Sombor.info

Fudbaleri ŽAK-a pobedom nad ekipom Ravangrad 2018 obezbedili su plasman u četvrti fudbalski rang. Žakovci su danas slavili nad ekipom sa gradskog stadiona sa 3:1, te četiri kola pre kraja šampionata imaju 15 bodova više od prvog pratioca iz Bačkog Brestovca. „Željezničari“ su poveli u 19. minutu pogotkom Lazara Milića. Osam minuta kasnije izjednačio je Mihajlo Lakić sa „kreča“. Samo četiri minuta kasnije lider je ponovo poveo, a strelac drugog gola bio je Lazar Žeželj. Pobedu domaćeg tima potvrdio je Pavle Smolović osam minuta pre isteka regularnog dela meča.

U derbiju kola sastali su se Crvenka i BSK. Crvenčani su slavili sa golovima Milenka Babića 2 i kapitena Milana Subotića.

Ovom pobedom Crvenka će prenoćiti na trećoj poziciji sa dva boda više od Rusina, koji sutra dočekuje Krivanj. U derbiju začelja sastali su Mladost iz Bača i Radnički. „Crveno – beli“ su odlično odigrali prvih 25 minuta susreta. Za samo sedam minuta postigli su tri gola i praktično obezbedili pobedu i osvojili tri važna boda u borbi za opstanak. Nikola Japundžić je pogađao u 17. i 24. minutu, dok je treći gol postigao Antun Laubenštajnh u 21. minutu.

U nedelju se sastaju: Rusin – Krivanj, Dinamo 1923 – Krila Krajine, Borac 46 – Slavija, Polet (S) – ČSK, Lipar – Kordun - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. maj

Decenijama je odlazak na picu u Italiji bio sinonim za brz, opušten i, pre svega, pristupačan obrok. Međutim, nova analiza italijanske organizacije za zaštitu potrošača Altroconsumo pokazuje da ovoj tradiciji polako dolazi kraj.

Mesta gde se za picu i piće može izdvojiti manje od deset evra postala su prava retkost, a cene u restoranima rastu brže čak i od same inflacije, prenosi BIZLife.

Bolzano skinuo Milano sa trona

Iako bi mnogi očekivali da su cene najviše u Milanu ili Rimu, istraživanje sprovedeno u 30 italijanskih gradova donelo je iznenađenje. Najskuplji grad za ljubitelje pice trenutno je Bolzano, gde obrok (pica i piće) u proseku košta oko 15 evra.

Evo kako izgleda lista gradova sa najvišim prosečnim cenama:

Bolzano: 15,00 evra
Palermo i Sasari: 14,50 evra
Trento i Firenca: preko 13,00 evra
Milano: Raspon od 8,00 evra do čak 22,50 evra

S druge strane, Rim je zadržao umerenost sa prosekom od 11,45 evra, dok su gradovi poput Reggio Calabrije i Livorna jedini preostali bastioni gde se još uvek može ručati za manje od 10 evra.

Od kvarta do luksuza

Zanimljivo je da unutar istog grada razlike u cenama mogu biti astronomske. U Palermu, na primer, picu možete platiti 9 evra u lokalnoj piceriji, ali i neverovatnih 28 evra u restoranima koji neguju "ambiciozniji" pristup.

Slična situacija je u Firenci i Milanu, gde cene variraju i do 15 evra razlike, zavisno od prestiža lokacije i "kraft" sastojaka koji se koriste.

Pica skuplja od inflacije

Podaci pokazuju da su cene pice i pića porasle u proseku za 4,4% u odnosu na prošlu godinu, što je znatno više od opšte stope inflacije u Italiji. Najveći skok zabeležen je u Udinama (skoro 13%), dok su Bari i Peskara takođe zabeležili dvocifren rast.

Čak ni Napulj, kolevka pice, nije imun na poskupljenja – tamo su cene skočile za 7,8%. Jedini gradovi koji prkose trendu su Venecija i Parma, gde je zabeležen blagi pad cena, dok su u Ankoni cene ostale stabilne.

Pica prestaje da bude "narodno jelo" i sve više postaje restoransko iskustvo koje zahteva pažljivo planiranje budžeta. Za turiste i lokalce, granica od 12 evra, koja se nekada smatrala gornjom granicom za pica-obrok, danas je postala novi standard ispod kojeg se retko ide.

Dizel će na pumpama u Srbiji od danas u 15.00 poskupeti dva dinara, litar će koštati 223 dinara.

