U sredu, 9. oktobra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Ovo sam ja“, umentika Miloša Pejovića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 1. novembra 2024. godine.
Prva retrospektivna izložba akademskog slikara Miloša Pejovića U Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor obuhvata najcelovitiji (do sada) umetnikov opus. Simboličnog naziva, „Ovo sam ja“, a pet godina nakon umetnikove smrti, stekla se ona nužna istorijska distanca da se rezimira celokupan rad i delo ovog somborskog umetnika, crnogorskog sina, a praškog đaka.
Miloš Pejović kao praški đak verovao je, pre svega, u realistične prikaze. Ali, nikada to nisu bili samo puki prikazi, jer, kako to obično biva na umetničkom putu: uvek je to lični senzibilitet koji objedinjuje znanje, umeće, iskustvo u fantazmagoričnu viziju kojoj su granica samo lični obrisi.
Miloš Pejović – pedagog sabrao je na ovim platnima svo svoje umeće, talenat, rad, istrajnost, iskustvo. Malo je umetnika koji su nesebično hteli i umeli da svoje znanje podele sa drugima. S tim u vezi, jedna od osnovnih umetnikovih preokupacija bila je podučavanje kako na teorijskom, tako i na prakatičnom planu. Tako se, pored, osnovnog, nastavničkog poziva iznedrila i ideja o osnivanju neformalne edukativne organizacije “Nova forma”, tj. „akademijice“, kako su je zvali polaznici. Kroz “Novu formu”, za četiri godine postojanja, prošlo je oko stotinjak polaznika: ideja je bila sticanje znanja i veština kroz usmerenu edukaciju. Kao rezultat, osim polazišne tačke, bile su i brojne humanitarne akcije osnivača i polaznika, a ne treba zaboraviti da je škola kasnije iznedrila tridesetak akademskih umetnika.
Izložba „Ovo sam ja“ umetnika Miloša Pejovića, slikara vojvođanskog senzibiliteta, a kosmopolitskog duha, predstavlja tridesetak ulja, lazurnog premaza, na prvi mah, posne boje i svedenog poteza. S tim u vezi, umetnikove somborske vedute čine jedan osoben stilski izraz, koliko strog u arhitektonskom maniru, toliko sfumatičan u likovnom smislu. Slično rešenje prisutno je na pejzažima od Crne Gore do Sombora kao i na delima verske tematike – čini se da su završeni u bistrini umetničkog polupogleda koji jedini ume da razabere važno od nevažnoga.
Umesto zaključka Zajedničko za sve radove jeste kompoziciono jedinstvo, posna boja, raskrinkana, čini se, do crnogorskih krševa, gde uspešno komuniciraju samo oni entiteti (likovni elementi) dovoljni za opstanak umetničkog dela kao takvog. Takođe, tu je crtež, kao gradivni element svakog konačnog umetnikovog iskaza, takođe ogoljen, a opet ne može mu se dodati/oduzeti ni linija više/manje, a da se celina iz osnove ne promeni. Pa šta se, zapravo, promenilo od kada nas je umetnik napustio?
Ništa, osim onoga što traje. A, delo Miloša Pejovića traje.
Slađana Dragičević Trošić
BIOGRAFIJA Miloš Pejović (1954, Vrulja, Crna Gora)
Završio je Filološki fakultet u Nikšiću, smer Likovna pedagogija.
Vajarstvo – kamen studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Milivoja Glišića i Draga Đurovića.
Slikarstvo završio na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu u klasi profesora Karela Součeka. Samostalno izlagao više puta u zemlji i inostranstvu: Pljevlja, Prijepolje, Podgorica, Nikšić, Sveti Stefan, Budva, Beograd, Prag, Sombor…
Učesnik je više salona na kojima je dobitnik nekoliko nagrada za slikarstvo.
Osnovao je prvu privatnu likovnu školu „Nova Forma“ u Somboru čijih tridesetak polaznika je po završetku iste upisalo likovne i umetničke akademije.
Radio je kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Avram Mrazović“ u Somboru.
Od 2000. godine bio je predsednik Društva likovnih pedagoga Srbije. Takođe je bio i član ULUS-a.
Preminuo u Somboru 01. IV 2019. godine.
