Sombor.info

Što ste stariji, vaše telo sve teže apsorbuje vitamin B12 iz hrane, a pod najvećim rizikom su vegetarijanci i vegani. Vaš metabolizam ne može normalno da radi bez ovog vitamina.

Nedostatak vitamina B12 može uzrokovati anemiju i simptome poput umora, slabosti mišića, vrtoglavicu ili ošamućenost. Međutim, manje je poznato da nedostatak vitamina B12 može uzrokovati i kognitivne probleme.

Prema članku objavljenom u British Medical Journalu (BMJ) ove godine, postoji pet problema koji se vide kod 85 odsto pacijenata s nedostatkom B12: problemi s pamćenjem, kognitivne teškoće, afazija, problemi s učenjem i glavobolje (migrene).

“Anemija je prisutna u manje od 20 odsto ljudi s nedostatkom vitamina B12. Neurološki problemi, koji su puno češći, mogu potrajati mesecima ili čak godinama dok se potpuno ne povuku”, navodi se u članku.

Osobama koje nemaju teški nedostatak vitamina B12 i neurološke simptome, vitamin B12 se može davati na usta u dozi od 1.000 do 2.000 μg jednom dnevno.

Vitamin B12 je prisutan samo u namirnicama životinjskog porekla. Količina vitamina B12 u namirnicama, zavisi o vrsti namirnice, ali i zemlji proizvodnje.

U većini slučajeva situacija će se popraviti kada ishranu obogatite mesom, ribom, sirom, maslacem, jajima, prehrambenim kvascem i hranom obogaćenom vitaminom B12. Međutim, ako je nedostatak ozbiljniji, možda ćete morati svakodnevno uzimati dodatke ishrani ili čak primati injekcije, prenosi n1info.hr.

Proteklih dana možda ste imali priliku da naiđete na kovanice od jednog, dva ili pet dinara sa utisnutom godinom kovanja – 2019. Čuvajući ih im nećete preterano povećati vrednost, kao što je to slučaj sa novčanicom od 100 dinara 1884. godine, za koju možete da dobijete i par desetina hiljada evra.

Novcem se plaća određena cena, ali i novac ima svoju cenu, posebno kada izađe iz opticaja. Ako još ima i grešku u štampanju ili kovanju to mu višestruko podiže vrednost pa je kolekcionarima uvek zanimljiv.

Kada i koliko će ovogodišnje kovanice biti interesantne numizmatičarima, teško je predvideti.

„Ne možemo očekivati da one postignu neku izuzetnu numizmatičku vrednost. Kako vreme prolazi one će biti nešto vrednije nego danas, ali sigurno se od njih nećemo obogatiti. Ima nekih novčića koji su stari po 100 godina koji ni danas nisu dobili na nekoj drastičnoj vrednosti, a ima jednostavno novčića starih po 20 godina koji su jako popularni. Primer, sav kovani novac sa likom Nikole Tesle je popularan, bez obzira na tiraž“, objašnjava za RTS numizmatičar, Željko Jelić.

Za kolekcionare je popularan i novac kovan ili štampan u malom tiražu koji je bio u opticaju, a stepen očuvanosti je jedan od faktora koji mu određuju cenu. Za kulturne institucije neki primerci ipak nemaju cenu.

„Novac iz 1875. godine jer je na tom novcu prvi put natpis dinar. To je natpis novouspostavljene novčane jedinice. Za nas od značaja je, istorijski posmatrano, prvi novac iz moderne Srbije iz 1868. godine. To je veliki istorijski trenutak kada Srbija koja je još uvek u vazalnom odnosu prema turskoj vlasti počinje da kuje sopstveni novac“, ističe Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku NBS.

U NBS se čuva prvi kovani novac moderne Srbije iz 1868. godine sa likom kneza Mihaila Obrenovića koji osim istorijske nema veliku numizmatičku vrednost. Međutim, ono što ima i veliku numizmatičku vredost je novčanica iz 1884. godine koja je bila u opticaju do Prvog svetskog rata. Tada je u prometu ostalo njih 70, a sudbina većine nije poznata.

