Saobraćajne nezgode predstavljaju ozbiljan problem koji utiče na bezbednost u saobraćaju, ali i život mnogih ljudi. U periodu od 1. januara do 20. juna na putevima u Srbiji evidentirano je 14.577 saobraćajnih nezgoda u kojima su poginule 202 osobe. Iako je ova brojka manja za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tri najčešća faktora koja su uticala na ove nezgode bile su brzina, nepropisne radnje vozača i vožnja pod uticajem alkohola.
Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a objašnjava za "Blic" koji su najčešći faktori zbog kojih se saobraćajne nezgode događaju, a otkriva koje grupe su najrizičnije, ali i koje preventivne mere su se pokazale kao najučinkovitije.
Tri najčešća uzroka nesreća
Lakićević navodi da su tri najčešća uzroka saobraćajne nesreće brzina, neoprezne ili nepropisne radnje vozača i vožnja pod uticajem alkohola.
- Objektivno je, brzina prepoznata kako u Evropi tako i kod nas, kao najuticajniji faktor kada je u pitanju rizik od saobraćajne nezgode, ali i težina posledica. U 43 odsto saobraćajnih nezgoda uzrok je nepropisna ili neprilagođena brzina. Na drugom mestu kao najuticajniji faktor su neoprezne ili nepropisne radnje vozača u saobraćaju, neoprezno pomeranje vozila, uključivanje u saobraćaj, nepropisan prolazak kroz raskrsnicu. Na trećem mestu, kao najuticajniji faktor saobraćajne nezgode je vožnja pod dejstvom alkohola, odnosno oko 13 odsto saobraćajnih nezgoda dešava se jer su vozači vozilom upravljaju pod dejstvom alkohola - kaže Lakićević.
Pad broja poginulih u saobraćajnim nesrećama
Kada je reč o broju nastradalih od se iz godine u godinu smanjuje. Prema rečima, Lakićevića, od 1. do 20. juna 2023. godine poginulo je 19 lica što je za 41 odsto manje nego u istom periodu 2022. godine kada su poginula 32 lica.
- Inače, u navedenom periodu ove godine stradalo je 41% manje nego u istom periodu 2021. godine kada su poginula 32 lica, a što je za 44 odsto manje nego u istom periodu 2020. godine kada su poginula 34 lica i što je za 44 odsto manje nego u istom periodu 2019. godine kada su poginula 34 lica - navodi Lakićević za "Blic".
Deonice visokog rizika za nesreću
Kada je reč o deonicama, Lakićević objašnjava za "Blic" da ne postoji deonica koju bismo mogli isključivo odrediti kao put na kojem se učestalo događaju saobraćajne nezgode, događaju se na deonicama gde se vozači ne pridržavaju propisa. Postoje deonica sa više ili manje rizika.
- Faktori odnosno uzroci saobraćajnih nezgoda na deonicama najvećeg rizika delimo u dva segmenta: objektivni faktori (nepotpun profil saobraćajnice, nepreglednost puta tj. slepe tačke, oštećena kolovozna podloga) i subjektivni faktori (neprilagođena brzina i nepropisno preticanje) - objašnjava Lakićević.
Rizične grupe
Prema rečima Lakićevića, najranjivije kategorije jesu deca i pešaci i biciklisti, dok su u najugroženije vozači odnosno putnici.
- U letnjem periodu rizičnu tj. ugroženu kategoriju čine i vozači dvotočkaša. Svakako rizičnu grupu predstavljaju vozači koji vozilom upravljaju pod dejstvom alkohola i pod uticajem psihoaktivnih supstanci, jer su njihove motoričke i psihičke sposobnosti, u ovim stanjima, bitno smanjene te je i njihovo opažanje, vreme reakcije i reagovanje na opasnosti nebezbedno, kako po njih same tako i po ostale učesnike u saobraćaju - objasnio je on.
