Sombor vesti

Jaja su jedna od osnovnih namirnica u svakoj kuhinji – od doručka do kolača, gotovo da ne postoji domaćinstvo koje ih ne koristi. Ipak, večita dilema ostaje – da li su domaća jaja zaista bolja od onih iz prodavnice?

Mnogi tvrde da su razlike ogromne, a portal Index je nabrojao nekoliko osnovnih karakteristika i potencijalnih razlika između domaćih i industrijskih jaja:

1. Boja ljuske i žumanca – mitovi i istina

Jedna od prvih stvari koju primećujemo kod jaja jeste boja ljuske. Domaća jaja često imaju braon ljusku, dok ona iz prodavnice mogu biti i bela. Međutim, boja ljuske ne znači nužno i bolji kvalitet – ona zavisi isključivo od rase kokoške.

S druge strane, boja žumanca često otkriva više o načinu ishrane kokoški. Domaća jaja obično imaju intenzivnije narandžasto žumance jer kokoške iz slobodnog uzgoja imaju raznovrsniju ishranu, uključujući travu i insekte. Kod industrijskih jaja, boja žumanca može se kontrolisati dodavanjem specijalnih pigmenata u hranu.

Boja ljuske nije pokazatelj kvaliteta, ali intenzivnija boja žumanca može ukazivati na kvalitetniju ishranu kokoški.

2. Ukus – osećate li razliku?

Mnogi ljubitelji domaćih jaja tvrde da su znatno ukusnija od industrijskih. Ali koliko je to tačno? Nekoliko istraživanja pokazalo je da većina ljudi ne može da prepozna razliku u ukusu kada su jaja pripremljena na isti način.

Ipak, razlika se može primetiti kod prženih jaja, gde domaća često imaju bogatiji ukus i kremastiju teksturu. To se pripisuje višem udelu zdravih masti kod kokoški koje se hrane prirodnijom ishranom.

Razlika u ukusu postoji, ali nije uvek drastična – više zavisi od ishrane kokoški nego od porekla jaja.

3. Hranljiva vrednost – koja jaja su zdravija?

Studije su pokazale da jaja iz slobodnog uzgoja često sadrže više omega-3 masnih kiselina, vitamina D i bolji odnos omega-6 i omega-3 masti. To znači da su potencijalno zdravija od jaja iz velikih industrijskih farmi, gde kokoške dobijaju standardizovanu ishranu bogatu sojom i kukuruzom.

Takođe, domaća jaja mogu sadržati manje ostataka pesticida i antibiotika, iako su količine tih supstanci u industrijskim jajima strogo regulisane u EU. Iako domaća jaja mogu imati nešto bolji nutritivni profil, razlike nisu ogromne.

4. Svežina

Domaća jaja obično su svežija jer dolaze direktno od uzgajivača, dok industrijska mogu provesti i nekoliko nedelja u skladištima i prodavnicama pre nego što stignu do potrošača.

Jedan trik za proveru svežine je potapanje jajeta u vodu – ako ostane na dnu, sveže jeje ako ispliva, starije je i možda više nije jestivo.

Domaća jaja su uglavnom svežija, ali datum pakovanja kod jaja iz prodavnice može pomoći pri izboru svežijih komada.

5. Cena – za domaća jaja ćete često morati da izdvojite više

Industrijska jaja su znatno jeftinija.

Glavni razlog za to je način proizvodnje – industrijske farme proizvode jaja u velikim količinama, dok domaće kokoške daju manji prinos, ali žive u boljim uslovima. Ako vam je cena prioritet, jaja iz prodavnice su isplativija opcija. Ako vam je važan kvalitet i dobrobit životinja, domaća jaja su bolji izbor.

Zaključak – koja jaja odabrati?

Ako vam je važan ukus, svežina i potencijalno bolji nutritivni sastav, domaća jaja su svakako bolji izbor. Međutim, ako često koristite jaja za pečenje ili vam je cena odlučujući faktor, industrijska jaja mogu biti sasvim prihvatljiva.

Idealna opcija je pronaći pouzdanog lokalnog proizvođača koji nudi kvalitetna jaja po razumnim cenama – tako ćete dobiti i kvalitet i dobru vrednost za novac.

Izvor: n1info.rs

Urme su slatko i hranljivo voće koje potiče iz pustinjskih oblasti Bliskog istoka i severne Afrike.

Urme se smatraju jednim od najzdravijih prirodnih zaslađivača i koriste se u ishrani već hiljadama godina. Osim što su izuzetno ukusne, bogate su hranljivim materijama koje doprinose zdravlju organizma.