Poznato je ipak da originalni primerak osim u Narodnom muzeju postoji i u kolekciji Jelića koji smatra da je sačuvano svega desetak novčanica.

„Novačanica od 100 dinara iz 1884. zavisno od stepena očuvanosti vredi od par hiljada evra do par desetina hiljada evra. Recimo dvadesetak hiljada evra ako je ekstremno očuvana“, navodi Željko Jelić.

Tu skupocenu biste možda i primetili, ali moguće je da vam je kroz ruke nekad prošla novčanica koja vredi znatno više nego što na njoj piše. Vrednost, kažu poznavaoci, nije u brojevima, već u detaljima.

Izvor: nova.rs

Neki će već sad početi da planiraju odmor, budući da se neradni dani za Prvi maj i za Uskrs nadovezuju.

Mnoge će obradovati vest da za Novu godinu imamo dva neradna dana koje će ovog puta biti lako spojiti s vikendom što je idealno za neki kraći praznični odmor, ali kad je spajanje neradnih dana u pitanju posebno su se dobro „namestili“ 1. maj i Uskrs – baš tako da se sastavi čak šest slobodnih dana u nizu. Pogledajte ceo kalendar neradnih dana za 2024. objavljen na Paragraf.rs.

1. i 2. januar (ponedeljak-utorak) – Nova godina (neradni dani)

7. januar (nedelja) – Božić (neradni dan)

15. i 16. februar (četvrtak-petak) – Dan državnosti

29, 30. i 31. mart i 1. april (petak-ponedeljak) – Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica)

10. april (sreda) – Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice)

1. i 2. maj (sreda-četvrtak) – Praznik rada

3, 4, 5. i 6. maj (petak-ponedeljak) – Vaskršnji praznici

16. jun (nedelja) – Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice)

12. oktobar (subota) – Jom Kipur (za pripadnike jevrejske zajednice)

11. novembar (ponedeljak) – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

25. decembar (sreda) – Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica)

U subotu 25. novembra u Čačku (sportska hala „Mladost“ Atenica) u organizaciji Karate federacije Srbije je održan Kup Srbije za poletarce, pionire i nade u katama.

Od 3 takmiča Karate kluba "Dušan Staničkov" koji su se sa Kupa Vojvodine plasirali na ovo važno takmičenje, osvojene su 3 medalje (1 srebro i 2 bronze) pojedinačno u katama.

Vicešampion u pojedinačnoj konkurenciji u katama bio je MILAN RADMILOVIĆ MIĆKO koji je u konkurenciji pionira 2013. godište u klasi D osvojio 2. mesto i SREBRNU medalju, dok je DUŠAN KUBATOV u konkurenciji pionira 2013. godište u klasi E pojedinačno u katama osvojio 3. mesto i BRONZANU medalju.

U konkurenciji nada 2011. godište JOVANA GOLUBOVIĆ osvaja 3. mesto i BRONZANU medalju.

Posle kata sledio je nastup naših borbaša MILANA RADMILOVIĆA MIĆKA i DUŠANA KUBATOVA.

Mićko je nastupao u konkurenciji pionira 2013. godište do 35 kg. U veoma jakoj konkurenciji nastupilo je 22 takmičara, naš Mićko je ostvario 2 pobede i gubi u borbi za polufinale i tako zauzima visoko 5-o mesto.

Dušan je nastupio u konkurenciji pionira 2013. godište do 45 kg. Dule kao i Mićko u izuzetno jakoj konkurenciji zauzima visoko 5-o mesto na KUP-u Srbije.

Vest o njegovoj smrti saopštilo pozorište

Jedan najvoljenijih glumaca u Somboru Živorad Žika Ilić preminuo je u 73. godini, saopštilo je Narodno pozorište Sombor.

