Sombor.info

Osobe koje ne mogu u određenoj pozi da stoje duže od deset sekundi imaju duplo veći rizik od prerane smrt, piše BMJ.

Učesnici istraživanja imali su zadatak da urade jednostavnu vežbu koja je podrazumevala podizanje jedne noge uz istovremeno držanje obe ruke uz telo, a oni koji nisu mogli da zadrže ovaj položaj najmanje deset sekundi imali su 84 odsto veće šanse za smrt od onih koji su mogli.

Razlog za poteškoće u održavanju ravnoteže mogao bi biti gubitak mišića, što starije ljude stavlja u povećan rizik od pada. Shodno tome, ljudi stariji od 70 godina imaju najviše problema sa ravnotežom

„Naše istraživanje pokazuje da je nemogućnost da se završi ovaj test od deset sekundi kod starijih učesnika povezano sa većim rizikom od smrtnosti i kraćim životnim vekom“, piše BMJ.

Istraživači su proučavali 1.702 muškarca i žene starosti od 51 do 75 godina. Od njih 348 nije moglo uspešno da stoji na jednoj nozi deset sekundi, uglavnom starijih od 70 godina i onih koji su imali višak kilograma ili dijabetes.

Često smo čuli da život piše drame, ali jednu od najtežih je živeo i živi Mihajlo Manović Crvca (74), čuveni košarkaš koji se nakon igračke karijere našao na samom dnu.

Od velikog igrača postao je čovek koji skuplja plastične flaše iz kontejnera da preživi.

Priču o velikom košarkaškom asu donela je „Slobodna Dalmacija“.

„Stariji gospodin koji po kontejnerima skuplja boce, nažalost, odavno je hrvatska svakodnevica. Puno je penzionisanih prosvetnih radnika dovedeno upravo na takav rub egzistencije, ali jedan od onih koji odgovaraju rečenom opisu u Splitu ne pripada toj hordi ljudi koji su nekada, kao koliko-toliko cenjeni građani društva decu uvodili u svet znanja, čestito živeli od svoje plate i imali socijalna prava koja su im – ah, kakva sanjarija! – garantovali dostojanstvenu starost.

Protagonist ove priče danas je, međutim, baš kao i oni, siromah, štaviše beskućnik. U njegovom će sedamdesetogodišnjem liku tek stariji Splićani prepoznati nekadašnju košarkašku zvezdu, jednog iz slavne generacije koja je najbolje godine utkala u stvaranje KK Jugoplastika. Pričamo, naime, o Mihajlu Manoviću, rođenom Beograđaninu koji je još šezdesetih godina, pod punom pravnom i svesnom odgovornošću, kao punokrvni sportista, odlučio da postane Splićanin…“, stajalo je u tekstu.

Zatim je Manović govorio o svom životnom putu.

„Bio sam „enfant teribl“ svoje generacije, dečko kojem se smeši velika sportska karijera, koju sam i ostvario. Moj uzlet je započeo kad sam, kao šesnaestogodišnjak, nakon igranja u prvom timu Radničkog prešao u Split, koji je 13. januara 1968. odlukom Gradskog komiteta SK Jugoslavije postao Jugoplastika, jer je istoimeni proizvođački div postao službeni sponzor kluba. Pre toga bio sam u Splitu samo dvaput: jednom na proputovanju, to jest pre nego što sam se ukrcao za Badiju na Korčuli, i jednom na utakmici s Radničkim.“

Sa vremena na vreme se pojavi neka priča o čoveku koji je doživeo potpuno drugačiji put.

„Po Splitu skupljam boce po kontejnerima. Ima ovde neke simbolike – ja sam bio žuti, to je bila boja dresova Jugoplastike, a i kontejneri su žuti. Posle svih velikih rezultata, ja sam zaboravljen. Znam da ljude zaboravljaju, negde više, negde manje, ali ja sam tendeciozno zaboravljen“, rekao je za „Mocartsport“ Mihajlo Manović pre tri godine.

Njegov poslovni projekat je propao, imao je poslovni prostor u centru Splita koji mu je oduzet. Od tada su ga praktično proterali iz Splita, barem sam tako tvrdi.

Njegov sin je ubijen početkom 21. veka u jednom kriminalnom obračunu.

