Godina za nama bila je druga najtoplija u Srbiji od 1951. godine, pokazuje novi bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Srednja godišnja temperatura vazduha iznosila je 12,1 °C, a jedina toplija godina do sada bila je 2019.

Kako se navodi, u većem delu zemlje 2022. bila je u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo. U Somboru i Negotinu bila je to najtoplija godina u istoriji merenja, a na Paliću, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Valjevu, na Crnom Vrhu i Zlatiboru – druga najtoplija.

Odstupanje srednje godišnje temperature vazduha u odnosu na referentni period (1991-2020) kretalo se između 0,6 °C u Leskovcu do 1,4 °C u Negotinu i Novom Sadu, piše Klima 101.

Važno je imati u vidu da se referentni period odnosi na poslednjih trideset godina kada je ozbiljno zagrevanje već zabeleženo što znači da je porast temperature još viši ukoliko se poredi sa stanjem od sredine 20. veka. Praksa ažuriranja referentnog perioda je standardizovana u meteorologiji.

Kada je reč o Beogradu, prošla godina – sa srednjom godišnjom temperaturom od 14,5 °C – bila je druga najtoplija od davne 1888. kada je počela da radi ovdašnja meteorološka stanica.

Srednja godišnja temperatura je, na nacionalnom nivou, bila za oko 1 °C viša u odnosu na normalu, pokazuju podaci.

RHMZ: 2022. je bila druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji 3
Trend odstupanja srednje godišnje temperature u Srbiji za referentni period od 1991. do 2020. (izvor: RHMZ)
Deset najtoplijih godina u Srbiji otkako se vodi evidencija desile su se od 2000. na ovamo. Sve toplije godine, kako globalno tako i kod nas, pokazatelj su klimatskih promena.

„Činjenice da je 2022. bila druga najtoplija godina u Srbiji, i da je deset najtoplijih godina osmotreno od 2000. godine na ovamo, jasno pokazuju koliko je klima znacajno promenjena, a klimatski sistem planete van ravnoteže”, kazao je meteorolog i profesor, dr Vladimir Đurđević.

„Nažalost u godinama koje dolaze možemo očekivati da se trend zagrevanja planete nastaviti, s obzirom na to da smo i dalje daleko od potpune implementacije Pariskog sporazuma.”

U većem delu Srbije zabeleženo je od 40 do 70 tropskih dana što je za pet do 26 tropskih dana više od prosečnog broja za referentni period. U glavnom gradu bilo je 65 tropskih dana što je za 25 dana više od prosečnog broja za referentni period.

Sa druge strane, broj ledenih dana bio je ispod proseka za između šest i šesnaest dana. Tokom 2022. bio je u intervalu od jedan u Somboru i Zaječaru, do osam u Požegi, u Beogradu tri, a u višim predelima od 28 u Sjenici do 66 dana na Kopaoniku.

Najviša dnevna temperatura vazduha u toku 2022. godine izmerena je 23. jula u Smederevskoj Palanci i iznosila je 40,6 ºC.

U većem delu Srbije godišnja količina padavina bila je u granicama proseka, a na zapadu i u delu istočne Srbije ispod proseka. Kišno je bilo na području Dimitrovgrada, Kopaonika i Smederevske Palanke, veoma sušno bilo je u Požegi, a ekstremno sušno u Valjevu. U Požegije 2022. četvrta najsušnija godina, a u Valjevu druga najsušnija u proteklih 97 godina.

Godina je na većem delu teritorije započela toplotnim talasom koji je trajao od 31. decembra 2021. do 6. januara 2022. Temperature su bile nadprosečno visoke i tokom maja u određenim predelima – te je prvi nalet toplote registrovan na severu (12-17. maja), a drugi u delu centralne, južne, zapadne i jugoistočne Srbije (24-28. maja).

Tokom leta, inače trećeg najtoplijeg kod nas, zemlju su pogodila četiri toplotna talasa.

Kako stoji u izveštaju – u toku jeseni jedan toplotni talas je registrovan krajem oktobra i početkom novembra u Negotinu, Vranju, Sjenici i na Kopaoniku, dok ih je u Zaječaru u istom periodu bilo dva.

Globalno gledano, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, 2022. je bila peta najtoplija. Naučnici upozoravaju da je pitanje trenutka kada će rekord za najtopliju godinu biti ponovo oboren.

izvor: danas.rs

Pre dva dana iz porodične kuće nestala je 65-godišnja žena za koju se sumnja da je izvršila samoubistvo.

