Leto je oduvek bilo izazov za vektorske bolesti, a poslednje dve sezone, njima se pridružio i korona virus. Ovog leta, između ostalih oboljenja pretnja su i majmunske boginje i hepatitis nepoznatog porekla. Većina bolesti koje prete u letnjim mesecima potiču od insekata, u Srbiju se obično uvezu, odnosno, naši građani se njima zaraze tokom boravka u drugoj zemlji, ali opet one popunjavaju našu statistiku.

To međutim nije slučaj ako govorimo o groznici Zapadnog Nila, koju prenosi komarac, a od koje godinama unazad obolevaju i građani u Srbiji, ili o lajmskoj bolesi - koju prenosi krpelj.

Evropa i svet se, međutim, suočavaju sa majmunskim boginjama za koje je i naš zdravstveni sistem pripremljen upustvom koje je izdao Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Pre toga smo izučavai hepatitis nepoznatog porekla, a ono što je najnovije u svetu jeste da je denga groznica, koju prenosi tigrasti komarac, buknula u Singapuru.

Međutim, kako struka kaže za Telegraf.rs, mi bismo jedino u našoj zemlji trebalo da obratimo pažnju na groznicu Zapadnog Nila i boreliju, a za sve ostale bi trebalo da znamo i informišemo se gde postoje i koliko su blizu naše granice.

Postavlja se pitanje može li denga groznica i do našeg podneblja.

- Postoje podaci da je ranijih godina bilo u Severnoj Makedoniji, a zabeležen je i jedan slučaj kod inostrane turistkinje u Hrvatskoj na moru - kaže za Telegraf.rs profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.

Denga je akutna zarazna bolest iz grupe hemoragijskih groznica, koju karakterišu povišena telesna temperatura, praćena artralgičnim i hemoragijskim sindromom. Prenosi je vrsta tigrastih komaraca koji žive u tropskim krajevima, pa nije česta pojava na našim prostorima.

Procenjuje se da je dve petine svetske populacije u riziku od oboljevanja. Prema podacima Instituta "Batut", godišnje se inficira između 35 i 60 miliona ljudi, a umre dve do pet hiljada dece.

Izazivač groznice je virus denge, RNA virus iz roda Flavivirusa, familija Flavivirade. Rezervoar virusa je čovek, dok su u džunglama to majmuni. Put prenošenja je vektorski, ujedom ženke komarca Aedes aegypti. Ovi insekti isključivo žive u toplim krajevima, pa se groznica tako najčešće javlja u tropskim i suptropskim krajevima Amerike, Azije i Australije.

Bolest u većini slučajeva prolazi bez simptoma, ili je klinička slika blaga, a samo 5 odsto zaraženih razvije ozbiljnu kliničku sliku koja se može završiti smrtnim ishodom. Od inficiranja do prvih simptoma obično prođe oko nedelju dana, kada bolest naglo počinje da se manifestuje. Simptomi su skok temperature, glavobolja, bolovi u kostima, bolovi u slabinama i zglobovima, osip, uvećane limfne žlezde, upala konjuktiva i otok oko očiju...

Stiče se utisak da dok će se uveliko u Ugandi, Kongu, Tanzaniji, Keniji izučavati neke nove vrste, mi ćemo se tek upoznati sa egzotičnim boljkama - cikungunjom, lajšmanijazom, groznicom Doline Riht, krimskom-kongo groznicom, malarijom, japanskim i krpeljskim encefalitisom, bolestima koje prenose insekti, uglavnom komarci. Istine radi, imali smo i malariju u Vojvodini.

Svim ovim egzotičnim bolestima, koje prenose uglavnom insekti, doprinose klimatske promene, koje su ih već donele u našem okruženju. Parazitska bolest lajšmanijoza, redovna je u Makedoniji, a rimska-kongo hemoragična groznica u karantin redovno šalje Bugare, kao i krpeljski, odnosno tik-born encefalitis, kog ima u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji...

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog, podseća da je u našoj blizini bila krimska- kongo groznica, a reč je o karantinskoj bolesti.

