Sombor.info

Saobraćajne nezgode predstavljaju ozbiljan problem koji utiče na bezbednost u saobraćaju, ali i život mnogih ljudi. U periodu od 1. januara do 20. juna na putevima u Srbiji evidentirano je 14.577 saobraćajnih nezgoda u kojima su poginule 202 osobe. Iako je ova brojka manja za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tri najčešća faktora koja su uticala na ove nezgode bile su brzina, nepropisne radnje vozača i vožnja pod uticajem alkohola.

Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a objašnjava za "Blic" koji su najčešći faktori zbog kojih se saobraćajne nezgode događaju, a otkriva koje grupe su najrizičnije, ali i koje preventivne mere su se pokazale kao najučinkovitije.

Tri najčešća uzroka nesreća
Lakićević navodi da su tri najčešća uzroka saobraćajne nesreće brzina, neoprezne ili nepropisne radnje vozača i vožnja pod uticajem alkohola.

- Objektivno je, brzina prepoznata kako u Evropi tako i kod nas, kao najuticajniji faktor kada je u pitanju rizik od saobraćajne nezgode, ali i težina posledica. U 43 odsto saobraćajnih nezgoda uzrok je nepropisna ili neprilagođena brzina. Na drugom mestu kao najuticajniji faktor su neoprezne ili nepropisne radnje vozača u saobraćaju, neoprezno pomeranje vozila, uključivanje u saobraćaj, nepropisan prolazak kroz raskrsnicu. Na trećem mestu, kao najuticajniji faktor saobraćajne nezgode je vožnja pod dejstvom alkohola, odnosno oko 13 odsto saobraćajnih nezgoda dešava se jer su vozači vozilom upravljaju pod dejstvom alkohola - kaže Lakićević.

Pad broja poginulih u saobraćajnim nesrećama

Kada je reč o broju nastradalih od se iz godine u godinu smanjuje. Prema rečima, Lakićevića, od 1. do 20. juna 2023. godine poginulo je 19 lica što je za 41 odsto manje nego u istom periodu 2022. godine kada su poginula 32 lica.

- Inače, u navedenom periodu ove godine stradalo je 41% manje nego u istom periodu 2021. godine kada su poginula 32 lica, a što je za 44 odsto manje nego u istom periodu 2020. godine kada su poginula 34 lica i što je za 44 odsto manje nego u istom periodu 2019. godine kada su poginula 34 lica - navodi Lakićević za "Blic".

Deonice visokog rizika za nesreću

Kada je reč o deonicama, Lakićević objašnjava za "Blic" da ne postoji deonica koju bismo mogli isključivo odrediti kao put na kojem se učestalo događaju saobraćajne nezgode, događaju se na deonicama gde se vozači ne pridržavaju propisa. Postoje deonica sa više ili manje rizika.

- Faktori odnosno uzroci saobraćajnih nezgoda na deonicama najvećeg rizika delimo u dva segmenta: objektivni faktori (nepotpun profil saobraćajnice, nepreglednost puta tj. slepe tačke, oštećena kolovozna podloga) i subjektivni faktori (neprilagođena brzina i nepropisno preticanje) - objašnjava Lakićević.

Rizične grupe

Prema rečima Lakićevića, najranjivije kategorije jesu deca i pešaci i biciklisti, dok su u najugroženije vozači odnosno putnici.

- U letnjem periodu rizičnu tj. ugroženu kategoriju čine i vozači dvotočkaša. Svakako rizičnu grupu predstavljaju vozači koji vozilom upravljaju pod dejstvom alkohola i pod uticajem psihoaktivnih supstanci, jer su njihove motoričke i psihičke sposobnosti, u ovim stanjima, bitno smanjene te je i njihovo opažanje, vreme reakcije i reagovanje na opasnosti nebezbedno, kako po njih same tako i po ostale učesnike u saobraćaju - objasnio je on.

Ključni faktori

Kada je reč o vremenskim uslovima, Lakićević navodi za "Blic" da oni u mnogome utiču na bezbednost saobraćaja.

- Pojava magle smanjuje vidljivost, mokar kolovoz produžava zaustavni put, tokom visokih temperatura se brže umaramo - objašnjava on.

Lakićević navodi da kada je gustina saobraćaja u pitanju, opterećen ili preopterećen saobraćajni tok nosi veći rizik od saobraćajne nezgode,-

- Takođe prazna saobraćajnica nosi veći rizik naročito od brzine. Dakle svaka saobraćajnica se gradi za određenu opterećenost frekvencijom vozila i optimalna opterećenost puta pruža najmanji rizik što se tiče bezbednosti - objašnjava on za "Blic".

