"U mnogim selima je bolji položaj upravo zato što su žene uzele život u svoje ruke i osnažile sebe“, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom nedavnog obeležavanja Međunarodnog dana žena za sela. I mada to jeste tačno, da "ništa nama bez nas" i da zaista žena sebi stvara mogućnosti za prosperitet u životu, tek ako to odluči da to želi i preduzme korake koji ka tome vode, još je lepše kada taj put prelazi pod ruku sa partnerom koji je podržava, a najlepše je kada su tu i potomci koji posmatraju i pomognu koliko umeju mami i tati u poslu koji će jednog dana, ako budu želeli, naslediti. E upravo takav jedan primer uspešne majke, supruge i poslovne žene je Melinda Batalo Balaž iz somborskog sela Čonoplja.
Njen najveći uspeh i ponos su četvoro dece koje podiže zajedno sa suprugom Nikolom na imanju njegovih roditelja. Imanje je njihovo ali se gazdinstvo od 2018. godine vodi na njeno ime, pre toga je od 2005. o njemu brinuo suprug. I dok se on pretežno bavi ratarstvim i uzgojem stoke, njen deo posla, budući da imaju mini-mlekaru, proizvodnja sireva i mlečnih proizvoda.
Međutim, uz ženu lavicu, vrednu, sposobnu, nikada ne ide samo jedno zaduženje. Jer može ona "sve": "Tu sam za razvoz porudžbina, papirologiju, račune, PDV, aliciranje na raznorazne konkurse, ali uzmem svoj deo i oko životinja. Iskreno, mnogo je lepše njih hraniti i namirivati, nego raditi sa papirima“, priznaje nam Melinda. I tu nije kraj.
Kaže da ako zatreba, seda u džip da odveze ili doveze nešto iz polja, pa i ako je kvar i treba nabaviti deo za traktor, kombajn, kamion – i to radi. "Uglavnom sve", u dahu nam ispriča naša sagovornica.
Da su samo tu ona i Nikola pa bi ovo zvučalo kao stvarno dosta posla, ali tu je i Bogu hvala četvoro dece koja traže još truda, posvećenosti, vremena... Pitamo se kako li sve postiže i kako uopšte izgleda jedan njen dan.
"Ustajem u 6:45 a ležem...pa, kad stignem, zavisi od obaveza. Ako ostane pakovanje sireva u mlekari znam i do 3 časa posle ponoći da radim. Pa kad dođem kući, suprug upita je l' se sad dolazi kući?", uz osmeh nam dočarava Melinda zapravo njen zdrav i pun duhovitosti odnos sa Nikolom. Dakle, mlekara, farma, mlekara i tako ukrug. Kaže, "sve se nekako odradi".
A deca i njihove aktivnosti? Kao što rekosmo, ova somborska porodica bogata je sa četvoro dece i to uzrasta od 8 do 14 godina. Zovu se Mlade, Rajna, Irina i Đorđe. Mladen je već stasao da pomaže tati u poslu.
"Suprug i Mladen su glavni na farmi tovne junadi. Osim toga, moj najstariji sin se skoro 8 godina bavi rvanjem“, ističe ponosna mama.
Ovaj tinejdžer je osvajač brojnih medalja i diploma kako u Srbiji, tako i preko granice. Ništa manje ispešna mu je i sestra Rajna (11) koja je šest godina trenirala gimnastiku, a sad nastavlja sa odbojkom. Takođe, kako Melinda sa zadovoljstvom ističe, bila je misica i predstavnica Srbije na Svetskom takmičenju u Turskoj u maju ove godine. "Osvojila je titulu PHOTOMODEL OF THE GLOBE 2024 za uzrast od sedam do 11 godina i uz to je osvojila titulu JUNIOR TOP MODEL OF THE UNIVERSE sa kojom se plasirala u top 5 na svetskom nivou", priča nam Melinda. Njena mlađa sestra Irina (9) za sada pohađa muzičku školu i časove engleskog, a Đorđe (8) planira se okuša u atletici.
Dakle, odvezi, dovezi, čekaj ih dok su na aktivnostima. Prolazi s njima kroz sve izazove, raduj se sa njima kada osvoje priznanja, briši suze kad ne budu zadovoljni postignutim. I sve to očito s uspehom radi, dok su svo četvoro uspešni i u školi i van nje. Naravno, ništa bez snažne podrške njihovog vrlo brižnog i posvećenog tate.
A gde je tu vreme za Melindu, pitamo se mi? Uspe li da ode na neko putovanje i posveti se samo sebi? Uopšte, koliko je izdvodljivo kad imate veliku imanje i živite od poljoprivrede, da porodično s vremena na vreme "pobegnete" od svega?
