Sombor.info

Kada je reč o povezanosti između baka i deka i njihovih unuka, to je, u svakom slučaju, jedan poseban odnos. I gotovo nikad te veze ne formiraju se na isti način.

Deca se povezuju sa odraslim ljudima koji su im važni prateći svoje emocije i tu ih je vrlo teško “prevariti”. Međutim, to koliko će dete biti snažno povezano s bakama i dekama zavisi i od mnogo drugih faktora.

Primera radi, istraživanja su pokazala da su u većini slučajeva majčini roditelji ti s kojima su deca ostvarili snažniju povezanost. Iako, razume se, to nije pravilo koje važi uvek.

Zato na sajtu Zelena učionica daju razjašnjenja onoga što su pokazala istraživanja, a kada je reč o vezi između unuka i baka i deka po majci, odnosno po ocu i kako se ti odnosi razlikuju.

Mamini i tatini mama i tata: Razlika u bliskosti

Uprkos neprestanoj težnji da se ostvari jednakost između žena i muškaraca kada je reč o obavezama prema deci i u domaćinstvu, na ženama je i dalje najveći deo tog posla. Majke su uglavnom one koje planiraju čuvanje dece kad je potrebno, raspored dečjih aktivnosti, rođendane, treninge i tako nose veći deo tog tereta organizacije porodičnog života. U tom procesu nije toliko neobično da prednost daju kontaktu i organizaciji susreta sa svojim roditeljima nego sa muževljevim.

Ali naravno da je to samo jedan deo slagalice. Tu su i mnogi drugi faktori koji utiču na bliskost dece bakama i dekama, poput geografske udaljenosti, toga da li baka i deka rade, kakvog su zdravlja, pa na kraju i da li su raspoloženi i voljni da provode vreme sa svojim unucima.

A tu je još jedan značajan faktor, a to je koliko unuka imaju bake i deke. Oni koji ih imaju mnogo teško da mogu svakom da posvete jednako kvalitetno vreme.

Uloga ranog povezivanja s bakom i dekom

Nekako u prvim danima nakon rođenja bebe mami obično u pomoć pritekne upravo njena majka. I tu već počinje period ranog povezivanja bake sa unučetom.

Takođe, istraživanja su pokazala neprocenjiv značaj majčinih roditelja u periodu odmah nakon rođenja bebe, kada njihova podrška i prisustvo mogu znatno smanjiti simptome ili čak sprečiti pojavu postporođajne depresije. A to je nešto što može da se dogodi svakom. Procena je da otprilike jedna od osam majki iskusi ovaj vid depresije. A imati roditelje kraj sebe da priteknu u pomoć može biti od velike pomoći.

Povezanost tinejdžera sa bakama i dekama

Istraživanja na tom polju takođe su dala prednost bakama i dekama s majčine strane. I baš te studije sprovedene nad tinejdžerima posebno su vredan izvor informacija jer su oni dovoljno veliki da i sami iniciraju kontakt sa bakama i dekama i da prepoznaju i neguju povezanost.

U jednoj studiji sprovedenoj u Britaniji ispostavilo se da je mamina mama za većinu tinejdžera najvažniji član porodice posle primarne koju čine roditelji i braća i sestre. Sledeći je deda po majci. Ta bliskost je, rekli su tinejdžeri koji su u studiji učestvovali, posledica uključenosti baka i deka u njihove živote. Čak je osam od 10 tinejdžera reklo da su njihove bake po majci s njima često razgovarale o njihovoj budućnosti i pomagale im savetima.

Na kraju, nije potrebno posebno naglašavati da će na to s kojim bakom i dekom su deca bliska najviše uticati same bake i deke i njihov trud koji ulažu u odnos. One bake i deke koje žele da budu uključene u živote svojih unuka i koji ujedno poštuju ulogu roditelja i ne mešaju se previše imaju najveću šansu za uspeh na tom polju – bez obzira na to jesu li sa mamine ili tatine strane.