Naime, kako nezvanično saznajemo, nesrećna žena je porodici ostavila oproštajno pismo u kom je, uz ostalo, napisala da je otišla na Dunav, „da se utopi“. Uz pismo je, navodno, ostavila svoj mobilni telefon i ličnu kartu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Materinski dodatak za nezaposlene majke u AP Vojvodini koje rode treće ili četvrto dete iznosiće 22.500 dinara mesečno u 2023. godini, utvrđeno je rešenjem koje je danas donela Pokrajinska vlada. 

Procenjuje se da će u ovoj godini pravo na tu pomoć ostvariti oko 1.300 nezaposlenih majki, a za realizaciju ove demografske mere planirana su sredstva u iznosu od 360 miliona dinara.

Pravo na materinski dodatak nezaposlene majke ostvaruju u trajanju od 24 meseca.

Na današnjoj sednici doneta je Odluka o dodeli bespovratnih sredstava porodicama u kojima se rodi treće ili četvrto dete za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje uslova stanovanja na teritoriji AP Vojvodine za 2023. godinu.

Za ovu namenu je opredeljeno ukupno 250 miliona dinara, a sredstva se dodeljuju putem javnog konkursa koji će raspisati Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Pravo na ove subvencije imaju porodice – bračne i vanbračne zajednice s decom, kao i jednoroditeljske porodice – na teritoriji AP Vojvodine u kojima se počev od 1. januara 2022. godine pa do dana raspisivanja konkursa, rodi treće ili četvrto dete.

Pokrajinska vlada će u 2023. godini sufinansirati troškove postupka vantelesne oplodnje u iznosu od 240.000 dinara, od čega je 40.000 za zamrzavanje embriona. Troškovi krioembriotransfera (postupak vantelesne oplodnje iz zamrznutog materijala) sufinansiraće se u iznosu od 100.000 dinara.

Za ovu meru podrške planirano je ukupno 40 miliona dinara, a procenjeno je da će pravo na ovu pomoć ostvariti 130 parova.

Pokrajinska vlada donela je Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u AP Vojvodini za 2023. godinu, kojim se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere kako bi se omogućio stabilan i održiv rast zaposlenosti u Pokrajini.

Za realizaciju mera zapošljavanja u 2023. godini obezbeđeno je 50,5 miliona dinara, i to za subvencije nezaposlenim licima za samozapošljavanje, subvencije poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica, javne radove i stručnu praksu, kao i za obuke u profesionalnim i radnim veštinama.

U ovom planskom dokumentu se navodi da je aktivna politika zapošljavanja u 2023. godini usmerena na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada, podsticanja socijalne inkluzije i zbrinjavanja viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranja preduzeća.

Inovacioni biznis centar Zlatibor je i ove godine na raspolaganju svima koji imaju ideju ili viziju o pokretanju sopstvenog biznisa. IBC Zlatibor početnicima pruža podršku i predstavlja jednu vrsta vodiča na putu ka samostalnom poslovnom uspehu.

Ostvarite benefite koji se putem javnih poziva, konkursa i projekata nude. Podsticaju su su brojni i do njih je mnogo jednostavnije doći koristeći stručnu pomoć, iskustvo i kapacitete našeg Centra čija je misija podrška pokretanja sopstvenog posla i privrednog razvoja.

Inovacioni biznis centar će raspisati konkurs za start ap preduzeća, a pre toga poziva sve zainteresovane za pokretanje sopstvenog biznisa da se prijave putem linka ili da se jave u našim prostorijama, Miladina Pećinara 2 na Zlatiboru.

Pružićemo svim zainteresovanima više informacija o mogućnostima za realizaciju ideje i da se kroz dalji proces ostvari uslov za apliciranje za bespovratna podsticajna sredstava opredeljena budžetom Opštine Čajetina. Poziv za zainteresovane traje do 1. marta 2023. godine.

U okviru akcije „Posadi svoj hlad“ grad Sombor krajem 2022. godine posadio je još 700 novih sadnica kako u gradu, tako i u naselјenim mestima. Sadnice su donirane od strane kompanije Legacy International u okviru kampanje „Jedna karta – jedno drvo“, ATP turnira Serbia open 2022. godine, a akciju je realizovao NVO „Zeleni razvojni centar“.

Sa po 30 novih sadnica bogatije su mesne zajednice: „Bački Monoštor“, „Bački Breg“, „Aleksa Šantić“, „Čonoplјa“, „Stapar“, „Stanišić“, „Gakovo“, „Rastina“, „Doroslovo“, „Svetozar Miletić“, „Klјajićevo“, „Bezdan“, „Kolut“, „Telečka“, „Riđica“, „Crvenka“, „Mlake“, „Stara Selenča“, „Nova Selenča“, „Selenča“ i „Gornja Varoš“, a takođe je i u Rokovačkoj šumici posađeno još 70 stabala.

