U periodu od 26. do 28. oktobra, u Velikoj sali Kulturnog centra u Apatinu, održaće se 6. Pozorišni festival, a svi ljubitelji pozorišta imaće priliku uživati u tri sjajne predstave. Cena ulaznice za sve predstave iznosi 400 dinara.
- Utorak, 26. oktobar, sa početkom u 19 sati
Tatjana Kecman, „NAS DVE“, kabare komedija
Režija i gluma: Tatjana Kecman
Peva: Ana Radonjić
Dizajn svetla i zvuka: Igor Borović
Kratak sadržaj:
Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu.
Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”.
Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem “spontano”, peva, glumi i nazdravlja životu.
U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.
- Sreda, 27. oktobar, sa početkom u 19 sati
POZORIŠNA PREDSTAVA „LJUBAVNI OGLAS“
Igra: Vesna Anđelković
Tekst: Vasko Polič
Kratak sadržaj:
Ne nalazeći svoga srca izabranika u Srbiji, Zorka se odluči za život u Sloveniji.
Kroz šta će sve proći zbog ljubavi i šta će joj se sve dogoditi, koje i kakve muškarce će sresti u Sloveniji i zbog čega je LJUBAVNI OGLAS njena poslednja nada, doživećete zajedno sa glumicom i vi draga publiko.
Preživećete sudbinu žene, punu nezaboravnih saveta, muško-ženskih problema i zaključaka, kojih ćete se još dugo sećati.
Posebno bogatstvo i svežinu ovoj predstavi daje obilje narodnih izreka, doskočica i poslovica, kao i odgonetka zašto je najbolje brati cveće oko svoje kuće ili “gljive oko svoje njive”.
- Četvrtak, 28. oktobar, sa početkom u 19 sati
MONODRAMA “Glumac… je glumac…je glumac” Zijaha Sokolovića
Zijah A.Sokolović je sam pisac svoje monodrame, ali on je i prvo lice te jednine dignuto u transpoziciju glumca. On je ono što vidi gledalac u glumcu i kao privatnoj osobi, a to ima svoju draž. On je nakaznost i lepota te profesije, dakle njeno puno lice. I prototip i glumac sam. PRVI partner. On ismejava sebe, on ne imitira drugoga, jer on je glumac koji je izložio svoju složenost i kompletnost. Uz sve životne varijante, on je i glumac svoje varijante, a ona je bogata, jer joj je on istovremeno i pisac. Mi verujemo da je taj glumac doživio sve te smešnosti o kojima govori. Nije to bio neki drugi glumac, mi smo svedoci njegovih nesporazuma. On, govoreći u prvom licu, dodaje moguće “umetničke” laži koje postaju stvarnost, jer su slične našima, pa su stoga smešne. Smešne su, jer su istinite. One postaju ona moguća “farba” istine koja se pred nama raspada u jednom glumačkom životu koji je i opšti, ali i konkretan. Glumac i pisac izvukli su ga iz svojih konkretnosti. Budući je iz sebe, smešan, naivan, glup, tup, ograničen, dakle iskren, i nama postaje poetičan i drag. Ušao je u nas; pronalazi naše skrivene tajne. Mi smo svedoci njegovog paradoksa, ali takođe u prvom licu. Kad Sokolović traži potvrdu svojih gluposti na primer, on se ne ustručava prozvati gledaoce na pozornicu kako bi na izdvojenim partnerima pokazao te svoje gluposti, u potaji, dakle, i njihove. I oni se tada smeju svojim glupostima, znajući ili ne znajući da ih je upravo on izazvao i doveo na rub smešnosti i apsurda. Tako oni postaju goli u istini “ljudi sami”. Oni prozvani pokreću se sa svojih statičnih mesta i reaguju na pozornici, on im okreće glave od gledališta kako bi ih gledalište posmatralo i straga i sve se događa u javnosti. Deo intimiteta ulazi u javnost i taj deo postao je DRUGI partner Zijahu A.Sokoloviću. Jer je prišao k njemu, on je dobio ono što monodrama kao oblik nema. Dobio je partnera s kojim čak eksperimentiše, ludira se i šali, ozbiljan je i neozbiljan, kako god uzeo partner sebe u toj funkciji, povredio li se ili raspoložio, ne može odreći “svoju funkciju dramske radnje” na koju ga je prisilio akter monodrame. Onaj pak gledalac koji je ostao u gledalištu postao je TREĆI partner. On se smeje prvoj dvojici, jer i on je mogao biti taj drugi smešni, da je imao više hrabrosti. On je zatajio svoje gluposti, ali mu ih otkrivaju ona dvojica na pozornici, oni su iskreni i smešni, ovaj treći je uključen, bez njega ne bi bili smešni. On im prašta gluposti jer su pronašli njegove, sva trojica se sjajno zabavljaju istom stvari. Nalaze se, naime, u scenskom jedinstvu. Stvorena je trostruka radnja. Nakon nje glumac se vraća natrag u ponovno dvostruko partnerstvo, te s njim i završava. Trostruku igru upotrebio je Sokolović negde u polovini svoje dvosatne transakcije, dvostruke životne iskrenosti.
Predstava Glumac…je glumac…je glumac premijerno je izvedena u Sarajevu 31.03.1978. godine, i do danas odigrana je 1569 puta! Tekst predstave preveden je na nemački, francuski, poljski, engleski, engleski, italijanski i esperanto jezik. Izvodilo ga je 18 glumaca u 20 zemalja sveta ( Austrija, Francuska, Engleska, Italija, Amerika, Australija..)Posebno je zanimljivo da su tri nova svetska pozorišta otvorena upravo ovom predstavom jer ona priča tragi-komičnu priču o Glumcu – osnovi svakog pozorišta. O predstavi je napisano preko 500 kritika u svetu.
Zijah A. Sokolović je svoju predstavu igrao neprekidno 130 dana!
izvor:025info.rs