- Obaveštavamo drage prijatelje i publiku da je otišao naš Žika. Otišla je smelost, radost, elan vital, čime je sa lakoćom prkosio bez obzira na sve šta mu je život stavljao pred njega. Zadao nam je imperativ da ka tome stremimo. Otišao je jedan šarm - stoji u saopštenju.

Živorad Ilić rođen je 1950. godine u Kličevu, opština Požarevac. Završio je Dramski studio Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Bio je član ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 1972. do 2015. godine. Kao penzioner, bio je aktivan u repertoaru do svojih poslednjih dana.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ u Somboru u prethodnih 12 meseci realizovala je projekat „Učenici škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama na stručnoj praksi sa međunarodnim iskustvom“ u okviru Erazmus+ programa.

Jedanaest učenika i četiri nastavnika Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“, škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama u Somboru, boravili su na dvonedeljnoj stručnoj praksi u Budimpešti.

Praksa u Budimpešti pružila je priliku učenicima srednje škole koji pohađaju obrazovni profil za servire da osnaže svoja znanja i steknu međunarodno iskustvo rada na mestu stručne prakse koje se bavi upravo onim područjem rada u kojem se učenici i obrazuju. Prepodnevne sate učenici su provodili na praksi u Domu za stara lica, dok su slobodno vreme iskoristili za obilazak Budimpešte i upoznavanje različitih znamenitosti.

Boravak u Budimpešti bio je prilika za posetu Ambasade Srbije u Mađarskoj. Učenike i nastavnike škole ugostio je ambasador Ivan Todorov, koji je organizovao odlazak u Sentandreju i obilazak crkve i crkvenog muzeja, kao i srpske Gimnazije „Nikola Tesla“.

Kroz dvonedeljnu praksu učenici su stekli iskustvo u radu sa starijim osobama, pokazali su organizacione i timske sposobnosti, dogovarali su se oko podele zaduženja i na veoma odgovoran način pristupali su poslu i rešavanju problema uz poštovanje pravila poslovnog kodeksa ponašanja. Kroz ovaj vid stručne prakse razvili su nove veštine i sposobnosti koje će moći da koriste u budućnosti. Projektni rezultati predstavljeni su javnosti i putem prikazivanjem filma i prezentacijom o sprovedenoj mobilnosti.

Erazmus+ je jedan od najvećih programa Evropske Unije koji finansira projekte mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, obuka mladih i sporta. Cilj ovog programa je da putem celoživotnog učenja, podrži obrazovni, profesionalni i lični razvoj pojedinaca u okviru ovih oblasti. Program Erazmus+ u Srbiji sprovodi Fondacija Tempus.

Izvor: RTV

Penzionerima, korisnicima privremene naknade - invalidima rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti i invalidnoj deci - korisnicima privremene naknade kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) sutra će početi isplata državne pomoći u iznosu od po 20.000 dinara.

Kako je ranije objavio Fond PIO pomoć će dobiti svi koji su pravo na penziju ili naknadu ostvarili zaključno sa 23. novembrom ove godine, odnosno do tog datuma su podneli zahtev za ostvarivanje prava.

plate, placanje, isplata, penzije, uplata, uplacivanje, kredit, krediti, stipendije, stipendija, dinari, subvencije, novac, jpg, 660x330
Izvor: РТВ

To, kako su naveli u Fondu PIO znači da svi građani koji su podneli zahtev do 23. novembra i ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, imaju pravo na novčanu pomoć bez obzira na datum kada će im biti doneto rešenje, a novac će im biti isplaćen naknadno, uz prvu isplatu penzije.

Izvor: RTV

U okviru programa rešavanja pitanja dugovanja i prestanka poslovanja privrednih subjekata Zapadnog Balkana, koji Privredna komora Srbije realizuje u saradnji sa ministarstvima privrede i pravde, kao i Međunarodnom finansijskom korporacijom, članicom Grupe Svetske banke uz podršku Vlade Švajcarske, u Somboru je održan sastanak sa privrednicima Zapadnobačkog okruga na temu "Kako do povoljnijih izvora finansiranja".