Izvor: nova.rs

stogodišnji dečak Nikola Mijović, učenik šestog razreda, pretučen je u Osnovnoj školi "Nadežda Petrović" u Velikoj Plani 28. marta ove godine. Nikolu je pretukao drug u školskom toaletu, nakon čega mu je konstatovan blaži potres mozga i lake telesne povrede. Međutim, kako za Nova.rs tvrdi Ivana Mijović, majka deteta, njenog povređenog sina su razredni i nastavnica geografije psihički zlostavljali, zbog čega dete ima i dodatne vidljive posledice.

Kako je dečakova majka u prvoj izjavi za naš portal govorila, da je njen sin pretučen saznala je slučajno, kada je došla po njega u školu.

„Ja sam tog dana, 28. marta, vodila mlađe dete kod lekara, i sasvim slučajno pogledam na sat i pomislim, hajde da sačekam i Nikolu. Verujte mi da ja ne znam koja je to koincidencija jer on godinama već ide sam u školu i vraća se. Oko 12.50 vidim njegove vršnjake kako izlaze iz škole, ali njega nema. Pitam ih gde je Nikola, a oni mi odgovaraju da je pretučen. Trčim ka školi, molim spremačicu da mi pomogne da ga pronađem, a nakon provere ona mi saopštava da razredni starešina mog sina, Saša Milojević, ne dozvoljava mom detetu da izađe jer se u tom trenutku održavao neki kviz“, navodi majka.

Ivana ističe da je pomislila da su u školi upućeni u dešavanja, odnosno nije shvatala ozbiljnost situacije.

„Na kraju tog kviza izašao je Nikola, a sa njim i razredni starešina. Pitala sam da li je istina da je moj sin pretučen i ko ga je pretukao. On mi je odgovorio da je u pitanju jedan problematičan učenik koji iza sebe ima već niz incidenata. Pitala sam zašto me nisu zvali, a on je rekao da su imali sednicu Tima za bezbednost povodom toga. Potom sam ga pitala zašto nisu zvali Hitnu pomoć kako bi se detetu obezbedila adekvatna pomoć, na šta mi je prvo rečeno da je bilo ‘samo gurkanje’, pa posle toga ‘samo tuča’, da bi na kraju bilo sve osim ‘samo’“, kaže Ivana.

Ona dodaje da je dok su stajali na hodniku škole naišla i direktorka vidno iznenađena jer pola stvari nije znala.

„Nije bila upućena. Pedagog nije uopšte bio upoznat sa slučajem, da bi na kraju pričali kako su znali, ali da je to njihov propust. U tom trenutku nailazi i Vesna Čolaković, nastavnica geografije, inače i šef za bezdednost u školi, odnosno Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, arogantno nam se obraćajući: ‘Eto, vidite šta je Nikola napravio?’“, navodi majka i dodaje da u tom trenutku ona nije znala da je njeno dete pretučeno četiri školska časa ranije.

„Da sam znala da moje dete od kraja drugog do kraja šestog časa sedi i trpi bolove i psihičko zlostavljanje, ja bih razvalila vrata i snosila sve konsekvence toga, ali sam verovala prosvetnoj instituciji“, navodi Ivana za Nova.rs.

Ona ističe da je najpre krenula čarka među decom, kada je njen sin opsovao školskog druga, tačnije opsovao mu je oca, koji je preminuo.

„Nakon pola minuta, kako su posvedočila i druga deca, on je shvatio šta je rekao, izvinio se, međutim, taj dečak je rekao: ‘Ma uredu, vidimo se u toaletu’. U školskom toaletu je moje dete prvo zadobilo povrede kada ga je vršnjak kolenom udario u stomak, pa ga je uhvatio za vilicu i tim potezom ga oborio, gde je zadobio udarac u glavu kada je pao na pločice, a onda je nastavio da ga udara u gornjem delu tela rukama i nogama, i na kraju ga je gušio. Dan kasnije, 29. marta smo imali sastanak u školi. Tada je dečak dao izjavu, opisao do detalja, a na predlog pedagoga i demonstrirao na svojoj majci pokrete kako je oborio, udario i nastavio da tuče moje dete“, prepričava potresena majka.

Ivana navodi da joj je sin u haotičnom stanju, zbog čega je ona otišla da potraži pomoć.

