Sombor.info

Ukoliko leto bude izuzetno toplo, kao što najavljuju meteorolozi, u Srbiji bi moglo da dođe do porasta populacije osa, ali i drugih insekata, kažu za Blic u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Doktor Ivan Aleksic iz Zavoda za biocide kaže da najavljeno toplo leto može da odgovara većini insekatskih vrsta, ali da će tek u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine.

- Ako leto bude izuzetno toplo, kao što nadležne službe prognoziraju, moglo bi doći do porasta populacija osa i kod nas. Brojnost neke insekatske vrste zavisi od niza faktora. To su temperatura, vlaga, dostupnosti i raspoloživosti hrane, skloništa... Sa druge strane, većini insekata i ne odgovaraju jako visoke temperature. s obzirom na to da svaka vrsta ima svoj temperaturni opseg za normalno funkcionisanje - kaže dr Aleksić za Blic.

Ose i stršljeni najbrojniji u drugoj polovini leta

Kada je reč o osama, čiju povećanu brojnost očekuju i nemački stručnjaci, koji na to upozoravaju kako je preneo tamošnji Bild, njihova dominacija se očekuje u Srbiji u drugoj polovini leta.

- Najavljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine. S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija - objašnjava sagovornik.

Prema njegovim rečima, sa prvim toplim prolećnim danima matice osica, koje jedine preživljavaju tokom zimskih meseci, počinju da grade nov osinjak - koloniju.

- Brojnost u svakoj koloniji postepeno raste da bi sredinom i krajem leta dostigla najveću brojnost, kada počinje i njihovo parenje - kaže dr Aleksić.

Sklanjajte voće sa otvorenog prostora

Iako blizina osa nikome nije prijatna, dr Aleksić podseća i na njenu korisnu stranu. Međutim, savetuje i šta bi trebalo preduzeti da bismo izbegli prisustvo osa, koliko god je to moguće.

- Većina vrsta osa su mesojedi i hrane se mnogim insektima te su sa te strane korisne. Ose se, takođe, hrane voćnim sokovima koje voće ispušta, i biće tokom leta privučene plodovima voća, čak i ako je ono u fazi truljenja. Zbog toga treba voće u stanu sklanjati sa otvorenog prostora ili poklapati posude u kojima stoji. Takođe, ambalažu različitih sokova i slatkih pića treba zatvarati. Kada pijete piće iz konzerve, moguće je da se neka osica zavukla unutra, pa treba jako paziti da vas ne ubode u usnu ili jezik, što može biti izuzetno opasno - kazao je dr Aleksić.

Trenutna opasnost su krpelji

Inače, trenutna opasnost iz prirode su krpelji, a kako je rečeno Zavodu za biocide, u Beogradu i okolini gotovo da nema izletišta na kojem nema oviih krvopija koji su zaraženi i prenose Lajmsku bolest, a i njihova brojnost je dostigla maksimum mnogo ranije u odnosu na prethodne godine.

Zaraženost krpelja varira uz godine u godinu i zavisi i od broja analiziranih jedinki. Taj procenat se, kako objašnjavaju u Zavodu za Blic, kreće od 15 do 35 odsto, tako da je praktično svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.

Napomenimo i to, meteorolozi očekuju leto za mnogo tropskih dana.

- Prerano je i možda previše senzacionalistički govoriti o 50°C, s obzirom na to da to nije maksimalna temperatura, apsolutni rekord je iz 2007. godine za Srbiju i to je izmereno 44,9°C. Ono što se sa ove distance može reći o letu jeste da očekujemo negde između 35 i 50 tropskih dana, to su oni dani sa maksimalnom temperaturom preko 30°C. Generalno celo leto bi neku srednju temperaturu imalo i do 2°C višu u odnosu na prosek, ali sa druge strane ocenjuje se da će padavine biti u prosečnoj vrednosti - rekao je meteorolog RHMZ-a Goran Mihajlović.

