Sombor.info

Šta je impulsivnost i kako se manifestuje?

Impulsivnost je tendencija ličnosti ka zadovoljenju sopstvenih nagona, bez uključenosti racionalnog mišljenja i sagledavanja potencijalnih posledica. Svako od nas povremeno reaguje impulsivno. Deci i adolescentima je impulsivno ponašanje svojstveno usled neurološke nezrelosti. Međutim, kroz funkcionalno odrastanje i sazrevanje usvajaju se moralne i društvene norme i razvija se samokontrola. To osobi daje sposobnost da sagledava uzrok-posledica relacije, čime se učestalost impulsivnog ponašanja umanjuje. Ukoliko do toga ne dođe, velika je verovatnoća da će se osoba upuštati u različita problematična ponašanja.

Koje vrste impulsivnog ponašanja postoje?

Primeri impulsivnih ponašanja se kreću od verbalne i fizičke agresije, nemogućnosti kontrole besa, kršenja zakona, samopovređivanja, preko zloupotreba psihoaktivnih supstanci i bihejvioralnih zavisnosti (od kockanja, pornografije, interneta, kupovine, hrane), do upuštanja u rizične i/ili devijantne seksualne aktivnosti. Takođe se može ogledati i u upadanju u reč, skakanju sa teme na temu, nepridržavanju dogovora, preteranom deljenju informacija o sebi ili drugima (,,jezik brži od pameti’’), i slično.

 Faze impulsivnog ponašanja

Kod impulsivnog ponašanja se mogu uočiti sledeće faze: prvo se javlja određeni nagon, zatim sledi napetost koja se pojačava, i raste sve dok osoba određenim ponašanjem ne zadovolji nagon. Vremenski prozor između ovih faza je uglavnom vrlo kratak jer potrebu za zadovoljenjem nagona karakteriše hitnost. Onda nastupa trenutni osećaj rasterećenja, koji je uglavnom kratkotrajan i ubrzo osoba ponovo ispočetka ulazi u ovaj ciklus. Nakon rasterećenja kod nekih osoba se javlja osećaj krivice, dok kod drugih ta faza izostaje, što zavisi od samog sklopa ličnosti.

 Spontanost vs imulsivnost

Kao sinonim za impulsivnost često se koristi pojam spontanost. Međutim, značenje ova dva pojma nije isto. S obzirom na to da kod impulsivnosti nema uključenosti racionalnog sagledavanja okolnosti, dolazi do toga da se ne poštuju ni sopstvene ni tuđe granice. Jedina vodilja je trenutni užitak, uzbuđenje i zadovoljenje nagona te je prisutan i rizik da se sebi ili drugima nanese neka šteta, patnja. Kod spontanosti, s druge strane, zdrave granice su jasno postavljene i internalizovane te osoba sebe ne dovodi u situacije gde će oštetiti sebe ili druge. Primer impulsivnog ponašanja bi, recimo, bio da osoba primi platu i ode u kockarnicu i prokocka je. Primer spontanog ponašanja je kada osoba ne isplanirala da će negde da otputuje dok je na godišnjem odmoru, ali naiđe na primamljivu ,,last minut’’ ponudu i ipak reši da otputuje.

 Impulsivnost vs kompulzija

Takođe, impulsivno ponašanje treba razlikovati od kompulzija. Impulsivnost se javlja neplanirano, pod uticajem trenutnog nagona, dok je kompulzivno ponašanje repetitivno i odvija se po određenim pravilima. Glavni pokretač impulsivnosti je zadovoljenje nagona, a kompulzije neutralisanje anksioznosti. Kod nekih osoba mogu se istovremeno prepoznati i impulsivna i kompulzivna ponašanja. Smatra se da su to različita ponašanja, sa istom neurološkom osnovom.

Uzroci impulsivnog ponašanja

Kada pričamo o uzrocima bilo kog disfunkcionalnog ponašanja, neophodno je u obzir uzeti celokupan biopsihosocijani kontekst. Na taj način se sagledavaju i uzroci impulsivnog ponašanja. Pojavi impulsivnog ponašanja pogoduju određena odstupanja u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga koji je zadužen za donošenje odluka i kontrolu impulsa. Ova odstupanja mogu biti izazvana povredama, upotrebom psihoaktivnih supstanci, nekih lekova, ali i samom genetikom. Zna se da je lučenje neurotransmitera zaduženih za naše raspoloženje (serotonina, dopamina, itd.) genetski uslovljeno i povezano sa radom prefrontalnog korteksa pa nasleđeni disbalans može biti u vezi sa povećanom impulsivnošću.