„U petak, pre dva dana, otišla sam u Centar za socijalni rad kako bi mi na adekvatan način pomogli da nađem rešenje. Rečeno mi je da ga ne pritiskamo da bilo šta govori već da ga hitno vodimo u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, da razgovara sa dečijim psihologom. On nikada nije tražio da spava sa tatom, međutim od tog događaja ne sme sam da spava, traži samo oca. Takođe, potražila sam pomoć i kako da dete psihički spremim za povratak u školu jer on i na sam pomen škole odbija da ide. Prosto, nisam umala kud, ne znam kako da mu pristupim. Tamo su me posavetovali da sa njim preko vikenda porazgovaram i da mu objasnim da je dobro da razgovara sa nekim stručnim licem na temu nasilja koje je preživeo, da je njemu potrebno da razgovara sa psihologom“, prepričava potresena majka.

„Kako bih se osećao da mi je otac umro“

Kako ističe, nije bila ni svesna da će u razgovoru sa sinom saznati da je njen sin pretrpeo psihičku torturu od razrednog starešine i nastavnice geografije.

„Dan kasnije, u subotu ujutru, ja sam krenula da polako pristupam Nikoli, da mu objašnjavam da kod psihologa treba sve da kaže, možda čak ono što i meni ne bi smeo, šta ga muči. On je samo počeo da plače i izustio: ‘Kako ja mogu kod psihologa da pričam kada ja ni tebi nisam smeo sve da kažem“. Uplašila sam se, pitala sam ga kako nije smeo, jer nikada nismo imali takav odnos. On kaže – mislio sam da mi niko ne bi verovao. Tada mi je objasnio da je nakon tuče, odnosno po rasporedu na trećem času, koja je trebalo da bude geografija, a nije zbog samog događaja, bila prisutna i nastavnica geografije i njegov razredni starešina, inače profesor srpskog jezika. Govorili su mu da je napravio haos i pompu u školi. U tom trenutku moje dete sedi sa jakom glavoboljom. Nastavnica geografije je vikala na njega. I onda je razredni starešina rekao mom sinu da piše sastav na temu ‘Kako bih se osećao da mi je otac umro’. Zanemela sam kada sam čula. Nisam mogla da poverujem. Pitam ga, pa jesi li pisao, a on kaže da nije, da nije želeo i da je počeo da plače spustivši glavu na klupu, a onda je nastavnica geografije počela da viče na njega: ‘Digni glavu dok ja pričam’. Tada je isti taj razredni starešina uzeo svesku mog deteta i napisao naziv teme: ‘Kako bih se osećao kada bih izgubio oca’. Pitala sam ga gde je ta sveska, on mi je doneo i ja vidim rukopis koji vidno nije rukopis mog deteta, vidim da je hemijskom olovkom zaista to napisano, a ispod grafitnom olovkom rukopis mog sina i piše: ‘Osećao bih se loše’. Ja ne znam da opišem to moje stanje, to je nenormalni šok. Uzela sam tu svesku i odnela je u policiju, nakon čega sam završila u Hitnoj. Moje dete je zlostavljano od strane nastavnika“, kroz suze navodi potresena majka.

Ona dodaje, da su prošlog četvrtka imali sastanak u školi, na kome su bila deca iz odeljenja, direkorka ali i roditelji, i da su mališani sve potvrdili.

„Ja se pitam čijom je krivicom došlo do ovog stanja mog deteta. Moj sin je četiri puta molio na tom trećem času da ga puste kući, molio je da mu se pozove majka. Niko nije želeo da reaguje. Nije mi dobro, zaista ja ne znam šta je nama činiti. Mi smo podneli krivičnu prijavu i protiv škole, i protiv razrednog starešine, ali i protiv nastavnice geografije. Policija je bila u školi ali o tome ne smem da govorim ništa zbog istrage“, kaže naša sagovornica.

Ivana ističe i da ju je kontaktirala majka dečaka koji je pretukao njenog sina i interesovala se za Nikolino zdravlje.

