Sombor.info

Još jedno u nizu besplatnih druženja „Kluba na klub” biće održano danas (petak, 26. jun) u 18 časova u prostorijama Crvenog krsta Sombor (Apatinski put 19).

Ovoga puta organizovana je radionica za najmlađe „Pobedimo strah kroz igru” kako bi se mališani oslobodili straha od poste lekarima. Roditelji mogu dovesti svoje mališane koji treba da ponesu „pacijenta” - svoju omiljenu plišanu igračku ili lutku, a po želji i igračke i rekvizite za male lekare (špriceve, zavoje, stetoskop), improvizovane mantile i da ih zajedno sa lekarima pregledaju.

Druženje „Kluba na klub” su podržali dr Slađana Škorić, dr Biljana Elek, dr Milana Katanić, dr Ivana Brkić Skular, dr Petar Pišpek, dr Jelena Pišpek, dr Goran Matijević, dr Maja Medić, dr Vesna Ilić i dr Milica Lazić koji će zajedno sa mališanima pregledati „pacijente”.

U narednom periodu sprovodiće se nekoliko različitih tretmana suzbijanja komaraca na teritoriji Grada Sombora.

U periodu od 28.06.2020. do 12.07.2020. godine „Ciklonizacija“ AD će sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha na području priobalne zone Dunava i naseljenih mesta Bezdan, Kolut, Bački Breg i Bački Monoštor. Tretmani će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije lambda-cihalotrina. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

U periodu od 01.07.2020. do 31.07.2020. godine, preduzeće „ORIS“ doo Sombor u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD Novi Sad izvršiti tretman suzbijanja odraslih komaraca sa zemlje na teritoriji grada Sombora i svih pripadajućih naselja. Tretman će se vršiti u predvečernjim časovima od 17.00 do 23.00 časa u danima kada meteorološki uslovi budu povoljni. Suzbijanje odraslih komaraca sa zemlje će se vršiti ULV tehnikom na teritoriji naselja preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Navedeni preparat za tretman odraslih komaraca je štetan za pčele, te se mole pčelari da zašite ili izmeste svoje košnice.

Biološki tretman suzbijanja larvi komaraca na području Gornjeg podunavlja sprovodiće „Ciklonizacija“ AD iz vazduha u periodu od 24.06.2020. do 01.07.2020. godine. Biološki preparat je u formi ledenih granula i nije štetan za pčele.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na FB i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U ponedeljak, 29. juna biće održana jubilarna 20. po redu priredba u slavu žita, hleba i vekovnih temeljnih vrednosti ove sredine u širem kulturološkom smislu, čije su čuvarke aktivistkinje ženskih udruženja u multikulturalnoj sredini, somborske gradske zajednice a organizator kao i svake godine, Asocijacija žena Srbije - Gradski odbor Sombor

- Radosne smo što će nam se i ove godine pridružiti brojna udruženja žena iz većine naših naseljenih mesta ali i drage gošće iz Zrenjanina, susednog Apatina, Sonte, uz Stanišićanke, Čonopljanke, Bezdanke, Kolućanke, Kljajićevčanke, Staparke, i naravno Sombora - podvlači Jelica Polovina, predsednica organizatora, Asocijacije žena Sombor koja je podsetimo, godinama i članica UNESCO, kao sastavni činilac Asocijacije žena Srbije. - Zahvaljujemo se Gradskoj upravi Grada Sombora što je na ovogodišnjem konkursu za finansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi iz budžeta Grada Sombora prepoznala i podržala naš predlog „Dan žitnih polja“.

Raznovrtan program u kojem će se poslednjeg junskog ponedeljka smenjivati kulturno-umetnička društva, pevačke grupe i solisti, uz poemu u čast žitu, počinje u 18 časova na Trgu svetog Đorđa. Osim pripremljenih zahvalnica i prigodnih darova za učesnice koje će i ovom prilikom ponuditi raznovrsne đakonije, slana jela i poslastice kao svojevrsne brendove našeg podneblja, biće uručena i specijalna nagrada za najlepše uređeni sto.

Automatska merna stanica za monitoring kvaliteta vazduha, koja se nalazila na uglu venca Stepe Stepanovića i ulice Arsenija Čarnojevića, u sredu 17. juna, preseljena je u dvorište Osnovne škole „Avram Mrazović“.
Preseljenje je organizovano u saradnji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Grada Sombora.

Automatska merna stanica za monitoring kvaliteta vazduha sada služi za praćenje nivoa opšteg zagađenja vazduha u urbanom delu grada, dok je na prvobitnoj lokaciji pratila nivo zagađenja vazduha koje potiče od saobraćaja.

