“Ispunjavanje zahteva seljaka predstavlja spasavanje vlasti, sela i države”, ocenjuje Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu dodajući da nije dobro što oni svoje zahteve ispostavljaju na ulici.
On ističe da smo kada je došla kriza imali dovoljno, čak i viškove, pšenice i ulja, kukuruza…
“Mogli su značajni viškovi da se izvezu, jer je pšenica dostigla najvišu cenu u istoriji.
Ali, vlada nije znala ili nije htela da zna šta sve ima na zalihama, pa je stigla zabrana izvoza.
Tek kada su seljaci izašli na ulice da traže pravdu, a to je početak dizanja kuke i motike, naš 13. ministar agrara od 2000. godine, popuštanjem zahtevima seljaka, priznao je te greške!
I ne samo on, već i vlada, koja kroz svoje zakasnele kompromise, sa svojim zakasnelim odlukama, pokušava da ,,ugasi požar”.
Sad se ide u krajnost ne gledajući da i u mirnodopsko vreme u robnim rezervama mora da bude 10 odsto od ukupnih potreba životnih namirnica. Daje im se slobodni izvoz! Ni to nije dobro, pa vlast ide u nove greške”, smatra Gulan.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da su u teškoj i sušnoj godini naši poljoprivrednici obezbedili da ne moramo da uvozimo hranu i imaju moralno pravo da traže da im se poboljšaju uslovi.
“Poljoprivrednici imaju puno razloga da traže bolje uslove poslovanja. Najviše ih muči pitanje visokih troškova i to još od jeseni prošle godine. Najviše su zabrinuti kako će da započnu novu poljoprivrednu godinu sad od septembra”, napominje on.
Cene đubriva, semena, a pre svega goriva u poslednjih godinu dana otišle su na rekodne nivoe i sada su se problemi nagomilali.
“Verovatno ih je na ulicu isterala muka jer se nakupilo dosta problema. Bio je zabranjen izvoz pšenice, pa je posle odobren sa kvotama. Nagomilalo se problema i imaju pravo da traže da im država pomogne sa troškovima. Moraju da sednu i razgovaraju i država i poljoprivrednici i prehrambena industrija i izvoznici. Nema modela kako se ponašati u ovakvoj situaciji i svaka zemlja se snalazi kako zna i ume.
Treba sesti i razgovarati, ali ne samo ministar poljoprivrede, već i ministar finansija i da se otvoreno kaže šta se može, a za šta se nema para…”, smatra Prostran.
On ističe i da zahtev za cenom suncokreta od 700 evra po toni nije realan, jer država nije određivala cenu nijedne kulture.
“Ta cena suncokreta proizvela bi ogromnu cenu ulja”, dodaje on.
Takođe jedno od rešenja je hitno donošenje sistemskog zakona koji bi trajao nekoliko godina, “jer problem visokih cena inputa, semena, đubriva, goriva će trajati još nekoliko godina. Taj problem imaju i farmeri u EU, ne samo mi, samo što se iz EU budžeta izdvaja 33 odsto za poljoprivredu, a iz našeg manje od pet odsto”, zaključuje naš sagovornik napominjući da već za dvadesetak dana počinje nova poljoprivredna godina i da treba obraditi 800.000 do milion hektara.
Izvor: danas.rs