Nutritivna vrednost urmi

Urme su odličan izvor prirodnih šećera, vlakana, vitamina i minerala. Sadrže značajne količine:

– Vlakna, koja poboljšavaju varenje i održavaju zdravlje creva.

– Kalijuma, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i održavanju zdravlja srca.

– Magnezijuma, važnog za rad mišića i nervnog sistema.

– Gvožđa, koje doprinosi boljoj cirkulaciji i prevenciji anemije.

– Antioksidanata, poput flavonoida i karotenoida, koji štite organizam od oksidativnog stresa.

Zdravstvene prednosti konzumiranja urmi

Podrška zdravlju srca – Urme su bogate kalijumom i magnezijumom, koji pomažu u snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Regulisanje varenja – Vlakna u urmama poboljšavaju probavu i sprečavaju zatvor.

Prirodni izvor energije – Zbog kombinacije ugljenih hidrata i prirodnih šećera, urme pružaju brzu i dugotrajnu energiju.

Jačanje kostiju – Sadrže kalcijum, fosfor i magnezijum, koji doprinose očuvanju gustine kostiju.

Poboljšanje moždanih funkcija – Antioksidanti u urmama mogu smanjiti upalne procese u mozgu i podržati kognitivne funkcije.

Kada i kako jesti urme

Kao užinu – Idealne su za brzo podizanje energije između obroka.

Pre treninga – Pružaju postepeno oslobađanje energije, što ih čini odličnim izborom pre fizičke aktivnosti.

U smutijima i zdravim poslasticama – Mogu se koristiti za pravljenje zdravih slatkiša bez dodatnog šećera.

Uz orašaste plodove – Kombinacija urmi sa bademima ili orasima pruža savršen balans proteina i ugljenih hidrata.

Preporučena dnevna količina

Iako su izuzetno zdrave, urme sadrže prirodne šećere i kalorije, pa ih je najbolje konzumirati umereno. Optimalna količina je 3 do 5 urmi dnevno kako bi se iskoristile njihove zdravstvene prednosti bez prevelikog unosa kalorija.

Urme su fantastičan dodatak ishrani jer pružaju energiju, poboljšavaju zdravlje srca i varenja, jačaju kosti i podržavaju moždane funkcije, prenosi Danas.rs.

Njihova prirodna slatkoća čini ih odličnom alternativom za industrijske slatkiše, dok njihova nutritivna vrednost doprinosi boljem opštem zdravlju. Bez obzira da li ih jedete same ili u kombinaciji sa drugim zdravim namirnicama, urme su izvrstan izbor za svakodnevnu ishranu.

Izvor: n1info.rs

Gradsko veće grada Sombora održao je 36. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Predlog za raspodelu sredstava po Javnom pozivu za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava na teritoriji grada Sombora za 2025. godinu. Odlukom Кomisije za dodelu sredstava, Lovačko udruženje Sombor i Lovačko udruženje „Zapadna Bačka“ Sombor, blagovremenim i urednim prijavama ispunili su uslove javnog poziva i dobitnici su sredstava koja je Grad Sombor izdvojio u tu namenu.

Gradsko veće je prihvatilo Godišnji izveštaj o realizaciji programa po prvom javnom pozivu za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima u 2024. godini.

Na 36. sednici je odobrena i izmena narativnog dela finansijskog plana Кulturnog centra „Laza Кostić“ Sombor. U nameri da promoviše savremenu umetnost i podrži umetnike i stvaraoce, КC „Laza Кostić“ će ove godine organizovati veliku izložbu „Španskih majstora“. Na izložbi će biti predstavljeni svetski poznati španski slikari Pablo Pikaso, Huan Miro i Salvador Dali.

U cilju stvaranja i poboljšanja uslova stanovanja za izbegličke porodice na teritoriji grada Sombora, u četvrtak, 3. aprila, organizovano je uručenje ugovora o dodeli jednokratne pomoći u vidu građevinskog i drugog materijala i opreme. Ugovori su uručeni na osnovu Javnog poziva za dodelu jednokratne pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi, koji sprovodi Кomesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Grad Sombor.