Preseljenju merne stanice za monitoring kvaliteta vazduha prisustvovali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Hristina Radovanović Jovin, Zorana Georgijev i Zoran Šandin.

Kada je 2004. godine jedan od klimatologa koji su najviše doprineli širenju svesti o klimatskim promenama, Džejms Hansen iz Nasinog Godar instituta za svemirske nauke, objavio rad u kome tvrdi da crni ugljenik (black carbon) na površini ledenih kapa apsorbuje Sunčevu toplotu što ubrzava njihovo topljenje, u istom tekstu podsetio je na značaj Tihomira Novakova, fizičara poreklom iz Srbije, za razvoj čitave ove oblasti nazvavši ga „kumom crnog ulgjenika”.

Ovaj fizičar svetskog glasa rođen je 1929. godine u Somboru. Na Univerzitetu u Beogradu je diplomirao a zatim i doktorirao nuklearnu fiziku i jedno vreme radio na Institutu za nuklearne nauke Vinča.

Kako za klima101.rs kaže njegova ćerka Ana Novakov, istoričarka umetnosti i profesorka na kalifornijskom Sent Meri koledžu, fizičar se često prisećao vremena kada je radio u Vinči i atmosfere koja je vladala u ovoj istraživačkoj zajednici.

Međutim, 1963. godine Novakov se seli u Sjedinjene Američke Države, od nuklearne fizike se okreće ka hemiji atmosferskih aerosoli i njegova karijera kreće jednim drugačijim, uzbudljivim i još uvek nedovoljno shvaćenim smerom.

Ubrzo nakon dolaska u Ameriku, zaposlio se u Lorenc Berkli nacionalnoj laboratoriji pri Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, gde je osnovao Grupu za atmosferska istraživanja.

Prema rečima Ane Novakov, imao je veliku sreću što je čitav život proveo u ovoj laboratoriji koja je okupljala najkreativnije naučne umove tog doba koji su dolazili iz celog sveta.

Počeo je da istražuje ozonski omotač, globalno zagrevanje i atmosfersko zagađenje, u vreme kada je većina istraživača dovodila u pitanje koliko su ove teme zaista značajne.

Uprkos tome Tihomir Novakov je, kako njegova ćerka kaže, „bio siguran da je to najvredniji naučni rad koji može imati dugoročne uticaje na globalna pitanja”.

Grupa kojom je rukovodio profesor Novakov početkom sedamesetih je pokrenula veliki broj istraživanja o aerosolima koje sadrže ugljenik. U velikoj meri njihova istraživanja bila su pionirska.

Tako su prvi primenili rendgensku fotoelektronsku i Roman spektroskopiju na uzorke atmosferskih aerosoli što im je omogućilo da u njima uoče strukture slične grafitu i aktivnom uglju.

Ubrzo je Novakov skovao termin „crni ugljenik” za komponentu sitnih čestica (PM ≤ 2.5 µm) koja apsorbuje Sunčevu svetlost.

Njegova grupa razvila je i tehniku za merenje koncentracije ove komponente, kao i aetalometar, instrument koji se i danas u te svrhe najviše koristi.

Šta je crni ugljenik i zbog čega je važan za klimatske promene?

Crni ugljenik nastaje nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva, biogoriva i biomase i može se pronaći i u antropogenoj i u prirodnoj čađi.

Danas veliki broj istraživanja pokazuje da je crni ugljenik značajan polutant i da uz ugljen-dioksid najviše doprinosi klimatskim promenama. Apsorbujući Sunčevu svetlost, on doprinosi zagrevanju atmosfere, a zatim i globalnom zagrevanju.

Razlog zbog čega je crni ugljenik važan faktor klimatskih promena je to što ima od 460 do 1.500 puta snažnije efekte na zagrevanje od ugljen-dioksida. Međutim, treba imati u vidu da se u atmosferi zadržava svega nekoliko dana do nekoliko nedelja, dok ugljen-dioksid može tu ostati i do 1.000 godina.

Dok novija istraživanja naglašavaju ovu ulogu crnog ugljenika, u vreme kada je profesor Novakov o njemu pisao, većina istraživača je smatrala da njegovo prisustvo u atmosferi nije uobičajeno i da njegov značaj nije veliki, delom i zato što je u to vreme došlo do značajnih napredaka na polju kvaliteta vazduha.

Najpre se početkom pedesetih godina prošlog veka u naučnim krugovima dosta govorilo o uticaju zagađenja na ljudsko zdravlje i smrtnost, pa je 1956. godine u Velikoj Britaniji donet Zakon o čistom vazduhu, što ima za posledicu značajno smanjenje koncentracije čađi.