„Kada je počeo rat sin Jovan i ja otišli smo kod moje majke u Beograd. Snašao sam se opet, 1994. godine postao sam trener prve ekipe BASK–a, pa sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sin je rastao i sve se nekako opet uklopilo. Ipak, moj život je iz temelja promenila tragedija. Sina su mi ubili 2007. godine (Jovan Manović ubijen je kao slučajna žrtva obračuna kriminalnih grupa u jednom beogradskom restoranu, prim.aut.), kad je bio na pragu tridesete, a ja imao 58 godina.“

Tokom godina je imao velike zdravstvene probleme, a kako ističe bio je na ivici smrti.

„Teško sam se razboleo, operisao sam karcinom bubrega, žuči i dvanaestoplačnog creva, skoro sam umro od sepse. Otišao sam u penziju, majka je preminula, sestri takođe. Ostao sam sam, bez ičega i doneo odluku da se vratim u Split. Bilo je to pre četiri godine… Još šezdesetih godina dvadesetog veka izabrao sam da postanem Splićanin jer mi je taj grad najviše radosti dao. Danas sam beskućnik, primam pomoć koja mi nije dovoljna za život, ali sam zadovoljan čovek. Skupljam plastične boce, imam prijatelje, imam šta da jedem, a za smeštaj se snalazi.“

Istakao je i kakav bi život voleo da vodi.

„I u pozorište bih voleo da mogu češće da idem, ali tu ne mogu da se požalim jer me ponekad prijateljica pozove kad ima ulaznice. Volim kulturu, volim Split, more, duge šetnje Žnjanom i kupanje u večernjim satima ljeti, nakon dugog vrućeg dana, kad prethodnog dana skupim dovoljno boca. Nije me sramota, to je život. Takav je, moj je“, poručio je ranije za „Slobodnu Dalmaciju“.

Izvor: nova.rs

Da li je pred nama pakleno leto, da li će suše i tornada postati naša realnost i da li se zaista zagrevamo brže od ostatka sveta – o tome priča klimatolog Vladimir Đurđević.

Protekli februar u Srbiji bio je najtopliji u istoriji merenja i najsušniji u poslednje 74 godine, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Tome su doprineli vremenski sistemi koji su donosili topao vazduh sa juga i podizali temperaturu, pa je februar bio čak 6,3 stepena topliji u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. godine. Najveće odstupanje od normale zabeleženo je u Kikindi i Beogradu, gde je bilo 7,4 stepena toplije.

I čemu onda možemo da se nadamo kad je u pitanju leto pred nama? O tome smo razgovarali sa klimatologom Vladimirom Đurđevićem i ukratko – ono što nam je kazao ne deluje nimalo prijatno.

Zagrevamo se brže od ostatka sveta

Posle ovako toplog februara i početka proleća pojedini već najavljuju da je pred nama pakleno leto, a naš sagovornik otkriva koliko je u tome istine.

„Kod nas su leta postala značajno toplija nego što su bila pre 30, 40 godina. Mi kao region jugoistočne Evrope imamo rekordno visok porast letnjih temperatura zbog globalnog zagrevanja i našeg geografskog položaja i premeštanja vazdušnih masa. Mi smo globalni rekorderi i za svako leto koje je pred nama, pa i ovo sada, ogromne su šanse da bude toplije od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Šanse da će ovo leto biti značajno toplije su 70 odsto.“

Toplotni talasi više puta tokom leta

Dakle, niz izuzetno toplih leta se nastavlja. A to znaći i toplotne talase – vrele dane kojima kao da nema kraja i kad se sve oko nas usija.

Iako za sada ne možemo precizno da kažemo koliko ćemo imati vrelih dana i tropskih noći, kada se teško spava jer temperatura ne ide ispod dvadesetak stepeni, nema sumnje da će biti toplotnih talasa, i to više.

„Ranije se dešavao po jedan toplotni talas godišnje, a dešavalo se i da prođe dve, tri godine bez ijednog talasa. A poslednjih desetak godina kod nas svake godine ima između dva i četiri toplotna talasa. Vrlo je moguće da i ovog leta bude desetak dana vreo talas, pa dva dana pauza, pa onda opet desetak dana vrelo.“

Naš sagovornik kaže da je klima kod nas toliko promenjena da jednostavno više ne možemo da očekujemo sveže leto.

„Pitanje je samo da li će da bude mnogo toplo ili pretoplo.“

Takođe, tu je i vlaga koja povremeno sve učini još gorim.

