Svojevremeno, u doba vlasti Habzburške monarhije, potonje Austrougarske, somborsku okolinu su krasili bezbrojni kašteli odnosno raskošni letnjikovci spahija i ostalih imućnih žitelja ove, tada prosperitetne i ekonomski moćne varoši.
Moć latifundista je vremenom kopnela, periodom posle Drugog svetskog rata i potpuno slomljena, pa su i njihovi dvorci pretvoreni u sedišta zemljoradničkih zadruga, domove kulture i škole, što je sudbina koju je podelio i kaštel plemićke porodice Kovač u Riđici, od Sombora, najudaljenijem selu gradskog područja.
Privatizacioni period je doveo do potpune devastacije ovog objekta, sazidanog na samom početku 19. veka, da bi pre nekoliko godina, kupovinom u njegovo vlasništvo došla somborska Kompanija „Meteor komerc“, koja ga je kao društveno odgovorna firma, bez ikakve naknade poklonila Riđici. Zbog zakonskih ograničenja vezanih za vlasništvo mesnih zajednica, dar je otišao samom Gradu Somboru, pri čemu je jedina klauzula bila ta da kaštel, nakon preuzimanja, ne može biti korišćen u komercijalne svrhe.
Ideja za namenu ovog objekta je bilo puno, a sa predlozima su prednjačili iz seoskog Udruženja vinara i vinogradara „Riđički vinogradi“, pa je, ne bi li se kaštel sačuvao od potpunog propadanja, Gradska uprava ove godine raspisala javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju ovog nekada raskošnog objekta. Ugovor vredan 2.236.000 dinara dodeljen je zajedničkoj ponudi preduzeća „N-Martin Projekt” iz Novog Sada i „Antiplam” iz Beograda, a jedan od projektnih zadataka je bio i da se kaštelu vrati originalni izgled, pošto je ovaj objekat ne samo ruiniran, već su bile očigledne i posledice ne tako davnog požara.
Prema projektnom zadatku u javnoj nabavci navedeno je da pri izradi dokumentacije treba voditi računa i o nameni prostorije, jer je u podrumu predviđena sala za degustaciju vina, u prizemlju svečana sala, kuhinja sa ostavom, sanitarni čvor i garderoba, na prvom spratu kancelarija, a preostale površine sprata i potkrovlja treba predvideti za sobe sa kupatilima. Koliko će projektant uspeti da verno isplanira rekonstrukciju i prilagodi je novovremenim zahtevima, kao i kada bi građevinski radovi na kaštelu mogli da otpočnu, preostaje da se vidi. Sigurno je da bi njegovom revitalizacijom Riđica dobila zaista kapitalni objekat, sličan bečejskom dvorcu Dunđerskih.
Sam dvorac u Riđici je sagradio Imre Kovač, koji je kao i njegovi potomci, kupovinom vlastelinstva u ovom selu, dobio i odgovarajući nasledni plemićki predikat „od Riđice“. Gradnja je počela 1801. godine, a bila je poverena neimaru Bišofu iz obližnje Baje, dok je radnu snagu obezbedilo kulučenje žitelja samog sela, naseljenih na vlastelinstvu. Radovi su potrajali idućih pet godina, pa je 1806. godine kaštel iza kojeg je bio i park u engleskom stilu kroz koji je proticala rečica Plazović, konačno i useljen.
Izvor: dnevnik.rs