Cena benzina ostala je nepromenjena, litar košta 191 dinar.

Dizel za poljoprivrednike košta 184 dinara za litar.

Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95, produžena je do 23. juna.

Savremeno uređenje enterijera danas izgleda potpuno drugačije nego pre samo nekoliko godina. Nekada su se stanovi i kuće opremali tako da isti nameštaj i raspored ostanu decenijama, dok se danas sve više traže fleksibilna i pametna rešenja koja mogu lako da se prilagode načinu života, navikama i prostoru.

Upravo zbog toga minimalistički stil i takozvani „skriveni enterijer“ postaju jedan od najvećih trendova kada je reč o modernim kuhinjama. Posebnu pažnju privlači deo zida između gornjih i donjih kuhinjskih elemenata, koji više nema samo dekorativnu funkciju.

Klasične pločice sa fugama, koje mnogi smatraju nepraktičnim za održavanje, sve češće zamenjuju veliki pomični paneli elegantnog izgleda. Na prvi pogled deluju kao luksuzne mermerne ili kamene obloge, ali iza njih se zapravo krije dodatni prostor za odlaganje.

Kada se panel pomeri, otkrivaju se skrivene police, organizovani pretinci za začine, šolje i čaše, kao i mesta predviđena za male kuhinjske aparate. Zahvaljujući tome, kuhinja u svakom trenutku može izgledati potpuno uredno i minimalistički, čak i tokom pripreme hrane.

Dizajneri enterijera smatraju da ovakav koncept predstavlja budućnost modernih kuhinja, jer zid više nije samo estetski detalj već postaje funkcionalni deo prostora koji skriva stvari, olakšava organizaciju i maksimalno koristi svaki centimetar.

Na društvenim mrežama ovakva rešenja izazvala su ogromnu pažnju. Snimci takozvanih „skrivenih kuhinja“ prikupili su veliki broj pregleda i komentara korisnika koji su oduševljeni spojem luksuznog izgleda i praktičnosti. Mnogi su pisali da kuhinja izgleda čisto, prostrano i elegantno bez obzira na broj stvari koje se nalaze unutra.

Ipak, nisu svi potpuno uvereni da je ovakav dizajn idealan za svaki dom. Pojedini smatraju da su za ovakve sisteme potrebne velike kuhinje i dodatna dubina prostora kako bi mehanizmi mogli pravilno da funkcionišu. Neki veruju i da su ovakva rešenja pogodnija za luksuzne kuće i velike stanove nego za manje gradske kuhinje.

Veliku pažnju ovom trendu doneo je indijski studio za dizajn enterijera FABROS INT, poznat po modularnim kuhinjama i modernim sistemima za organizaciju prostora. Njihovi projekti često uključuju skrivene pregrade, pomične zidove, multifunkcionalne ormare i nevidljive sisteme za skladištenje, zbog čega su postali veoma popularni na društvenim mrežama.

Njihovi primeri pokazuju kako čak i sasvim običan prostor može postati moderan, vizuelno atraktivan i izuzetno praktičan za svakodnevni život. Upravo ta kombinacija estetike i funkcionalnosti danas je ono što većina ljudi traži prilikom uređenja doma.

Izvor: Jutarnji

Odrastanje tokom 1970-ih i 1980-ih oblikovalo je generaciju poznatu po snalažljivosti i otpornosti. Deca su tada provodila dane napolju, bez stalnog nadzora i tehnologije, vraćajući se kući tek u sumrak.

Nestrukturisana igra, vožnja bicikla, osmišljavanje sopstvene zabave i roditeljsko „nađi sebi nešto da radiš“ učili su ih samostalnosti. Dosada nije bila problem koji rešavaju roditelji, već podsticaj da deca sama nešto smisle, prenosi N1.

Upravo je ta sloboda, piše Your Tango, razvijala kreativnost, snalažljivost i sposobnost rešavanja problema. Zato se za odrasle koji su odrastali 70-ih i 80-ih često kaže da se ne „blokiraju“ kada im niko ne kaže šta treba sledeće da urade.

Bili su slobodni da preuzimaju rizik

Odrastanje je podrazumevalo penjanje na opasno visoka stabla, skakanje u vodu nepoznate dubine, vožnju bicikla bez kacige, pa čak i igranje sa petardama. Nije bilo „helikopter roditelja“ niti stalnih upozorenja. Svaka ogrebotina, slomljena kost ili manja nezgoda naučila je nervni sistem važnoj lekciji.