„Kada je temeperatura napolju oko 36 stepeni, što je blizu temperature našeg organizma, i kad je relativna vlaga preko 60 odsto, tada je telu vrlo teško da se rashladi i takvi dani su nam posebno teški, još više smo umorni i pod većim pritiskom.

Tornada i pijavice – nije više pitanje da li ćemo ih videti nego kada

Ogromne vrućine nisu jedino na šta treba da se spremimo. Osim jakih suša, poplave i oluje, pijavice i tornada koje smo ranije viđali uglavnom samo u vestima iz Amerike, nažalost, lako mogu da postanu naša realnost.

„Kad je vazduh topliji, u njega može da se smesti više vodene pare. A danas je kod nas vazduh topliji za jedan stepen nego što je bio pre desetak godina i zato u atmosferi u proseku ima sedam odsto više vodene pare. Svaka vrsta olujnog vremena svoju snagu crpi iz te vodene pare. Vodena para je za oblak isto što i gorivo za automobil. Što je vazduh bogatiji tom parom, oluja može da bude snažnija, da proizvde više padavina, jače vetrove, da ostane duže u atmosferi. A pošto je kod nas sada toliko te vodene pare, svaka oluja koja nam se desi može da bude razornija od onoga na šta smo navikli. I za ovo leto i svako naredno postoji rizik da se desi oluja kakvu pre toga nismo videli. Postoji rizik da se pojavi tornado koji je znatno ozbiljniji od onga što smo do sada videli. Nije pitanje više da li ćemo tako nešto videti nego kada ćemo videti“, kaže Vladimir Đurđević, klimatolog.

Stoga od Republičkog hidrometeorološkog zavoda sve češće dobijamo hitna upozorenja, posebno leti kada se približavaju opasni zloslutni oblaci. Međutim, mnogi te najave ignorišu, pa nije retka scena da pola Beograda bude pod crnim oblakom, a ljudi se i dalje kupaju na Adi Ciganliji. Vladimir Đurđević kaže da ljudi treba da budu oprezni, ali da bi bilo dobro i da imamo bolji sistem obaveštavanja javnosti o eventualnim nepogodama.

Problem toplotnih ostrva i drveća u gradovima

Svaki već grad, posebno Beograd, jeste toplotno ostrvo, kaže naš sagovornik, znatno toplije od ostatka zemlje.

„Zavisi od grada do grada gde se to oseća u većoj meri, ali svaka urbanizovana zona gde dominira beton je vruća zona. To su lokacije gde su temperature veće nego u delovima gde je visoko zelenilo. Trava i žbunje ne znače mnogo, već je neophodno visoko drveće. Suština je da postoji što veći prostor između objekata i visoko zelenilo da bi ta vrućina bila manja. Zato je vrlo važno da se u centru grada ne uklanja to visoko rastinje. Ono je od vitalnog značaja da temperature u gradovima budu pristojne i u toku dana i u toku noći.“

Ključ – Pariski sporazum

A da bi se situacija iole promenila nabolje, tj. da bismo makar zaustavili sve gore klimatske pojave, ceo svet mora da shvati važnost Pariskog sporazuma o ublažavanju klimatskih promena.

„Mi ne možemo da očekujemo da ćemo se vratiti na klimu iz prošlosti, znamo sigurno da će klima postati još ekstremnija u budućnosti, ali je pitanje da li ćemo da se zaustavimo na tom dodatnom pojačavanju ekstrema ili ćemo da nastavimo da menjamo klimu i da viđamo pojave koje su bile nezamislive.“

Ključni potezi koji mogu nešto da promene moraju da budu na globalnom nivou, ali i kao pojedinci ne moramo da sedimo skrštenih ruku.

„Odluke moraju da budu na državnom nivou – da li hoćemo termoelektrane ili vetroparkove i hidroelektrane, ali kao pojedinci možemo da šaljemo signale i skrećemo pažnju onima koji su odgovorni i koji vode zemlju na to koliko su ove stvari važne. Možemo i da e ponašamo odgovornije oko vodenih resursa, bacanja hrane, trošenja energije, da mislimo na svoju okolinu. Ako građanima to nije važno, ni onima koji odlučuju svakako neće biti važno.“

Izvor: nova.rs

U organizaciji Udruženja ratnih vojnih invalida grada Sombora, juče je održano peto po redu takmičenje u pojedinačnom pecanju na plovak na Velikom bačkom kanalu u Somboru. Priliku da pozdravi članove udruženja boraca i ratnih vojnih invalida, imale su članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Marija Jerković.