Izvor. direktno.rs

Ako vam visi klima na zidu u kući to ne znači da ste rešili problem sa vrućinom u stanu, jer ako uređaj imate već nekoliko godina, a niste ga očistili – ne treba ni da ga palite.

Da je čišćenje klime obavezni deo kućnog posla pre početka vrućina svi znaju, a uz par saveta možete ovaj uređaj sami da očistite i tako uštedite par hiljada dinara, koliko bi vam inače majstori uzeli.

Zbog naslaga prašine i duvanskog dima može se javiti i neprijatan miris u stanu dok kilima radi. U većim prodavnicama možete da nabavite specijalna sredstva, najčešće u vidu spreja, kojima se uređaj čisti od bakterija i gljivica, a ujedno i dezinfikuje. Ta sredstva treba koristiti pažljivo i striktno prema uputstvu jer će samo tako biti efikasna.

Unutrašnji deo klime ima filtere koje treba promeniti ili očistiti kako je predviđeno u uputstvu. Spoljne i lako pristupačne unutrašnje plastične delove možete pažljivo da operete mlakom vodom u kojoj ste rastvorili neko sredstvo za čišćenje. Mnogi u tu svrhu koriste deterdžent za sudove. Ako sami skidate filtere, budite jako pažljivi jer plastične „žabice“ mogu lako da puknu. Zato najpre proučite uputstvo kako ne biste napravili štetu.

Kako da očistite sami klimu

Pre čišćenja svakako ugasite klimu i isključite je iz struje. Nakon toga skinite poklopac i videćete filtere kojima treba čišćenje. Inače, preporučljivo je čistiti ih na svaka tri meseca ukoliko klimu koristite cele godine, a ako imate kućne ljubimce još češće.

Kada ste došli do filtera, odstranite sve eventualne veće objekte sa njega i potom ga operite. Možete to da uradite samo vodom, a možete i da joj dodate sredstvo za dezinfekciju.

Kada ste ga detaljno oprali, filter ostavite da se osuši. Vodite računa da bude sasvim suv pre nego što ga vratite u klimu, a pre toga naravno operite i mrežicu. To možete da uradite mešavinom vode i običnog deterdženta. Kada ste to uradili, vratite sve na svoje mesto i – to je to.

Izvor: danas.rs

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu pokrenuta je istraga o krađi 43.000 ordena iz Palate "Srbija", ali to nije najveći podvig lopova u Srbiji. Krade se sve, od igle do lokomotive, ali, bukvalno, zabeležen je čak i jedan slučaj kada je policiji ukraden leš.

Još nije jasno kako je bilo moguće da neko iznese 43.000 komada ordenja iz Palate „Srbija“ u kojoj se nalazi i sedište policije, da ta krađa traje godinama, a da je tek sada pokrenut postupak. U pitanju je ogromna količina metala, velike težine, pa prosto zvuči neverovatno da je neko u stanju to da uradi a da ne bude primećen, ali, eto, i to se dešava u Srbiji.

Doduše, to nije prvi put da su zabeležene krađe iz kategorije „Verovali ili ne“.

U februaru ove godine u Crnoj Gori je, po poternici srpskog MUP, uhapšen srpski policajac D. M. (38) osumnjičen da je iz policijske stanice ukrao oružje i municiju.

I to ne bi bilo toliko čudno da su u pitanju dva-tri pištolja i jedna ili dve kutije metaka. Niški policajac se tereti za krađu čak 272 komada oružja.

Pre njega uhapšena su i dvojica njegovih pomagača, jer je trebalo fizički izneti ta 272 pištolja i revolvera, a ako prosečan ima težinu od oko kilograma, to je oko 272 kilograma, što je previše za jedno čoveka, pa makar i policajca. Krađa se odvijala tokom akcije predavanja oružja 2023. godine. Građani su predavali oružje policiji, a policajac ga je krao i preprodavao građanima. Zanimljivo je da su u MUP u celom slučaju ćutali kao zaliveni, dok policajac nije uhapšen u Crnoj Gori.

