Sjedinjene Države najavile su u petak da će Vagner grupi naredne nedelje uvesti nove sankcije, te da će je označiti i kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju. Time će biti zamrznuta bilo koja imovina ruske privatne vojne kompanije u Americi, a Amerikancima zabranjeno da s njom posluju.
„Ohrabrujemo druge zemlje da nam pomognu da se obračnumo sa sposobnošću Vagner grupe da čini zverstva širom sveta. Ovo nema veze samo sa tim da se onemogući da čine zverstva u Ukrajini, već širom sveta“, rekao je u intervjuu za Glas Amerike portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, povodom najnovije odluke Vašingtona.
Aktivnosti Vagner grupe ponovo su dospjele u centar pažnje svjetske javnosti posle ruske invazije na Ukrajinu. Njeni pokušaji da regrutuje plaćenike, između ostalog i u Srbiji, zabrinuli su Sjedinjene Države, piše Voice of America u analizi.
Na problem regrutacije „vagnerovaca“ u Srbiji je tokom nedavne posete Beogradu i susreta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ukazao i savetnik Stejt departmenta Derek Šole.
„Uvideli smo da Vagner grupa nastoji da regrutuje vojnike iz Srbije i drugde. Mislimo da je to neodrživo”, rekao je Šole novinarima nakon razgovora sa Vučićem.
„Ne znam da li postoji zabrinutost oko toga u Srbiji, mi smo razmotrili našu zabrinutost. Sarađivaćemo sa vlastima ovde u Beogradu i drugde gde je Vagner aktivan kako bismo stavili tačku na njihove aktivnosti“, rekao je Šole.
Na pitanje kakvim saznanjima ima o aktivnostima Vagner grupe i regrutovanju u Srbiji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, u intervjuu za Glas Amerike – tokom posete Beogradu – nije dao konkretne primere, ali podsetio na Šoleovu izjavu.
„Derek Šole je to najbolje rekao. On je rekao da Vagner ima veoma maligni uticaj u svetu. Loše je za bilo koju zemlju da to radi. Ovde je protivzakonito. Vlada Srbije je jasna sa tim, kao i naša. Ako nešto ima, to je neophodno je da se zaustavi i vlada to treba da procesuira. Imamo njihovu odlučnost da to uradimo. To je dobro“, naglasio je Eskobar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu lokalnim medijima osudio je Vagnerov oglas za regrutaciju koji je objavljen i potom povučen sa portala „Raša tudej Balkan“ na srpskom jeziku i demantovao da je na barikadama, koje su u decembru bile na severu Kosova prošle godine, bilo „vagnerovaca”.
Sam Prigožin je, odgovarajući na pitanja Glasa Amerike na Telegram kanalu, negirao bilo kakav Vagnerov kontakt sa Srbijom, dok je u petak, kako je preneo Rojters, tvrdio da ne „regrutuje Srbe” za borbu u Ukrajini. VoA piše da iz MUP-a nisu dobili odgovore u vezi sa njihovim saznanjima o regrutovanju u Srbiji.
Međutim, građani Srbije se godinama regrutuju za Vagnerovu grupu, rekla je za Glas Amerike Kendis Rondu, direktorka projekta „Future Frontlines” u vašingtonskom trustu mozgova „Nova Amerika”, koja godinama istražuje Vagner.
„Treba imati u vidu da se dosta toga zasniva na podacima sa društvenih mreža, podacima koje je neko lično izneo, ali smo dosta toga proverili da bismo utvrdili da li je to odraz stvarnog stanja. I vidimo veoma veliki broj srpskih regruta ili barem ljudi koji kažu da su umešani. Vidimo veterane ratova na Balkanu 1990-ih, što je zapravo prilično uobičajeno. Zanimljivo je da je bilo i regruta iz Nemačke, nešto iz Poljske“, kaže Rondu, koja nije precizirala u kojim su zemljama bili raspoređeni srpski državljani – pripadnici Vagnerove grupe.
Rondu, koji je i profesor na državnom univerzitetu Arizona, ističe da su u redovima Vagner grupe ruski veterani brojnih ratova i bivši pripadnici ruskih specijalnih snaga.
„Predatorska regrutacija i topovsko meso“
Način na koji Vagner regrutuje hiljade članova, često u konfliktnim i postkonfliktnim zonama, posebno brine radnu grupu Ujedinjenih nacija za upotrebu plaćenika kao sredstva za kršenje ljudskih prava, koja deluje pod mandatom Saveta za ljudska prava ove organizacije. Članica grupe, profesorka Univerziteta u Kopenhagenu, Sorha Meklaud, regrutovanje „Vagnera” za Glas Amerike naziva predatorskim.
„U nekim slučajevima se koriste prinuda i pretnje članovima porodice da se ljudi nateraju da se bore za Vagner. Ovo je zabrinjavajuće jer u suštini pretvara ljude u plaćenike. Videli smo i regrutovanje bivših boraca Islamske države“, kaže Meklaud, koja se u svom istraživanju u oblasti međunarodnih zakona o ljudskim pravima fokusira na privatne vojne i bezbednosne kompanije, kao i na privatizaciju oružanih sukoba.
Vagner grupa je, kako se veruje, postala aktivna 2014. godine – nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, a njeni plaćenici su učestvovali u sukobima i vojnim operacijama na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi.
Od početka ruskog rata u Ukrajini, oni su igrali istaknutu ulogu na ukrajinskom ratištu – posebno u bitkama za istočne gradove Soledar i Bahmut. Prema procenama Bele kuće, u Ukrajini se bori oko 50.000 Vagnerovaca.