„Poštovani borci, ratni vojni invalidi, dragi prijatelji i sugrađani, drago mi je što smo došli na vašu manifestaciju i što imamo priliku da vas pozdravimo u ime Grada i u naše lično ime, te da ovaj dan provedemo zajedno u prelepoj prirodi koju Sombor poseduje. Želim vam još puno uspešnih manifestacija i da se ovo takmičenje nastavi, svima nama dobru zabavu, a pecarošima bistro“, rekla je gradska većnica Miljević.

Svoje pecaroško umeće pokazalo je 28 takmičara iz Republike Srpske i Republike Srbije, a za tri najboljeplasirana takmičara, obezbeđeni su pehari. Pobednik takmičenja bio je Nebojša Marković iz Ćićevaca, drugo mesto osvojio je Dragan Branković, takođe iz Ćićevaca, dok je treće mesto pripalo Dimitriju Đurđeviću iz Sombora.

Radovi na rekonstrukciji i uređenju prostora Omladinskog centra privode se kraju, a iste je obišao gradonačelnik Grada Sombora Anotnio Ratković sa saradnicima. Tom prilikom, pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER Branislav Svorcan, rekao je da će prostor biti namenjen kako omladinskim, tako i drugim organizacijama u cilju proširenja intergeneracijske saradnje.

„Trenutno se radovi završavaju i pri kraju smo sa opremanjem. Planirali smo da u ovom novom prostoru bude i sedište Kancelarije za mlade, Somborskog edukativnog centra i drugih omladinskih organizacija koje će ovaj prostor moći da koriste u zavisnosti od svojih potreba i u skladu od aktivnosti koje budu imale. Prilikom renoviranja objekta, posebnu pažnju smo posvetili tome da zadržimo autentičan izgled, budući da se objekat nalazi u centru grada, a kada je reč o prostoru, za buduće potrebe Omladinskog centra, na raspolaganju će biti osam kancelarija, kuhinja, prijemni centar i recepcija, površine oko 420 metara kvadratnih“, rekao je Svorcan.

U dosadašnjim radovima na rekonstrukciji i uređenju objekta, zamenjen je komplet krov, podovi, stolarija, te dvorišna fasada i zidovi. Takođe, betonirano je dvorište i izgrađena rampa za pristup osobama sa invaliditetom, a trenutno se izvode završni radovi na opremanju objekta i uređenju spoljašnje fasade.

U nedelju 07. aprila građani opštine Apatin moćiće da se izjasne da li su za uvođenje samodoprinosa od 1% na period od 01. jula 2024. do 30. juna 2034. godine. O uvođenju samodoprinosa izjašnjavaće se na 15 biračkih mesta.

Program namene sredstava samodoprinosa za Apatin:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Apatin, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Apatin;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Apatin;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Apatin;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Prigrevica:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Prigrevica;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Sonta:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Sonta, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Sonta u iznosu od 150 eura u dinarskoj protivvrednosti;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Sonta;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Sonta;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Kupusina:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Kupusina, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Kupusina u iznosu od 150 eura u dinarskoj protivvrednosti;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Kupusina;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Kupusina;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Svilojevo:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Svilojevo;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Izvor: apatinskenovine.rs

U organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor (NSZ), održan je Sajam obrazovanja, na kojem se maturantima osnovnih i srednjih škola predstavilo 29 obrazovnih ustanova, nudeći različite obrazovne profile.

Boris Draganov, v.d. direktora filijale Sombor NSZ, izjavio je da sajam ima za cilj informisanje i usmeravanje mladih shodno njihovim interesovanjima, te da su pored izložbenog materijala, mogli da učestvuju i u psihološkim radionicama, kao i u radionicama na temu profesionalne orijentacije, kako bi im se dodatno olakšalo u odabiru željene profesije i daljeg školovanja.