Istraživanja iz razvojne psihologije pokazuju da deca koja tokom igre doživljavaju fizički rizik razvijaju bolju procenu opasnosti i imaju niži nivo anksioznosti kasnije u životu. Njihov mozak naučio je da razlikuje stvarnu opasnost od rizika kojim se može upravljati kroz iskustvo, a ne zato što bi odrasla osoba uskočila da ih spasi. Zato će pripadnici te generacije u kriznim situacijama često ostati smireni i usredsrediti se na rešenje dok drugi paniče.

Bili su prepušteni sopstvenim mislima

Za razliku od današnjih generacija, deca 70-ih i 80-ih razumela su vrednost samoće. Provodili su sate sami u svojim sobama, slušajući albume od početka do kraja ili pokušavajući da snime omiljenu pesmu sa radija bez glasa voditelja. Ležali bi na travi sa prijateljima ne radeći ništa posebno ili bi sami istraživali svet oko sebe.

Nisu bili usamljeni, već su naučili da se osećaju prijatno u tišini. Poznata studija u kojoj su učesnici radije birali blage elektrošokove nego da 15 minuta sede sami sa svojim mislima zvuči smešno generaciji koja je cenila tišinu. Nisu „skrolovali“ - razmišljali su, maštali i obrađivali svoje utiske.

Morali su da stvaraju nešto ni iz čega

Iako direktna poređenja među generacijama nisu sprovedena, sve veći broj istraživanja sugeriše da su starije odrasle osobe generalno manje anksiozne od mlađih generacija odraslih u svetu stalne digitalne stimulacije.

Odrastanje pre nego što je svaki trenutak tišine bio ispunjen bukom naučilo ih je da dosada nije vanredno stanje. Zato i danas mogu strpljivo da čekaju u dugim redovima ili da se voze u tišini bez osećaja nervoze. Ne plaše se neprijatne tišine i ne paniče ako zaborave slušalice kod kuće.

Morali su da čekaju na stvari

Nedostatak trenutnog zadovoljstva oblikovao je ovu generaciju na suptilne načine. Nije bilo maratonskog gledanja serija; omiljena emisija prikazivala se jednom nedeljno, ako je uopšte bila na jednom od tri dostupna kanala. Glavnu reč o programu imao je otac.

Fotografije su se snimale na film, nosile na razvijanje i čekale danima, bez mogućnosti pregleda ili popravke. Telefonski brojevi pamtili su se napamet, a prijatelji su se zvali nasumično, uz nadu da su kod kuće.

Istraživanja o odloženom zadovoljstvu pokazuju da je učenje čekanja i tolerisanja frustracije povezano sa boljom kontrolom impulsa i emocionalnom regulacijom. Zato pripadnike ove generacije trenutno zadovoljstvo retko ispunjava; naučeni su da većina vrednih stvari zahteva vreme.

Verovalo im se da će se snaći

Deca su ujutru izlazila iz kuće sa jednim pravilom: „Budi kod kuće pre nego što se upale ulična svetla.“ Nije bilo proveravanja, praćenja lokacije niti nadzora. Veći deo dana roditelji nisu tačno znali gde su im deca. Sami su išli u školu, sami se vraćali i ulazili u praznu kuću posle nastave.

Nije bilo stalnog nadzora, ali je postojalo očekivanje. Roditelji nisu bili prijatelji, već autoritet koji je verovao u sposobnost svoje dece. Morali su sami da procenjuju situacije i donose odluke bez intervencije odraslih. Zato danas mogu kritički da razmišljaju bez stalnog usmeravanja ili potvrde. Preživeli su detinjstvo koje bi danas izazvalo čuđenje, ali ih nije slomilo, već ojačalo i pripremilo za život.

Veoma je važno čime ćete popiti tabletu jer upravo to može uticati na to da li će lek delovati.

Stručnjaci upozoravaju da omiljeni jutarnji napici mogu znatno smanjiti delotvornost tableta protiv alergije. Određena pića mogu ometati dejstvo feksofenadina, čestog antihistaminika koji se koristi za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa, poznatijeg kao polenska kijavica, ali i za smirivanje kožnih osipa i svraba nakon uboda insekata, piše Food Bible.

Većina odraslih i dece može bezbedno da uzima feksofenadin, ali osobe koje su imale probleme sa jetrom, bubrezima ili srcem trebalo bi pre uzimanja da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom, prenosi Index.hr.

