Na većini fakulteta Univerziteta u Beogradu ovih dana u toku je polaganje prijemnog ispita, a kako se čini, situacija od prošle godine se ponavlja - dok je najveće interesovanje budućih studenata, sudeći po broju prijavljenih, na FON-u, ETF-u, psihologiji, Mašincu i Građevini, nastavnički fakulteti ostali su prazni. Ove godine se za smer koji školuje nastavnike hemije prijavio svega jedan kandidat, a slabo interesovanje maturanata je i za fiziku, srpski jezik, matematiku, Rudarski fakultet, Tehnološki...
Dok svršeni srednjoškolci "kopaju i rukama i nogama" da se domognu mesta na popularnom Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom i Filozofskom odnosno na psihologiji, na fakultetima koji školuju nastavnike fizike, hemije, matematike i srpskog jezika nema dovoljno zainteresovanih.
Mesta na njima najčešće ostanu prazna, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i smerom koji obrazuje nastavnike hemije - samo se jedan kandidat prijavio.
Dekan ovog fakulteta profesor Goran Roglić kaže za Nova.rs da je prijemni ispit za buduće hemičare završen, ali da će se tek u upisnom roku koji predstoji videti prava slika o broju upisanih studenata.
- Na našem fakultetu na dva smera imamo veći broj prijavljenih nego što imamo mesta. To su smerovi hemija i biohemija. S druge strane, na na druga dva smera imamo manje prijavljenih kandidata. To su hemija životne sredine na koju se prijavilo svega sedam đaka od ukupnog broja 25 koliko ima mesta. Još kritičniji smer je nastava hemije na kom imamo tek jednog prijavljenog. To je zaista tužno - kaže dekan.
Dodaje još uvek nije sigurno da će i taj jedan kandidat ostati na nastavničkom smeru.
- On se još nije upisao, tek je obavio polaganje prijemnog ispita. U toku su rokovi za žalbe, a upis počinje od sledeće nedelje, tako da ćemo tada znati na čemu smo. Kandidat je, bez obzira na to što se jedini prijavio, polagao prijemni ispit jer mora da ispuni uslov da bi ušao na budžet, odnosno da ima više od 50 poena. Konkretno, on je stekao dovoljan broj poena i ušao na budžet - ističe on.
Nada se da će biti više zainteresovanih u drugom upisnom krugu, što se, inače, pokazalo kao praksa prethodnih godina.
- To su studenti koji su otpali na medicini, stomatologiji i farmaciji. Oni se upisuju kod nas na slobodna mesta jer su polagali hemiju na tim fakultetima, tako da ćemo tek posle drugog upisnog kruga imati realniju sliku.
Prošle godine je, podseća dekan, Hemijski fakultet upisao samo tri studenta na nastavnički smer. To je bilo veoma loše, ali ove godine je situacija još gora i poražavajuća.
- Nažalost, ne očekujem da ćemo ove godine upisati veći broj studenata. Država nije odreagovala na sve apele koje smo mi upućivali, nikakve aktivnosti nisu preduzeti po tom pitanju i zaista se plašim. Pad zainteresovanih studenata je i na drugim nastavničkim smerovima, i što je najgore, taj broj će svake godine sve više i više opadati. Na kraju ćemo doći do toga da nemamo nijednog studenta na smeru nastava hemije - smatra profesor Roglić.
Naglašava da su dekani fakulteta koji su najmanje popularni među srednjoškolcima i koji su osmislili platformu za spas srpskog školstva, imali samo jedan sastanak sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović.
- Jedan jedini sastanak sa ministarkom bio je u decembru. Od tada ni traga ni glasa za nas i ovaj globalni problem. I dalje su popularni FON, ETF, arhitektura, ali ne mogu nam sva deca biti "ajtijevci". Ko će nam raditi analizu da li je neka namirnica ispravna, da li je voda ispravna, neko treba da uradi analizu zemljišta - naglašava dekan.
Prema njegovim rečima, ove godine je osetan pad kandidata i na Šumarskom i na Rudarskom fakultetu.
- Nije mi jasno šta predstavnici države misle, ko će im obavljati te poslove koji treba da rade diplomci Šumarskog i Rudarskog? Niko o tome ne misli. Imamo i najave o dovođenju stranih univerziteta u Srbiju, pri čemu nijedan od njih neće otvarati fakultete za koje nema velikog interesovanja. Ali će zato deca koja bi došla kod nas, kada nema mesta na drugim fakultetima, otići će na te privatne fakultete. To će praktično ugušiti i pirodne nauke i jedan deo tehničkih nauka - zaključuje dekan.
Fizika malo bolja
Svi se sećamo prošlogodišnje "upisne groznice" na Fizičkom fakultetu u Beogradu, kada se na nastavnički smer prijavio svega jedan kandidat. Nažalost, on je odustao do početka akademske godine, ali su se u drugom upisnom roku upisali njih sedmoro studenata.
Ove godine situacije je nešto drugačija - na smer opšta fizika koja obrazuje nastavnike fizike prijavilo se pet kandidata, kaže dekan ovog fakulteta Ivan Belča.
- Očekujemo oko 70 brucoša ove godine, uključujući drugi upisni rok. Trenutno je 57 prijavljenih kandidata u prvom upisnom krugu, od toga se njih pet prijavilo za nastavni smer odnosno na opštu fiziki. Tako da u tom smislu jeste bolje nego prošle godine, ali videćemo ukupan skor na kraju drugog kruga. Svakako, ti kandidati moraju da polažu prijemni ispit bez obzira što ih je malo. Moramo imati neku selekciju. Mi bismo voleli da imamo najbolje studente na tom smeru jer samo takvi mogu najbolje da nauče đake - smatra dekan Fizičkog fakulteta.
Što se tiče matematike, ne zna se još koliko se prijavilo kandidata s obzirom da je u toku prijava, ali je, podsetimo, prošle godine bilo tri puta manje studenata nego što ima mesta - 250 je kvota.
Niko neće da studira srpski
Što se tiče srpskog jezika na beogradskom Filološkom fakultetu na kom je prethodnih godina značajno manje upisanih studenata nego što ima raspoloživih mesta, dekanka Iva Draškić Vićanović u izjavi za Nova.rs navodi da se ove akademske godine na smer srpski jezik i književnost prijavilo 94 kandidata.
- Ja bih smela da kažem da je sada situacija nešto malo bolja nego prošle godine. Dakle, imamo 94 kandidata, to nije najsjajnije, ali prošle godine smo imali njih 91. Naravno, imamo više budžetskih mesta, ali stanje je trenutno takvo. S obzirom da nastavnički posao nije popularan i da mladi ljudi nemaju želju da ga rade i uopšte ako pogledamo šta se sve dešava nastavnicima u poslednje vreme, ova brojka i nije loša - objašnjava dekanka Filološkog fakulteta.
Što se tiče drugih smerova, ona navodi da situacija još uvek nije najjasnija, ali da je veliko interesovanje srednjoškolaca za kineski jezik.
- Nisam sigurna dok ne prođe prijemni ispit i prozovka kandidata, ali su svakako najpopularniji smerovi i ove godine kineski jezik, japanski, turski, skandinavski, tradicionalno to su engleski i španski jezik. I nemački dobro stoji - ističe dekanka ovog fakulteta.
Izvor: direktno.rs