Slična situacija je bila i u američkim gradovima pa istraživanja atmosferskih aerosoli gube na značaju, ali grupa profesora Novakova sedamdesetih godina pokazuje da crni ugljenik, kao i druge komponente čađi, i dalje čine veliki udeo aerosoli i da ima značajan efekat na globalno zagrevanje i ljudsko zdravlje.

Kako je izgledalo raditi okružen nerazumevanjem opisao je sam Tihomir Novakov 2004. godine, u tekstu koji se može pronaći na sajtu Berkli laboratorije.

„Bili smo u pustinji. Bilo je to nekonvencionalno gledište i dosta vremena je trebalo da prođe da se naučna zajednica složi sa nama”, prisećao se Novakov u ovom tekstu.

Uprkos tome, sa svojim kolegama je radio uporno i posvećeno do poslednjih dana života.

Prema rečima njegove ćerke, i u devetoj deceniji života je provodio dane u laboratoriji, bio mentor mladim istraživačima i bio zadovoljan što je njegov rad nakon više godina ipak prepoznat kao revolucionaran i utemeljivački. Druga velika strast bila je opera, pa se trudio da nikada ne propusti predstave u San Francisco Opera House.

Tihomir Novakov je preminuo 2015. godine. Do poslednjih dana bio je uveren da je naučno istraživanje ključ za unapređenje i spas globalne životne sredine.

Veliku zahvalnost Klima101.rs izražava Ani Novakov koja je sa nama podelila podatke i fotografije iz Tihomirovog života i rada.

Izvor: Danas.rs

Severozapadu Srbije nikada nije manjkalo humanih ljudi, a među njima su svakako prednjačili dobrovoljni davaoci krvi, koji su i u najmirnodopskijim uslovima, a kamoli u vremenima nesreća i ratova, heroji našeg doba.

Tako je somborska gradska organizacija Crvenog krsta nedavno u velikoj sali Gradske kuće upriličila svečano uručivanje priznanja za dobrovoljne davaoce krvi koji su u tokom 2019. godine ostvarili neko od jubilarnih davanja tečnosti koja život znači.

Počasni predsednik Crvenog krsta Sombor prim. dr Milan Zobenica istakao je da krv i pored velikog napretka medicine i drugih otkrića je i dalje nezamenjiva, da se ne može proizvesti, nego se jedino može dobiti putem dobrovoljnog davalaštva krvi. Direktorka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine prim. dr Sanja Bogdanović zahvalila se i čestitala onima koji su više puta dali krv, koji su ostvarili jubilarni broj davanja i koji su primili priznanje za taj humani čin, jer njihovo malo nekome je značilo mnogo i uvek su se našli tu da bi u zajedničkoj saradnji ostvarili da krv čekala pacijenta.

Predsednica Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi Crvenog krsta Sombor i Crvenog krsta Vojvodine dr Marija Gutović rekla je da je prošle godine u Somboru bilo prijavljenih oko 2.000 davalaca, da je svako četvrto davanje krvi bilo davanje krvi od strane žena, da je svako šesto-sedmo davanje krvi bilo prvo davanje i da je jako velik uspeh tako velik broj novih davalaca krvi, jer ko je došao da da krv prvi put uglavnom i nastavlja da bude dobrovoljni davalac.

Da i lokalna samouprava ceni humanost i požrtvovanje somborskih dobrovoljnih davaoca krvi, potvrdio je i i član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite dr Dalibor Forgić.

- Želim da vam se zahvalim u ime Grada Sombora što nesebično odvojite svoje vreme, što nesebično date deo sebe nekome koga i ne poznajete i niste ni svesni koliko ste pomogli tom čoveku, koliko ste života spasili, hvala vam na tome i čestitam vam - rekao je dr Forgić i pozvao dobrovoljne davaoce krvi da nastave svoju plemenitu misiju, kao najboljim vidom motivacije drugih da na ovaj način iskažu humanost.

Priznanja su uručena dobrovoljnim davaocima krvi koji su u 2019. godini ostvarili 35. davanje krvi, 50. davanje i 75. davanje, a dodeljene su i zahvalnice Osnovnoj školi „Nikola Vukićević“ i Srednjoj ekonomskoj školi za motivisanje učenika da učestvuju na konkursu „Krv život znači“.

Izvor: dnevnik.rs

U toku su dva javna poziva za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu.