Takođe, stresna i traumatična iskustva, a naročito ona koja se dese u detinjstvu (kao što su zlostavljanje, zanemarivanje, napuštanje…), mogu bitno uticati na neurološki razvoj i emocionalnu regulaciju. Impulsivna ponašanja mogu postati i mehanizam odbrane i/ili distrakcije za osobe koje su doživele neku traumu, a koju nisu adekvatno obreadile i prevazišle.

Značajan faktor je i učenje po modelu – dete koje odrasta u okruženju gde su impulsivna ponašanja svakodnevna pojava, ta ponašanja uči i usvaja kao svoju normalnost. Instrumentalno učenje, koje podrazumeva doživljaj da nam određeno ponašanje pruža neku dobrobit, takođe može doprineti učvršćivanju impulsivnog ponašanja. Recimo, ukoliko dete uz pomoć tantruma dobija ono što želi, velika je verovatnoća da će i kao odrasla osoba pribegavati impulsivnom besu, ne bi li zadovoljilo svoje potrebe.

Impulsivnost se sama po sebi ne posmatra kao mentalni poremećaj, ali impulsivnost kao crta ličnosti pogoduje razvoju poremećaja u ponašanju, zavisničkih ponašanja, graničnog i antisocijalnog poremećaja ličnosti, bipolarnog poremećaja, poremećaja pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD / ADD), poremećaja kontrole impulsa (kleptomanija, piromanija, opziciono/prkosno/eksplozivno ponašanje). Takođe se može primetiti i u sklopu post-traumatskog stresnog poremećaja, demencije, šizofrenije.

Kako impulsivnost utiče na svakodnevni život

Kroz ponašanje mi krojimo svoju realnost, praveći izbore, donoseći odluke, učestvujući u međuljudskim interakcijama. Osobe koje se ponašaju impulsivno mogu se suočavati sa brojnim posledicama na svakodnevnom nivou u različitim segmentima. Impulsivnost je povređujuća kako za samu osobu, tako i za međuljudske odnose u koje stupa.

Ono što je zasigurno obeležje odnosa sa impulsivnom osobom jeste nedostatak poverenja. Bilo da je u pitanju porodična, partnerska ili prijateljska relacija, kada nekog doživimo kao osobu koja se vodi sopstvenim nagonima, ne obazirući se na potrebe drugih i na posledice koje njene ishitrene odluke mogu imati po odnos, odnos će biti nestabilan.

Uz neprepoznatu i netretiranu impulsivnost najčešće dolazi i neodgovornost koja se može ogledati u nepoštovanju dogovora, prekomernom trošenju novca, upadanju u dugove, dolaženje u sukobe sa zakonom, i slično. Takođe, burne, eksplozivne reakcije, kao i verbalno i fizičko nasilje su ponašanja svojstvena impulsivnim osobama, a povređujuća za bilo koji odnos.

Što se tiče partnerskih odnosa, karakteristično je da često menjaju partnere jer se brzo ,,zasite’’, ili su, ukoliko pronađu partnera sa kojim mogu da održe trajniji odnos ili osnuju porodicu, skloni neverstvu. Seksualni nagon je često vrlo izražen i nekontrolisan pa se upuštaju i u rizične odnose, ne razmišljajući o posledicama po zdravlje.

Sve to ljudima iz okruženja može biti motiv da se distanciraju od osobe sklone impulsivnom ponašanju.

Problemi se javljaju i u poslovnim relacijama. Impulsivne osobe često menjaju poslove, kratko se zadrže na istom poslu jer im ne pruža dovoljno uzbuđenja, ili, pak, bivaju otpuštene zbog neispunjavanja obaveza, kašnjenja, kršenja pravila, loše komunikacije. Ukoliko vode sopstveni posao i isti trpi zbog njihove impulsivnost, klijenti mogu uočiti nepouzdanost i otkazati saradnju.

Koliko se impulsivnost razlikuje od agresivnosti?