Podizanje svesti kod vozača
Na pitanje kako se podiže svest vozača o rizicima i važnosti bezbednosti u saobraćaju, Lakićević navodi da jedino podizanjem nivoa saobraćajne posvećenosti i bezbednosne kulture možemo da izgradimo stav kod učesnika u saobraćaju o tome koliko je važno da propisano učestvuju u saobraćaju.

- Ako izgradimo afirmativan stav prema bezbednosti, loše navike u saobraćaju zamenimo bezbednim, dobrim navikama, u smislu bezbednog i propisanog ponašanja, možemo računati da ćemo svi biti bezbedniji - objašnjava Lakićević.

Efikasne preventivne mere za podizanje saobraćajne kulture
Kada je reč o preventivnim merama koje su se pokazale kao najučinkovitije, Lakićević navodi da je MUP organizovao niz preventivnih projekata po pitanju bezbednosti saobraćaja, te Uprava saobraćajne policije je organizovala niz predavanja na temu bezbednosti saobraćaja.

- Ostvarili smo saradnju sa svim relevantnim subjektima bezbednosti kako u Republici Srbiji tako i na međunarodnom planu. Putem medija smo samo prošle godine više od 250 puta informisali javnost o stanju bezbednosti kao i o štetnim posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju. Od početka ove godine naša prisutnost u medijima je još intenzivnija - objašnjava on.

Lakićević navodi da su na ovaj način nastojali da nivo saobraćajne kulture podignu na viši nivo i ostvare osnovni cilj strategije ministarstva, a to je prevencija tj. sprečavanje štetne posledice.

"Dual radari" imaju mogućnost merenja 5 vozila u 5 traka za 0.5 sekundi
Lakićević ističe za "Blic" da su automatskim sistemima za merenje brzine uspeli da smanje broj saobraćajnih nezgoda na autoputevima.

- U prethodnom periodu unapredili smo sistem automatske detekcije prekršaja na auto-putevima na teritoriji Republike, odnosno povećali smo broj deonica, portala uz pomoć kojih se meri prosečna brzina, za sada imamo 56 ovakvih deonica sa namerom da u narednom periodu povećamo njihov broj, i vrlo uspešno vršimo procesuiranje prekoračenja brzine na kontrolnim tačkama - objašnjava i dodaje:

- Automatskim sistemima za merenje brzine, uspeli smo da smanjimo broj nezgoda na auto-putevima, koji su sada mnogo bezbedniji, ali povećana je bezbednost i na ostalim putevima koji gravitiraju oko koridora, jer smo dobar deo policijskih službenika sa auto puta usmerili na zadatke kontrolisanja brzine na lokalnim saobraćajnicama - rekao je on za "Blic".

Lakićević navodi da se od ove godine uspešno se pokazao i sistem za automatsku detekciju prolaska kroz crveno svetlo, koji je instaliran na više lokacija na teritoriji čitave Republike.

- Nabavka "Dual radara", koji ima mogućnost merenja 5 vozila u pet različitih saobraćajnih traka, za samo 0,5 sekunde, daje izuzetne rezultate - rekao je Lakićević.

Izvor: blic.rs

Ni smrt njihovog oca nije uticala na pomirenje.

Ćerke pokojnog kompozitora Kornelija Kovača, poznate pevačice Kristina i Aleksandra Kovač godinama nisu u dobrim odnosima. Nekadašnje članice benda „K2“ ne govore već skoro 10 godina, kada je te 2014. Kristina na Fejsbuku objavila otvoreno pismo i u njemu navela da je partner njene sestre, kompozitor Roman Goršek napao, a da sestra nije stala na njenu stranu.

„To što je izrečeno od strane partnera moje rođene sestre bilo je skandalozno i neprijatno za čitanje. Prvi put me je javno pljuvao kada je Nina (Radojičić, prim. aut.) pevala pesmu ‘Čaroban’ na takmičenju za našeg predstavnika na Evrosongu, a pevala je i Aleksandra svoju numeru ‘Idemo dalje’. Neću ulaziti u sitne detalje, ali oni koji me znaju svesni su tuge i problema koji su već godinama vezani za moj odnos sa nekada najbližom sestrom na svetu. Koga i kakvog voli, to je njena stvar. Šta će sve za njega da učini, takođe. Ali činjenica da njen životni partner javno pljuje njenu rođenu sestru spada u njen odnos prema meni“, napisala je tada Kristina.