Javni poziv za ostvarivanje prava korišćenja bez plaćanja nadoknade poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu namenjen je obrazovnim ustanovama, visokoobratovnim ustanovama i pravnim licima u državnoj svojini koja su registrovana za poslove u oblasti šumarstva.

Više informacija, uslove i potrebnu dokumentaciju Javnog poziva za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez plaćanja nadoknade pogledajte na sajtu grada Sombora.

Javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu namenjen je vlasnicima poljoprivredne infrastrukture i poljoprivrednicima koji se bave stočarstvom.

Zahtevi sa potrebnom dokumentacijom se podnose neposredno na pisarnici grada (šalter 10, 11 i 12) ili poštom, u zatvorenoj koverti, na adresu Gradska uprava grada Sombora, Uslužni centar Gradske uprave Grada Sombora-Trg cara Uroša br. 1, 25101 Sombor, sa naznakom Za Komisiju za izradu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2021. godinu. Na poleđini koverte navodi se naziv/ime i prezime i adresa podnosioca zahteva.

Zahteve je potrebno dostaviti najkasnije do 31. oktobra 2020. godine.

Sve potrebne informacije možete dobiti na telefone 025/468-106, 468-163, ili lično u sobi 55 (prizemlje) Gradska uprava Grada Sombora, Trg cara Uroša br.1.

Grad Sombor objavio je Javni poziv za delatnost starih i umetničkih zanata sa sedištem na teritoriji Grada Sombora za sufinansiranje projektnih aktivnosti.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju udruženja i privredni subjekti koji obavljaju delatnost starih i umetničkih zanata koji su upisani u registar Agencije za privredne registre, ili neki drugi nadležni registar i imaju sedište, odnosno registrovan ogranak, na teritoriji Grada Sombora.

Za sufinansiranje projektnih aktivnosti starih i umetničkih zanata Grad je izdvojio sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara.

Grad Sombor će sa svim udruženjima i privrednim subjektima koji obavljaju delatnost starih i umetničkih zanata, koji ispunjavaju uslove zaključiti ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji.

Apatinac Željko Barać skuvao je najbolji riblji paprikaš na 23. „Somborskom kotliću”, tradicionalnoj manifestaciji posvećenoj ovom gastronomskom specijalitetu.

Drugo mesto osvojio je paprikaš Danijela Ajduka iz Apatina, dok je treće mesto pripalo paprikašu iz kotlića Uroša Momčilovića iz Sombora.

– Ovo je drugi put da sam skuvao najbolji paprikaš na najvažnijoj somborskoj manifestaciji. Konkurencija je bila jaka, ali sam učinio sve da ga skuvam po dobro proverenom receptu, koji je pisala moja supruga. Prva nagrada mi mnogo znači, a drago mi je da su i moji Apatinci, koji su se takođe takmičili pokazali kako se kuva najbolji paprikaš i potvrdili da ga najbolje kuvaju Apatinci. Ipak smo mi odrasli na Dunavu i alaski paprikaš je nešto što nam je u genima - izjavio je Barać.

Manifestacija „Somborski kotlić“ i ove godine okupila je ljubitelje ribljeg paprikaša i dobre zabave na Trgu Svetog trojstva u Somboru. U skladu sa dugogodišnjom tradicijom, zvanični početak kuvanja označila je gradonačelnica Dušanka Golubović paljenjem prve vatre.

U okviru zabavnog programa posetioci su imali priliku da slušaju tamburaški sastav „Ravnica“, a usledio je koncert Halida Bešlića.

Izvor: dnevnik.rs

Udruženje ljubitelja konja "Zapadna Bačka" iz Sombora, u nedelju 28. juna od 11časova na pomoćnom fudbalskom terenu "ŽAK" organizuje 5. Defile jahača, fijakera i zaprega. ...
Organizator najavljuje da je potvrđeno preko 100 učesnika iz Sombora i okolnih mesta, Apatina, Deronja, Bajmoka, Bačke Palanke...

"Nakon što se svi okupimo na stadionu, defile kreće od Karađorđeve ulice do Vojvođanske, pa kroz centar grada. Ulaz se ne naplaćuje, kao ni vožnja za građane, koji budu došli na manifestaciju. Nama je važno da oživimo kulturnu baštinu somborskih fijakera, po kojem je Sombor nadaleko poznat, voljen i zapamćen. Ovom manifestacijom dajemo doprinos turizmu i razvoju kulture našeg grada, a cilj je da mladima pokažemo korisnost bavljenja konjičkim sportom", izjavila je za RTV Mirjana Maričić, predsednica Udruženje ljubitelja konja "Zapadna Bačka".

Izvor: RTV