Na svim auto-putevima u Srbiji odnedavno se primenjuje proširen i unapređen sistem merenja prosečne brzine. Ranije se računala na deonicama od 150 kilometara, a sada i na manje od 20 kilometara. Nove kamere snimaće i korišćenje sigurnosnog pojasa i telefona. U MUP-u očekuju da će se na ovaj način dodatno unaprediti bezbednost saobraćaja i smanjiti broj poginulih na auto-putevima.
Uz radare i presretače, srpska policija od kraja jula ima dodatni način za kontrolisanje nesavesnih vozača. Na 56 deonica na svim auto-putevima u Srbiji ugrađene su nove, sofisticirane kamere za merenje prosečne brzine.
Od Beograda do Niša postoji po 13 kamera u oba smera i to su sledeće deonice:
Vrčin – Mali Požarevac
Mali Požarevac – Umčari
Umčari – Vodanj
Vodanj – Smederevo
Smederevo – Velika Plana
Velika Plana – Markovac
Markovac – Batočina
Batočina – Jagodina
Jagodina – Paraćin
Paraćin – Pojate
Pojate – Aleksinac
Aleksinac – Niš jug
Aleksinac – Niš sever
Od Beograda do Subotice postavljeno je po sedam kamera u oba smera na sledećim deonicama:
Inđija – Beška
Beška – Kovilj
Kovilj – Novi Sad (jug i sever)
Novi Sad (jug i sever) – Zmajevo
Zmajevo – Vrbas
Vrbas – Bačka Topola
Bačka Topola – Žednik
Od Beograda do Šida postavljene su po četiri kamere u oba smera:
Pećinci – Ruma
Ruma – Sremska Mitrovica
Sremska Mitrovica – Kuzmin
Kuzmin – Adaševci – Morović
I na deonici od Beograda do Preljine, na auto-putu „Miloš Veliki“, takođe po četiri kamere u oba smera:
Ub – Lajkovac
Lajkovac – Ljig
Ljig – Takovo
Takovo – Preljina.
Kako se meri prosečna brzina
Postavljene kamere mere prosečnu brzinu po sistemu količnika između dužine konkretne deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe. Kamere na portalima snimaju svako vozilo i njegovu registraciju i beleže tačno vreme kada je svaki snimak napravljen.
Na osnovu vremena prolaska između portala utvrđuje se koliko je minuta bilo potrebno da se pređe put između portala.
Poseban softver računskom operacijom za izračunavanje brzine podeli dužinu pređenog puta s pomenutim vremenom i na taj način dobije se prosečna brzina kretanja vozila. Odnosno, utvrđuje se da li je vozač nekog vozila prekoračio brzinu kretanja ili ne.
„Sad bi ovo samo trebalo da otkloni i one vozače koji su spremni da na nekoj deonici voze 200, pa onda piju kafu na benzinskoj pumpi ili negde odmaraju pa onda nastave svoju vožnju da bi na drugoj izlaznoj naplatnoj rampi imali prosečnu brzinu 130 najviše ili da bi imali to vreme koje odgovara prosečnoj brzini od najviše 130 kilometara na sat“, kaže Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Postavljene kamere snimaće i upotrebu sigurnosnog pojasa, kako kod vozača tako i kod putnika, ali i da li vozač koristi mobilni telefon.
Kako će stizati kazne
Državljani Srbije pozive za plaćanje kazne dobijaće na kućnu adresu i moraće da se izjasne ko je vozio i napravio prekršaj kada ga je kamera snimila.
Ukoliko vozilom u trenutku učinjenog prekršaja nije upravljao vlasnik, vlasnik vozila je dužan da dostavi pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa na osnovu koje se na nesporan način može utvrditi ko je upravljao vozilom u tom trenutku.
Stranci koji su u tranzitu ili privremeno u našoj zemlji, biće kažnjavani na dva načina.
„Oni će biti sankcionisani u hitnom postupku, za manja prekoračenja biće im uručivani prekršajni nalozi na licu mesta i oni će moći da plate na licu mesta kod policijskog službenika korišćenjem POS terminala. Za ona veća prekoračenja biće vođena u prekršajni sud i biće sankcionisani kod sudije u skraćenom postupku“, ističe Aleksandar Radenković ispred Uprave saobraćajne policije.
Najbahatijim vozačima sledi i zatvor
Najblaža kazna od 3.000 dinara čeka one koji voze do 10 kilometara na čas brže od propisanog. Najstrože će biti kažnjeni najbahatiji vozači koji prekorače brzinu za više od 100 kilometara na čas.
Za njih je propisan zatvor od 30 do 60 dana ili dobrotvorni rad, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja vozilom bar devet meseci.
U poslednjih pet godina, u saobraćajnim nezgodama koje su se događale na auto-putevima, godišnje je u proseku ginulo 40 učesnika u saobraćaju. Osim preticanja i umora, dominantan uzrok nesreća bila je neprilagođena brzina.
Izvor: rts.rs