„Ja znam da joj se ne sviđam. Ne sviđa joj se što sam rodila dete i zapustila talenat i karijeru. Prvo joj se nije svidelo što sam se udala, a onda što sam se razvela. Što sam se ugojila… Moje dete otkako se rodilo pet godina skoro da nije imalo tetku, pa je onda šest meseci imalo, pa je, koliko vidim, poslednjih dana skoro nema. Oni koji me dobro poznaju su vrlo svesni tuge s kojom proživljavam sve probleme koje već godinama ima moj odnos sa Aleksandrom, nekada davno, najbližom sestrom i osobom na svetu. Ja sam najbližu sestru izgubila pre 20 godina. Aleksandra je mene izgubila danas“, zaključila je tada Kristina Kovač u svom pismu, piše „Lepa i srećna„.

Ubrzo se oglasila i Aleksandra, koja je potvrdila da između njih nije sve kako treba.

„Moja sestra Kristina i ja smo našu poslovnu saradnju prekinule davne 1998. godine, nakon izdavanja dva ‘K2’ albuma u Srbiji, kojom smo postavile nove muzičke standarde u ovoj zemlji. Posle toga naši putevi se razilaze, kako poslovno, tako i privatno. Tokom godina smo se razvijale kao pojedinci koji imaju potpuno različita interesovanja, nazore i ambicije, i retko smo bile u kontaktu, baš iz tih razloga. Moja sestra Kristina vodi svoj život, odrasla je osoba, odgovorna za svoje akcije i reči. Volim je i uvek ću je voleti, ali nas dve odavno ne razmišljamo, živimo i komuniciramo na isti način, i molim medije da to od sada pa nadalje uvaže“, poručila je jednom prilikom Aleksandra Kovač.

Podsetimo, prošle godine preminuo je njihov otac Kornelije, a posle dužeg vremena Kristina je došla iz Švedske u Srbiju. Mnogi su pomislili da će ih ujediniti bol koja ih je zadesila, ali to se nije desilo.

Naime, Kristina je na Instagramu objavila zajedničku porodičnu fotografiju, a na kojima je bila i Aleksandra.

„Kako je daleko to vreme, kad mi je bila nadohvat vrhova prstiju… Čini se da živim čitavu večnost bez nje. A sad je i Koki deo te večnosti. Tuga, takva tuga, zauvek“, napisala je Kristina u opisu fotografije.

Pratioci su odmah primetili da je na slika i njena sestra.

„Ali zato ti je sestra tu… Ne čekajte… Respekt za celu vašu porodicu.“

Ipak, Kristina je jasno dala do znanja zašto je starija Aleksandra na slikama.

„Hvala na respektu, i ne hvala na lekciji o tome kako mi je sestra tu. Da mi je sestra ‘tu’, ništa od svega što se desilo sa tom pričom ne bi se desilo. Ne treba meni podsećanje, odlično pamtim. Smatram da to što neko nažalost ima prilike da čita o mom odnosu sa mojom sestrom, ne daje nikome za pravo da me savetuje, podseća da sestru imam i slično. Meni je, eto, recimo to nepristojno“, odgovorila je na to Kristina.

Izvor: nova.rs

Muzej Batinske bitke, koji je depadans Gradskog muzeja Sombor, poziva potomke učesnika ove odlučujuće borbe da sa kustosima muzeja podele sećanja svojih predaka. Ovako sačuvane uspomene kustosima Milki Ljuboja i Nikoli Gucunji potrebni su radi pisanja nastavka knjige „Mladost Vojvodine u Batinskoj bici”.

Prvo izdanje ove publikacije štampano je 2019. godine, a pratila ga je i izložba istog naziva koju je finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije. Postavka je obuhvatala fotografije i lične predmete koje je muzej dobio na poklon od potomaka učesnika bitke prilikom istraživanja za knjigu.

Danas pretežno sunčano, temperatura do 30 stepeni

Osim potomaka učesnika Batinske bitke, Gradski muzej u Somboru poziva i potomke i srodnike ljudi koji su tokom Drugog svetskog rata bili internirani u mađarski logor Šarvar.

Gradski muzej Sombora za njih je i objavio kontakt kustosa istoričara Nikole Gucunje – elektronska pošta je Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a broj telefona na koji mogu da ga potraže je +381 (0)25 468330.

Izvor: politika.rs

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 160. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 17 tačaka.