Ključni faktori
Kada je reč o vremenskim uslovima, Lakićević navodi za "Blic" da oni u mnogome utiču na bezbednost saobraćaja.
- Pojava magle smanjuje vidljivost, mokar kolovoz produžava zaustavni put, tokom visokih temperatura se brže umaramo - objašnjava on.
Lakićević navodi da kada je gustina saobraćaja u pitanju, opterećen ili preopterećen saobraćajni tok nosi veći rizik od saobraćajne nezgode,-
- Takođe prazna saobraćajnica nosi veći rizik naročito od brzine. Dakle svaka saobraćajnica se gradi za određenu opterećenost frekvencijom vozila i optimalna opterećenost puta pruža najmanji rizik što se tiče bezbednosti - objašnjava on za "Blic".
Podizanje svesti kod vozača
Na pitanje kako se podiže svest vozača o rizicima i važnosti bezbednosti u saobraćaju, Lakićević navodi da jedino podizanjem nivoa saobraćajne posvećenosti i bezbednosne kulture možemo da izgradimo stav kod učesnika u saobraćaju o tome koliko je važno da propisano učestvuju u saobraćaju.
- Ako izgradimo afirmativan stav prema bezbednosti, loše navike u saobraćaju zamenimo bezbednim, dobrim navikama, u smislu bezbednog i propisanog ponašanja, možemo računati da ćemo svi biti bezbedniji - objašnjava Lakićević.
Efikasne preventivne mere za podizanje saobraćajne kulture
Kada je reč o preventivnim merama koje su se pokazale kao najučinkovitije, Lakićević navodi da je MUP organizovao niz preventivnih projekata po pitanju bezbednosti saobraćaja, te Uprava saobraćajne policije je organizovala niz predavanja na temu bezbednosti saobraćaja.
- Ostvarili smo saradnju sa svim relevantnim subjektima bezbednosti kako u Republici Srbiji tako i na međunarodnom planu. Putem medija smo samo prošle godine više od 250 puta informisali javnost o stanju bezbednosti kao i o štetnim posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju. Od početka ove godine naša prisutnost u medijima je još intenzivnija - objašnjava on.
Lakićević navodi da su na ovaj način nastojali da nivo saobraćajne kulture podignu na viši nivo i ostvare osnovni cilj strategije ministarstva, a to je prevencija tj. sprečavanje štetne posledice.
"Dual radari" imaju mogućnost merenja 5 vozila u 5 traka za 0.5 sekundi
Lakićević ističe za "Blic" da su automatskim sistemima za merenje brzine uspeli da smanje broj saobraćajnih nezgoda na autoputevima.
- U prethodnom periodu unapredili smo sistem automatske detekcije prekršaja na auto-putevima na teritoriji Republike, odnosno povećali smo broj deonica, portala uz pomoć kojih se meri prosečna brzina, za sada imamo 56 ovakvih deonica sa namerom da u narednom periodu povećamo njihov broj, i vrlo uspešno vršimo procesuiranje prekoračenja brzine na kontrolnim tačkama - objašnjava i dodaje:
- Automatskim sistemima za merenje brzine, uspeli smo da smanjimo broj nezgoda na auto-putevima, koji su sada mnogo bezbedniji, ali povećana je bezbednost i na ostalim putevima koji gravitiraju oko koridora, jer smo dobar deo policijskih službenika sa auto puta usmerili na zadatke kontrolisanja brzine na lokalnim saobraćajnicama - rekao je on za "Blic".
Lakićević navodi da se od ove godine uspešno se pokazao i sistem za automatsku detekciju prolaska kroz crveno svetlo, koji je instaliran na više lokacija na teritoriji čitave Republike.
- Nabavka "Dual radara", koji ima mogućnost merenja 5 vozila u pet različitih saobraćajnih traka, za samo 0,5 sekunde, daje izuzetne rezultate - rekao je Lakićević.
Izvor: blic.rs