Izvor: sombor.rs

Još prošlog veka ovdašnji urbanisti su, na osnovu tada postojećeg stanja i imajući na umu dalјi razvoj grada, predvideli da Sombor po ugledu na svaku dobro uređenu varoš, ima tri koncentrična saobraćajna prstena kojim bi se, tada skroman a u novom veku neobuzdan saobraćaj motornih vozila, kanalisao tako da se nikada ne stvaraju gužve, ali i da se teretni saobraćaj što više udalјi od samog grada.

Dok je prvi takav „ring“, onaj koji uokviruju četiri glasovita gradska venca ( koji nose imena srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata) postojao još za turskog vakta, drugi koji predstavlјaju ulice koje poprečno seku ulice koje se „ulivaju“ na vence, zbog gustine izgrađenih kuća i uskih profila kolovoza, nikada nije ni formalizovan niti je zaživeo.
Ni sa trećim prstenom, onim po samom obodu grada, Sombor dugo nije imao sreće pošto je prvu deonicu, severnu, decenijama koje je obeležio samoupravni socijalizam sprečavala tvrdoglavost jedne jedine porodice koja ni za živu glavu nije želela da proda državi, tj. gradu svoje imanje. Pred kraj prošlog milenijuma je zaživeo kodifikovan pojam „javnog interesa“, vlasnici spornih parcela su hteli - ne hteli postigli dogovor o otkupu imanja pa je konačno urađena obilaznica koja povezuje Bezdanski i Subotički put.

Nakon ovog „istorijskog uspeha“, čekalo se opet nekoliko godina ne bi li se sa poslom izgradnje trećeg saobraćajnog „ringa“ nastavilo, da bi kraj prve decenije novog milenijuma obeležilo probijanje i asfaltiranje trase takozvane jugozapadne obilaznice koja je, prolazeći i obodom Industrijske zone Jug, povezala Apatinski put i državni put od Sombora do Vrbasa. Kako sada stvari stoje, istočni i severoistočni krak obilaznice će, ako bude sreće, biti rešen
izgradnjom „Osmeha Vojvodine“, odnosno planirane brze saobraćajnice koja treba da „popreči“ severnu srpsku pokrajinu spajajući granične prelaze Bački breg ( sa Mađarskom) i Nakovo kod Kikinde (sa Rumunijom), pa je Somborcima preostala jedina briga, ona da se saobraćajnom obilaznicom povežu Bezdanski i Apatinski put.

I konačno, iz Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ ove jeseni su stigle dobre vesti za sve one Somborce kojima je dojadila tutnjava teških kamiona ispod njihovih prozora, koji pokušavaju da se iz pravca Bezdana zapute put Apatina ili obrnuto. Uspešno je okončan postupak javne nabavke za izradu Studije opravdanosti i Idejnog projekta upravo te zapadne obilaznice.

Ugovor, koji predviđa ovu projektnu dokumentaciju obilaznice koja bi trebala da bude dugačka četiri i po kilometra, dodelјen je tokom novembra grupi od tri ponuđača, pa bi ovim poslom trebali da se po tri meseca za studiju i idejni projekat, koliki je rok za njihov završetak, pozabave novosadski „MHM projekt“, „Premer Savović“ iz Lazarevca i beogradski „DB Inženjering“. Prihvaćena ponuda ovog trilinga će poreske obveznike stajati 16,5 miliona dinara, a za sada je jedino izvesno da će ovaj deo obilaznice počinjati na već postojećoj semaforizovanoj raskrsnici na Apatinskom putu nakon čega će delimično pratiti tok odavno minorizovane rečice Mostonge, ne bi li se na Bezdanski put uklјučila na takođe već postojeću raskrsnicu.

U ovom trenutku je, ako ne nemoguće, a ono sigurno jako teško predvideti kada će ovaj deo trećeg saobraćajnog prstena biti izgrađen i pušten u rad. Nјegovom realizacijom bi konačno mogli da odahnu vlasnici kuća danas preopterećenog Apatinskog i Bezdanskog puta, naselјa Strilić, te ulica Matije Gupca i 12. Vojvođanske brigade.

Somborci koji imaju kuće po istočnom obodu grada ovu vrstu rasterećenja teškog saobraćaja moraće da sačekaju do momenta izgradnje „Osmeha Vojvodine“, odnosno brze saobraćajnice od GP Bački Breg do GP Nakovo, pošto je svojvremeno propuštena prilika da se za ovaj deo trećeg saobraćajnog prstena iskoristi trasa decenijama unazad nekorišćene i poludemontirane industrijske železničke pruge od Subotičkog puta, odnosno Ulice Dušana Mudraka, do Sivačkog puta, odnosno puta od Sombora ka Vrbasu.