Gradsko veće grada Sombora utvrdilo je Predlog odluke o davanju na korišćenje objekata Mesnoj zajednici „Riđica“ izgrađenih na katastarskoj parceli broj 226 k.o. Riđica. U pitanju su objekat br. 1 površine 278m2 i objekat br. 2 površine 28m2, na kojima je u ranijem periodu pravo korišćenja imala Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ Sombor. U cilju održavanja, upravljanja i korišćenja predmetnih objekata, predloženo je da se za novog nosioca prava korišćenja na predmetnim objektima odredi Mesna zajednica „Riđica“. Predlog ove odluke naći će se pred odbornicima Skupštine grada Sombora na nekoj od narednih sednica.
Na 160. sednici Gradskog veća grada Sombora, usvojena je Preliminarna lista vrednovanja prijava korisnika po ponovljenom Javnom pozivu za odabir krajnjih korisnika mera stambene podrške i aktivne inkluzije na projektu „Kuće za bolju budućnost u Somboru“. Kroz projekat i prvi Javni poziv, odabrano je 9 porodica koje će biti stambeno zbrinute, a koje dolaze iz tri ranjive društvene grupe: žene žrtve porodičnog nasilja, Romi i deca koja napuštaju sistem socijalnog staranja. Kako je za realizaciju projekta potrebno odabrati 10 porodica, raspisan je ponovljeni Javni poziv za odabir krajnjih korisnika mera stambene podrške i aktivne inkluzije. Svim članovima odabranih porodica starijim od 15 godina biće omogućeno da pohađaju kurseve zanata, bezbednosti na radu, kao i obuke iz ostvarivanja prava na socijalnu, zdravstvenu i drugu zaštitu, vođenja domaćinstva i slično. Takođe, učesnici bez završenog osnovnog obrazovanja biće upućeni na Školu za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru radi sticanja obrazovanja. Usvojena Preliminarna lista biće objavljena na zvaničnoj internet prezentaciji grada Sombora.

Članovi Gradskog veća su, na današnjoj sednici, dali su saglasnost Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ Sombor za izradu projektne dokumentacije za unutrašnju gasnu instalaciju u objektu vrtića „Andrej“ u Stanišiću, vrtića „Zvezdice“ u Kljajićevu i vrtića „Pčelica“ u Čonoplji. Takođe, data je saglasnost Mesnoj zajednici „Čonoplja“ za izradu projektne dokumentacije za unutrašnju gasnu instalaciju u objektu ove mesne zajednice. Cilj je da se za sve navedene objekte, u što skorijem periodu, obezbedi priključenje na gasovod.

U okviru finansijskih pitanja, Gradsko veće grada Sombora odobrilo je nabavku 630 poklon paketa školskog pribora i rančeva u iznosu od 1.200.000,00 dinara za đake prvake sa teritorije grada Sombora. Grad Sombor je već nekoliko prethodih godina, kao dobrodošlicu za polazak u osnovnu školu, darovao đacima prvacima poklon pakete. Školska 2023/2024. godina neće biti izuzetak. Grad Sombor se ove godine opredelio za poklon pakete u vidu školskog pribora.

Predstavnici Agencije za upravljanje lukama sastali su se sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem i načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga, Goranom Nonkovićem. Tom prilikom razgovarali su o daljoj realizaciji aktivnosti u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“.

Rukovodilac Centra za lučku delatnost u Agenciji Srđa Lješević, istakao je da se projekat sprovodi zajedno sa Vladom Srbije, u cilju izgradnje nautičke infrastrukture – marina i međunarodnih putničkih pristaništa, ali i afirmacije međunarodnog, domaćeg i prekograničnog linijskog i kanalskog saobraćaja. „Sombor je jedna od lokacija koje su obuhvaćene projektom, u kojoj je planirana izgradnja marine kao i razvoj kanalskog saobraćaja. Pohvalili bismo spremnost grada da iskoristi mogućnosti za razvoj nautike. U narednom periodu intenziviraćemo saradnju, kako bi se stvorili uslovi za uspešnu realizaciju infrastrukturnih projekata. Osim toga, nastavićemo da pružamo stručnu podršku Somboru u pokretanju kanalske plovidbe i linijskog rečnog putničkog saobraćaja. Cilj Agencije je da kroz projekat „Zaplovi Srbijom“ pozicioniramo našu zemlju na nautičkim mapama Evrope i sveta,“ naglasio je Lješević.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, upoznao je prisutne predstavnike Agenicije sa aktivnostima na izradi dokumentacije za marinu i pristanište u naseljenom mestu Bezdan, a potom se zahvalio Agenciji na tome što je prepoznala potencijale grada za unapređenje nautičkog turizma u Srbiji. Prema njegovim rečima, planirani infrastrukturni projekti značajno će doprineti ekonomskom razvoju Sombora. „Naš grad pruža mogućnosti za razvoj različitih tipova nautičkog turizma, koje ćemo u potpunosti razviti kroz projekat „Zaplovi Srbijom“. Obogatićemo ponudu turističkim informativnim centrom, vizitorskim centrom, šetnim stazama, odmaralištima, sportsko-rekreativnim terenima i drugim sadržajima. Naša misija je da razvijemo nautički turizam u Somboru koji će biti po meri svakog posetioca, kako bismo time pospešili lokalni ekonomski rast,“ naveo je Ratković.