Studije koje su se bavile ispitivanjem komponenti impulsivnosti, ustanovile su dve glavne karakteristike: prva je tendencija da se ide ka momentalnoj nagradi, bez razmišljanja o dugoročnim ili kratkoročnim posledicama, a druga je snažna žudnja da se u tu akciju stupi. Drugačije rečeno, to bi predstavljalo pravljenje brzih odluka, delanje bez razmišljanja i neobaziranje na posledice. Ta negativna hitnost je zapravo odraz neuspeha da se iznese težina negativnih emocija.

Agresija i nasilje su rašireni problemi javnog zdravlja sa ozbiljnim posledicama za žrtve i počinioce. Ovi problemi ne utiču samo na pojedince, već i na čitavo društvo. Agresija je ponašanje usmereno na drugoga, sa ciljem da mu se nanese fizička ili psihološka povreda. Slično kao i impulsivnost, agresija je složen konstrukt. Oblik agresije odnosi se na način na koji neko ispoljava agresivno ponašanje. Tako izdvajamo fizičku agresiju (na primer udaranje), verbalnu (vređanje), relacionu (npr.širenje glasina o nekome), seksualnu (prinuđavanje nekoga na seksualni odnos). Svi načini ispoljavanja agresije različito su povezani jedni sa drugima, ali im je zajednička verovatnoća da će osoba koja se uključila u jednu formu agresije, mogo lakše ući i u neke druge forme agresije.

Vrste fizičke agresije

Prema naučnim studijama fizička agresija se obično deli na impulsivnu (reaktivnu agresiju) i agresiju s predumišljajem (proaktivnu agresiju).

Impulsivna agresija je reaktivna, emocionalno šaržirana, nabijena emocijama (besom i/ili povređenošću), nekontrolisana. Postupanje bez razišljanja posledica je visokog nivoa impulsivnosti.

Agresija s predumišljajem je planirana, bez emocija, visoko kontrolisana.

Ova podela pomaže da se bolje razumeju mehanizni koji se nalaze u pozadini i koji u velikoj meri oblikuju nečije ponašanje. Reaktivna agresija je povezana sa impulsivnošću dok proaktivna nije. Dakle, samo neka agresivna ponašanja su i impulsivna dok sa druge strane osoba koja ima impulsivna ponašanja ne mora biti nužno i agresivna.

Kako prepoznati potrebu za stručnom pomoći?

Impulsivnost, kao ponašanje bez razmišljanja, potpuno odsustvo svesti o bilo čemu nakon tog momenta, ne mora uvek biti znak problema. Svi se ponekad nađemo u situaciji u kojoj impulsivno odreagujemo. Ovo pravilo posebno važi za decu i adolescente. Kako sazrevamo, sve više se učimo kontroli impulsa, te je i impulsivno i agresivno ponašanje više izuzetak nego pravilo. Ukoliko to ipak nije slučaj, postoji mogućnost da je reč o nekom drugom psihičkom problem, čiji je impulsivnost simptom.

Osim opisane povezanosti sa agresijom, impulsivno ponašanje može voditi drugim neprimerenim i rizičnim ponašanjima i mnogobrojnim posledicama. Istraživanja pokazuju vezu između impulsivnosti i suicida kod osoba sa graničnim poremećajem ličnosti, bolesti zavisnosti, depresije, nasilnog ponašanja i mnogih drugih psihičih stanja koja zahtevaju adekvatan tretman. Ovo može biti slučaj kada postoji određeni patern, šablon po kom se impulsivno ponašanje ponavlja, kada osoba želi, ali nikako ne može da uspostavi kontrolu nad svojim impulsivnim reakcijama (obično to ljudi opisuju kao moment preplavljenosti hitnošću da se impulsivno odreaguje), kao i kada postoje druge psihičke smetnje i problemi (u tom slučaju je najverovatnije impulsivnost simtom nekog drugog problema).

Stručna pomoć je neophodna i ukoliko postoji bilo koji od sledećih znakova:

impulsivno ponašanje se oseća kao spontana reakcija,
nema osećaja ni razmišljanja kako to može uticati na druge,
nema pomisli ni kako će se ta ista osoba osećati kada impulsivnost popusti.
Sve se svodi samo na taj trenutak u kom se mora odreagovati. Neki od primera su preterivanje sa šopingom, unosom hrane, kockanjem, zatim uništavanje svoje ili tuđe imovine u momentima besa, preterivanje u predstavljanju problema ili predstavljanje situacija hitnijim nego što realno jesu, česti ispadi, česti gubici kontrole, čak i u situacijama kada je to potpuno neobično, česta odustajanja od aktivnosti i započinjanja drugih aktivnosti, preterano deljenje intimnih detalja drugima (slabe granice), preterane reakcije koje vode fizičkim reakcijama agresije, upuštanje u rizične seksualne odnose, samopovređivanje u stanjima tuge ili besa.