- Krimska-kongo hemoragična groznica (CCHF) je zoonoza koja se pre svega javlja sporadično. CCHF virus može zaraziti širok spektar domaćih i divljih životinja od ujeda zaraženih krpelja. Ljudi se inficiraju direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim zaraženim tkivima životinja, ili ih zarazi krpelj. Može se preneti sa čoveka na čoveka. Simptomi, koji su iznenadni, se, ako vas je zarazio krpelj pojavljuju za jedan do tri, a maksimalno devet dana, a ako je do inficiranosti došlo zaraženom krvlju ili tkivima životinja ili čoveka, za pet do do 13 dana - objašnjava prof. dr Tiodorovic.

Ova bolest je endemska (odomaćena) u mnogim zemljama u Africi, Evropi i Aziji, ali su tokom 2001. epidemije zabeležene i na Kosovu, u Albaniji, Iranu, Pakistanu i Južnoj Africi. Profesor Tiodorović kaže da je ova bolest bila zabeležena u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji pre 4 godine.

- Bugarska svake godine beleži ovu bolest. Potrebna je opreznost, a nema opravdanja za podizanje tenzija - napominje prof. dr Tiodorović:

- Bolest je prvi put opisana na Krimu 1944. godine i dobila je ime Krimska hemoragična groznica, ali je 1956. identifikovana i u Kongu, te je zato navedeni naziv.

Isto važi i za lajšmanijazu, oboljenje koje se svake godine dijagnostikuje u Makedoniji, nekad i kod nas po jedan do dva slučaja obolevanja od nje, a ona se prenosi ubodom peščanih mušica, koje su slične komarcima.

- Čikungunja groznica i denga groznica nisu do sada registrovane na teritoriji Republike Srbije. Poslednji slučaj Krimske-kongo groznice u Srbiji registrovan je 1999. godine. U Republici Srbiji registruju se jedino importovani slučajevi malarije. U 2020. godini u našoj zemlji registrovana su 2 slučaja importovane malarije sa incidencijom od 0,02 odsto na 100.000 stanovnika, što predstavlja pad prijavljivanja u odnosu na prethodnu godinu - kažu za Telegraf.rs u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Za sve ove bolesti ne postoji preventiva u vidu vakcine, već da je jedina mera sprečiti ubod ili ujed tih krvopija. Ono što je najgore, neke su već možda među nama, ali nisu otkrivene. Verovatnoća je visoka, s obzirom na to da ih ima u okruženju.

U Srbiji je skoro pa deceniju unazad prisutan virus Zapadnog Nila, koji prenosi naš domaći komarac kuleks pipiens. Jedino nije bilo registrovanih slučajeva 2020. godine u jeku epidemije korona virusa.

Pored njega, u ovim mesecim treba da obratimo pažnju na lajmsku bolest.

- Zbog zaraženih krpelja, mi bismo pre mogli da obratimo pažnju na lajmsku bolest (borelioze). U okolini Beograda mnogi od naših stručnjaka su otkrivali područja gde bi se lajmska bolest mogla dobiti preko zaraženih krpelja. U toplim letnjim danima svakako treba misliti i na bolest Zapadnog Nila, koju prenose komarci, a koja je poslednjih godina u Srbiji bila stalno dijagnostikovana - podseća za Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

Inače, insekti, koji su uglavnom karakteristika toplijih krajeva, šire životni prostor za čak 150 do 200 kilometara severno i južno od ekvatora kada se temperatura poveća za samo 0,1 stepen Celzijusovih, a osim komaraca i krpelja, kao što rekosmo, ima i mušica koji su nosioci arbo virusa, poput velikog broja virusnih encefalitisa, hemoragicnih groznica...