Projekat „Zaplovi Srbijom“ podići će vidljivost nautičkih potencijala Sombora i Srbije u međunarodnim okvirima i pozitivno će uticati na razvoj privrede u ovom gradu, zaključeno je na sastanku.

Iz programa participativnog budžetiranja, uspešno je završen projekat uređenja atarskog puta, na raskrsnici ulica Stanka Opsenice i Zmaj Jovine u naseljenom mestu Doroslovo. Tim povodom, danas su, Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Saveta mesne zajednice „Doroslovo“, obišli završene radove na ovom projektu.

Uređenje atarskog puta je projektom podrazumevalo izvođenje svih radova do nivoa tucanika, koje je uspešno obavila firma „Džimi komerc“, a Nadzorni organ radova je bio JKP „Prostor“ Sombor. Predstavnci Saveta mesne zajednice „Doroslovo“ su iskazali zahvalnost Gradu Somboru na uloženim sredstvima, trudu i radovima koji su završeni u planiranom roku. Većnik Dojić je pojasnio da je zadovoljan minulim radom i realizacijom kako ovog, tako i svih prethodnih projekata iz programa participativnog budžetiranja i podsetio da svake godine Grad izdvaja finansijska sredstva iz budžeta za svaku mesnu zajednicu po odabiru stanovnika. Grad Sombor u kontinuitetu nastalja sa svojim aktivnostima u cilju poboljšanja kvaliteta života svojih stanovnika.

Prilično skupa šetnja.

Grad hotel Sveti Stefan kod Budve otvoren je za dnevne posete, cena je 25 evra za odrasle i besplatno za decu do 12 godina u pratnji roditelja.

U grad će se ulaziti u grupama na svakih sat ili sat i po. Limit je 10 odraslih po turi, što bi trebalo da se poveća. Karte za ulazak u Sveti Stefan se kupuju u šoping centru ispod letnje pozornice.

Iz Inicijative za vraćanje Svetog Stefana u potpuno vlasništvo države ističu da će se zalagati da cena bude niža, jer misle da je suviše visoka.

„U svakom slučaju, stvari su se pomerile sa mrtve tačke. Ima još dosta prostora da se režim pristupa ostrvu na kraju i donekle uskladi sa Faro konvencijom Saveta Evrope i preprukama Europa Nostra, ali još smo daleko od toga. Očekujemo da Sveti Stefan bude otvoren za dnevne posete i u zimskom periodu uz smanjenu cenu ulaznice za građane Crne Gore. Ovo je korak bliže ka Novom Svetom Stefanu kao otvorenom gradu, večnom i neuništivom, koji će možda jednog dana biti stavljen i pod zaštitu Uneska. Na drugoj strani, ostaje još puno otvorenih problema koji se moraju rešavati u skladu sa zakonima Crne Gore i međunarodnim konvencijama“, ističu iz Inicijative za vraćanje Svetog Stefana u potpuno vlasništvo države.

Izvor: nova.rs

Najavljeno poskupljenje cigareta u Srbiji, kao i donošenja Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru mogu imati veliki uticaj na smanjenje korišćenja duvanskih proizvoda među mladima u Srbiji.

Podaci su pokazali da većina pušača svoju prvu cigaretu popuši pre 18. godine života, a među mladima koji su ikada probali da puše, svaki peti učenik u Srbiji je to učinio pre 13. godine života, pokazuju nalazi Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima, saopšteno je danas na radnom doručku koji je organizovao ambasador Australije Danijel Emeri sa ključnim akterima u domenu prevencije pušenja.

