Treba li dete naučiti da se samo uspava ili ležati pokraj njega dok ne utone u san, pitanje je koje svaki roditelj postavlja sebi. Ispostavilo se da je za dete dugoročno bolje ako legnete pokraj njega - piše portal Biti roditelj.

Suzan Kraus Vitburn, profesorka psihologije na Univerzitetu u Masačusetsu, tvrdi da postoje dokazi da "povezujuće" roditeljstvo pomaže deci da postanu uspešne odrasle osobe.

"Odrasli koji su bili bliski sa svojim roditeljima žive srećnije i imaju manje konfliktnih situacija. Postoje čak i istraživanja koja sugerišu da su zbog toga i sami bolji roditelji", napisala je za Psychology Today.

Isto smatraju i Patris Meri Miler i Majkl Lamport Komons s Harvarda, koji su pre devet godina sproveli istraživanje na temu odgajanja dece i "povezujućeg" roditeljstva.

"Prednosti su manja izloženost stresu kod dece, što utiče na razvoj mozga i kasnije reakcije na stres. Pokazalo se da to smanjuje probleme mentalnog zdravlja u kasnijem razvoju. Druga važna korist je povezanost, zbog koje će dete znati da u kontaktu s roditeljem može pronaći utehu. Deca će biti učinkovitija u osnovnim razvojnim zadacima, odnosima s vršnjacima i školovanju", kažu.

I brojne slavne osobe su zbog toga prigrlile povezujuće roditeljstvo. Jedna od njih je Tamara, ćerka Bernija Eklastonea, koja je izjavila da njena ćerka Sofija spava u krevetu koji deli sa suprugom Džejem Rutlandom.

"Zaista sam prava srećnica jer delimo iste želje i on uživa sa Sofijom", priznala je Tamara, koja zna da će ćerka jednog dana napustiti njihov krevet, pa je odlučila da uživa dok traje i potvrdila da to ne mora ugasiti ljubavnu iskru između roditelja.

Na osnovu rešenja izdatog od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu proglasila je lovište „Apatinski rit“ zaraženim područjem od zarazne bolesti afrička kuga svinja.

S tim u vezi, JP “Vojvodinašume” Petrovaradin, ogranak preduzeća ŠG “Sombor” – Sombor, ŠU “Apatin” – Apatin, naložilo je sledeće mere za sprečavanje širenja zarazne bolesti:

- obavezan prolazak kroz dezinfekcionu barijeru vozilom i obućom (čizmama) u kojima se lica kreću kroz lovište

- zabrana nepotrebnog kretanja kroz lovište (rekreativna šetnja i vožnja kroz lovište, prolazak kroz šumu na pecanje, kampovanje i ostalo)

- ribolovci da se kreću čamcem do mesta na kome planiraju da pecaju i da pecaju iz čamca, ne izlazeći na obalu

- obavezno prijavljivanje primećene uginule divljači i lokacije iste bilo kome od zaposlenih u ŠU „Apatin”, ili na broj telefona 025/773-322.

Ovo rešenje potpisano je od strane Predraga Stankovića, šefa ŠU “Apatin”, te dostavljeno Opštinskoj upravi Apatin, Mesnoj zajednici Apatin i Mesnoj zajednici Prigrevica - piše Radio Apatin.

Planirana isključenja struje u Somboru, Bezdanu i Apatinu za 30. jul:

Sombor

09:00 - 14:00
Ulice: Filipa Кljajića 6-38, Josifa Pančića 13-25, 8-12, 18-22, Sivački put 6-22, Boračka

Apatin

08:00 - 12:00
Ulice: Dimitrija Tucovića 16-30 i Blok 1

Bezdan

08:30 - 13:30
Vikend Naselja: Šebešfok, Кorlatoš, Кenđija, Baračka Pazmanj i deo kanalske obale

Doroslovo

09:00 - 14:00
Komplet selo

XV međunarodni džudo kamp juče je otvoren u Gradskoj hali „Mostonga“. Reč je o jubilarnom kampu u organizaciji Džudo kluba „Bačka“, koji je ove godine okupio preko 300 učesnika iz 13 zemalja.

Perspektivni džudisti iz Srbije, Mađarske, Austrije, Francuske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Engleske, Azerbejdžana, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Slovenije i Rumunije tokom trajanja kampa imaće priliku da steknu nove veštine i usavrše tehnike učeći od više od 30 majstora ovog sporta, a više o samim treninzima govorio je direktor džudo kampa Nemanja Malbaški.

„Uzrasne kategorije su starijih pionira, kadeta, juniora i seniora. Za svakog je prilagođen ovaj kamp i takmičari će sigurno imati od Slavka Tekića šta da nauče. Slavko sa njima radi trening koji se svodi na taktiku i trening koji će njima olakšati rad u džudou“ rekao je Malbaški.