Iz mnoštva navedenih primera vidi se da impulsivnost može biti jasan pokazatelj različitih problema sa mentalnim zdravljem, te je najbolje, ukoliko se bilo šta od navedenog ponavlja, potražiti stručnu pomoć.

Metode i tehnike koje psiholog može primeniti u tretmanu impulsivnosti

Samo poreklo impulsivnog ponašanja je ono što diktira najbolji način tretmana. Kako se uvek razmatra njegovo pojavljivanje u široj slici (da li je deo reakcije na traumu, da li je deo nekog poremećaja i sl.), neophodno je najpre napraviti stručnu procenu, a zatim pristupiti tehnikama koje pomažu paralelno i uklanjanju impulsivnosti i uklanjanju udruženih simptoma koji hrane impulsivnost.

Kognitivno bihervijoralna terapija daje odlične rezultate u tretmanu impulsivnosti. Međutim, kako je najveći problem impulsivnosti zapravo nužnost na akciju koja je gonjena negativnim emocijama, tehnike najpre moraju biti usmerene na veštine emocionalnog regulisanja. Prepoznavanje emocija, upoznavanje sa njima, a zatim i upoznavanje sa zdravim načinima na koje se mogu regulisati, dovodi do sledećeg koraka u kom se uči kako se misaonim procesima emocije mogu držati u zdravoj kontroli. Jedna od tehnika uključuje mrežu podrške, odnosno kontakt s pouzdanim osobama pre donošenja impulsivnih odluka, čime se omogućava racionalnija procena situacije.

Dijalektičko bihervioralna terapija polazi od pretpostavke da je preterano reagovanje na događaje posledica loših modela iz detinjstva, u kom je zbog nedostatka emocionalne zrelosti staratelja vladala haotična atmosfera. U skladu sa tom predpostavkom, primenjuju se terapijske tehnike kroz grupni i individualni rad.

Tehnike poput meditacije i svesnog disanja pomažu povećanju kontrole nad emocijama, smanjujući impulsivnost kroz poboljšanje samoregulacije. Jednostavne tehnike opuštanja, poput kontrolisanog disanja, mogu pomoći da se napravi pauza pre donošenja odluke. Duboko ritmičko disanje smiruje nervni sistem, omogućavajući prostor za preispitivanje pre reakcije.

Izgradnja emocionalne tolerancije pomaže pojedincima da bolje tolerišu neprijatne emocije bez potrebe za impulsivnim reakcijama. Vremenom, intenzivne emocije postaju manje preplavljujuće i lakše za upravljanje.

Ograničavanje pristupa okidačima koji podstiču impulsivnost može biti korisno. Na primer, osobe sklone impulsivnom trošenju mogu ograničiti pristup kreditnim karticama.

Terapija impulsivnosti zahteva kombinaciju strategija koje imaju za cilj povećanje samosvesti, regulacije emocija i kognitivne kontrole. Uključivanje ovih metoda u svakodnevni život može značajno poboljšati donošenje odluka, smanjiti emocionalnu reaktivnost i unaprediti kvalitet života.

Izvor: vaspsiholog.com

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. decembar

Više od četvrt veka proteklo je od prvog izdanja knjige Gutači blede vatre. Mnogo se toga u međuvremenu nepovratno promenilo: nestala je izdavačka kuća u kojoj je knjiga objavljena, otišli su iz posla ili sa ovog sveta urednici i lektori, korektori i štampari koji su je iznedrili na svetlo dana, iščezle su knjižare u kojima je prodavana po sniženoj ceni, a nežna i neumoljiva paučina zaborava prekrila je i Gutače blede vatre i mnoge knjige vrednije
pamćenja – kao, uostalom, i zemlju u kojoj se sve to događalo i koja, takođe, više ne postoji.