„U neku ruku se izvinila, što mi je drago jer postoji ta ljudskost. Nakon izjava za medije su nas iz škole osudili jer smo poveli, kako su naveli, ‘medisjku hajku’ protiv njih. Oni sada vode brigu oko manje bitnih stvari nego oko činjenice da je mom detetu potrebna pomoć. Njih je jedino briga, koliko suprug i ja vidimo, da trenutno zaštite svoje pozicije, da prikriju ono što su ‘uprskali’, pa čak se koliko vidim ide i na to da se mi okrivimo za sve“, zaključuje potresena žena za naš portal.

Izvor: nova.rs

Beograđanka tvrdi da su je prevarili kuriri jedne kurirske službe jer su joj naplatili veću težinu paketa. Navodi da je poručila dve kreme koje teže po 47 grama, a da je na kutiji paketa navedeno da teži 1,4 kilograma.

I ranije su građani upozoravali da obavezno treba proveriti navedenu težinu paketa jer neki upravo na tome umeju da ukradu novac.

Ovoga puta na Instagram stranici serbialive_beograd pojavila se objava sa upozorenjem korisnice ove mreže koja tvrdi da su je kuriri prevarili.

FOTO: Printscreen/Instagram/serbialive_beograd

- Evo da se vidi šta rade kurirske službe. Poručene dve kreme od 47 grama. Dostava naplaćena 330 dinara i naznačena težina 1,4 kilograma. Evo i fotografije - navodi se u objavi na kojoj se vidi i da je ukupan iznos koji je platila 1.612 dinara.

Cenovnik naplate paketa po težini jedne kurirske službe. Masa pošiljke kg Cena bez PDV-a Cena sa PDV-om.

do 0,5 - 380

0,5-1 - 480

1,01-2 - 545

2,01-5 - 705

5,01-10 - 970

10,01- 20 - 1.290

20,01-30 - 1.550

30,01-50 - 2.100

*Iznosi su u dinarima

Takođe, na sajtu jedne kurirske službe navodi se da za sve pošiljke mase preko 50 kg, svaki naredni kilogram se naplaćuje dodatnih 40 dinara bez PDV-a, odnosno 48 dinara sa PDV-om.

Izvor: direktno.rs

Četvoronožni prijatelji ponekad vole da zadrže svoj ulov neko vreme pre nego što ga vrate

Većina ljudi voli da baca loptu svojim četvoronožnim prijateljima i očekuje da je donesu odmah nakon što je bacimo. Međutim, psi ponekad vole da zadrže svoj ulov neko vreme pre nego što ga vrate nazad. Iako je ovo za mnoge frustrirajuće, dobra je ideja pustiti svog psa da uživa u svom ulovu, bilo da je u pitanju lopta ili bilo koja igračka za pse, piše Yahoo.

Pustite ih da je zadrže

Trener i osnivač Good Dog Traininga, Karolin Martel, u nedavnoj objavi na Instagramu objasnila je zašto ponekad treba da pustite svoje pse da zadrže loptu i moramo priznati da i te kako ima smisla!

Martelova ističe da iako bismo mi kao vlasnici pasa mogli biti frustrirani što nam naši psi ne daju svoj ulov odmah, može biti frustrirajuće za pse da im igračke stalno uzimaju i bacaju". Ona objašnjava da će pas ponekad želeti da uživa u svom ulovu neko vreme pre nego što ga odustane, posebno kada se postepeno umori od igre.

A, na kraju krajeva, vaš pas će vas obavestiti kada želi da ponovo bacite loptu. Martelova kaže: "Dotad ga pustite da uživa u svojoj lopti. Vredno je radio za nju".

Trik sa dve lopte

Ako vaš pas zaista ne voli da uzima loptu, do te mere da to ometa vašu sposobnost da se igrate sa njim, možete pokušati da koristite dve lopte. Kada vaš pas uhvati jednu loptu, vratite mu drugu. Ali nemojte bacati drugu loptu dok oni ne ispuste prvu jer želite da prepoznaju da vrednost leži u vama kao osobi koja baca loptu, a ne u samoj lopti.