Ugovore su izbeglim porodicama koje su ostvarile pravo na ovu vrstu podrške uručili Marija Jerković, Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Đorđe Janjatović, poverenik Кomesarijata za izbeglice i migracije u Somboru, Jovana Miljević, kordinatorka Radnog tela za socijalna pitanja i Tamara Devrnja ispred Кomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Pravo na pomoć ostvarilo je ukupno deset porodica. Dodeljeni građevinski materijal će biti iskorišćen za poboljšanje životnih uslova – sanaciju krovova, izolaciju kuće, zamenu stolarije, kao i druge značajne radove koji će obezbediti bolje i bezbednije stanovanje.

Ovaj projekat predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Grad Sombor, u saradnji sa Кomesarijatom, kontinuirano sprovodi u cilju podrške izbeglim i raseljenim licima. Podrška će se nastaviti i u narednom periodu, s ciljem trajnog rešavanja stambenih i drugih socijalnih pitanja ovih porodica.

Dalibor Š. (37) iz Sombora koji se tereti da je zajedno sa policajkom Kristinom K. (45) prebacio telo ubijenog državljanina Slovenije na drugu lokaciju, priznao je krivicu u sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela. Na osnovu sporazuma Dalibor Š. je osuđen na dve godine i devet meseci zatvora zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Podsetimo, ubistvo državljanina Slovenije rasvetljeno je u avgustu prošle godine posle pet godina od njegovog izvršenja. Istražitelji su utvrdili da je Slovenac ubijen 2019. godine iz službenog pištolja službenice MUP, osumnjičene Kristine K., a da je direktni izvršilac ubistva osumnjičeni Predrag B. (36) iz Vrbasa.

- Sumnja se da je državljanina Slovenije po imenu Tomas ubio Predrag B., tadašnji dečko Kristine K. na jednom salašu kod Sombora. Policijska službenica je, kako se sumnja, odvezla tadašnjeg dečka do napuštenog salaša, gde je on trebalo da se sastane sa Slovencem. Navodno, kada su stigli, ona je ostala u autu, a Predrag B. je poneo njeno oružje. Između osumnjičenog i ubijenog, za koga se veruje da je bio povezan sa kriminalnim grupama, izbila je svađa i Predrag B. je, kako se sumnja, ispalio hice u njega - otkrio je ranije izvor Kurira detalje iz istrage.

Kako se sumnja, posle zločina ljubavni par je sakrio telo, a pištolj je ostao kod Predraga B.

- Međutim, prema odbrani koju je iznela Kristina K., dečko s kojim je učestvovala u zločinu počeo je da preti njoj i njenoj deci i traži novac kako bi joj vratio pištolj iz kog je ubio čoveka. Ona je onda, u junu 2020. godine, prijavila da joj je pištolj ukraden, a tragove zločina pokušala je da prikrije s novim partnerom Daliborom Š. (37) iz Sombora - podseća izvor i dodaje da je Kristina K. sa Daliborom Š. otkopala telo ubijenog, a zatim su ostatke prevezli na drugu lokaciju i ponovo zakopali.

- Policija je u avgustu prošle godine zaista pronašla ostatke tela koji su bili zakopani na Monoštorskom putu - dodaje izvor.

On podseća da se za ovaj zločin saznalo posle pet godina i to kada je Dalibor Š. uhapšen zbog drugog krivičnog dela. Inače, u vreme kada se za zločin saznalo i osumnjičeni Predrag B. je bio u zatvoru zbog drugog krivičnog dela, dok je Kristina K. tada uhapšena.

Inače, Više javno tužilaštvo u Somboru podiglo je optužnicu protiv Predraga B. i Kristine K. za teško ubistvo, piše Dnevnik.

Viši sud u Somboru je 2. aprila potvrdio optužnicu, tako da bi okrivljenima uskoro moglo da počne suđenje.

Izvor: kurir.rs

U četvrtak, 10. aprila 2025. godine, u CBC klasteru u Somboru (Blagojevićeva 3), s početkom u 11:30 časova, biće održano stručno savetovanje na temu inovativnih pristupa u poljoprivredi. Skup će okupiti stručnjake iz oblasti agrohemije, zaštite bilja i održive proizvodnje, koji će predstaviti metode za optimizaciju đubrenja, savremene tehnike zaštite bilja i strategije za adaptaciju useva na sve izraženije klimatske promene.

Savetovanje će otvoriti Tešo Marković, direktor kompanije TMB Diamond Agrar, koji će govoriti o značaju agrohemijske analize zemljišta i optimizaciji đubrenja. Pravilno đubrenje ključno je za postizanje visokih prinosa, a analiza zemljišta omogućava efikasnije korišćenje resursa, što je naročito važno u uslovima promenljivih klimatskih faktora.