No dok se za tu zemlju točak istorije okretao – i još se okreće – unatrag, u nauci o književnosti tokom te tri decenije nesmetano se odvijao prirodni proces evolucije teorijske i kritičke misli; iz perspektive sadašnjeg trenutka tog razvoja, Gutači blede vatre nesumnjivo će i dobronamernom čitaocu u pojedinim svojim aspektima delovati anahrono. Svestan te činjenice, autor je razmislio o mogućem dodatnom radu koji bi knjigu učinio savremenijom – i lako došao do zaključka da bi to neminovno vodilo pisanju potpuno nove studije o američkim romanima Vladimira Nabokova.
Zbog toga se ova knjiga i u novom izdanju pojavljuje u svom prvobitnom obličju, da pred sudom vremena i nove generacije čitalaca pokuša da potvrdi kako pojedine reči i rečenice, misli i metafore, slutnje i spoznaje skrivene u knjigama ostaju mlade i onda kad te knjige i njihovi autori to odavno više nisu.

U Novom Sadu, 4. oktobra 2024. godine

Zoran Paunović

„Detalj je sve“, piše Ada, junakinja istoimenog romana Vladimira Nabokova. Ovim principom vodi se i Zoran Paunović, precizno i apsolutno posvećeno trasirajući američki opus ovog velikog autora, od romana Stvarni život Sebastijana Najta i U znaku nezakonito rođenih, preko Lolite, Pnina, Blede vatre i Ade, sve do Prozirnih stvari i Pogledaj arlekine!, sve vreme idući napred-nazad kroz njegovu biografiju i rad. Intertekstualne i komparativne veze sa autorovim ranijim romanima i mnogim klasičnim delima ruske, američke i svetske književnosti dokazuju zašto je Paunović naš najbolji tumač ovog pisca i zbog čega studija Gutači blede vatre predstavlja nezaobilazno štivo za sve čitaoce, studente i istraživače koji se bave prozom Vladimira Nabokova, ali i svetskom književnošću XX veka.

Dragan Babić

Zoran Paunović (Bor, 1962) je redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor šest knjiga i više od stotinu naučnih i stručnih radova, kao i tridesetak književnih prevoda sa engleskog (za koje je dobio nekoliko nagrada i priznanja, pored ostalih i nagrade „Miloš N. Đurić“ i „Laza Kostić“). Predavanja po pozivu držao u SAD, Velikoj Britaniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Potpredsednik srpskog PEN centra od 2010. godine. Dopisni član SANU od novembra 2018. godine, a redovni od novembra 2024.

Biblioteka Dometi nastavlja se na istoimeni časopis koji Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” objavljuje od 1974. godine i predstavlja autore čiji su tekstovi prvo štampani u časopisnoj verziji.

Knjiga je dostupna za pozajmicu na Pozajmnom odelјenju za odrasle. Ukoliko želite da je kupite posetite našu Knjižaru (Kralјa Petra I 11, ulaz iz ulice Avrama Mrazovića i onlajn: www.knjizarakb.rs).

Počeo je s implementacijom projekat pružanja delotvornih mehanizama za iskorenjivanje diskriminacije i stvaranja uslova koji omogućavaju punopravno uključivanje Roma u društvo pod nazivom „borba protiv anticiganizma na teritoriji grada Sombora“.

Projekat podstiče saradnju ključnih aktera na lokalnom nivou, uključujući institucije, nevladine organizacije i privatni sektor radi boljeg razumevanja i rešavanja potreba romske zajednice, a ciljne grupe obuhvaćene ovim projektom su Romi, predstavnici lokalnih insitucija, privatni sektor i mladi.

Kroz realizaciju obuka za zaposlene iz lokalnih institucija i privatnog sektora o antidiskriminacionim merama i razumevanju anticiganizma, cilj je da se poveća efikasnost i delotvornost lokalnih institucija u zaštiti i unapređenju prava pripadnika romske zajednice.

Projekat „Borba protiv anticiganizma na teritoriji grada Sombora“ realizuje se u saradnji sa Centrom za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada, traje dvanaest meseci i finansira se sredstvima Evropske unije u okviru šireg projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Kreativna radionica izrade glinenih svetiljki se održava u Gradskom muzeju u subotu, 28. decembra, sa početkom u 10 sati.

Pozivamo vas da se pridružite kreativnoj radionici tokom koje ćemo zajedno stvarati unikatne glinene svetiljke inspirisane simbolima prošlih vremena. Naučićete kako da oblikujete glinu i dodate simboličke ornamente koji donose magiju starinskih tradicija.
Radionica se održava u subotu, 28. decembra, sa početkom u 10 sati.