Privrednici iz okruga kažu da povoljna sredstva dobro dođu i da treba pratiti inovacije na polju finasijskih kretanja, naročito ukoliko će tim putem ostvariti povoljnije finasiranje za svoju firmu.

Kako da privrednici iz Zapadnobačkog okruga poboljšavaju svoje poslovanje i dođu do povoljnijih izvora finansiranja, u odgovoru na ovo pitanje kažu da koriste sredstva Fonda za razvoj, konkurišu za projekte kod resornog ministarstva ili bespovratna sredstva čime uglavnom obnavljaju opremu za proizvodnju.

Probleme vide u jakoj konkurenciji, a za jaku konkurentnost na tržištu kao formulu vide balans cene i kvaliteta.

"Tržište ima konkurenciju, borimo se sa dobrim proizvodima, a na ceo proces poslovanja utiče svetska ekonomska kriza. Koristimo subvencije NSZ, Poreske uprave, snalazimo se kako umemo i znamo"", navodi Radmila Čeljuska iz "Betonjerke" Sombor.

"Dolazim iz specifične branše, a to je tgovina, a u tom poslu baš nema kreativnosti ili da neko da savet, a da nije u ovom poslu. Kako učiniti zanimljivom nekom neku veš mašinu ili frižider, kod nas je najveća kreativnost biti jeftiniji na tržištu", objašnjava Dragan Bračika iz firme "Elbrako" Sombor.

Aleksandar Kolić iz Crvenačke "Sigme" ističe da je to preduzeće karaktera.

"Koristimo subvencionisane kredite za opremu. Krediti koje nudi država su sa znatno povoljnijom kamatnom stopom i veoma su nam značajni", ukazuje Kolić.

Ekonomski stručnjaci smatraju da postoje brojni izvori i načini pribavljanja novca, ali da je za ozbiljno pozicioniranje neophodno pratiti i kretanje konkurenata.

Prof. dr Dejan Erić, redovni profesor BBA tvrdi da je cilj programa smanjenje rizika poslovanja i unapređenje okvira i prakse nesolventnosti.

"Što će doprineti poboljšanju položaja poverilaca, zaštiti poslovanja ekonomski održivih kompanija, kao i većoj sigurnosti za nova ulaganja. Posebna pažnja u programu posvećena je merama i postupcima za očuvanje vitalnosti kompanija, pravovremeno reagovanje na zahteve tržišta, obezbeđenje kontinuiranog finansiranja poslovanja, posebno u uslovima koje su nametnula aktuelna zbivanja u svetu", zaključuje Erić.

Tradicionalni ili bespovratni izvori finasiranja, uvek su dobro došli, smatraju bankarski stručnjaci i napominju da, ako se želi razviti posao u više grana, da to uključuje skuplje ili alternativnije ulaganje i više partnera u biznis priči.

Izvor: RTV

Milioni Jugoslovena godinama su praznovali Dan Republike - 29. novembar. 34 godine je prošlo od kad je poslednji put položena pionirska zakletva.

Prva asocijacija svima koji se sećaju velikog praznika je polaganje pionirske zakletve. Nedugo posle 29. novembra 1989. tadašnja zemlja Jugoslavija počela je da se raspada i da besne ratovi.

Nekadašnji najveći praznik Jugoslavije, međutim, uglavnom je ostao u lepom sećanju generacijama koje su ga slavile, podsećajući na neradne dane i porodična okupljanja.

Generacije rođene do 1982. godine svedoci su polaganja Pionirske zakletve u prvom razredu osnovne škole uz koju su dobijali plavu kapu sa petokrakom - zvezdom crvene boje - "titovku" i crvenu maramu koja se nosila oko vrata. Prvaci su za tu priliku oblačili belu košulju i teget pantalone odnosno devojčice suknje. Dobijale su se pionirska značka i knjižica.