Ali, ova krađa oružja iz policijske stanice je sitnica u odnosu na krađu koja je otkrivena u septembru 2018. godine. Tada je ustanovljeno da su lopovi iz depoa Železničkog muzeja ukrali celu lokomotovu. Osim jedne lokomotive, za koju se ispostavilo da je najstarija u Srbiji, oštetili su još jednu koju su počeli da „čerupaju“, kao i još nekoliko eksponata. Krađa je bila složena, pa je 15 lopova udarnički radilo devet dana, sekli su i odnosili deo po deo lokomotive.

Lokomotiva je završila u starom gvožđu, ali je šteta mnogo veća nego što je vrednost metala koji je prodat.

U pitanju je najstarija lokomotiva u muzeju, i bila je jedna od najstarijih u ovom delu Evrope, iz 1864. godine. Ta lokomotiva je korišćena i za izgradnju Sueckog kanala, što je pravi kuriozitet. Iako se prvo govorilo o 15 ljudi, uhapšeno je kasnije petoro osumnjičenih protiv kojih je podneta krivična prijava u redovnom postupku. Inače, depo iz koga je ukradena najstarija srpska lokomotiva nalazi se u bivšoj ložionici železnica, koju polako „guta“ Beograd na vodi, tako da se niko nije previše ni potresao zbog pražnjenja depoa muzeja.

U Srbiji se sve krade, kao u narodnoj izreci, od igle do lokomotive.

Lokomotivu su ukrali 2018. godine, a igla i to ne bilo kakva igla, ukradena je 2017. godine, takođe iz muzeja. Naime, u januaru 2017. godine uhapšen je radnik obezbeđenja Muzeja Jugoslavije.

On je u više navrata krao i iznosio vredne eksponate, darove koje je svojevremeno doživotni predsednik tadašnje Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito dobijao od stranih državnika. I.M. ukrao je tako broševe i igle za kravate od plemenitih metala ukrašene dragim kamenjem, kovani novac iz rimskog perioda i druge lične stvari Josipa Broza i poklone stranih državnika. Te predmete, koji su kulturno i istorijsko dobro, prodao je u više zlatara u Beogradu i za više od dva miliona dinara.

Deo ukradenih predmeta policija je pronašla i vratila Muzeju.

Jedan od najbizarnijih, ali i najbezobzirnijih slučajeva krađe dogodio se 2010. godine. Tada je iz najužeg centra Beograda, sa Čukur česme, isečena i ukradena bista dečaka koji leži, sa razbijenim krčagom.

Spomenik je rad Simeona Roksandića, podignut je 1931. godine, u znak sećanja na jedan od ključnih događaja u srpskoj istoriji. Davne 1862. godine došlo je do sukoba Beograđana sa vojnicima iz turskog garnizona, kada je obesni turski nizam hteo preko reda da dođe do česme, posvađao se sa srpskim dečakom, šegrtom Savom Petkovićem, oteo mu krčag i razbio mu njime glavu i ubio dete.

Došlo je do nemira, sukoba između srpskih žandara sa jedne i turskih vojnika sa druge strane. Turci su bombardovali Beograd, ali su na kraju Srbi izašli kao pobednici, jer su velike sile naložile da turski vojnici moraju da napuste teritoriju kneževine Srbije i 1867. godine poslednji turski vojnik napušta teritoriju kneževine Srbije. Spomenik ubijenom šegrtu, čija smrt je Srbiji donela potpunu slobodu, prodat je u staro gvožđe.

Policajcima nestao leš

Jedna od najbizarnijih krađa, verovatno u istoriji Srbije, dogodila se u novembru 2011. godine, kada je u policiji u selu Davidovac kod Kladova nestao leš.

Ova neobična priča počela je kada se Bogosav Jovanović (74) nije vratio kući sa stadom koza. Njegova rodbina posumnjala je da mu se nešto desilo i krenuli su u potragu.