Izvor: 24sedam.rs

U nedelju 07. aprila 2024. godine održano je četrnaeseto izdanje polumaratona u Baji, Republika Mađarska. Ovogodišnje izdanje trke okupilo je hiljadu učesnika koji su trčali na deonica od 5 kilometara, 10 kilometara i polumaratonskoj od 21 kilometara. Veoma toplo vreme sa blizu 30 stepeni bilo je pravi izazov za sve trkače.

Atletsko rekreativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je najbrojini tim na trci sa četrdesetak trkača koji su uzeli učešće na jednoj od deonica.

Štafetni tim Somaratona u sastavu Džejms Ins i Damir Marković ubedljivo je pobedio u štafetom takmičenju na 21 kilometar. Najbrži pojedinac na polumaratonskoj distanci bio je Dejan Nikolić koji je istrčao prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Treće mesto u kategoriji istrčala je Vesna Bjelan koje je ubeležila još jedan polumaraton.

Na trci na deset kilometara najbrži Somaratonac bio je Branislav Katić koji je zauzeo takođe treće mesto u starosnoj kategoriji.

Najviše uspeha na distanci od 5 kilometara imala je Ana Pešić koja se ovog puta ’’popela’’ na treće mesto u kategoriji-

Fudbaleri Sloge i Vrbasa nastavljaju borbu za prolaz u srpskoligaško društvo.

Čonopljancu su ugostili ekipu Preporoda iz Novog Žednika. Lider prvenstva je opravdao ulogu favorita i bez većih problema savladao goste koji su doputovali sa samo jedanaest igrača. Nikola Vemić je načeo mrežu gostiju već u 3. minutu. Do odlaska na odmor pogađali su najbolji strelac lige Milovan Vukas, te Aleksandar Mitrović. Sredinom drugog dela Vukas je bio siguran sa „kreča“, da bi konačan rezultat utakmice postavio Ričard Rajčanji u 83. minutu susreta. Hajduk je gostovao u Vrbasu. Staparci su odigrali odličan meč, imali su aktivan rezultat sve do samog finiša, uprskos igraču manje na terenu. Ipak, četvrtom minuta nadoknade mladi Mitar Mićunović je savladao golmana Rašetu za veliko slavlje domaćeg tima.

Gol je bio i inicijalna kapisla za gostujuće igrače koji su protestvovali smatrajući da je pogodak neregularan. Najdeblji kraj izvukli su Luka Jančić i Nebojša Mančić koji su dobili direktne crvene kartone. Dvadesetak minuta ranije iz igre je isključen i Lazar Žeželj. Treći naš predstavnik gostovao je u Bačkom Gradištu. Ravangrad 2018 je poražen je domaće Vojvodine (BG) sa 4:1.

Utešni pogodak za goste postigao je Dejan Đurđev pred kraj prvog dela meča.

Narednog vikenda ekipa sa Gradskog stadiona će ugostiti sastav Bajše, Hajduk dočekuje Đurđin, dok će Sloga gostovati u Turiji.

Rezultati i izveštaji sa svih mečeva ovog kola:

Solunac – Hercegovac 2:0, Sloga – Preporod 5:0, Đurđin – Mladost (T) 4:2, Vrbas – Hajduk 1:0, Bačka 1901 – Radnički 1905 1:1, Bajša – Obilić 1:1, Vojvodina (BG) – Ravangrad 2018 – 4:1, Mladost (BP) – Mladost Apa 1:0

Tabela:

Sloga 48, Vrbas 45, Radnički 1905 – 38, Obilić 37, Bajša 35, Mladost Apa 34, Hajduk 34, Bačka 1901 – 30, Vojvodina (BG) 29, Solunac 29, Mladost (BP) 22, Hercegovac 20, Mladost (T) 19, Preporod 19, Đurđin 17, Ravangrad 2018 – 15.

Parovi narednog (22) kola: Hercegovac – Mladost (BP), Mladost Apa – Vojvodina (BG), Ravangrad 2018 – Bajša, Obilić – Bačka 1901, Radnički 1905 – Vrbas, Hajduk – Đurđin, Mladost (T) – Sloga, Preporod – Solunac.