Struktura radionice:
• uvodno predavanje o svetiljkama, ornamentima i simbolima ornamentike
• izrada glinenih svetiljki

Ne propustite priliku da oživite prošlost kroz umetnost i svetlost. Prijavite se već danas — broj mesta je ograničen!

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora u okviru preventivno-promotivnih aktivnosti usmerenih na unapređenje znanja, stavova i ponašanja vozača motorizovanih dvotočkaša u pogledu zaštitne opreme, po prvi put uputiće javni poziv motociklistima za dobijanje besplatne opreme.

U pitanju su 20 kompleta prve pomoći tipa A i 20 kaciga za motocikliste, a javni poziv trajaće od ponedeljka, 23. decembra u 10.00 časova do isteka sredstava.

Zainteresovanim motociklisti za za dobijanje besplatne opreme moći će da se prijave slanjem podataka na mejl koji će biti objavljen u ponedeljak, u 10 časova u javnom pozivu na zvaničnom sajtu Grada Sombora www.sombor.rs.
Uslovi za dobijanje opreme su da motociklista ima prebivalište na teritoriji Grada Sombora, važeću vozačku dozvolu A kategorije i važeću saobraćajnu dozvolu motocikla A kategorije na svoje ime.

Mejl treba da sadrži sledeće podatke:
• ime, prezime i adresu podnosioca prijave;
• kontakt broj telefona
• skeniranu kopiju ili fotografiju važeće vozačke dozvole A kategorije podnosioca prijave;
• skeniranu kopiju ili fotografiju važeće saobraćajne dozvole motocikla A kategorije u vlasništvu podnosioca prijave

Nepotpune prijave i prijave koje su poslate pre navedenog roka biće odbijene.

Prvih 20 pristiglih prijava, koje ispunjavaju sve navedene uslove i tražene podatke, dobiće opremu i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Košarkaši "Džokera" u subotu igraju derbi meč 13. kola Admiral Bet Košarkaške lige Srbije protiv novosadske Vojvodine mts.

Somborski sastav već dva meseca igra u ritmu pobeda/poraz. Na poslednja četiri gostovanja upisala su četiri neuspeha. Iako je lider iz Novog Sada favorit u ovom duelu, treba napomenuti i da su oni u padu forme. Imaju dva poraza u poslednja tri kola.

Meč će voditi sudijska trojka Aleksandar Milojević (Kruševac)/Radoš Arsenijević (Beograd)/Strahinja Dašić (Kraljevo), dok će delegat susreta biti Dejan Dimitrijević iz Zrenjanina.

Utakmica se igra u terminu od 16 časova u maloj sali Spensa, uz direktan prenos na TV Arena sport kanalu.

Izvor: somborsport.org

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 14 saobraćajnih nezgoda u kojima je osam osoba zadobilo teške, a 11 lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola osam vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške telesne povrede, a četiri su lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola pet vozača.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške, a tri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a četiri su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Ukupno je napisano 108 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 363 prekršajna naloga.

Lekovi kao što su ibuprofen, paracetamol ili aspirin često se koriste, ali prekomerna ili dugotrajna upotreba može da izazove brojne negativne posledice po zdravlje.

Mnogi ljudi na svoju ruku uzimaju lek protiv bolova kao što su ibuprofen, paracetamol ili acetilsalicilna kiselina (aspirin).

Nekada posežu za njima da bi ublažili bol, nekad da bi skinuli temperaturu ili zalečili upalu, ali ako to rade prečesto, mogu da izazovu niz zdravstvenih problema.

Bol koji se ponavlja i ne nestaje

Ako često imate potrebu da uzimate lekove zbog ponavljajućih bolova kao što su glavobolja, bol u leđima ili zglobovima, to može značiti da problem nije privremen. Ako bol potraje, često se vraća ili se čak pogorša uprkos uzimanju lekova, to može biti znak da vam je potrebno drugačije lečenje. Preterano oslanjanje na lekove protiv bolova može da prikrije ozbiljniji uzrok bola koji treba pravilno ustanoviti i lečiti.

Uticaj na želudac i probavni sistem

Jedna od najčešćih nuspojava dugotrajne upotrebe lekova protiv bolova, posebno nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID) kao što je ibuprofen, jeste oštećenje sluznice želuca. To može da dovede do probavnih problema kao što su gorušica, bol u stomaku, mučnina ili još ozbiljnijih problema kao što su čir ili krvarenje u želucu. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru, jer to mogu biti znaci da su tablete protiv bolova ušle u vaš sistem previše puta.

