Mada na slovenskom jugu nema onaj značaj koji je imao stotinama godina kao grad, bilo da je u pitanju privreda ili kultura i umetnost, Sombor gotovo nikada nije zanemarivao svoj komunalni napredak bez obzira koja je vlast u pitanju, što se pogotovo vidi u snabdevanju ovdašnjeg stanovništva vodom, ali i brigom o otpadnim vodama.
Tako je, mada pesmama opevana arteška voda iz kopanih bunara, zamenjena buštinama na Jarošu, na kojem je iznikla i fabrika vode. Pride se ovaj grad može pohvaliti da se, zahvalјujući vizionarima sa sredine druge polovine 20 veka, nalazi među svega tri srpske lokalne samouprave koje svoje otpadne, kanalizacione vode, tretiraju u pravom i efikasnom Uređaju za otpadne vode (UPOV), koji je podignut u nekada salaškom, a sada prigradskom naselјu Rokovci.
Da ne bi samo stanovnici grada bili privilegovani, još početkom ovog milenijuma ušlo se u dogradnju fabrike vode na Jarošu, koja je nakon završenih radova i opremanja 2014. godine, sa 200 sekundnih litara udvostručila svoj prerađivački kapacitet na 400, što je stvorilo preduslove da „gradsku vodu” dobiju i žitelјi okolnih sela. Tako je u samo nekoliko poslednjih godina, na varoški vodovod već priklјučeno Klјajićevo, Čonoplјa i Svetozar Miletić, ubrzano se postavlјa dovodnik ka Stanišiću sa planom proširenja ka Riđici, a koliko ove godine, kvalitetnu i hemijsko – biološki besprekornu vodu iz fabrike vode trebali bi da dobiju i stanovnici Stapara i Doroslova. Upravo tim povodom je somborski gradočelnik Antonio Ratković, zajedno sa direktorkom JKP „Vodokanal” Jasminom Bobić obišao takozvanu buster stanicu u Staparu, svojevrsni potiskivač u vodovodnoj mreži, gde su u toku završne provere pred puštanje ovog postrojenja za pijaću vodu u rad.
Prilikom obilaska tog objekta, gradonačelnik je istakao da je pogotovo od 2016. godine vodosnabdevanje visoko na listi prioriteta lokalne samouprave, te da će izgradnja ovog rezervoara i crpne stanice u Staparu omogućiti da uskoro stanovnici Stapara i Doroslova dobiju pijaću vodu.
– Da bismo došli do ove faze izgradnje buster stanice bilo je, pre svega, potrebno proširiti kapacitete fabrike vode Jaroš u Somboru, odakle će i pijaća voda dolaziti dovodnicima do Stapara – rekao je Ratković, navodeći kao bitnu činjenicu i to da je kompletna nova vodovodna mreža postavlјena u Doroslovu. – Takođe, u proteklim godinama urađen je dovodnik od Sombora do Stapara, do ove buster stanice, a od ove buster stanice dovodnik ide ka Doroslovu.
Značaj ovakvog ništa manje zamašnog projekta, izgradnje nove seoske mreže, ogleda se u tome da su upravo poodavno dotrajale sekundarne vodovodne mreže bivale uzročnik svojevrsne kontaminacije netretirane vode iz, ionako plitkih i neodgovarajućih seoskih bunara, zbog čega je u gotovo celoj Vojvodini neretko dolazilo do zabrane korištenja vode za piće i pripremu hrane.
Bezdan snabdeva i komšije
Kada su u pitanju udalјena severoistočna somborska sela, rešenje vodosnabdevanja je pronađeno u modernizaciji fabrike vode u Bezdanu, te izgradnji nove u Bačkom Monoštoru, koje posluju u okviru najmlađeg komunalnog preduzeća u somborskoj lokalnoj samoupravi JKP „Vodovod“ Bezdan. Iz bezdanske fabrike vode se, pored žitelјa tog sela, kvalitetnom pijaćom vodom snabdevaju i u Kolutu i Bačkom Bregu.
– Analize su završene, probni radovi su takođe završeni i očekujemo da u narednom periodu bude puštena pijaća voda – poručio je gradonačelnik Ratković. – Stanovnici Stapara će u maju početi da dobijaju vodu iz fabrike vode Jaroš iz Sombora, dok bi stanovnici Doroslova došli u takvu priliku početkom leta.
Gradonačelnik je podsetio da je izgradnja staparske buster stanice finansirana iz buyeta Grada Sombora i iz buyeta Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Izvor: dnevnik.rs