A onda bi se, pred roditeljima i državnom zastavom, polagala svečana zakletva:

"Danas, kada postajem pionir,
dajem časnu pionirsku reč
da ću marljivo učiti i raditi,
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč.
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju,
da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
i ideje za koje se borio drug Tito;
da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!"

Na današnji dan nezaobilazno je pomenuti i pesmu "Dan Republike" grupe "Zabranjeno pušenje" koja najbolje opisuju kako se nekada slavilo.

"Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena i stari se sjeća ratnih vremena..."

Dan Republike uglavnom se slavio dva dana i često se spajao sa vikendima. Od raspada Jugoslavije ovaj nekada najveći državni praznik prestale su da slave sve nekadašnje republike, a poslednja među njima je to uradila Srbija, gde je zadnji put ovaj datum obeležen 2001. godine.

Novo energetsko piće „Prajm“ u Srbiji je brzo postalo jako popularno, ali ne toliko dostupno zbog izrzito visoke cene koja za njega mora da se plati. Iako je ovaj proizovod u pojedinim zemljama regiona, ali i sveta zabranjen zbog potencijalne štetnosti za zdravlje, u Srbiji se institucije ne oglašavaju, a deca još mogu slobodno da ga kupe i konzumiraju.

„Prajm“ (Prime) je piće koje su osmislili američki influenser Logan Paul i britanski influenser i bokser Olajide Olainka Vilijams poznatiji kao „KSI“.

Ovo piće pojavilo se pre samo godinu dana, odnosno 2022. godine, a za jako kratko vreme postalo je popularno širom sveta.

Pažnju šire javnosti pre svega je privuklo to što je ovo piće izazvalo pomamu među mlađom populacijom, kao i cena koja je bila izuzetno visoka. Tako je u Srbiji flašica čak 1.000 dinara, a onlajn se prodaje još skuplje, za celih 30 dolara.

„Prajm“ su promovisale brojne zvezde interneta, ali i javne ličnosti iz različitih oblasti kao što je fudbaler Erling Haland, a među sponzorima i partnerima nalaze se i fudbalski klubovi Barselona, Arsenal, kao i Bajern Minhen.

Ovde treba razlikovati dve vrste ovog proizvoda, „Prajm hidratejšn“ (Prime Hydratation), koji, kako je objašnjeno služi za rehidrataciju, i „Prajm enerdži“ (Prime Energy) koji je energetsko piće sa visokim nivoom kofeina.

Međutim, gotovo od nastanka ovog pića, prate ga različite spekulacije, koje su kasnije prerasle u to da je ovo piće dobilo zabranu prodaje u određenim zemljama sveta, kao što su Kanada i Novi Zeland, a zabranjeno je, takođe, u školama u Australiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama… a u poslednje vreme i zemlje regiona kao što su Hrvatska i Slovenija krenule su istim stopama, a poslednja je to učinila i Republika Srpska.

Neke zemlje su ovaj proizvod zabranile zbog visokog nivoa kofeina.

Kako navodi CNN, u Kanadi je zakonsko ograničenje za kofein u energetskim pićima od 180 miligrama za jednu limenku. „Prajm enerdži“ sadrži 200 miligrama po limenci, što je skoro šest puta više nego u običnoj Koka-koli. Zbog toga je ova zemlja, ali i druge, zabranila prodaju ovog proizvoda.

Kako je objašnjeno iz Hrvatske, ovo energetsko piće sadrži sastojak L-teanin, čija je upotreba u bezalkoholnim pićima u suprotnosti s odredbama Evropskog parlamenta. Tako da je upravo ova supstanca bila razlog za zabranu u nama susednoj zemlji.