Zavisnost od lekova protiv bolova

Rani znakovi zavisnosti od lekova protiv bolova mogu se prepoznati kada osoba počne koristiti lek čak i kada bol nije toliko jak ili nema potrebe za lekom. Ako osećate potrebu da uzimate tablete protiv bolova kako biste rešili svakodnevni stres ili napetost, a da zapravo ne iskusite fizički bol, to može biti znak da se razvija navika koja dovodi do zavisnosti.

Zavisnost od lekova protiv bolova takođe može da se manifestuje u činjenici da pokušavate da izbegnete prestanak uzimanja, uprkos već zabrinjavajućim simptomima, ili povremeno povećavate dozu kako biste postigli isti učinak.

Povećanje doze za postizanje istog efekta

Ako ustanovite da vam uobičajena doza lekova protiv bolova više ne pomaže u suzbijanju bola, to može biti znak da razvijate toleranciju na lek. Kako se vaše telo više navikava na lek, možda ćete morati povećati dozu kako biste postigli isti učinak. Povećanje doze bez konsultacije s lekarom može da dovede do opasnih nuspojava, kao što su oštećenje jetre, bubrega ili sluzokože želuca.

Osećaj pospanosti, zbunjenosti ili problema s koncentracijom

Dugotrajna upotreba lekova protiv bolova, posebno u većim dozama, može da utiče na vaš nervni sistem. Lekovi mogu da vas učine umornim, pospanim ili zbunjenim, što može da utiče na vašu sposobnost koncentracije i obavljanja svakodnevnih zadataka. Ako počnete da primećujete da imate problema s koncentracijom ili da ste često pospani, to može da znači da je vaše telo pod uticajem ovih lekova i da ih prečesto uzimate.

Izvor: B92

Ako ste ikada trgovali kriptovalutama sigurno ste se i pitali kako da platite porez na kriptovalute? Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini koji uređuje da se svaka zarada dobijena na digitalnoj imovini, u ovom slučaju kriptovalutama, oporezuje kao kapitalna dobit, u iznosu od 15 odsto.

Dakle zakon je jasan – 15 odsto se plaća na razliku za koju ste kupili kriptovalutu i cenu za koju ste tu valutu prodali. Ono što buni mnoge koje trguju kriptovalutama jeste kako dokazati cenu za koju je neki token kupljen, kada se često dešava da se kriptovalute menjaju, prodaju i ulažu u druge valute?

Porez na kriptovalute – Glavne odredbe

Pre nego što uronimo u samo plaćanje poreza na kriptovalute, hajde prvo da razjasnimo šta se to oporezuje i plaća kada su kriptovalute u pitanju. U Srbiji se prema Zakonu o digitalnoj imovini kriptovalute i tokeni oporezuju samo u trenutku njihove prodaje, tačnije oporezuje se dobit ostvarena prodajom tih tokena ili valuta. Sama kupovina i čuvanje kriptovaluta i tokena se ne oporezuje.

Kako navode na sajtu regionalne menjačnice za kriptovalute ECD, suština oporezivanja je kada kriptovaluta pređe u realan novac.

Kako se određuje nabavna cena kriptovaluta?

Trenutak oporezivanja je jedna od stvari koje buni mnoge u kripto trgovini. Da li je trenutak oporezivanja kada nama legnu pare na račun ili će se računati sve transakcije u kriptovalutama i zarade ostvarene tim transkcijama? Šta ako, na primer, kupimo Bitcoin za neke dolare, zamenimo ga za druge tokene, potom ostvarimo dobit na tim tokenima, ponovo vratimo u Bitkoine, a onda te Bitkoine prodamo za evre ili dolare? Na kraju transakcije mi smo ostvarili profit, ali da li to Poreska uprava prepoznaje?

Da pojednostavimo stvari – ukoliko kupite neku kriptovalutu za 500 dolara, a par meseci kasnije je prodate za 1.000 dolara u menjačnici, računaće vam se kapitalna dobit od 500 dolara i na nju ćete platiti porez od 15 odsto. Ukoliko nemate dokaz o nabavnoj ceni kriptovalute platićete porez na celokupnu prodajnu vrednost. To znači da će se kapitalna dobit računati 15 odsto od prodajne vrednosti te valute.

