Marketi često stavljaju suhomesnate proizvode na akciju, ali nakon što vas privuče fotografija iz kataloga s uokvirenom sniženom cenom - dobro pogledajte šta tačno kupujete.
Ivana je nedavno odustala od kupovine, jer je komad mesa koji je radnik u supermarketu hteo da joj iseče bio… Pa, pogledajte fotografiju, biće vam jasno.
„Videla sam u vitrini sa suhomesnatim šunku koju sam htela da kupim. Stajalo je jedno skroz potamnelo manje parče, sivkaste boje, zbog kog sam se zgrozila što je uopšte izloženo, a nije bačeno. Ispod njega je stajala ista ta šunka ali sveža i neotvorena. Tražila sam da mi iseku, momak se uhvatio za tu buđavu šunku. Rekla sam da to neću jer je pokvareno, već da mi iseče svežu. Rekao je da je pravilo da mora da mi proda prvo načetu pa tek onda da otvori novu. „Ovde imate 300 grama, jedino to da vam prodam pa onda isečem novu“, rekao je pokazujući na pokvareno parče. „Nećete mi prodati 300 grama pokvarenog proizvoda“, rekla sam i tražila menadžera. Momak je otišao negde u službene prostorije, vratio se sam i rekao da je menadžer rekao isto – da je to pravilo. Slikala sam šunku i poslala na zvaničan mejl tog marketa pritužbu. Odgovor mi nikad nije stigao“, ispričala nam je Ivana.
Ana je sličnu situaciju imala u supermarketu poznatog lanca u kojem redovno kupuje. Kaže da su neki zaposleni i ranije negodovali kad bi im ostajao „okrajak“ nekog proizvoda koji niko neće, ali bi ipak pristajali da načnu novo parče, posebno kad je u pitanju veća količina. Sad je bilo drugačije.
„Bila je u pitanju neka slanina na sniženju. Malo parče na kojem je bila nakačena cena bilo je čudne boje i masno, a ispod je stajala neotpakovana tanka slanina, delovala mi je ok. Pitam da li je to ta ista, kaže devojka jeste i već se hvata za to nesrećno parčence, kaže ima tu nekih 100-200 grama. Rekoh: „Molim vas nemojte to, možete li da mi date polovinu tog velikog neotpakovanog komada, ne morate da sečete?“, računam ipak da tražim više da mi ne bi uvalila taj okrajak. Vidim i njoj neprijatno, kaže ne sme da načne novo dok ono ne proda. „Jedino da dođete kasnije malo“, pokušala je da mi „učini“ valjda, komšijski. Naravno da se nisam vratila“, kaže Ana.
A da su radnici i sami svesni da prodaju hranu koja baš i nije za jelo, pokazuje Draganino nedavno iskustvo, takođe iz lokalnog supermarketa.
„Ja tražila čedar, izgledao ok na prvi pogled, ali ona mi kaže šapatom: „E nemoj to uzimati, buđavo je, a naredili su nam da prodamo, da ne smemo da otvaramo novo dok se to ne proda“. Stvarno smo probili duplo dno, kad ti po ovim cenama podvaljuju pokvarene namirnice“, konstatuje Dragana.
Moguće je i da to „pravilo“ nije tako novo, i možda nije svuda tako strogo, ali tri situacije koje smo naveli desile su se u proteklih desetak dana u tri različita supermarketa. Tako da, ako ne želite da se oslanjate na savest radnika na suhomesnatim proizvodima, neka vam posluže kao upozorenje, posebno kad vas privuče snižena cena nekog proizvoda. Jer da – izgleda da jesmo probili duplo dno.
Izvor: nova.rs
