Moj današnji sagovornik je mladi i talentovani Dušan Zekić, četrnaestogodišnji rukometni golman. Trenutno brani za rukometni klub “PIK Prigrevica” u kojem beleži sjajne partije, a takođe je deo rukometne reprezentacije Srbije u konkurenciji pionira. Kakav je osećaj ovako mlad debitovati za reprezentaciju, zašto se opredelio za ovaj sport i još mnogo toga o ovom mladom talentovanom golmanu možete pročitati u nastavku.
*Kad i zašto si krenuo da se baviš rukometnom, odakle ta ljubav prema njemu?
-Rukometom sam počeo da se bavim u prvom razredu osnovne škole. Početkom školske godine dobio sam flajer za upis, kada sam pokazao roditeljima, oni su me nagovorili da se upišem. Kada sam počeo da treniram, nisam imao predstavu šta me čeka, ljubav prema rukometu kao sportu se rodila na treninzima.
*Da li imaš nekog rukometnog idola ili neki postavljeni cilj koji bi želeo ispuniti?
-Od naših igrača idol mi je Vladimir Cupara, a od stranih Andreas Wolff. Što se tiče cilja, voleo bih da se rukometom bavim profesionalno i da od toga živim. Da bi se cilj ostvario moram još mnogo da radim, tek mi je 14 godina.
*Kakav je osećaj zaigrati tako mlad za našu reprezentaciju?
-Zaigrati za našu reprezentaciju je fantastičan osećaj, to je san svakog dečaka. Meni se taj san ostvario. Sada moram još više da radim, kako bi opravdao očekivanja i poverenje trenera.
*Da li imaš neku utakmicu koju pamtiš?
-Imam dve utakmice koje sam odigrao, a koje će mi posebno ostati u sećanju. Prva je bila 2019. godine, igralo se redovno kolo Super lige za moje godište. Gostovali smo Vojvodini u Novom Sadu. Jako teška utakmica koja je odlučivala prvaka Super lige. Pobedili smo jednim golom razlike. Nažalost, zbog korone, prvenstvo je prekinuto i nismo te godine podigli pehar.
Druga utakmica koju pamtim bila je prošle sezone sa seniorskom ekipom, meč sa Crepajom na našem terenu. U 18. minutu meča, naš golman je dobio crveni karton i morao sam stati na gol. Imao sam veliku tremu i strah, ali su me ohrabrivali trener i saigrači. Nakon dve odbrane i podrške sa tribina, trema je nestala. Pobedili smo 6 razlike, a ja sam proglašen za igrača utakmice.
*Zabeležio si tako mlad i nastupe za prvi tim. Reci mi kakav je osećaj zaigrati seniorski rukomet i da li se razlikuje dosta od rukometa u mlađim kategorijama?
-Već druga sezona kako me trener stavlja u sastav sa seniorskom ekipom. To mi jako znači! Mnogo je teže braniti za prvu ekipu, jači i precizniji šutevi, ali se trudim da iskoristim svaku šansu koja mi se ukaže. Pored pionira, branim i za kadete. U odnosu na prvu ekipu, mnogo je lakše, ali je odgovornost ista. U svaku utakmicu se ulazi maksimalno, nebitno je za koju generaciju branim, navikli smo navijače na pobede, to mora da se opravda.
*Koji su ti planovi za budućnost, da li bi želeo ostati u Prigrevici?
-Planovi za ovu sezonu, što se tiče mlađih kategorija, odnosno pionira i kadeta su:što bolji plasman u Super ligi, plasman na državna prvenstva sa obe generacije, pa i medalja na državnom, a potrudiću se da bude i neko pojedinačno priznanje kao najbolji golman. Što se seniora tiče, plasman u Prvu ligu. Što se planova za dalju budućnost tiče, cilj mi je ostati u mom klubu sve dok igram mlađe kategorije. Nadam se da ćemo sa seniorskom ekipom ući u viši rang, pa da se oprobam i u Prvoj ligi. Dobro radimo, imam stipendiju, zadovoljan sam. Klub bi promenio ukoliko se ukaže neka dobra prilika, a voleo bih da to bude neki klub u inostranstvu.
Za sam kraj, Dušan se zahvalio roditeljima, trenerima Milki, Sanji i Željku, kao i svim igračima na podršci, a ovim putem bi mu poželeo puno sreće u nastavku rukometne karijere.
izvor:025info.rs