„Došli smo na ideju da izađemo u susret mladima, odnosno maturantima osnovnih i srednjih škola. Trenutno se na manifestaciji nalazi 29 učesnika, od toga su srednje škole iz Zapadnobačkog okruga, kao i visokoškolske ustanove iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Zrenjanina, te Pedagoški fakultet iz Sombora. Ono što je interesantno ove godine je to što želimo da stavimo fokus na mlade ljude kako bi im pomogli da se profilišu i usmere svoje znanje, afinitete i težnje da lakše nađu posao“, rekao je Draganov.

Gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, naglasila je da je za lokalnu samoupravu obrazovanje jedna od prioritetnih oblasti i dodala da su ovakvi događaji značajni za mlade u cilju informisanja i pomoći oko odabira buduće škole.

„Grad Sombor je obrazovanje uvek shvatao ozbiljno i to mu je na visokoj lestvici prioriteta. Jako smo zadovoljni što je NSZ organizovala sajam u Somboru kako bi se učenicima pružila prilika da na jednom mestu dobiju informacije o nastavku svog školovanja i da mogu na jednostavniji i neformalan način da porazgovaraju sa učenicima budućih škola i sa profesorima, te da na taj način steknu bolji utisak o tome šta ih očekuje u nastavku školovanja“, izjavila je gradska većnica Stojakov.

Boćarski klub Foks iz Kljajićeva imaće danas, u nedelju, 7. aprila priliku da se kroz baraž meč plasira u elitni srpski boćarski rang.

Naime, Kljajićevčani će u duelu sa Dalmatincem iz Rume odlučiti ko će biti poslednji (osmi) učesnik Prve boćarske lige Srbije za predstojeću sezonu. Utakmica će se igra na boćarskom terenu Gradskog stadionu u Somboru sa početkom u 14 časova. Ulaz je slobodan.

Uprava kljajićevačkog kluba poziva navijači i sve sipmatizere boćanja da dođu na stadionu i pruže podršku ekipi ka ostvarenu istorijskog klupskog uspeha.

Izvor: somborsport.org

Svako ko je ikada bio u dugoj vezi znaće da nakon nekog vremena strasti između partinera nisu uvek tako živahne i prisutne kao što su bile na početku. To, nažalost, može da znači da vam partner nije tako privlačan kao kada ste se prvi put sreli.

Ovo je, naravno, potpuno prirodno dok rastemo i sazrevamo zajedno. A, jedna osoba je sada dala objašnjenje zašto se to dešava tokom vremena.

Stariel Houp Njuman, koja proučava međuljudske odnose i sebe naziva "ličnim trenerom za ljubav", kaže da privlačnost vremenom bledi zbog stvari koje blokiraju protok energije od jednog partnera do drugog.

Evo zašto nema hemije između vas

Na Instagramu je podelila video sa dijagramom koji pokazuje kako se stvari menjaju tokom vremena.

- Privlačnost se dešava kada energija može slobodno da teče između dvoje ljudi. Ovo zovemo hemijom, objašnjava Stariel.

Ona to ističe ilustracijom providnog stakla između dvoje ljudi.

- Kada se tek započne veza, potpuno je jasno. Tada nema ljutnje, ništa neizrečeno i energija može slobodno da teče. Vremenom sve više stvari ostaje neizrečeno. Svaki put kada postoji neki čak i mali sukob koji ostane nerešen, to je kao da bacate gomilu blata na to staklo. Vremenom se sve više ovih stvari dešava. I imate sve više blata, toliko blata da se ne vidite ni kroz staklo, tako da imate mnogo manje protoka energije.

Ovde, kaže ona, gubite osećaj hemije i energije koja teče između vas.

Kako da rešite ovaj problem

Svoje mišljenje dala je i stručnjakinja za odnose, Mišel Begi, osnivač Ignite Dating-a, i otkrila je nekoliko praktičnih saveta o tome kako ponovo pronaći privlačnost jedno u drugom.

- Komunikacija je toliko važna u vezi odnosa i može pomoći da se zaustavi nagomilavanje povređenih osećanja i ljutnje ako se pozabavite problemima kada se pojave. Može biti primamljivo da izbegnete sukob, ne želite da se raspravljate, ali otvorenost i iskrenost pomaže vam da oboje pronađete rešenja za probleme sa kojima ste se suočavali, a da pritom bolje razumete svoje potrebe u vezi.