Nakon toga, Nikolina Tomić, master inženjer poljoprivrede iz iste kompanije, predstaviće ulogu osmoregulatora u uslovima visokih temperatura i suše. S obzirom na sve učestalije sušne periode i ekstremne temperature, poljoprivrednici moraju razmišljati o metodama koje pomažu biljkama da izdrže stresne uslove i održe optimalan rast.

Poseban akcenat biće stavljen na zaštitu voća i vinove loze, o čemu će govoriti Dušan Tomić, master inženjer poljoprivrede. U svom predavanju, on će predstaviti inovativne pristupe u zaštiti biljaka, s fokusom na upotrebu elicitorskih preparata koji jačaju odbrambene mehanizme biljaka i smanjuju potrebu za hemijskim tretmanima. Ova metoda postaje sve značajnija u borbi protiv prouzrokovača najvažnijih biljnih bolesti.

O integralnoj zaštiti vinove loze i zelenišnom đubrenju govoriće prof. dr Slobodan Milenković, koji će predstaviti održive prakse u biljnoj proizvodnji. Održiva poljoprivreda podrazumeva balans između ekonomske isplativosti i očuvanja prirodnih resursa, a integrisana zaštita i zeleno đubrenje igraju ključnu ulogu u tom procesu.

Na kraju programa, Boris Lihvarček održaće praktično predavanje o primeni smeša za zatravljivanje i zelenišno đubrenje. Ove metode ne samo da poboljšavaju kvalitet zemljišta, već i doprinose zdravijem ekosistemu, pružajući pčelama i drugim oprašivačima bolji izvor ishrane.

Nakon predavanja, predviđena je diskusija, u kojoj će učesnici moći da postave pitanja i razmene iskustva sa predavačima i kolegama. Moderator skupa biće mr Mirjana Maksimović, predstavnica Udruženja Žene i vino.

Izvor: radiodunav.com

Srpska pravoslavna crkvena opština Apatin je saopštila da će u subotu, 12. aprila na Lazarevu subotu ili Vrbicu biti organizovana tradicionalna svečana litija.

Svečana praznična litija u Apatinu će krenuti ispred Bogomolje (mala ulica) u 17 sati i kretaće se centralnim gradskim ulicama do hrama Sabor Svetih Apostola, gde će biti održano svečano bogosluženje sa osvećenjem vrbe.

Apatinsko sveštenstvo poziva građane da sa svojom decom prisustvuju litiji i bogosluženju i na taj način proslave ovaj veliki praznik.

U nastavku informacije možete pročitati raspored bogosluženja u apatinskom hramu tokom Vaskrsa:

Na Veliki ponedeljak 14. aprila sa početkom u 8 sati biće održano jutrenje, časovi sveta liturgija, na Veliki utorak 15. aprila sa početkom u 8 sati jutrenje, časovi, sveta liturgija, Velika sreda, 16. aprila sa početkom u 8 sati jutrenje, časovi, sveta liturgija, na Veliki četvrtak 17. aprila u 9 sati Sveta liturgija, a u 18 sati bdenije (čitanje 12 jevanđelja), na Veliki petak 18. aprila u 18 sati će biti održano večernje (iznošenje plaštanice) sa početkom u 18 i 45 malo povečerje i plač Majke Božje, posle kraće pauze Bdenije, Velika subota 19. april sa početkom u 9 sati biće održana sveta liturgija. Na dan Vaskrsenja Hristovog, 20. aprila u ponoć biće održano Vaskrsno jutrenje, u 7 ujutru služena Sveta liturgija. Vaskrsni ponedeljak 21. aprila od 9 sati će biti služena Sveta liturgija, sa početkom u 8 sati Večernje i na Vaskrsni utorak 22. aprila u 9 sati će biti služena Sveta liturgija, a u 18 sati Večernje.

Izvor: radiodunav.com

Opštinski Кulturni centar u okviru 10. FESTIVALA КRATКE FORME “POTPIS” raspisao je ovogodišnji konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”.

Кonkurs će biti otvoren do četvrtka 15. maja 2025. godine.

Priče se šalju pod šifrom u dva primerka, poštom. Uz priče je potrebno poslati potpisanu autorsku izjavu koja može da se preuzme na sajtu Кulturnog centra.

Nagradu će dobiti samo jedan autor, a ime dobitnika biće objavljeno krajem jula meseca ove godine.