"Jaoj putovanja... Obožavam da putujem ali već godinama ne stižemo svi zajedno da odemo. Ne možemo ostaviti to sve samo na svekra, svekrvu i zaovu, nema ko da nas menja. Pa ostaju kraća putovanja", priznaje ona. Njen "beg" su uglavnom uživaja na kupalištima leti ili neki jednodnevni izleti po Srbiji. Dobro dođu Rajnina putovanja povezana sa njenim vanškolskim aktivnostima, te je mama, kao njena pratnja iskoristila priliku da "skokne" do Mađarske, Turske, Crne Gore. Želja joj, kaže, da svo šestoro idućeg leta odu zajedno u Tursku.
A do te Turske, valja se baviti porodičnim poljoprivrednim poslom, kako ratarstvom, tako i stočarstvom odnosno mlekarstvom. U radu, kako ističe Melinda, ako u principu ima svoja zaduženja, pomažu jedni drugima. "Svekar i zaova rade oko muznih krava, gde i ima najviše obaveza, jer imamo 20 grla. Suprug i Mladen su glavni na farmi tovne junadi, svekrva brine oko dvorišta i njihove kuće", objašnjava nam
Melinda i dodaje da sa bikovima, junicama, teladima, kravama koje se ne muzu, ukupno ima 100-120 grla stoke.
Dakle, veliki posao koji da bi bio dobro i na vreme iz dana u dan obavljen, zaista zahteva i veliki trud ali izraženu slogu. Ovi vredni ljudi iz Bačke je očito imaju, jer decenijama zajedničkim snagama unapređuju svoje imanje i poljoprivrednu proizvodnju. E, a da bi ovo poslednje brže išlo naped, dobro dođe je i finansijska podrška "sa strane", odnosno iz raznih fondova i sa konkursa.
Melinda, za sada, sudeći po uzdržanosti u komentaru na tu temu, ipak mora da se osloni na ono "u se i svoje kljuse".
Kako kaže, dešava se nekada, kada je potrebno proizvesti i isporučiti veću količinu mlečnih proizvoda do kupaca u kratkom roku, a sve to uskladiti sa poroodičnim obavezama, da ne spava malte ne dan/noć. Zato, kao bar mali znak podrške, da ne kažemo zahvalnosti, vidi inicijativu Ministarstva za brigu o selu, da bi ženama trebalo platiti kućni rad i minimum 150 evra zagarantovane penzije. Time bi se, pa makar i tako preskromnim iznosom, stalo na put onoj teoriji da žene koje rade kod kuće ne rade ništa. Naprosto, podizanje dece, briga o higijeni, ishrani, ostalim članovima porodice – nikako ne može biti ništa. Sporni su, kako smatra Melinda, ljudi koji nemaju nikave obaveze i odgovornosti, a dobiju socijalnu pomoć, imaju umanjene račune, besplatno školovanje, prevoz, te uživaju od "para palih s neba" u ispijanju kafa i slično, dok recimo neki ljudi koji zaista mukotrpno zarađuju za život svoj i svoje porodice, ni ne stižu da predahnu a kamoli da im neko išta da "za džabe".
Ono što sigurno nije "za džabe" jeste sav ovaj trud i Melindin i njene porodice, jer za njega godinama unazad dobijaju razna priznanja. Među njima su ona na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu kao i nagrada za ETNOBREND 2020. godine. Takođe, ponosno nose i priznanje za "najbolji bački proizvod".
Međutim, nagrada koja se posebno odnosi na junakinju ove priče, jeste Business Women Awards 2024. Dakle, direktan "naklon" njoj za sve ono što jeste ne samo spram svojih poslovnih uspeha, već i spram toga koliki je "laf" kao žena.
Iako joj na takvim manifestacijama društvo često pravi suprug, a ponekad i deca, nekako uvek dominira njena pojava, njena stamenost i vedar duh. Budući da i dalje u našem društvu vlada stigma "glavne pozicije su za muškarce", zanimalo nas je da li se ova dama susretala sa predrasudama tog tipa ili je ipak ta njena karakternost probijala barijere?
"Zasad nisam imala priliku da se susretnem sa predrasudom jer sam žena. Možda jer sam velika žena (ima me i u širinu i u visinu ) a možda jer ne bi dozvolila da neko pokaže takav stav prema meni", kaže Melinda uz osmeh.
Melinda se sa osmehom i otvorenošću umrežava sa svojim "koleginicama-poljoprivrednicama", te zajedno putuju od mesta do mesta, promovišući svoje proizvode na najbolji mogući način, a i šaljući poruku ženama koje možda razmišljaju da se presele iz gradova u manju sredinu - da na selu i te kako mogu fino da žive. Naravno, za to je potrebno puno truda i ljubavi. Poručuje im i to da je lepo imati što više dece i da je sa njih život u seoskoj sredini mnogo zdraviji za odrastanje . Zadovoljstvo joj je, kaže, da ih gleda kako se penju na drvo, jedu neprskano voće, valjaju po travi...I sa njih četvoro, ističe, uspeva da postigne sve obaveze, a to duguje dobroj organizaciji velikoj uzajamnoj podršci u porodici.
Izvor: Telegraf.rs