L-teanin je aminokiselina koja se nalazi prvenstveno u zelenom i crnom čaju i nekim pečurkama. Takođe je dostupan u obliku tableta.

Kako je N1 pisao, Teanin se prodaje kao dodatak ishrani i smatra se bezbednim u dozama do 250 miligrama i kao takav odobren je od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

Ljudi koriste L-teanin za poboljšanje mentalne funkcije. Takođe se koristi za anksioznost, mentalna oštećenja, stres, menstrualne tegobe i druga stanja, ali Evropska agencija za bezbednost hrane otkrila je da nema dobrih naučnih dokaza koji bi podržali njegovu upotrebu.

Ono što je, takođe, sporno kada je u pitanju Prajm, jeste prisustvo L-teanina i njegova kombinacija sa kofeinom.

Ipak, nijedan od ovih razloga, kako se čini, nije prepreka da se „Prajm“ koristi u našoj zemlji, s obzirom da se nadležne institucije nisu oglašavale o ovom proizvodu.

„Prajm“ je nedavno stigao na tržište Srbije, a trenutno se prodaje samo na benzinskim pumpama NIS i Gasprom, ali se može pronaći i u još nekim marketima.

Redakcija Danasa pisala je NIS-u i Gaspromu povodom ove teme, međutim do objavljivanja ovog teksta, od njih nismo dobili odgovor.

Međutim, iz kompanije NIS su nedavno u odgovoru za portal N1 naveli da na domaćem tržištu isključivo nudi hidrirajuća pića ovog brenda koja ne sadrže kofein, niti gluten i služe za uspostavljanje ravnoteže mineralnih soli i vitamina za osobe koje se bave fizičkom aktivnošću.

„Na originalnoj deklaraciji proizvoda navodi se da nije namenjen deci, već odraslima, a ista informacija navedena je i na web stranici naše kompanije Prime – NIS Petrol i Gazprom. Uz to, deklaracija proizvoda u Srbiji je prilagođena važećim zakonskim propisima“, rekli su iz NIS-a.

Kako su naglasili, u „svojoj ponudi kompanija NIS nema energetsko piće “Prime” koje je predmet zabrane na pojedinim tržištima“.

Oni su dodali da NIS ne planira da širi asortiman ovog pića i ne planira da nastavi sa uvozom.

Na njihovom sajtu zaista ispod ovih pića stoji napomena.

„Piće je namenjeno odraslim osobama. Dozvoljen dnevni unos je jedna flašica od 500 mililtara“, piše ispod ovih proizvoda.

Naša redakcija se sa pitanjima obratila i državnim organima.

Sektor tržišne inspekcije je na naša pitanja poslao odgovor u kom nas je uputio da ta pitanja postavimo nadležnom ministarstvu.

To smo i učinili, ali ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije odgovorilo na naše upite.

Kako energetska pića kao što je „Prajm“ deluju na organizam?

Nutricionistkinja Branka Mirković za Danas navodi da je „Prajm“ energetsko piće, koje je prošle godine imalo promociju najviše preko vrhunskih sportista, klubova i drugih poznatih ličnosti, uglavnom namenjeno mladoj populaciji, omladini i deci.

„S razlogom je zabranjeno i povučeno iz prodaje u mnogim zemljama jer sadrži velike količine kofeina i L-teanina koji pojačava dejstvo kofeina“, objašnjava ona.

U tim zemljama, gde je zabranjena prodaja, kako navodi naša sagovornica, primećeno je da se prodaja nastavlja preko društvenih mreža.

„Opravdane zabrane prodaje „Prajm“ energetskog pića polaze od činjenica da L-teanin nije dozvoljen u energetskim pićima, da jedna limenka sadrži velike količine kofeina i šećera. Obično konzumenti popiju nekoliko limenki, jer deluje osvežavajuće i daje subjektivni osećaj veće energije, smiruje i poboljšava kognitivne sposobnosti. I to samo u veoma kratkom vremenu dok se pije. Posle izvesnog vremena a posebno ako se popije više limenki izaziva mučninu, bolove u stomaku, povraćanje, ubrzan rad srca, nesanicu, dezorijentisanost… Posebno je opasno ako se meša sa alkoholom ili dodaje koktelima“, pojašnjava naša sagovornica.