Izvor: somborsport.org

Popularna serija Beverli Hils je privukla veliku pažnju devedestih, a junake ove serije prati tragična sudbina u stvarnom životu.

Nedavno je glumica Šenon Doerti, poznata po ulozi u Beverli Hilsu, otkrila kako zbog bolesti prodaje imovinu da ne bi pravila problem majci. Ona se već godinama bori sa karcinomom, koji je sada i metastazirao.

"Moj prioritet u ovom trenutku je moja mama. Znam da će joj biti teško ako umrem pre nje. Budući da će joj biti tako teško, želim da joj olakšam neke stvari. Ne želim da nakon toga zatekne hrpu stvari kojima se mora baviti. Ne želim da ima četiri skladišne ​​jedinice pune nameštaja", rekla je glumica.

Njenog partnera u seriji Dilana Mekeja igrao je Luk Peri koji je iznenada preminuo 2019. u 53. godini od moždanog udara. On je ranije 2015. otkrio da ima predtumorske izrasline na debelom crevu i odmah otišao na operaciju, ali pretpostavlja se da su ga života koštale loše navike.

Sledeća je Tori Speling, bogatašica Dona Martin, koja je sada u velikim finansijskim problemima, a nakon razvoda je sa petoro dece živela čak u kamperu. Pričalo se da je ulogu dobila samo jer je njen otac bio producent, a nakon svih dugova jednom prilikom je rekla kako je jako teško navići se sa "zlatne kašike na plastičnu".

Ijan Zering je tumačio Stiva Sandersa, a nakon jedne tuče sa motociklističkom bandom u prisustvu ćerke, mnogi su pisali kako glumac nije bio napadnut, već se na snimku vidi kako on prilazi motociklistima.

Izvor: prva.rs

Kumstvo je danas jedna od glavnih odlika hrišćanstva i nešto bez čega se venčanja, krštenja, pa ni krsne slave ne bi mogle zamisliti. Ipak, reč je zapravo o običaju koji korene na ovim prostorima vuče još iz paganskih vremena.

Naziv "kum" poznat je svim Slovenima. U pisanim izvorima spominje se krajem IX veka, za vreme Petra Gojnikovića, neposredno posle primanja hrišćanstva. Kum je nekada bio posrednik između porodice i predaka, a crkva je prihvatila i prilagodila običaj i ukorenila ga u verovanju da je i Isus Hrist imao kuma - Svetog Jovana Krstitelja ("Kumim te Bogom i Svetim Jovanom", govori se kad se traži od nekoga da kumuje).

O tome koliko je kumstvo važno u našem narodu govore i izreke koje su se zadržale do današnjih dana: "Kum, pa Bog", govorilo se u nekim krajevima, dok su u drugim bili umereniji - "Bog na nebu, kum na zemlji". U nešto šaljivijem maniru kaže se i da "kum nije dugme".

Kum je nekada bio samo jedan za čitav rod, ali danas svaka porodica ima svog kuma. Kum je glavni svedok pred Bogom i ljudima na venčanju, on krštava decu, venčava decu i vezan je za tu porodicu sve do smrti kada bi kumstvo trebalo da nasledi njegov sin.

Stari kažu da je veliki greh odbiti kumstvo! Veruje se da će na taj način pojedinac navući veliku nesreću na svoju porodicu i da, ako odbije da bude kum detetu, nikada neće imati svog poroda.

Za kuma se kaže da je "rod rođeni", važniji od svakog pobratima i prijatelja. Sa njim se savetuje o važnim pitanjima i životnim problemima i ostavlja mu se na čuvanje kuća sa čitavom porodicom kada se odlazi na put, ili u rat. Sa kumovljevom se porodicom ne sklapaju brakovi jer već postoji srodstvo, po verovanjima i jače od krvnog. Svi članovi njegove porodice takođe su kumovi.

Kum se, kao duhovni otac, stara za duhovni put svojih kumčića. Kršteni kumovi su duhovni garanti crkvi da će deca koju su držali na krštenju, biti vaspitavana u hrišćanskoj veri. Kumstvo je svetinja i prenosi se sa generacije na generaciju i veoma retko prekida, samo ako nema više muških potomaka ili ako ih put odnese na različite strane sveta.