Prema britanskom NHS-u, oprez je potreban i kod trudnica, dojilja, kao i osoba koje su ranije imale alergijsku reakciju na neki antihistaminik ili drugi lek. Ipak, veoma je važno čime ćete popiti tabletu jer upravo to može uticati na to da li će lek delovati. To je loša vest za ljubitelje voćnih sokova.

Sok od pomorandže

Ako jutro volite da započnete čašom sveže ceđenog soka od pomorandže, možda bi trebalo dvaput da razmislite. Stručnjaci iz Bolt Pharmacy upozoravaju da sok od pomorandže može znatno smanjiti apsorpciju feksofenadina.

To se događa zato što jedinjenja u tom napitku mogu da blokiraju transportne proteine u zidu creva, zbog čega se lek slabije apsorbuje i može imati slabiji efekat. Studije pokazuju da konzumacija soka od pomorandže uz ovaj lek može smanjiti njegovu bioraspoloživost za oko trećinu, pa i više.

Sok od grejpfruta

Kao i sok od pomorandže, i sok od grejpfruta može smanjiti efikasnost leka. „Sok od grejpfruta može dovesti do toga da manja količina feksofenadina dospe u krvotok, čime se smanjuje delotvornost leka“, objasnila je Šju Mej Huang iz američke Agencije za hranu i lekove (FDA).

FDA navodi da probleme sa apsorpcijom feksofenadina mogu izazvati i pomelo, voće iz jugoistočne Azije koje ukusom podseća na slatki grejpfrut, kao i tangelo, kiselkasti hibrid citrusa.

Sok od jabuke

Još jedan napitak koji bi trebalo izbegavati jeste sok od jabuke. Ako vam se čini da curenje nosa i svrab očiju ne popuštaju ni nakon što ste uzeli tabletu, razlog bi mogla biti upravo čaša soka od jabuke. Kao i sokovi od pomorandže i grejpfruta, i on može ometati dejstvo feksofenadina.

„Taj napitak može uticati i na druge lekove, na primer na lekove za krvni pritisak i beta-blokator atenolol“, izjavila je medicinska antropološkinja Teri Gredon za The People’s Pharmacy.

Alkohol

Sa dolaskom lepšeg vremena možda ćete poželeti da popijete antihistaminik pre odlaska na druženje na otvorenom kako vam alergije ne bi pokvarile zabavu. Ipak, budite oprezni: NHS upozorava da alkohol ne bi trebalo piti uz feksofenadin.

Ta zdravstvena služba navodi da je alkohol najbolje izbegavati jer vas u kombinaciji sa lekom može učiniti pospanim i pojačati nuspojave poput vrtoglavice. Drugs.com savetuje izbegavanje alkohola i uzimanje leka isključivo sa vodom, kako bi telo moglo pravilno da ga apsorbuje.

U petak , 15. maja 2026. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori”, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 30. maja 2026. godine.

Naziv izložbe: „Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori”

Prateći tekst: Izložba „Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori“ koncipirana je kao problemski usmeren izbor radova koji osvetljavaju ključne tokove savremenog italijanskog stripa u kontekstu njegovog razvoja u 21. veku. Kroz originalne table i reprodukcije razmatra se raznovrsnost autorskih poetika, vizuelnih strategija i narativnih modela koji određuju savremene domete ovog medija.

U okviru izložbe predstavljeni su radovi autora Branislava Baneta Kerca, Morena Burattinia, Marcella Mangiantinia, Darka Perovića i Sibina Slavkovića, čiji opusi omogućavaju sagledavanje dinamičnih odnosa između italijanske i srpske strip-tradicije, kao i njihovih međusobnih uticaja i kulturnih transfera.

Izložba istovremeno ima i analitičko-edukativnu dimenziju, jer upućuje na složenost procesa nastanka stripa — od scenarističke koncepcije do finalne likovne realizacije — afirmišući strip kao relevantno polje savremene umetničke produkcije.

Učesnici:

Branislav Bane Кerac (7. septembar 1952) srpski je strip crtač, scenarista i ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku. Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba.Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Učesnik je većeg broja samostalnih i zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2025.god. živi i radi u Somboru, član je Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Moreno Buratini (7. septembar 1962) je italijanski strip scenarista, strip kritičar, kustos i predavač jezika. Rođen je u San Marčelu Pistojeze, u Toskanu. Završio je osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Firenci, gde je diplomirao na temu stripa. Bio je dugogodišnji urednik strip serjala Zagor, koji je oblikovao savremene tokove italijanskog stripa. Pisao je scenarije i za druge strip serijale.