Nije im trebalo dugo da pronađu njegovo telo, a vidljivi su bili tragovi povreda. Pozvana je policija, na mesto zločina došao je i istražni sudija, započet je uviđaj. Ali, zbog mraka koji je pao, a policija nije imala odgovarajuća opremu, odlučeno je da se uviđaj nastavi sutra. Pored leša, u patrolnim kolima, ostala su dvojica policajaca da obezbeđuju lice mesta. Hladna novembarska noć primorala je policajce da uključe grejanje u kolima, toplota ih je uspavala…

A onda se dogodio šok.

Bogosava ujutru nije bilo. Njegov sin, koji je bio među ljudima koji su nesrećnog Bogosava pronašli, opisao je kako je izgledala situacija.

„Ujutru su kod mene došla dva inspektora. Rekli su mi: ‘Imamo nešto da vam kažemo’. Mislio sam da su otkrili ko mi je ubio oca, a oni su rekli da mi je otac opet nestao. I opet smo pošli da ga tražimo. Našli smo ga na 150 metara od mesta gde je prvi put ležao. Bio je pokriven granjem“, kazao je sin pokojnog Bogosava, koji se takođe zove Bogosav.

Policija je brzo uhapsila ubicu, ispostavilo se da je to komšija, Aleksandar M. koji je imao dugogodišnji spor sa žrtvom koji je pokušao da reši ubistvom, a to je svađa oko međe.

Izvor: nova.rs

Ispravno uparivanje piva i sira može biti jednako kultno kao i pažljivo pripremljeni meniji za uparivanje vina koji prate večere sa pet zvezdica.

Pošto se pivo proizvodi od gorkog, ali hmelja koji mu daje voćni ukus, često pikantni ukusi mogu savršeno da dopune biljne, orašaste i zemljane note mnogih sireva. Ustvari, za određene destinacije širom sveta, pivo i sir su slavni spoj tokom srećnog sata, kao što je savršena pinta sa Erveom u Brižu, bledi lager sa gaudom u Amsterdamu ili grčki pilsner sa feta sirom u Argosu.

„Sve je u ravnoteži ukusa i intenziteta… stvarajući kontrast koji poboljšava ukus i piva i sira“, kaže Majkl Okston, suosnivač Najt Šift Bruinga, koji ilustruje oštrinu odležanog čedara naspram smelosti IPA ili kremastost brija koji dopunjava složenost piva.

U nastavku, Okston i stručnjaci iz industrije dele devet svojih omiljenih kombinacija piva i sira.

Pejl Ejl i plavi sir

Snažni ukusi plavog sira privlače delikatnije uparivanje, poput profila bledog piva. Sara Rel, vlasnica i glavna pivarka Hot Plejt Bruinga, deli jedan od svojih omiljenih parova: Spring Mending American Pale Ale iz pivare For Star Farm i Bayley Hazen Blue sa farme Jasper Hill u Vermontu. „Spring Mending ima aromu citrusa, ali dobijate nagoveštaje slada i tako daje prostor za suptilan uticaj puterastog plavog sira“, dodaje ona.

IPA i stari čedar

Kada čedar odleži duže, njegovi ukusi postaju oštriji u odnosu na mlađi, blagi profil. Stoga, sir kao što je Tillamook Extra Aged zahteva snažne ukuse da bi izdržao svoju slanost i aromu. Majkl Okston, suosnivač Najt Šift Bruinga, kaže da je savršeno upariti ga sa pivom poput njihovog Santilli IPA. „Smeli ukusi Santilija sa zapadne obale savršeno dopunjuju bogat i oštar ukus odležanog čedara“, kaže Okston.

Nju Ingland IPA i Mančego

Real kaže da IPA iz oblasti Nju Ingland poput Strong Rope Brewery Wolf Sweater predstavlja „voćne note koje se odlično slažu sa nagoveštaje gorčine i orašastog ukusa sira Manchego“.