Ako se direktno bavite problemima, manji je rizik da ćete postati previše kritični prema svom partneru i moći ćete da održite zdrav odnos. Oboje morate da priznate da je za održavanje iskre potreban posao, tako da oboje morate da obezbedite da jedno drugom budete prioritet da biste održali ispunjavajuću vezu gde zaista cenite jedno drugo.

Održavanje privlačnosti nije samo kontrola štete, već i osiguranje da su temelji veze jaki i da su potrebe svakog partnera zadovoljene.

- Male ljubavne radnje i odvajanje vremena jedno za drugo mogu pomoći u izgradnji vitalne intimnosti i učiniti da se vaš partner oseća priznatim. Veoma je važno da promenite s vremena na vreme proverene aktivnosti i zajedničke zabave na koje ste navikli tako što ćete zajedno isprobavati nove stvari – bilo da se radi o redovnom izlasku u kojem svaki put isprobavate hranu u novom restoranu ili delite spontane avanture, stvari koje zaista možete dobiti uzbuđeni zbog zajedničkog života mogu vam pomoći da se oboje ponovo fokusirate jedno na drugo, poručuje ona.

Izvor: blic.rs

Lekari upozoravaju da će jedna od pet osoba koje dožive sumnjive simptome mini moždanog udara doživeti potpuni moždani udar u roku od 90 dana. Evo znakova na koje treba obratiti pažnju.

Mnogi ljudi dožive takozvani mini moždani udar pre nego što dožive jači šlog, a toga nisu ni svesni, tj. ne umeju da prepoznaju znakove upozorenja. Zvanično, to stanje se naziva prolazni ishemijski napad, skraćeno TIA. Brojke kažu da će jedna od pet osoba koje dožive sumnjive simptome mini moždanog udara doživeti potpuni moždani udar u roku od 90 dana.

„Simptomi TIA su slični znacima moždanog udara koji uglavnom traju nekoliko minuta zbog prekida dovoda krvi u deo mozga“, rekao je dr Lari Goldštajn, kodirektor Instituta za neuronauku Kentakija.

Na sajtu HuffPost prenose upozorenja stručnjaka o simptomima mini moždanog udara.

Problemi sa ravnotežom

Jedan od najčešćih znakova mini šloga jesu teškoće u ravnoteži i slabost. Obično se to može desiti sa jednom stranom vašeg tela, rekao je prof. dr Hardik Amin iz bolnice Yale New Haven, koji se bavi moždanim udarima i predaje neurologiju.

Gubitak vida

Pojedini takođe mogu doživeti gubitak vida na jedno ili oba oka ili im se vid može duplirati, rekao je dr Lari Goldštajn. To ne znači nužno da nećete videti ništa. Dvostruki vid, poznat kao diplopija, jeste stanje u kom možete videti dve slike jednog objekta dok ga gledate.

Opuštenost ili utrnulost lica

Drugi simptom mini moždanog udara je spuštanje lica ili gubitak kontrole mišića na jednoj strani lica. Možda ćete osetiti utrnulost, možda ćete imati teškoća da se osmehnete ili pomerite delove usta. Iako moždani udar obično ima i druge simptome, vrlo je važno da se odmah pregledate čak i ako je to jedini problem koji imate.

Slabost ruku

Goldštajn kaže da je slabost ruku još jedan mogući znak upozorenja za mini šlog. Podizanje nekog predmeta tada može biti težak zadatak, posebno ako ranije niste imali problema sa tim. Taj simptom se takođe obično javlja na jednoj strani tela.

Problemi sa govorom

Kada je u pitanju mini šlog, moguće su poteškoće s govorom ili pronalaženjem pravih reči. Reči mogu biti nejasne ili zbrkane, što će bliski ljudi verovatno primetiti.

Mini šlog je hitan zdravstveni problem i svako ko ga doživi treba odmah da dobije medicinsku pomoć. Dobra vest je da se rizik od moždanog udara može dramatično smanjiti ciljanim tretmanom, objasnio je Goldštajn.

Lekari mogu da izvrše skeniranje mozga i krvnih sudova, procene funkciju srca i pregledaju kardiovaskularne faktore koji povećavaju rizik od moždanog udara.

Lečenje stanja poput plaka u arterijama, srčanih aritmija, hipertenzije, dijabetesa i drugih problema može dramatično smanjiti rizik od budućeg moždanog udara, koji može da dovede do teškog invaliditeta ili čak smrti, ističu lekari.

Izvor: nova.rs