Sibin Slavković (10. oktobar 1953) je srpski strip crtač, scenarista, ilustrator, urednik i izdavač. Кao strip crtač i ilustrator, afirmaciju stiče u „Dečjim novinama“, a kasnije i u izdanjima novosadskog „Dnevnika“ i „Foruma“. Bio je član stripske grupe „Beogradski krug 2“, a od 1979. do 1983. bio je urednik „YU stripa“. Živi i radi u Novom Sadu. Član je Udruženja stripskih
umetnika Srbije.

Marcello Mangiantini (rođen 30. aprila 1971) italijanski je strip-crtač koji se, nakon završenog likovnog obrazovanja u umetničkoj školi u Luki (_Istituto d’Arte di Lucca_) i dodatnog usavršavanja kroz rad na stripu, profesionalno afirmisao početkom 2000-ih. Od 2003. godine kontinuirano sarađuje sa vodećim italijanskim izdavačima, radeći na značajnim serijalima kao što su _Zagor_, _Dampyr_, _Dragonero_, _Martin Mystère_, _Adam Wild_ i _Nathan Never_. Učesnik je brojnih kolektivnih izložbi i festivala stripa u Italiji, Srbiji i drugim evropskim zemljama, dok kroz rad na serijskim i autorskim projektima potvrđuje stabilan profesionalni kontinuitet i prepoznatljivo mesto u savremenoj italijanskoj strip-produkciji.

Darko Perović (rođen 1965. godine u Beogradu) diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Tokom 1990-ih godina seli se u Barselonu, gde započinje međunarodnu profesionalnu karijeru i ostvaruje saradnju sa brojnim evropskim izdavačima, posebno na francusko-belgijskom, španskom i italijanskom tržištu, radeći i na italijanskim strip-serijalima. Autor je više strip-albuma i serijala, među kojima se izdvajaju projekti realizovani za izdavačke kuće kao što su Glénat i Delcourt, uključujući naslove _Magellan_ i _Taras Boulba_. Učesnik je brojnih izložbi i festivala stripa u Francuskoj, Španiji, Srbiji i drugim evropskim zemljama, a njegov profesionalni rad karakteriše kontinuirano prisustvo u evropskoj strip-produkciji i aktivna veza sa italijanskom strip-scenom.

Koncepcija i izbor radova: Danilo Bogdanović

Кonjički klub „Vojvođanin“ u nedelju, 10. maja organizuje prvi ovosezonski trkački dan na Gradskom hipodromu u Somboru. Početak je zakazan za 14 časova, a na programu će biti devet kasačkih trka.

Ovog vikenda igraju se mečevi 23. kola somborskog prvog razreda. Dva meča na programu su u subotu. Lider iz Karavukova gostuje sastavu Kule. Gosti su favoriti protiv osmog tima lige.

Interesantan meč očekuje se u Stanišiću gde domaće Jedinstvo dočekuje Borac iz Bačkog Gračaca. I jedni i drugi ovog proleća igraju promenjivo i po principi toplo – hladno, tako da je teško prognozirati ishod ovog duela. I preostali somborski predstavnici svoje mečeve igraju sa timovima sa područja Odžaka. Ekipa iz Šantića gostuje u OFK Odžacima, a Jedinstvo 1947 (Kolut) Zadrugaru iz Srpskog Miletića. Polet iz Rastine će na svom terenu dočekati Panoniju iz Lalića.

Derbi začelja igra se u Kruščiću gde gostuje fenjeraš iz Svilojeva. Nadležni komesari odredili su službena lica za sve mečeve ovog vikenda.

Delegiranje: Kula – Polet (K) (sudije Janković, A. Zeljković, R. Zeljković, delegat Petrović), OFK Odžaci – Aleksa Šantić (sudije Stanišić, Maravić, M. Aničić, delegat Cimeša), Omladinac (D) – Bratstvo 2019 (sudije Koberski, G. Trivunović, Radović, delegat Cvijanović), Zadrugar – Jedinstvo 1947 (sudije Molnar, Milanović, Tašić, delegat Arsić), Jedinstvo Stanišić – Borac (BG) (sudije Mijatović, Duduković, M. Aničić, delegat Katačić), Polet (R) – Panonija (sudije Komloši, Babić, Popović, delegat Samardžić), Mladost (K) – Terekveš (sudija Grizer, delegat Mitrović).

Sve utakmice ovog kola igraju se u terminu od 17 časova - piše somborsport.org.