Prigožin – poznat kao „Putinov kuvar“ zbog unosnog ugostiteljskog posla – priznao je da je osnivač tek u septembru prošle godine, nakon što je to ranije demantovao. Poslednjih meseci otvoreno govori o operacijama „Vagnera” u Ukrajini, a analitičari ocenjuju da jača i njegov uticaj u Rusiji.
Američki stručnjaci opisuju Vagner grupu kao mrežu nekoliko kompanija, finansijskih posrednika i ofšor firmi ili kao „kartel državnih preduzeća sa svojim paravojnim snagama”.
Katrina Doksi iz Vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije objašnjava Glasu Amerike da Vagnerova grupa radi uz saglasnost Kremlja, često sarađuje sa Ministarstvom odbrane i obaveštajnim službama i sprovodi ruske državne interese pod maskom privatnog lica.
Prema novim američkim obaveštajnim podacima, međutim, rastu tenzije između Vagnera i ruskog Ministarstva odbrane, dok se ruski predsednik Vladimir Putin sve više oslanja na plaćenike iz te grupe za operacije u Ukrajini.
„Vagner grupa ili druge privatne vojne kompanije tehnički, na papiru, ne postoje u Rusiji. Zbog toga se mogu koristiti za rizičnije misije, posebno na prvim linijama fronta, ili za misije za koje Rusija ne želi da odgovara, ako se ljudska prava krše u velikim razmerama, ili za one koje bi Rusija radije iskoristila plaćenike kao topovsko meso nego da rizikuju živote ruskih vojnika“, ističe Doksi.
Doksi, koja je istraživala aktivnosti Vagnera u podsaharskoj Africi, vidi njihovo moguće pojačano prisustvo u zemljama poput Srbije, ili ranije Belorusije, kao deo pokušaja da se uguši bilo kakvo antirusko raspoloženje.
„Pokušaja da se u suštini izglade diplomatski odnosi i javno mnjenje kako bi se ispunili ruski ciljevi i zadržala jaka pozicija. S obzirom na dešavanja u Ukrajini, posebno na činjenicu da rat ne ide onako kako je Vladimir Putin planirao, održavanje njihovog (ruskog, prim. nov) imidža i odnosa sa obližnjim zemljama postalo je važnije nego ikad jer pokušavaju da sačuvaju obraz i pronađu načine da se održe napori u Ukrajini i širom regiona u narednim godinama“, kaže ona.
U Srbiji su neke ekstremno desničarske organizacije povezane sa Vagnerom. Kendis Rondu ukazuje i na duboku povezanost te ruske plaćeničke grupe i pokreta koji se zalaže za restauraciju carske Rusije.
“Ruski imperijalistički pokret želi obnovu neke vrste carske vladajuće strukture, želi monarhistički, pravoslavno hrišćanski pristup životu koji je prevladavao u 19. veku, prije Boljševičke revolucije. I to propagiraju širom Evrope, uključujući i Srbiju gde je veoma snažna pravoslavna tradicija. I ima mnogo preklapanja između Rusije i Srbije u tom smislu, mnogo kulturnih veza”, navodi.
„Teški zločini u zemljama gde su ‘vagnerovci'“
Bez obzira na razloge prisustva „vagnerovaca“ u nekoj zemlji – vojnih, geopolitičkih ili ekonomskih – neminovno ih prate optužbe za nasilje i zločine.
“Videli smo da je Vagner grupa učestvovala u nizu oružanih sukoba. Ekstremno su nasilni i odgovorni za teška kršenja ljudskih prava. Civilno stanovništvo trpi ogromne patnje zbog nasilja koje čine. Dobili smo informacije da su umešani u masovna ubistva, mučenja, nestanke, privođenja, seksualno i rodno nasilje, pljačkanje i nasumične napade na civile što u suštini predstavlja ratni zločin”, navodi Sorha Meklaud, ekspertkinja Ujedinjenih nacija.
Kendis Rondu je u septembru prošle godine posetila Ukrajinu, gdje su pripadnici Vagner grupe optuženi za ratne zločine.
“Posetila sam Buču, Irpin, Kijev, Motažin – još jedno mesto gde su navodno počinjeni ratni zločini. Od zvaničnika i očevidaca sam čula o povezanosti Vagner grupe sa ratnim zločinima tokom početne faze ruske invazije. Razgovarala sam sa zvaničnicom u Irpinu koja je opisivala apokaliptične scene pasa koji jedu leševe dok pripadnici Vagner grupe i drugi ruski vojnici gađaju stanovnike koji pokušavaju da pređu ulicu“, govori ona.
Sankcije i nekažnjivost
Prigožin i njegova Vagner grupa su pod američkim i evropskim sankcijama, a protiv ruskog oligarha je u SAD 2018. podignuta optužnica za mešanje u američke izbore, što je on takođe priznao.
„Već smo videli da SAD počinju da budu aktivnije u pogledu finansijskih kazni i sankcija kako bi donekle smanjile profitabilnost grupe i oligarha i drugih lidera povezanih sa njom. Međutim, iz šire perspektive, treba se zalagati za transparentnost, zemlje koje traže partnerstvo sa Vagnerom treba da budu svesne pravih posledica ovoga“, naglašava Katrina Doksi.
Sorha Meklaud upozorava na problem nekažnjivosti plaćenika iz Vagner grupe za počinjene zločine, s obzirom da ih je teško identifikovati. Moguće rešenje vidi u univerzalnoj jurisdikciji za najteža krivična dela, ali i u procesuiranju pripadnika Vagner grupe pred Međunarodnim krivičnim sudom.
„Međutim, najefikasniji način je podrška državama na nacionalnom nivou i obezbeđivanje da njihovo pravosuđe bude dovoljno snažno da krivično goni, a tamo gde je adekvatno, osudi i kazni one koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava. Ovo je od suštinskog značaja za obezbeđivanje pravde za žrtve“, zaključuje Meklaud.