Izvor: dnevnik.rs

Beskontaktna plaćanja u značajnoj meri su već oblikovala očekivanja potrošača u pogledu brzine, praktičnosti i jednostavnosti, uz istovremenu izgradnju navike za korišćenjem još savremenijih metoda, kakvo je plaćanje mobilnim novčanicima. Najnovije MasterIndex Srbija istraživanje pokazuje da 64% ispitanika ceni brzo i jednostavno platno iskustvo koje mobilni novčanici pružaju.

Mobilni novčanici predstavljaju savremenu platnu metodu za beskontaktna plaćanja mobilnim uređajem. Drugim rečima, korisnik u svom mobilnom telefonu ili drugom pametnom uređaju, bilo na iOS ili Android platformi, ima instaliranu aplikaciju mobilnog novčanika i u tom ’digitalnom’ novčaniku se nalazi kartica kojom se plaća, u svom digitalnom obliku.

Korisniku nije potrebna nova platna kartica – u mobilni novčanik se dodaje Mastercard debitna ili kreditna kartica koja postaje digitalna kartica kojom se plaća, jedino je važno da je tu karticu izdala banka koja je podržala, odnosno omogućila mobilna plaćanja, koju sada većina banaka u Srbiji podržava.

Plaćanje mobilnim novčanicima predstavlja vid beskontaktnog plaćanja, na isti način kao što se plaća beskontaktno karticama. U stvari, tako se plaća mobilnim novčanikom – prostim prislanjanjem telefona na POS terminal. Ukoliko ste u nedoumici gde je sve plaćanje mobilnim novčanikom moguće, treba da znate da je ono moguće svuda, odnosno 96% svih POS terminala već je beskontaktno, što znači da svuda možete da platite prislanjanjem telefona.

Bez obzira koji telefon koristite, mobilni novčanik je krierian za korisnika. Na domaćem tržištu dostupni su Apple Pay i Google Pay novčanici, kao globalna rešenja koja je Mastercard doveo na lokalno tržište, a postoje i banke koje imaju svoje sopstvene mobilne novčanike. Kada pričamo o konkretnim bankama koje su omogućile ovu opciju, to su: Banca Intesa, Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka, OTP banka, ProCredit banka, Raiffeisen banka, UniCredit banka i Halkbanka.

Potvrda plaćanja se razlikuje u zavisnosti koji mobilni novčanik se koristi. Kod Apple Pay novčanika, plaćanja se mogu obavljati samo nakon što biometrijski otključate telefon (prepoznavanjem lica ili skeniranjem otiska prsta). Kod Google Pay novčanika, plaćanja do 4.000 dinara se obavljaju tako što samo osvetlite ekran telefona, bez otključavanja i moguće je napraviti 3 takva plaćanja pre nego što će novčanik tražiti biometrijsku ili potvrdu ukucavanjem šifre. Sva plaćanja iznad 4.000 dinara se kod Google Pay obavljaju tako što novčanik otključa, bilo biometrijski ili ukucavanjem šifre.

Prilikom plaćanja digitalizovanim Mastercard karticama, stvarni broj kartice se nigde ne čuva niti razmenjuje sa trgovcem umesto njega se koristi jedinstveni broj koji je šifriran (enkriptovan) i bezbedno sačuvan u sigurnom elementu na uređaju na sertifikovanom čipu koji je kreiran da bezbedno čuva informacije na uređaju, što predstavlja zlatni standard platne industrije.

Izvor: B92

Ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da su građani Srbije u decembru potrošili 9,4 odsto manje električne enegije nego u istom mesecu 2021. i dodala da je na taj način 44 odsto domaćinstava ostvarilo pravo na popust.

- Stimulativne mere Vlade u pogledu racionalne upotrebe energije do sada su dale odlične rezultate. Ušteda u potrošnji električne energije u oktobru iznosila je 15 odsto, u novembru sedam, dok su građani u decembru potrošili 9,4 odsto manje električne energije nego u istom mesecu 2021. godine - rekla je Đedović nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) o saradnji na realizaciji projekta "Bolja energija u Srbiji".

Precizirala da je uštedom, pravo na popust ostvarilo skoro 1,4 miliona domaćinstava, odnosno 44 odsto, najviše u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Somboru i Nišu.