MERE PREVENCIJE:

- Sprečiti ubod komarca, krpelja ili drugog insekta

- Izbegavati područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- Smanjiti broj komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi

- Isušivati izvore stajace vode

- Boravite u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima znacajno smanjen

- Prilikom boravka na otvorenom mažite se sredstvima koji odbijaju insekte

- Nosite odeću koja pokriva noge i ruke

- Nosite komotnu odeću, komarci mogu da ubodu kroz pripijenu

- Izbegavanje boravka na otvorenom u sumrak i u zoru

- Stavite zaštitne mreže na prozorima

- Osobe koje rade sa stokom ili drugim životinjama treba da nose rukavice ili drugu zaštitnu odeću

izvor:zena.blic.rs

Ukoliko planirate da zamenite stolariju, izolaciju, peć ili kotao ili da ugradite solarni panel, država svake godine raspisuje konkurs za subvencije za stolariju i energetsku efikasnost. Nova.rs donosi vam detaljan vodič kroz proces dobijanja subvencije – od objašnjenja za šta se koristi, pa sve do detaljne dokumentacije koja vam je potrebna.

Ove godine konkurs je raspisan početkom februara, a za razliku od prošle godine, dve stavke koje možete finansirati od subvencija bile su objedinjene, a građanima su na raspolaganju bile dve milijarde dinara.

Na ovom javnom pozivu gradovi i opštine mogli su da dobiju od 25 do 200 miliona dinara, uz obavezu da obezbede iznos jednak onom koji su dobili od Ministarstva, za direktno subvencionisanje građana.

Visina subvencije zavisi od broja stanovnika u gradu ili opštini, te se za više od milion stanovnika može dobiti maksimalni iznos od 200 miliona dinara. Kada su u pitanju manji gradovi, za one koji imaju od 100.000 do milion stanovnika, maksimalna subvencija iznosi 100 miliona. Mestima u koji živi od 50.000 do 100.000 ljudi obezbeđeno je bilo maksimalno 50, a za mesta sa manje od 50.000 stanovnika maksimalno 25 miliona dinara.

Još jedna novina koju je Ministarstvo rudarstva i energetike uvelo ove godine jeste da će, umesto 50 odsto, učešće u subvencionisanju za najnerazvijenije opštine biti 70 odsto.

Za šta se koristi novac od subvencije za energetsku efikasnost 2022. godine?

Novac dodeljen od strane Ministarstva može se iskoristiti za u četiri slučaja.

Prvi slučaj je unapređenje termičkog omotača, odnosno zamena spoljnih prozora i vrata, termička izolacija ispod krova, kao i termička izolacija zidova i tavanica. Najveće interesovanje među građanima vlada za upravo ovim subvencijama.

Zatim, novac od subvencije može se iskoristiti za unapređenje termotehničkih sistema zgrade – kupovinu efikasnijeg kotala ili peći, radijatora, cirkulacionih pumpi, uređaja za merenje i regulisanje toplote i cevne mreže.

Za projekte unapređenja energetske efikasnosti u zgradama maksimalan iznos podsticaja je 30 miliona dinara, ali u opštinama čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka, država može finansirati i do 100 odsto vrednosti projekta. U ostalim slučajevima država može da finansira do 70 odsto.

Sledeća moguća namena jesu solarni kolektori, a zatim i solarni paneli.

Novac se može dobiti za nabavku solarnih panela snage koja nije veća od odobrene snage mernog mesta, što se može videti na računu za struju, a maksimalno do snage od 6 kilovata.

Troškovi koje subvencije za stolariju ne pokrivaju

Subvencije za zamenu stolarije neće pokriti troškove nabavke materijala i radova koji nastaju pre prvog obilaska Komisije za pregled i ocenu podnetih zahteva za sufinansiranje projekata energetske efikasnosti.

Takođe, subvencije ne pokrivaju troškove u vezi sa odobravanjem i sprovođenjem kreditnog zaduženja, dakle troškove odobravanja kredita, kamata, osiguranja kredita i slične troškove.

Troškove nabavke opreme koju podnosilac zahteva za subvencionisanje sam proizvodi, kao i troškove usluga koje podnosilac sam izvršava, takođe nisu pokriveni iznosom subvencije.

Ko može da se prijavi za subvencije za energetsku efikasnost i zamenu stolarije?