Mirković dodaje da je, kao i za sva energetska pića, ukus tako dizajniran da se stvara potreba za dodatnim uzimanjem, uglavnom se popije više limenki, dok je bezbedna količina samo jedna konzerva dnevno, a tako je i deklarisano.

„Stvara određenu vrstu zavisnosti kao sva energetska pića. Potrebe da se više i češće konzumira su primećene kod potrošača, posebno kod dece. Posle takvih epizoda „zavisnosti“ od energetskog pića odustajanje od konzumiranja, izaziva pojačanu zeđ, nervozu, preznojavanje i nesanicu“, ukazuje ona.

Kako potrošači da znaju šta konzumiraju?

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas potvrđuje da je verzija pića „Prajm“ koja sadrži kofein i L-teanin zabranjena u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, zato što ta dva sastojka u kombinaciji izazivaju štetne posledice.

„NIS Petrol je ranije izdala saopštenje da se ta sporna verzija „Prajma“ nije uvozila u Srbiju i da ne može da se kupi, već da kod nas postoji samo ova verzija pića koja služi za hidrataciju organizma, ali i ova druga verzija sadrži veštačke zaslađivače, pa ni ona nije pogodna za decu“, navodi on.

Koliko je zdravlje potrošača u Srbiji bezbedno, kako dodaje, pokazuju brojne pošiljke hrane koje su u poslednjih nekoliko meseci vraćane sa hrvatske granice, koje su u sebi sadržale razne pesticide i druge štetne sastojke.

„To jasno pokazuje činjenicu da se u Srbiji proizvodi hrana koja u sebi ima štetne sastojke i da se u procesu proizvodnje to ne kontroliše na adekvatan način i da mi o štetnosti tih proizvoda saznajemo tek kada oni dođu na granice Evropske unije (EU)“, ukazuje Gavrilović.

Ono što ne dođe na granice EU, kako kaže, mi pojedemo i ne znamo šta smo pojeli.

Naš sagovornik naglašava i to da se nijedna državna institucija, niti nadležna inspekcija nije oglasila o „Prajmu“.

„Ovo je zemlja bezakonja, ovde je sve moguće. Najbolji primer toga je onda kada je nivo aflatoksina bio preko granične vrednosti, naša država je to rešila tako što je samo povećala tu graničnu vrednost i rekla da je sad sve u redu. Ne sećam se kad je kod nas poslednji put inspekcija utvrdila da je neki proizvod štetan i da se on uklanja, sve to saznajemo samo kad krenu van granica naše zemlje“, navodi Gavrilović.

Koliko je štetan kofein?

Prema rečima nutricionistkinje Jasne Vujičić, većina odraslih osoba može bezbedno da konzumira do 400 miligrama kofeina dnevno.

To je otprilike ono što bismo uneli ako popijemo četiri do pet šoljica kafe.

Međutim, kako je navela, to je opšta preporuka, ali pojedine osobe mogu biti osetljivije od drugih.

Ukoliko se pretera sa unosom kofeina mogu se pojaviti određeni neželjeni simptomi kao što su ‌drhtavica, ‌nervoza, n‌esanica, glavobolja, vrtoglavica, u‌brzan rad srca, kao i dehidracija.

Što više kofeina sadrži hrana ili piće, veća je verovatnoća da osoba doživi ove neželjene efekte.

„Većina osoba oseti maksimalan efekat kofeina oko sat vremena nakon konzumiranja. Posle četiri do šest sati, vaše telo će potrošiti oko polovine onoga što ste uneli“, navela je Vujičić.

Izvor: danas.rs