Кamp je zvanično otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković poželevši učesnicima nova saznanja i prijatan boravak u Somboru. 

„Pripala mi je velika čast da i ove godine otvorim XV međunarodni džudo kamp, jedan od najvećih i najlepših kampova u našem gradu. Ne i jedini, i izuzetno me raduje da tokom letnjeg perioda mnogi sportisti upravo u Somboru održavaju svoje kampove što je velika čast za Grad Sombor. Posebno mi je drago što je ove godine, kao i prethodnih, pod rukovodstvom Slavka Tekića, proslavljenog džudiste i trenera. Ono što me izuzetno raduje je da ovaj kamp iz godine u godinu raste i da naši mladi iz svakog tog kampa nauče nešto novo, ali i sklope prijateljstva među sobom i to je nešto što nema cenu, što će pamtiti ceo život. Preko 30 trenera je ovde u Somboru i smatram da se čovek uči dok je živ, te da ovi mladi mogu svašta nešto novo da nauče od njih, a meni kao gradonačelniku je zadovoljstvo što će to upravo biti ovde u Somboru. Mi kao Grad ćemo svakako nastaviti i u narednim godinama da podržavamo ovaj kamp, kako finansijski, tako i u ostalim vidovima pomoći koju smo pružili. Zahvaljujem se svim ljudima iz organizacije, jer sigurno nije lako organizovati jedan ovakav kamp“, poručio je gradonačelnik Ratković.

XV međunarodni džudo kamp u Somboru održava se u periodu od 27. do 31. jula 2025. godine, uz podršku Grada Sombora, Džudo saveza Srbije i Džudo saveza Vojvodine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. jul

Jožef Kiš iz Subotice zbog ljubavi prema patuljastom "drveću u posudi" ne samo da uzgaja bonsaije već je osnovao i Vojvođanski bonsai klub koji broji 15 članova, a pojedini od njih se umetnošću oblikovanja drveća bave i više od tri decenije. video icon
Bonsai. Tako se na japanskom kaže "drvo u posudi" . Umetnost oblikovanja patuljastog drveća nastala je u Kini pre nekoliko hiljada godina, a zatim se usavršila i priširila u Japan. Ova vrsta patuljastog drveća dospela je i do Vojvodine tako da možemo da kažemo da postoji i "vojvođanski bonsai" - piše RTV.

Jožef Kiš iz Subotice već devet godina uzgaja patuljasto drveće u svom dvorištu. Kaže da u njihovo orezivanje i oblikovanje ulaže mnogo strpljenja i ljubavi te da mu svaki pogled na njih pričinjava veliko zadovoljstvo.

"Bonsai nije vrsta patuljastog drveta već vrsta hortikulture. Njenog primenom, od svake vrste drveta može da se oblikuje i uzgaji bonsai", objašnjava Jožef Kiš, uzgajivač bonsaija iz Subotice.

Za početnike preporučuje da odaberu kineski brest jer je najizdržljiviji i najlakši za oblikovanje i održavanje. Zbog toga je i najčešći kod nas te ga Jožef Kiš naziva i "Vojvođanski bonsai". On je osnovao i klub ljubitelja ovog patuljastog drveća koje raste u saksiji.

"Vojvođanski bonsai klub postoji već pet godina. Sada ima već 15 članova iz raznih gradova u Vojvodini, od kojih se neki uzgojem bonsaija bave po 20 ili 30 godina", objašnjava Jožef Kiš.

Zanimljivo je da postoje muški i ženski bonsaiji te da od njihovog pola zavisi izgled drveta, pa i saksije.

Tako su muški,maskulin bonsai, veći i masivniji, a sade se u mat saksije boje terakote. Ženski, feminin bonsaiji, sitniji su i tananiji, a uzgajaju se u posudama svetlih boja i staklaste glazure.

I jedni i drugi lep su ukras koji ulepšava svaku prostoriju ili dvorište, donoseći u njih duh bajkovitog, patuljastog drveća.

Astronomske cene zakupa u gradskim centrima širom Evrope i dalje rastu, a samo pet evropskih gradova ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra za trosoban stan, prema novom izveštaju Dojče banke, piše Euronews.

Dok cene zakupa stana u EU nastavljaju da rastu, najveći skokovi troškova u poslednjih pet godina zabeleženi su u jugozapadnoj i istočnoj Evropi. To pokazuje nedavno istraživanje Dojče banke, koje je analiziralo 67 gradova širom sveta, uključujući 28 evropskih.