Ipak, nekada je do gašenja kumstva dolazilo i zbog svađa i razmirica, pa verovatno odatle potiče verovanje da se sa kumovima ne bi trebalo viđati često jer se na taj način izbegavaju konflikti. Slično, stari kažu da se za kuma nikad ne uzima komšija sa kojim se uvek može posvađati oko zemlje ili nekih drugih sitnica.

Izvor: prva.rs

Proleće je period kada se javlja malo poznati virus humani metapneumovirus (hMPV) koji može izazvati ozbiljne respiratorne komplikacije, pa čak i smrt. Kako je za Dejli star rekao dr Samer Sader, u najvećoj opasnosti su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici koji moraju da budu vrlo oprezni, jer stopa smrtnosti od ovog virusa iznosi oko deset procenata.

Problem je što simptomi zaraze ovog virusa vrlo slični znakovima bolesti drugih respiratornih infekcija kao što su prehlada i grip, pa ga je teško razlikovati od sličnih bolesti.

Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma

Šta je humani metapneumovirus?

Humani metapneumovirus (HMPV) otkriven je tek 2001. godine i može izazvati bolest gornjih i donjih respiratornih organa kod ljudi svih uzrasta. Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma, ali je slično drugim respiratornim infekcijama izazvanih virusima.

Klinički simptomi HMPV infekcije mogu napredovati do bronhitisa ili upale pluća, a slični su drugim virusima koji izazivaju infekcije gornjih i donjih respiratornih organa, piše na portalu američkog Cenara za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC)

Simptomi:
kašalj
visoka temperatura i groznica
začepljenost nosa
kratak dah
šištanje u grudima
otežano disanje
iskašljavanje žute ili zelene sluzi

Ako infekcija napreduje, može dovesti do bronhitisa ili upale pluća, što dovodi do zagušenja u grudima, šištanja i kašlja koji proizvodi žutu ili zelenu sluz. Cirkulacija ovog virusa javlja se tokom proleća. Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata brisa nosa i grla.

Putevi zaraze su sledeći:
sekret od kašljanja i kijanja zaražene osobe
bliski kontakt kao što je dodirivanje ili rukovanje
dodirivanje predmeta ili površina na kojima se nalaze virusi, a potom diranje usta, nosa ili očiju

Za ovu vrstu virusa ne postoji vakcina, niti lek, a odsustvo specifične antivirusne terapije znači da se lečenje fokusira na olakšavanje simptoma. Zbog svega toga je prevencija od ključnog značaja, a to podrazumeva sledeće mere:

često perite ruke sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi
prljavim rukama ne dodirujete oči, nos ili usta
izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji su bolesni

Pacijenti koji imaju simptome slične prehladi trebalo bi da vode računa o sledećem:

pokrivajte usta i nos kada kašljete i kijate
često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi
ne delite svoje šolje i pribor za jelo sa drugima
ne ljubite se sa drugima
ostanite kod kuće kada ste bolesni
često čistite kontaminirane površine kao što su kvake na vratima ili dečje igračke, posebno ako ima još dece u kući

Izvor: republika.rs

Država je pooštrila kontrole, kazne nisu male, ali to i dalje nije dovoljan motiv da se izađe iz sive zone

Imam stalne goste i posao ide odlično, kaže vlasnica dva apartmana koja izdaje na periferiji Beograda. Za registraciju, smatra, za sada nema potrebe, jer je, kako kaže, vrlo malo registrovanih objekata u našoj zemlji. Tako je godinama, jer se ovim poslom danas bavi svako ko ima dvadesetak kvadrata viška i malo novca da to sredi za izdavanje. Većini vlasnika to je dodatni, a ne glavni posao i računaju da u svakom trenutku mogu da prekinu time da se bave. S druge strane, mnogo je više stanova na crno nego inspektora, pa ni kontrole nisu motiv da se izađe iz sive zone, piše Politika.