Predstavnica Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Katarina Boričić naglasila je da je konzumiranje duvanskih i nikotinskih proizvoda najznačajniji faktor rizika koji se dovodi u vezu sa mnogim oboljenjima.

„Jačanje zdravstvene, digitalne i medijske pismenosti mladih u našoj zemlji ima utemeljene pozitivne efekte, jer je prevencija koja se sprovodi sa mladim ljudima, posebno od ranog perioda, efikasna i naučno opravdana“, rekla je Boričić, a u saopštenju prenela organizacija Propulsion koja u sardnji sa ambasadom Australije sprovodi akciju „Mission Oxygen“ čiji je cilj jačanje zdravstvene, digitalne i medijske pismenosti mladih u našoj zemlji.

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Fabio Skano dodao je da je duvan vodeći uzrok mnogih nezaraznih bolesti, odgovoran za oko 18.000 smrti svake godine u Srbiji i da Svetska zdravstvena organizacija u Srbiji podržava borbu protiv upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, kroz zajednički angažman na javnom prihvatanju novog Zakona i postizanju 100 odsto zatvorenog okruženja bez duvana.

Izvor: n1info.rs

Često se vodi debata o tome u kojim godinama je najbolje da žena rodi dete. Mađarski naučnici su izneli svoje mišljenje nakon sprovedene studije.

Studija o više od 31.000 porođaja pokazala je da su deca žena koje su se porodile između 23 i 32 godine imala najmanji rizik od urođenih mana.

Tinejdžerke i žene u ranim dvadesetim godinama češće su rađale decu sa defektima centralnog nervnog sistema, koji utiču na razvoj mozga i kičme, dok su trudnoće žena u zrelim godinama najčešće povezane sa deformitetima glave, vrata, očiju i ušiju.

Naučnici sa Univerziteta Semelvajs u Mađarskoj analizirali su podatke o 31.128 trudnoća sa potvrđenim nehromozomskim defektima zabeleženim u zvaničnoj mađarskoj bazi podataka između 1980. i 2009. godine. Oni su te podatke uporedili sa više od 2,8 miliona rođenih u zemlji tokom istog 30-godišnjeg perioda.

Sve u svemu, rizik od urođenih mana se povećao za oko petinu za žene mlađe od 22 godine u poređenju sa onima unutar idealnog starosnog raspona od 23 do 32 godine. Takođe, rizik od urođenih mana kod žena starijih od 32 godine bio je veći za 15 odsto.

Nalazi se odnose na nehromozomske i negenetske urođene defekte na koje ne utiču geni majke. Ne-genetski, nehromozomski uzroci urođenih mana uključuju konzumaciju alkohola i duvana tokom trudnoće, prisustvo određenih zdravstvenih stanja i upotrebu određenih lekova tokom trudnoće, prenosi klix.ba.

„Možemo samo da pretpostavimo zašto je veća verovatnoća da će se nehromozomske anomalije pri rođenju razviti u određenim starosnim grupama. Za mlade majke, to uglavnom mogu da budu faktori načina života poput pušenja, konzumiranja droga ili alkohola, i činjenica da često nisu pripremljene za trudnoću. Među majkama u poodmakloj dobi, akumulacija uticaja kao što su izloženost hemikalijama i zagađenje vazduha, propadanje mehanizama popravke DNK, starenje jajnih ćelija i endometrijuma takođe može da ima značajnu ulogu“, kaže dr Boglarka Peto, docent. na Univerzitetu Semelvajs i autor studije.

Izveštaj je objavljen u BJOG: International Journal of Obstetrics & Gynaecology.

Izvor: n1info.rs

U subotu i nedelјu – 08. i 09. jula, SAKS – Sportski auto i karting savez uz podršku Turističke organizacije grada Sombora, organizuje auto trke na Čonoplјanskom putu – između Sombora i Čonoplјe.

Sportski automobili startovaće oba dana u 12 h sa trkama ubrzanja 201. Očekuje se učešće oko 50 takmičara, sa atraktivnim četvorotočkašima. Pripremlјen je ograđeni prostor za sve posetioce i gledaoce, ulaz je besplatan.

Oba dana, na Tgru sv. Đorđa, biće upriličena dodela priznanja za najuspešnije takmičare, sa početkom u 18 h, a u nedelјu, 09. jula, na istom mestu, za najmlađe sugrađane biće upriličene različite edukativne aktivnosti – radionice, „pijane naočare“, crtanje, kvizovi. Ovaj program za decu startuje u 15 h.