Pravo na učestvovanje na konkursu za dobijanje subvencija za zamenu stolarije imaju svi građani koji ispunjavaju dva propisana uslova.

Prvi od tih uslova jeste da budete vlasnik stana ili kuće za koju podnosite prijavu, kao I da vam je prijavljeno mesto prebivališta upravo na toj adresi.

Drugi uslov je da posedujete neki od dokaza za stambeni objekat za koji podnosite prijavu - prepis lista nepokretnosti, kojim se dokazuje da je objekat izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji, da je preuzet iz zemljišne knjige, kao i da je upisan po zakonu o zakonjenju ili ima upotrebnu dozvolu.

Drugi dokaz jeste upotrebna dozvola, ukoliko objekat nije zaveden u katastru. U istom slučaju možete priložiti, umeso upotrebne dozvole, rešenje o ozakonjenju.

Kada se prijavljujete na konkurs, možete da se opredeliti samo za jednu meru, na primer zamenu spoljnih prozora ili instalaciju solarnog panela.

Kako se prijaviti za subvencije za zamenu stolarije?

Ukoliko ste vlasnik porodične kuće ili stana, potrebna vam je fotokopija lične karte sa adresom prebivališta ili očitana lična karta, fotokopije ličnih karata, odnosno zdravstvene knjižice ili izvoda iz matične knjige rođenih za maloletna lica, prepisan i popunjen prijavni obrazac, prilog o stanju stanova ili kuća i izjave, koji su dostupni na sajtovima lokalne samouprave i Ministarstva energetike.

Zatim, potreban vam je predračun sa količinom i cenom za opremu sa ugradnjom, koju dobijate od jednog od izvođača radova sa liste koju opština objavi, a kog sami birate.

Sledeća neophodna stavka jeste kopija rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za prethodnu godinu, odnosno kopija ugovora o kupoprodaji ukoliko je ona izvršena u prethodnih godinu dana. Potrebna vam je i fotokopija računa za utrošenu električnu energiju za prethodni mesec za kuću ili stan za koji se konkuriše.

Ako se objekat za koji konkurišete vodi kao spomenik kulture, potrebno je da dostavite saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.

Potom, potrebna vam je fotokopija Rešenja o odobrenju za priključenje, ugovora o priključenju na distributivnu gasnu mrežu i poslednjeg računa za gas, ukoliko konkurišete za subvenciju za zamenu kotla.

Potreban vam je i barem jedan dokaz za stambeni objekat, poput prepisa liste nepokretnosti, upotrebne dozvole, rešenja o ozakonjenju ili dokaz o tome da je nekretnina izgrađena pre donošenja propisa o izgradnji ili je preuzeta iz zemljišne knjige.

Za stambene zgrade potrebno je dostaviti i potvrdu o registraciji skupštine stanara i saglasnost stambene zajednice, ukoliko konkurošete za subvenciju za zamenu kotlova ili uvođenje izolacije zgrade.

Za kraj, potrebno je da napravite plan i dobijete predračun potrebnih radova firme za koju ste se opredelili. Svu nabrojanu dokumentaciju potrebno je odneti u lokalnu samoupravo, a potom će stručna komisija izaći na teren. Potrebno je da komisiji tada date na uvid građevinski projekat objekta, ukoliko on postoji.

Nakon procene komisije objavljuje se lista posle koje će moći da se počne sa finansiranjem radova koje je komisija odobrila.

Novi javni poziv bio je objavljen u februaru, a rok za jedinice lokalne samouprave da pošalju prijave bio je 25. maj 2022.

Za građane će biti raspisan jedan javni poziv, a na osnovu bodovanja koje određuje opština, pravi se jedinstvena rang lista građana. Tako opštine neće moći da favorizuju neku od mera energtske efikasnosti, već će to isključivo zavisiti od prijava građana.

Poziv za građane raspisuje lokalna samouprava, a rok za podnošenje prijava je 21 dan od objavljivanja - na zvaničnoj internet stranici ili oglasnoj tabli.