Stout i plavi sir

Za ljude koji misle da ne vole plavi sir, Kristin Klark, spisateljica i stručnjak za sir, predlaže nabavku Kerrygold Cashel Blue radi uparivanja sa Ginisom. „Penast Guinness pomaže u ravnoteži bogatstva putera u siru, a biber iz plave buđi je uglađen pečenim notama iz slada“, kaže Klark.

Lager i morbir

Nazvan po selu u kojem se proizvodi ovaj polumeki kravlji sir, Morbier nudi bogatu teksturu koju karakterišu biljne note pre dugotrajnog orašastog, ponekad gorkog ukusa. Za ovaj stil sira, Rel preporučuje uparivanje Great Notion Puffery lagera sa Smorbirom sa farme Haj Loun u Masačusetsu. „Paferi je Helles lager i sadrži Hallertau Mittelfruh. To je čist i hrskav lager, pa ga uparite sa ovim slatkim i travnatim sirom koji ima zadimljenu papriku u sredini”.

Pilsner i gauda

Pilsner je vrsta lagera; ova gorčina se dobro slaže sa odležanom gaudom jer hrskavost može da preseče bogatstvo sira dok donosi slatkoću sa obe strane, kaže Okston. Probajte Night Shift’s Garden Party pilsner sa Beemster Extra Aged

U belgijskom stilu i čedar

Kremasta tekstura sira čedar pleše sa suptilnim citrusnim notama i većim ABV-om belgijskog piva. Rel kaže u Hot Plejt Bruingu da je njihov Countess of Flanders Belgian-Style Golden Strong „odličan par“ za čedar sa ostrva Mul iz Nils Jard mlekare u Škotskoj. Bogat i ukusan čedar sir proizveden od mleka krava koje se hrane travom leti, senom zimi, je dodatak fermentisanom žitu iz obližnje destilerije.

Šandi i bri

Za meki, kremasti sir kao što je Brie, ništa se ne može porediti sa šandijem. „Sjajni, citrusni ukusi pomažu da se preseče bogatstvo sira, stvarajući harmoničnu ravnotežu“, kaže Okston, pokazujući na Shandy Beach u Najt Šiftu.

Voćno pivo i kamember

Camambert je jedinstven sir zbog svoje kontrastne jake kore i blage unutrašnjosti. Rel kaže da voćno pivo kao što je Delirium Red, skuvano sa trešnjama i bobicama, može ponuditi balans slatkog i kiselog; uparivanje sa Berkshire Bloom, sirom u stilu kamembera sa farme Kriket Krik, pomaže da se izgladi svaka oštrina koja je ostala od Reda.

Izvor: forbes.nainfo.rs

Sa dolaskom prolećnih dana mnogi se odlučuju da osveže prostor i naprave prijatnu atmosferu ukrašavajući svoje domove nizom prelepih biljaka. Međutim iako biljke mogu da poboljšaju naš životni prostor, neke mogu predstavljati ozbiljnu prijetnju kućnim ljubimcima.

Kao odgovorni vlasnici kućnih ljubimaca, moramo da znamo koje su biljke otrovne za pse i mačke, a koje su bezbedne.

U nastavku vam donosimo otrovne biljke za pse.

1. Azalea

Ova popularna cvetna biljka sadrži toksine koji mogu izazvati povraćanje, dijareju i još teže simptome kao što su slabost i kardiovaskularni problemi kod pasa.

2. Cikas palma

Uprkos elegantnom izgledu, svi delovi palme cikasa su veoma toksični za pse. Gutanje može dovesti do otkazivanja jetre i potencijalno fatalnih posledica.

3. Ljiljani

Određene vrste ljiljana, kao što su Uskršnji i tigrasti ljiljani, izuzetno su otrovne za pse. Čak i mala količina unesena može dovesti do otkazivanja bubrega.

A ovo su biljke koje nisu otrovne za pse:

1. Zeleni ljiljan

Poznata po svojim svojstvima prečišćavanja vazduha, biljka pauk je bezbedna za pse i može biti divan dodatak vašem domu.

