U naselju Lenija kod Sombora okupilo se devet poznatih somborskih harmonikaša da bi, kako i dolikuje veselo, u salašarskom duhu ispratili 2020.godinu. Devetoricu Somboraca, osim ljubavi prema popularnom instrumentu, bez kojeg nema ni jedne proslave, veže detinjstvo, zajednička ljubav prema tradiciji, folkloru, starim pesmama i salašima. Godina iza nas povezala ih je nakon mnogo vremena kako bi sa devet harmonika uz pesmu što pre dočekaju Novu godinu.
Na Dedinom salašu harmonikaša Strahinje Rašića nakon dugo vremena se okupulo devet somborskih harmonikaša. Veselo i prazničnom rapoloženju, puni nadahnuća kažu da i pored svega lošeg, pozitivnog duha ne manjka kada je pored njih pesma i harmonika, a tada prsti po dirkama sami lete. Tako su ispratili staru i dočekali novu godinu.
“Poruka ove naše muzike je da ispratimo ovu godinu na najbolji mogući način upravo sa svime onim što nam je falilo cele ove godine, a to je muzika i veselje. To znači da želimo da ovu godinu što pre ispratimo i da narednu dočekamo u zdravlju i veselju”, kazao je Strahinja Rašić, harmonikaš iz Sombora.
”Sviram od desete godine harmoniku, ovaj instrument volim, jer volim narodnu muziku, a harmonika i narodna muzika uvek idu zajedno”, rekao je Antun Suvalj, harmonikaš iz Sombora.
Nije ni malo lako biti harmonikaš, jer to zahteva godine truda, neumorne prste i sate vežbanja.
“Sviram harmoniku od 11 godine zato što sam odrastao uz zvuke harmonike.Detinjstvo uz harmoniku bio je prelomni ternutak da se opredelim za ovaj instrument i evo godinama mi ide već lepo”, izjavio je Ognjen Nastasić, harmonikaš iz Sombora.
“Harmonike sam se latio sa 16 ili 17 godina i tako eto sve do sada. Zaljubio sam se u ovu harmoniku toliko da svaki dan sviram makar za svoju dušu. Ove godine je bilo malo svirki, vrlo retko smo se skupljali, malo je bilo zabave ali i smeha, svega pozitivnog je bilo malo ove godine, pa da ispratimo staru godinu uz zvuke koje volimo i kako dolikuje”, saopštio je Ivan Tadić, harmonikaš iz Sombora.
Harmonka je njihov stil života, bez nje se nigde ne ide, jer kažu, nikad se ne zna kada će da zatreba. Na isteku stare godine somborski harmonikaši kažu da je njena melodija i te kako potrebna, da uđemo u Novu godinu sa više vedrine i nadanja...
“Volim muziku, prvenstveno harmoniku, a posle sve ostalo. Ova muzika je za raspoloženje svakog čoveka, jer u principu bez muzike bi život nekako bio dosadan.. ”, rekao je Milan Mirosavljev, harmonikaš iz Sombora.
“Harmoniku sviram od desete godine, a prvi koraci su počeli u folklornom društvu, a bio je običaj da idu svi iz moje generacije. Najviše sviram po KUD-ovima, a ove godine nije bilo toga, pa se nadam da će Nova godina vratiti naše narodne manifestacije i folklore”, napomenuo je Zlatko Vuković, harmonikaš iz Sombora.
“Ovu godinu bi trebalo što pre da zaboravimo i da se nadamo da u sledećoj godini neće biti ovakvih problema, pa da možemo da se vratimo uživanjima u narodnim veseljima”, kazao je Bojan Šop, harmonikaš iz Sombora.
“Ovu godinu, želim kao i svi oko mene da što pre zaboravim...harmoniku sam zavoleo tako što sam išao na folklor, pa kasnije kod Strahinje na časove..i taklo je sve počelo…”, rekao je Vladimir Vukičević, harmonikaš iz Sombora.
“Harmoniku sam počeo da sviram baš u godini koju je obeležila korona. Ovaj instument je bio stalno pored mene, eto zbog korone je bilo dosta vremena da vežbam kod Strahinje, pa sam tako počeo i dobro napredujem. Ovu godinu bih želeo što pre da zaboravim i ako sam počeo u njoj da sviram harmoniku”, izjavio je Siniša Lugomerski, harmonikaš iz Sombora.
Strahinju i Zorku, domaćine Dedinog salaša,u naselju Lenija kod Sombora, spojila je ljubav prema muzici, salašima i konjima. Strahinja deceniju živi na salašu koji su mu ostavili baka i deka.
“Sastavni deo mog života na salašu su moji hobiji, koji su prerasli u velike ljubavi i profesije. Harmonika je bila moja velika ljubav, a kasnije je to preraslo u ozbiljan posao I danas živim od toga, zatim psi, pošto imam odgajivačnicu i moji konji”, saopštio je Strahinja Rašić, harmonikaš iz Sombora.
“Život na salašu donosi nešto lepo, pozitvno i veselo i puno lepih stvari. Ovakve atmosfere je sve manje i manje, što se tiče ovog broja ovih divnih ljudi koji su ovde sa nama. Strahinja i ja često pravimo ovakve atmosfere, za nas nije bitno da li je noć ili dan ili praznik, mi nama uvek napravimo atmosferu. Jako mi je drago što smo uspeli ove divne ljude da prikupimo, ovih devet harmonikaša, koji su svojim divnim melodijama harmonika uspeli da rasteraju ovo sivilo”, rekla je Zorka Soković, medicinski radnik.
Izvor: RTV