Popunjen, potpisan obrazac, i to u tri primerka, od kojih je jedan original, a dve kopije, kao i ostala dokumentacija koja vam je potrebma, dostavljaju se lokalnoj samoupravi poštom, u zatvorenoj koverti sa naznakom da je u pitanju prijava za javni poziv na učešće građana u sprovođenju mera energetske sanacije, uz dodato "ne otvarati" na koverti. Potrebno je i da na poleđini koverte napišete punu adresu.

Ipak, potrebno je da pratite sajt lokalne samouprave kako biste bili obavešteni ukoliko je potrebno dostaviti konkursnu dokumentaciju drugačijim putem.

Ko ne može da se prijavi za subvencije?

S druge strane, ukoliko ne živite u stanu ili kući za koji želite da podnesete zahtev, nećete moći da računate subvencije.

Takođe, pravo na subvencije za zamenu stolarije i energetsku efikasnost nemaju vlasnici nekretnina koji su u prethodnom periodu koristili sredstva Grada za slične aktivnosti, kao I vlasnici stambenih objekata koji su tokom prethodne dve godine nakon dostavljanja rešenja o dodeli bespovratnih sredstva za slične aktivnosti odustali od sprovođenja tih aktivnosti.

Na subvencije nemaju pravo ni vlasnici stambenih objekata koji su se prijavili za više od jedne mere.

Koje opštine su dobile subvencije za energetsku efikasnost?

Na prošlom konkursu za subvencije za stolariju i energetsku efikasnost najviše sredstava dobio je Čačak – 45 miliona dinara.

Novom Sadu dodeljeno je 33 miliona dinara, dok su nešto manje sume dobili Valjevo – 30 miliona, a Užice i beogradska opština Grocka po 25 miliona dinara.

Stara Pazova, Obrenovac i Niš dobili su subvencije u iznosu od po 20 miliona dinara, dok je 18 izdvojeno za Leskovac. Po 15 miliona dobili su Raška, Novi Pazar, Pirot, Zrenjanin, Ruma, Sombor, Zemun, Kragujevac, Prokuplje i Subotica, po 12 Smedrevo, Inđija i Majdanpek, dok je po 10 miliona dinara izdvojeno za Vranje, Smederevsku Palanku, Knjaževac, Ćupriju, Loznicu, Bor, Pančevo, Veliku Planu, Bačku Palanku i Zaječar.

Bajina Bašta dobila je 8,5 miliona dinara, dok je Vršcu, Aranđelovcu i Negotinu sledovalo po osam. Sedam miliona dinara dobili su Kruševac, Požarevac, Gornji Milanovac i Lučani.

Po šest miliona dinara dobili su Kula, Blace, Zvezdara, Mali Iđoš i Vračar. Nešto manje, po pet miliona, dobili su Aleksandrovac, Šabac, Golubac, Krupanj, Mladenovac, Vlasotince, Trstenik, Odžaci, Ivanjica, Arilje, Bački Petrovac, Apatin, Petrovac na Mlavi, Sremska Mitrovac, Pećinci, Brus, Požega, Despotovac, Kanjiža, Lazarevac i Malo Crniće.

Subvencije u iznosu od jedan do pet miliona dinara dobili su Žagubiva, Aleksinac, Nova Varoš, Priboj, Žabari, Boljevac, Osečina Bač, Plandište, Sokobanja, Kovin, Irig, Svilajnac, Žitište, Vladimirci, Ćićevac, Topola, Šid, Jagodina, Vrnjačka Banja, Kosjerić, Rača, Senta, Kikinda, Vrbas, Žabalj, Beočin, Kovačica, Novi Kneževac, Bogatić, Sremski Karlovci, Ada, Kosovska Mitrovica, Varvarin, Opovo, Rekovac, Stari Grad, Palilula, Ljig, Knić i Alibunar.

Početkom juna, kada je objavljen najnoviji javni poziv za subvencionisanje, konkurse za subvencije za ugradnju solarnih panela objavilo je još 10 lokalnih samouprava, a očekuje se da će još 14 uraditi isto.

izvor:nova.rs

Gradsko veće Sombora nedavno je usvojilo predlog za učešće u realizaciji projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“.