2. Bostonska paprat

Sa svojim bujnim, pernatim lišćem, bostonska paprat nije toksična za pse i može da uspeva u zatvorenom prostoru, dodajući dašak elegancije svakoj prostoriji.

3. Afrička ljubičica

Ove šarene biljke koje ne zahtevaju mnogo održavanja su bezbedne za pse, omogućavajući vlasnicima kućnih ljubimaca da bez brige uživaju u njihovom šarenom cvetanju.

Kako za pse, takođe postoje biljke koje su otrovne za mačke, a to su sledeće:

1. Ljiljani

Iako vašem domu mogu dodati dašak elegancije, ljiljani su izuzetno toksični za mačke. Gutanje može izazvati ozbiljno oštećenje bubrega, pa čak i smrt.

2. Difenbahija

Ova popularna sobna biljka sadrži kristale oksalata koji kod mačaka mogu izazvati iritaciju usne šupljine, slinjenje i otežano gutanje.

3. Zlatna puzavica

Iako je cenjena zbog lakoće održavanja, zlatna puzavica je toksična za mačke i može izazvati gastrointestinalne smetnje i oralnu iritaciju ako se proguta.

Izvor: danas.rs

Navodna „Privremena Vlada Liberlanda“, pseudodržave „nastale“ zahvaljujući još uvek aktuelnim teritorijalnim sporenjima Srbije i Hrvatske na uskom pojasu Dunava kod Apatina, tačnije nekadašnjoj dunavskoj adi zvanoj Gornja Siga, pozvalo je svoje „državljane“ ali i „strance“ da im se danas pridruže u obeležavanju devete godišnjice osnivanja ove „mikrodržave“.

Mnogo znakova navoda za jednu vest, ali i ne može drugačije kada je reč o pokušaju češkog libertarijanskog političara Vita Jedličke da stvori „Slobodnu republiku Liberland“ površine sedam kvadratnih kilometara u kojoj je ulazak i boravak zabranjen „komunistima, fašistima, nacistima, pripadnicima Islamske države, Al Kaide i sličnih ideologija“.

Ova kvazi država je, kao i svaka slična belosvetska atrakcija, u početku privukla veliku pažnju medija, ne samo spskih i hrvatskih, pa je u svega nedelju dana po osnivanju pristiglo 200.000 onlajn zahteva za „prijem u državljanstvo“. Kako je do okončanja teritorijalnog spora između Srbije i Hrvatske ovaj deo Dunava pod privremenom kontrolom R. Hrvatske, vlasti te države nisu imale, najblaže rečeno, sluha za ovakve performanse pa je „osnivač“ Jedlička sa svojim pratiocima nekoliko puta hapšen i izbacivan van hrvatskih granica.

Vizija biroa Zahe Hadid
Posle početne euforije, „država“ Liberland je pala u zaborav, da bi ponovo „zasijala“ svetskim medijskim sjajem kada je u januaru 2022.godine Piter Šumaher, od smrti čuvene Zahe Hadid 2016.godine prvi čovek njenog arhitektonskog biroa, objavio rendere utopijskog projekta namenjenog ovoj „državnoj tvorevini“, koji sadrže zdanja parlamenta, Vlade, tržnog centra... Šumaher je inače jedan od prvih podržavalaca Jedličkinog pokušaja formiranja države na Gornjoj Sigi.

Proteklih godina je interes javnosti za Liberlandom postepeno splašnjavao iako je „državno rukovodstvo“ ulagalo napore da ostane u žiži medijima, pa je tako pre nekoliko godina u vode Dunava sa apatinske strane porinut i brod „Liberti“ koji u stvarnom životu najčešće služi kao ovdašnja turističko-ugostiteljska atrakcija namenjena organizaciji svadbi, rođendana i sličnih proslava, a sličnu ulogu će imati i u subotu, pošto će gostima na proslavi „Dana državnosti“ biti omogućeno krstarenje međunarodnim vodama „uz obale Liberlenda“.