Sagovornica kaže da se ovim poslom bavi već šest godina i da nikada nije imala inspekciju, niti je bilo ko prijavio da iznajmljuje stanove u porodičnoj kući. Na pitanje da li će podneti zahtev za registraciju, kaže „ako bude morala”. Šta to znači? Država je kontrolu izdavanja stanova na dan odnedavno dodatno pooštrila, piše Blic biznis.

Osim velikih centara, poput Beograda i Novog Sada, na udaru inspekcije su i vlasnici objekata u manjim gradovima. Međutim, i dalje ne postoje podaci o tome koliko je objekata za smeštaj u sivoj zoni i koliko ih se izdaje bez potrebnih dozvola. Dodatni problem državi stvaraju platforme preko kojih se izdavanje najčešće obavlja i koje posluju u Srbiji, s tim što u našoj zemlji nemaju ni predstavništvo, a ne poštuju ni naše propise.

Sistem registracije je na ovim sajtovima jednostavan, plaćanje provizije se podrazumeva (i one nisu male), ali je problem što država ostaje bez prihoda od paušalnog poreza, a lokalne zajednice bez novca koji inkasiraju od boravišnih taksa.

A šta je razlog da vlasnici stanova za izdavanje nekretnina izbegavaju da se registruju za ovaj posao? Na ovo pitanje većina odgovara visoki troškovi registracije, što nije tačno.

Iz ministarstva navode da na sve načine pokušavaju da informišu vlasnike objekata koji žele da se bave uslugama smeštaja o svim pogodnostima koje im donosi ulazak u legalne tokove. Obaveze su, dodaje, zanemarljive. Za porez, u zavisnosti od kategorije mesta, iznos po krevetu može da bude nekoliko hiljada dinara godišnje, a registracija, odnosno kategorizacija vlasniku daje veliku slobodu da se bavi ovim poslom potpuno legalno. Potencijalni ugostitelji plaše se nameta koje bi imali u slučaju registracije, a oni su, navode iz ministarstva, zaista zanemarljivi.

– Iz neznanja mnogi ostaju u sivoj zoni, ne računajući na to da mogu da se nađu u neprijatnoj situaciji i pred plaćanjem visokih kazni. Kategorizuju se stanovi, sobe, apartmani i kuće koji pripadaju takozvanoj domaćoj radinosti i ovi objekti moraju da se evidentiraju u Centralni informacioni sistem e-turista preko jedinice lokalne samouprave. Preko e-turiste elektronski se podnosi zahtev za kategorizaciju, posle čega na teren izlazi komisija koja ga ocenjuje i donosi rešenje ukoliko su ispunjeni svi uslovi.

Po ovom rešenju jedinica lokalne uprave obračunava iznos boravišne takse, a Poreska uprava paušalni porez na godišnjem nivou – objašnjavaju iz resornog ministarstva i dodaju da broj kategorisanih objekata neprekidno raste, pošto vlasnici shvataju koliko je važno da legalizuju posao.

Kontrole turističke inspekcije su česte, a razmišljalo se i o pronalaženju softverskog rešenja koje bi pomoglo inspekciji. A da li su kazne možda rešenje za ovakvo izbegavanje propisa. Izdavanje nekategorisanog stana na dan je jedna od najvećih, a ujedno i najtežih prekršaja. Za tako nešto kazne iznose od 150.000 do 350.000 dinara. S tim da ona može da bude i veća, ukoliko inspektori procene da je objekat izdavan tokom dužeg vremenskog perioda. U tom slučaju mogu da na teret stave i uplatu poreza na dobit, kao i boravišnih taksa koje takođe nisu izmirivane.

Kada vlasnik dobije rešenje za bavljenje ovim poslom uz njega mu stiže i nalepnica koja mora propisno da se istakne. Ukoliko to ne učine, vlasnici mogu da plate kaznu između 80.000 i 120.000 dinara, koliko košta i kazna u slučaju da inspekcija zatekne nezadovoljavajuće higijenske uslove u stanu koji se izdaje. Kazne su propisane i za nepoštovanje kućnog reda i one idu takođe od 120.000 dinara.

Izvor: Politika