Ovaj program realizuje se uz podršku Evropske unije i kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge, UNOPS. Više o projektu rekao je član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite, Darko Smiljanić.

- Grad Sombor je preko projektnih partnera, Centra za socijalni rad Sombor, Romskog saveza nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga i „Alternativa žena“ iz Sombora učestvovao na programu podrške Evropske unije za socijalno stanovanje i aktivnu inkluziju. Grad Sombor je na ovom konkursu obezbedio od donatora 10 stambenih jedinica, tačnije 10 kuća koje će biti kupljene na teritoriji samog grada i gradskog područja - istakao je Smiljanić.

Prema njegovim rečima kroz javni poziv će biti odabrano 10 porodica koje će biti stambeno obezbeđene, a ovaj poziv odnosiće se na tri osetljive društvene grupe: žene žrtve porodičnog nasilja, Rome i decu koja napuštaju sistem socijalnog staranja.

- Ono što je bitno napomenuti je da će sve kuće biti adaptirane i opremljene belom tehnikom, tako da će ispunjavati sve neophodne uslove za socijalno stanovanje koje propisuje zakon - zaključio je gradski većnik.

Ukupna vrednost navedenog projekta je 299.000 američkih dolara, a Grad Sombor će učestvovati u finansiranju sa 15 odsto od celokupnog iznosa, odnosno sa oko 44.000 dolara. Ovo je još jedan u nizu pokušaja lokalne samouprave da podigne standard svojih žitelja, ali i da učini nešto po pitanju sve očiglednije depopulacije, kojoj, pored negativnog prirodnog priraštaja, doprinosi i iseljavanje usled potrage za snažnijom ekonomskom sigurnošću.

Ne samo da su se pre nepunih mesec dana dve porodice zahvaljujući novcu iz repurličkog buyeta skućile, već je, koliko jesenas po osnovu realizovanog javnog poziva republičkog Ministarstva za brigu o selu u nekoliko somborskih sela konačno svoj krov nad glavom steklo desetak porodica, a slični projekti su se realizovali godinama unazad za šta su korišćena i sredstva varoškog i pokrajinskog budžeta.

izvor:dnevnik.rs

Obaveštavamo građane Grada Sombora da će u periodu od 15.06.2022. do 10.07.2022. godine preduzeće „Oris“ doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca sa zemlje na području  grada Sombora i svih pripadajućih naseljenih mesta. Tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin onim danima kada meteorološki uslovi budu povoljni.

Upozoravaju se pčelari da je preparat štetan za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „Oris“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula pod sloganom "Tragom snova Ernesta Bošnjaka" kako bi podsetio na osnivača jugoslovenske kinematogradije, reditelja i producenta koji je 1906. doneo prvi kino-projektor u Sombor i otvorio bioskop.

"Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode", rekla je direktorka festivala Vesna Šašić.

Kako se navodi u saopštenju organizatora, selektor Dejan Dabić rekao je da će festival otvoriti film "Strahinja Banović" reditelja Stefana Arsenijevića.
Najavio je da će publika moći da vidi debitantski film Gorana Nikolića "Heroji", kao i film nagrađivanog reditelja Branka Šmita o ratnim veteranima "A bili smo vam dobri".

U okviru predfestivalskog programa biće prikazan film "Leto kada sam naučila da letim", reditelja Raše Andrića.

izvor:euronews.rs

U ponedeljak, 13. juna, sa početkom u 19 sati, u Apatinu će se održaće tradicionalni maskenbal u kom će učešće uzeti deca iz svih apatinskih objekata PU “Pčelica”.

Kako je najavljeno, na ovom uvek atraktivnom i posećenom događaju, učestvovaće preko 400 mališana, a vesela povorka će se kretati ulicom Srpskih vladara, do Trga Nikole Tesle.