- Ova godišnjica ne samo da slavi otpornost i rast Liberlanda, već i doprinosi istorijskom pokretu – navodi „privremena Vlada“ ove pseudodržave naglašavajući da se učesnici mogu opredeliti za jednu od dve opcije obilaska od kojih prva podrazumeva posetu lokacijama ključnim za naseljavanja Liberlanda i njegovu „bogatu nedavnu istoriju“, uključujući Džefersonov trg, marinu i možda Ostrvo Slobode, u zavisnosti od uslova na reci Dunav, što će zapravo reći od toga kako će na ovu novu „avanturu“ češkog libertarijanca i njegovih „sudržavljana“ gledati hrvatska granična policija.

Izvor: dnevnik.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. april

U organizaciji moto kluba „Lowlanders“ i Moto Unije Vojvodine, pod pokroviteljstvom Turističke organizacije grada Sombora i Grada Sombora, danas je svečanim defilom motora i obilaskom gradskog jezgra, otvorena nova moto sezona.

Više stotina motociklista iz Mađarske, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije, prisustvovalo je osveštanju motocikala, a potom i obilasku gradskog jezgra i slike „Bitka kod Sente“, gde im se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

„Želim da se zahvalim dragim gostima koji su danas ovde u Somboru. Velika mi je čast što ste se odlučili da jedna od lokacija koju ćete posetiti tokom otvaranja moto sezone bude i zgrada Županije. Danas nas je vreme poslužilo da jedna ovakva manifestacija u Somboru može uspešno da se organizuje. Drago mi je što smo sa Policijskom upravom u Somboru, saobraćajnom policijom i predstavnicima moto klubova, uspeli zajedno da ispoštujemo sve mere bezbednosti kako bi naši dragi sugrađani uživali u vašem defileu. Želim vam da se lepo provedete u našem gradu i da budete bezbedni u vožnji“, rekao jegradonačelnik Ratković prisutnim motociklistima.

Moto Unija Vojvodine ove godine po prvi put organizuje otvaranje moto sezone u Somboru, a cilj im je da promovišu motociklizam, bezbedno učestvovanje motociklista u saobraćaju, te da vrše edukaciju mlađih članova koji imaju ili žele da imaju motocikl.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 207. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Izveštaj o radu mesnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu.

Pored toga, usvojen je Predlog za raspodelu sredstava po konkursu za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2024. godinu. Ovim konkursom, finansiraće se 26 najperspektivnijih mladih sportista, kao i godišnji programi 90 sportskih organizacija sa teritorije Grada. Za ovaj konkurs, izdvojena su sredstva iz budžeta Grada u iznosu od 68 miliona dinara.

Na 207. sednici, odobrena su sredstva za sufinansiranje projekta Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“ u smislu podrške formiranja IT odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor, u vidu refundacije troškova pripremne nastave za učenike koji upišu IT smer i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora. Takođe, odobrena su sredstva i za sufinansiranje projekta „Umrežena Srbija“ u cilju učenja nemačkog i francuskog jezika i kulture kroz projektne aktivnosti, vršnjačko učenje i direktno vođenu komunikaciju između učenika korišćenjem elektronskih alata. Sufinansiraće se i projekat „Kros serije RTS-a“, u cilju promocije sporta kao i grada Sombora, te projekat „Karapandža 2024“, odnosno troškovi prevoza za 600 učenika četvrtih razreda iz osnovnih škola sa teritorije Grada, koji će posetiti Eko centar „Karapandža“, u sklopu kojeg će imati nastavu u prirodi, obići Spomen muzej Batinske bitke i drugo.

Gradsko veće grada Sombora odobrilo je i sredstva za potrebe sufinansiranja projekta sanacije fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor“ u Doroslovu. Opredeljenim sredstvima zameniće se krovni pokrivač, oluci i urediti fasada. Pored toga, sufinansiraće se i adaptacija prostora produženog boravka u OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor.

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.

U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.

U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.

Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.
Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.

Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)

Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..

Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca

Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.
Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.

Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:

"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

Izvor: nin.rs