Bilo bi poželjno da dokumentujete sve transakcije koje ste obavili kako ne biste imali problema kasnije u dokazivanju cene za koju ste taj token kupili.

Kako platiti porez na kriptovalute?

Kada znate šta plaćate, samo plaćanje nije preterano komplikovano. Ono što vam je potrebno jeste elektronski potpis, nalog na e-Porezi i dokaz o vrednosti kriptovalute koju ste prodali. Potrebno je da popunite poresku prijavu PPDG-3R, a detaljno upustvo imate ovde. Dokumente koje morate priložiti su izvod računa o plaćanju i prijemu novca, izveštaj sa menjačnice i izveštaj o ceni kriptovaluta.

Koji je rok za plaćanje poreza?

U trenutku kada novac legne na vaš bankovni račun, fizička lica imaju 120 dana da prijave porez, od dana isteka kvartala u kom je dobit ostvarena. Pravna lica moraju prikazati dobit u poreskom izveštaju koji se dostavlja na kraju poslovne godine.

Takođe, treba naglasiti da zakon prepoznaje i ako ste kriptovalutu dobili ili stekli na poklon. U tom slučaju, porez ćete plaćati u iznosu od 2,5 odsto od ukupne vrednosti te kriptovalute.

Šta sa kapitalnim gubicima?

Ukoliko niste ostvarili kapitalnu dobit nego ste izgubili pare, zakon prepoznaje i ove slučajeve. Naime, ukoliko ste prilikom prodaje kriptovalute dobili manje para od početne cene, to znači da ste poslovali u gubitku. Kapitalan gubitak takođe morate prijaviti poreskoj upravi i na osnovu tog gubitka biće vam umanjen u istom iznosu porez na naredni kapitalni dobitak koji ostvarite.

Ko je oslobođen plaćanja poreza na kriptovalute?

Novi zakon o digitalnoj imovini je prepisao i situacije koje predviđaju oslobađanje od poreza na kriptovalute. Prema zakonu, sve osobe koje u svom posedu imaju kriptovalutu duže od 10 godina nisu dužne da na nju plate porez. Znači, iako ste na ovu kriptovalutu ostvarili kapitalnu dobit, ukoliko imate dokaz da je ona u vašem vlasništvu više od 10 godina nećete morati da platite porez.

Takođe, zakon predviđa i oslobađanje dela poreza od 50 odsto za fizičko lice. Ovo će važiti ukoliko to fizičko lice kapitalnu dobit uloži u privredno društvo ili investicioni fond koji deluje na teritoriji Srbije. Rok za ulaganje kapitalne dobiti u privredno društvo je 90 dana od dana kada je dobit ostvarena.

Još jedan od uslova je da to privredno društvo u koje je fizičko lice uložilo novac ne sme da smanji kapital u naredne dve kalendarske godine. U suprotnom, fizičko lice će biti dužno da plati umanjeni porez.

Ono što je važno istaći jeste da fizičko lice nije dužno da ceo iznos kapitalne dobiti uloži u privredno društvo. U tom slučaju će mu se obračunati umanjeni deo poreza shodno tome koliko je para uložio u privredno društvo ili investicioni fond.

Kako se oporezuju pravna lica?

Oporezivanje pravnih lica je isto kao i za fizička. Dakle, ukoliko je pravno lice ostvarilo kapitalnu dobit biće oporezovano 15 odsto od te dobiti, s tim što su pravna lica oslobođena plaćanja poreza ukoliko tu istu dobit ulože u privredno društvo ili investicioni fond koji radi na teritoriji Srbije. Pravna lica koja spadaju po zakonu pod pružaocima usluga za digitalnu imovinu takođe su osobođena plaćanja poreza na dobit ukoliko je ostvare prodajom kriptovaluta.

Kao što vidite plaćanje poreza za kriptovalute je prilično jednostavno. Međutim, i dalje ima dosta nedoumica kod ljudi koji trguju ovim valutama, pogotovu u oblasti dokazivanja nabavne cene i samog porekla kriptovalute. Takođe, u zakonu ostaje nejasno šta firme i kompanije rade ukoliko moraju zaposlenima da isplate plate u kriptovalutama, što je slučaj u mnogim IT kompanijama i startapima.

Izvor: novaekonomija.rs