- Važno je da nastavimo sa edukacijom građana i privrede, kako bismo svi zajedno imali benefite od racionalne upotrebe energije i energenata - nagvela je ministarka koja je Memoradum čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji, potpisala sa direktorkom misije USAID Bruk Ašam, a u prisustvu ambasadora Kristofera Hila.

Prema njenim rečima, saradnjom sa USAID-om na projektu "Bolja energija" radiće se na tome da se energetska efikasnost dodatno ustoliči kao "novi izvor energije", kroz razvoj mehanizama za povećanje mera energetske efikasnosti, praćenje i kontrolu rezultata, ali i putem sveobuhvatne edukacije stanovništva i podizanja svesti o tome da je rasipanje energije apsolutno nedopustivo, naročito u vreme globalne energetske krize.

USAID-ov program "Bolja energija", vredan 10 miliona dolara, pokrenut je krajem 2021. godine i fokusiran je na pomoć u poboljšanju energetske efikasnosti na opštinskom nivou i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Program se već provodi u više gradova širom Srbije, uključujući Niš, Sombor, Valjevo, Knjaževac i Pančevo.

Srbiji se u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru utroši oko 50 odsto finalne potrošnje energije. Prosečna potrošnja toplotne energije po kvadratnom metru godišnje oko dva puta je veća od proseka u zemljama članicama EU. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se u ovom segmentu potrošnje energije sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru.

Samo u sektoru domaćinstava u narednom periodu trebalo bi da se ostvari oko 23 odsto ovog cilja. Najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti predstavljaju domaćinstva, a posebno ona koja žive u stambenim zgradama.

Izvor: Blic

Malo je onih koji, barem kao deca, nisu uživali u igri Super Mario, pomažući simpatičnom vodoinstalateru po imenu Mario na putu kroz Kraljevstvo gljiva, kako bi spasio princezu od zlog Bauzera. Sada zamislite kako bi izgledala bosanska verzija Marija.

Juče je objavljena video igra „The Mujo“, koja neodoljivo podseća na bosansku verziju Super Marija.

Radi se o zanimljivoj 2D pixel art platformer igri, a vaš cilj je da pomognete glavnom liku, Muji, da pobedi sve neprijatelje i glavne „bosove“ koji vam stoje na putu, dok se probijate do jedinog izlaza na more u BiH i ujedno bežite iz matriksa.

Na samom početku igre, na ekranu se pojavljuje mapa Bosne i Hercegovine, na kojoj se vidi deset nivoa koje bi trebalo preći. Glavni lik Mujo kreće sa severne granice BiH i cilj mu je da stigne do Neuma.

Kroz sve staze vodi nas mistični čarobnjak, koji Muji daje savete i putokaze o tome kako da ide dalje i pobeđuje protivnike. Mujini protivnici su policajci, kriminalci, političari, pa čak i leteći policajci.

Sam Mujo se kreće kao Super Mario, s tim da umesto gljiva prikuplja novac (5KM, 10KM i 20KM), zatim bureke koji mu donose novi život, kao boce piva, kojima nekad gađa protivnike, a nekad mu daju ubrzanje na deset sekundi.

Pored Muje, veoma zanimljiv je i lik čarobnjaka, koji kroz svoje doskočice i savete glavnom liku sarkastično kritikuje stanje u društvu i političare u BiH.

Tako u drugom nivou, čarobnjak Muji govori „Nek je Mujo ulje poskupelo 33 odsto. Samo ćeš ga Mujo od sada kupovati 33 odsto manje“, što je kritika na izjave Fadila Novalića o poskupljenjima. Čarobnjak, takođe, u jednom trenutku peva „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, time jasno karikirajući pevačke nastupe Milorada Dodika.

 Prelazeći sve teže nivoe, Mujo nailazi na najteže protivnike, takozvane „bosove„. U njegovom slučaju, to su tri lika koji neodoljivo podsećaju na tri političara iz BiH – Dragana Čovića, Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića. U igri oni imaju super moći i veoma ih je teško pobediti, dok Mujo za oružje ima samo praznu bocu piva.

Kreator i vlasnik ove igre je PlumBum Games Studio iz BiH, na čijoj Instagram stranici stoji da autorski tim zapravo čine dve osobe.

Izvor: nova.rs

Jedna osoba stradala je večeras u udesu na putu Sombor-Subotica, na ulazu u selo Svetozar Miletić.

U udesu su učestvovala dva vozila, a stradala žena bila je suvozač u jednom od automobila.

Tokom uviđaja, saobraćaj je bio obustavljen na ovom putu, ali je nakon 20h put ponovo otvoren.

Žena koja je večeras stradala četvrta je osoba poginula u saobraćajnim nesrećama na području Sombora od početka ove godine.

Izvor: danas.rs