Pozivaju se svi Apatinci da svojim prisustvom pruže podršku našim najmlađim sugrađanima.

izvor:apatinskenovine.rs

Hotel – pun pansion ili all inclusive
Ova je naskuplja verzija letovanja, ali je i ponuda najpotpunija. U hotelu imate sve obroke, tako da ne morate da se brinete oko kupovine namirnica i kuvanja. Ipak morate da proverite da li će vam u hotelu dodatno naplatiti ako tražite nešto posebno za bebu.

Ukoliko mislite da porcija hrane neće biti dovoljna za vas i za bebu, proverite unapred koliko ćete morati da platite za dodatnu dečju porciju (ako nije all inclusive). Mana hotela je u tome da se uvek morate prilagođavati treminima za obrok, koji možda neće odgovarati treminima koje diktira vaša beba.

Najam apartmana – bez ishrane
Apartmani se najčešće iznajmljuju u privatnim kućama, uglavnom imaju svu nužnu opremu (kuhinju sa punom opremom, poneki čak i veš-mašinu, ili se u vezi sa pranjem veša možete dogovoriti s vlasnicima). Ipak, ukoliko se odlučite da iznajmite apartman ili ćete se hraniti u lokalnim restoranima, ili ćete morati da kuvate, ili da kombinujete restoran i kuvanje.

Mana je to što ćete morati u nabavku namirnica i što ćete morati da spremate obroke, umesto da se odmarate i uživate u letovanju. Ipak, na ovaj način najlakše ćete se nositi s potrebama bebe i male dece, a da pri tom ne poremetite njihove uobičajene dnevne aktivnosti.

U apartmanima možete da pripremate hranu koju vole vaši ukućani, onu na koju su deca navikla. Posebno je praktično ako neko od članova vaše porodice ima zdravstvenih problema (alergičan je na određenu vrstu hrane, ako mu je neophodna neka vrsta posebne ishrane).

Privatni smeštaj sa doručkom
U ovom slučaju morate dobro da isplaniratre kako ćete da organizujete ostale obroke.

Kampovanje
Kampovanje je najjeftinije, ali najnepraktičnije za bebe. Boravak u šatoru može da bude neugodan za sasvim malu bebu, a nema ni osnovnih higijenskih uslova. Iako veći i organizovaniji kampovi nude sve više sadržaja, morate proveriti da li ima lekara, a ako nema, saznajte koliko je udaljen najbliži pedijatar.

U kampu baš i nije zabavno kada je hladno, duva vetar ili pada kiša, ili kad su susedi bučni tinejdžeri. Prednost je to što ima puno dece pa mogu da se igraju zajedno, naravno samo ukoliko je vaše dete dovojno staro da se igra sa ostalom decom.

Seoski turizam
Za bebe je ovo idealno, ako se odlučite za neko od naših sela jer putovanje traje samo nekoliko sati. Najčešće je najam sobe ili apartmana vrlo jeftin, a često ima dodatnih aktivnosti za decu. Možete da birate da li ćete uzeti apartman bez obroka, noćenje sa doručkom ili pun pansion.

U ovom slučaju skoro je sigurno da će domaćini vama i vašoj bebi sto posto izaći u susret, koliko god je to moguće. Ipak, moraćete da ponesete rekvizite koje u hotelima ili apartmanima možda ne biste morali. Prednost je da je na selu uvek mirno, nema buke i galame i gužve. Problem može biti u tome što ćete verovatno teže naći lekara, apoteku ili prodavnicu u vašoj blizini.

Da se na putovanju ne bi se osećali kao tegleći magarac...
Neki strani, a sve češće i domaći hoteli, obezbeđuju svu neophodnu opremu za bebe i organizuju razne animacije.

Prilikom odabrira aranžmana sa turističkom agencijom morate da proverite šta sve možete da dobijete u hotelu, zapravo šta ne morate da ponesete sa sobom na put. Morate da pitate šta možete da koristite besplatno i šta morate da platite, da se ne bi iznenadili prilikom plaćanja računa.