Prema podacima Eurostata, cene nekretnina porasle su za 27,3% između prvog kvartala 2020. i 2025. godine, dok su kirije porasle za 12,5% u periodu od juna 2020. do juna 2025. Ipak, ovaj izveštaj navodi da su povećanja zakupnina u gradskim centrima bila znatno iznad tog proseka.

Atina najjeftinija, London najskuplji

U 2025. godini, mesečna zakupnina za trosoban stan u centru 28 evropskih gradova kreće se od 1.080 evra u Atini do 5.088 evra (ili 4.278 funti) u Londonu, prenosi Index.

Evropski gradovi mogu se grupisati u tri kategorije prema visini zakupnine:

Nakon Londona, najskuplji gradovi za zakup su Cirih, Ženeva i Amsterdam, svi sa iznosima iznad 3.800 evra. Švajcarski gradovi prednjače po cenama, sa zakupninama preko 4.250 evra. Dablin, Luksemburg, Pariz, Kopenhagen i Minhen takođe imaju visoke zakupnine, iznad 3.000 evra. Ovi gradovi su velika finansijska, politička ili međunarodna središta, što stvara veliku potražnju za stanovima.

Nekoliko razvijenih gradova spada u srednji raspon od 2.000 do 3.000 evra. Milano, Edinburg i Lisabon nalaze se pri vrhu tog opsega. Madrid, Stokholm, Berlin, Frankfurt i Barselona su nešto pristupačniji, sa prosečnim kirijama od oko 2.500 evra. Birmingem, Brisel, Beč i Prag su bliži nivou od 2.100 evra, nudeći niže troškove života u poređenju sa najskupljim gradovima.

Samo pet gradova ispod 2.000 evra

Samo pet evropskih gradova iz ovog istraživanja ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra: Atina (1.080 evra), Budimpešta (1.225 evra), Istanbul (1.614 evra), Varšava (1.881 evra) i Helsinki (1.928 evra).

Podaci pokazuju da zapadna i severna Evropa imaju najviše kirije. Snažne ekonomije, visok životni standard i manjak stanova glavni su uzroci. Južna i centralna Evropa imaju različite nivoe cena, dok su istočna i jugoistočna Evropa i dalje najpristupačniji delovi kontinenta.

Globalni kontekst

Kada se u izveštaj uključe neevropski gradovi, Njujork se izdvaja sa prosečnom kirijom od 7.676 evra (8.388 dolara), dok je Kairo najjeftiniji sa samo 377 evra. Zakupnine u centru Dubaija i Sidneja prelaze 4.000 evra, što ih čini skupljima od većine evropskih gradova. Toronto, Seul, Tokio, Moskva i Šangaj spadaju u srednji opseg od oko 2.500 evra.

Zakupnine za jednosobne stanove

Cene zakupa jednosobnih stanova u centru prate sličan obrazac kao i trosobni. Ipak, neki gradovi menjaju poziciju na lestvici. London (2.732 evra ili 2.297 funti) ostaje najskuplji, dok su Atina (595 evra) najjeftinije.

U proseku, jednosobni stanovi koštaju oko 50% cene trosobnih. Taj procenat raste na 64% u Oslu i 62% u San Francisku, dok u Seulu pada na 37%. Zbog toga San Francisko premašuje London u cenama zakupa jednosobnih stanova globalno.

Gde je najviše porasla cena zakupa?

Izveštaj koristi podatke u američkim dolarima, ali su za potrebe fer poređenja preračunati u evre. Promene mogu da variraju kada se gledaju u lokalnoj valuti.

Između 2020. i 2025. godine mesečna zakupnina za trosobni stan u centrima evropskih gradova porasla je od 3% u Helsinkiju do čak 206% u Istanbulu. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Evropi. Lisabon (81%), Prag (73%) i Edinburg (71%) slede Istanbul, svi sa povećanjima većim od 70%. Barselona (65%) i Madrid (59%) takođe beleže značajan rast. Atina i Varšava su takođe zabeležile više od 50% rasta.

Veliki gradovi, veći troškovi

Za jednosoban stan u centru, najveći i najmanji rast zakupa u Evropi između 2020. i 2025. godine ostvaren je u Istanbulu (191%) i Helsinkiju (18%). U Helsinkiju je rast za jednosobne bio veći nego za trosobne (18% naspram 3%).

U nekim gradovima, rast je bio izraženiji za trosobne stanove – poput Istanbula (za 15 procentnih poena više), Praga (23 pp) i Amsterdama (10 pp). U drugim gradovima veći rast zabeležen je za jednosobne stanove, kao što su Milano (20 pp) i Varšava (10 pp).

„Veliki gradovi, veći troškovi stanovanja“ pokazuje kako se cene mogu značajno razlikovati čak i unutar jedne zemlje. Na primer, stanovanje u Londonu je 50% skuplje od britanskog proseka.