Dodela nagrade (plaketa sa likom Miodraga Borisavljevića i 50.000 dinara) biće upriličena poslednje nedelje septembra 2025. godine u sklopu 10. festivala kratke forme “Potpis”.

Adresa:

Opštinski kulturni centar Apatin
Festival kratke forme „POTPIS”
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Trg Nikole Tesle br. 12
25260 Apatin

Кontakt telefon: 025/ 773-923 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Više informacija na sajtu Кulturnog centra Apatin.

Na svim graničnim prelazima Srbije i Mađarske, gde je proglašena epidemija zarazne bolesti domaćih i divljih papkara (slinavka i šap), pooštrena su mera zaštite kako bi se sprečilo širenje zaraze na našu teritoriju.

U skladu sa trenutnom epizootiološkom situacijom u Mađarskoj i povećanim rizikom od unošenja slinavke i šapa u Republiku Srbiju, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzela je i sprovodi dodatne mere zaštite od unošenja ove zarazne bolesti u Srbiju. Šefica Odseka granične veterinarske inspekcije u Subotici, Gordana Кocić, izjavila je da se mere ogledaju u postavljanju dezinfekcionih barijera na ulasku u Republiku Srbiju, kao i u obaveznoj dezinfekciji putničkih vozila i teretnog saobraćaja.

„Time se obezbeđuje da se svi putnici i transportna sredstva koji ulaze u našu zemlju podvrgnu dezinfekciji kako bi se rizik od prenosa bolesti sveo na najmanju moguću meru. Na svim graničnim prelazima postavljeni su i plakati koji informišu putnike o tome šta ne smeju da unose u našu zemlju“, istakla je Кocić.

Sva vozila koja iz Mađarske ulaze u Srbiju preusmeravaju se na dezobarijere radi sprovođenja neophodnih mera dezinfekcije, a na graničnom prelazu Horgoš 1 pripremljeni su i posebni punktovi za detaljniju dezinfekciju transportnih sredstava.

Trenutno je na snazi zabrana uvoza goveda, svinja, ovaca i koza u Srbiju, kao i proizvoda životnjskog porekla, uključujući hranu koja je namenjena za konzumiranje od strane putnika na graničnim prelazima, ako u sebi sadrži proizvode životnjskog porekla i dolazi iz zemalja u kojima su potvrđeni slučajevi bolesti poput Mađarske i Slovačke, ili gde se sprovode mere u restriktivnim oblastima kao što je Austrija.

Austrija zatvara granične prelaze

Austrija će od subote privremeno zatvoriti 23 granična prelaza, većinom na granici sa Mađarskom, zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šapa u Slovačkoj i Mađarskoj.

Odluka je doneta u saradnji sa vlastima saveznih pokrajina Donja Austrija i Burgenland, poljoprivrednim komorama i Ministarstvom poljoprivrede.

Prema nacrtu uredbe, u Donjoj Austriji biće zatvoreni granični prelazi Angern-Marh – Zahorska i Ves Šlos Hof – Devinska Nova Ves.

U pokrajini Burgenland zatvaraju se prelazi Andau – Janošomorja, Andau – Кapuvar, Baumgarten – Šopron, Dojč Jarndorf – Rajka, Dojčkrojc – Harka, Dojčkrojc – Nađcenk, Halbturn – Varbalog, Halbturn – Varbalog (Albertkazmerpusta), Кlostermarienberg – Olmod, Lojpersbah – Agfalva, Lucmansburg – Žira, Lucmansburg (Reberg) – Žira, Lucmansburg (Terme) – Žira, Nekenmarkt – Harka, Nikelsdorf – Rajka, Nikitš – Šopronkevešd, Nikitš – Žira, Ricing (Helenenšaht) – Šopron (Brennbergbana), Šatendorf – Agfalva, Ziggraben (Herentiš) – Šopron (Gerbehalomtelep) i Valern – Кapuvar.

Zatvaranje ovih manjih graničnih prelaza planirano je da traje do 20. maja. Veliki granični prelaz Nikelsdorf – Heđešhalom ostaće otvoren.

Policija od prošlog vikenda podržava zdravstvene vlasti u ciljnim kontrolama na slovačko-mađarskoj granici.

U pokrajini Burgenland pokrenut je sveobuhvatan program monitoringa, u okviru kojeg će u narednim nedeljama biti pregledano svih 660 gazdinstava u severnom i centralnom delu pokrajine, kako bi se rano otkrili eventualni slučajevi bolesti.

Do sada, bolest slinavke i šapa nije zabeležena u Austriji.

Izvor: radiodunav.com