Neki strani, a sve češće i domaći hoteli, računaju i na decu, a kako bi privukli što više roditelja često obezbeđuju svu neophodnu opremu za bebe i organizuju razne animacije za njih kao i mogućnost čuvanja deteta. Na osnovu ove liste možete ne samo da odaberete letovanje na koje ćete ići nego i u kom hotelu ili sobi ćete odsesti.

Ček-lista za lakše kofere
Šta bi trebalo da provetite u turističkoj agenciji pre nego što rezervišete smeštaj:

Bebi-frendli hotel:
- Apartman ili soba se nalazu u prizemlju ili postoji lift
- Kolica za bebe
- Igralište spolja
- Kutak za igranje u holu
- Babysitter

Bebi-frendli apartman:
- Sto za presvlačenje
- Krevetić sa posteljinom
- Grejač flašica
- Kadica
- Kanta za pelene
- Noša
- Dečja daska za WC šolju
- Podloga za igranje
- Igračke
- Noćno svetlo
- Peškiri za bebe
- Bebi alarm
- Hoklica za kupatilo

Ukoliko sami pripremate hranu, osim gore navedenog:
- Blender
- Stolica za hranjenje
- Pribor za jelo za bebe

Bebi-frendli restoran:
- Hrana za bebe
- Stolica za hranjenje
- Jednokratne portikle
- Sto za presvlačenje
- Kutak za dojenje
- Igralište spolja
- Igralište u restoranu

izvor:bitiroditelj.com

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor raspisala je konkurs „Golub 2022“, koji je namenjen piscima do 40 godina, koji se koriste srpskim jezikom i na njemu stvaraju. Pravo učešća na konkursu imaju autorske zbirke pesama, kratkih priča, kao i romani, a delovi rukopisa mogu biti ranije objavljivani. Ovaj konkurs otvoren je do 15. jula, a rezultati istog biće poznati do 15. avgusta.

Žiri koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu Branko Ćurčić, Danijela Repman i Dragan Babić.

Što se tiče nagrade, ona će se sastojati od diplome, organizacije promocije nagrađenog rukopisa i objavljivanja rukopisa.

Rukopise je potrebno poslati u e-formatu, na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a potrebno je dostaviti i još dva dokumenta, a to su rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre (dokument u kojem će biti sledeći podaci: ime i prezime, godina rođenja, adresa stanovanja, broj telefona, e-mail adresa i kratak CV).

izvor:025info.rs

Četvrti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula 2022. godine u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor. Festival zvanično počinje 12. jula projekcijom filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića.

Ovogodišnjim sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“ Festival nas podseća i jasno usmerava ka delu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

„Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime.“, rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

Tokom pet dana Festivala biće prikazano 16 filmskih ostvarenja, a posetioce očekuje i raznovrstan prateći program.

Ulaz na sve programe četvrtog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi će biti održani u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

izvor:nova.rs

Pozorišni maraton u Somboru počeo je juče, sa izvedbom predstave "Mileva", dok će se svečano otvaranje maratona dogoditi danas, 8. juna.

Za sinoćnu premijernu izvedbu "Mileve" vladala je velika zainteresovanost somborske publike koja je uživala u predstavi mladih, talentovanih glumaca.

Predstava je rađena u čast srpske naučnice Mileve Marić, a tekst su napisale dramaturškinje Tijana Grumić, Olga Dimitrijević, Vedrana Klepica, Vedrana Božinović i Minja Bogavac, dok je adaptaciju radila Jelena Kovačić. Sa razlogom je upravo ova predstava otvorila 30. Pozorišni maraton u Somboru.

Na daskama Narodnog pozorišta ovo je premijerno izvođenje predstave koja je nastala upravo u saradnji Narodnog pozorišta Sombor sa Sterijinim pozorjem i fondacijom "Novi Sad evropska prestonica kulture 2022".

Tema je dalekosežno i večno pitanje žene, u ovom slučaju obrađeno kroz lik Mileve Marić, u društvu, porodici, ali i u nauci – sa svim onim što ove uloge nose.

Predstava "Mileva" je takođe otvorila dve nedelje ranije i 67. Sterijino pozorje u Novom Sadu.

izvor:blic.rs