Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. jun

Biciklistički klub Sombor u nedelju, 30. juna organizuje biciklistički trku "Oko Sombora 2024".

Kako je objavljeno na fejsbuk stranici kluba, zainteresovani učesnici mogu da biraju dve zanimljive ture po „Gornjem Podunavlju“.

Prva je dužine oko 70 kilometara i namenjena je rekreativcima i zaljubljenicima u prirodu, dok je druga u dužini od 160 kilometara, nešto zahtevnija, ali i puno zanimljivija.

Start i cillj trke je i ove godine sa istog mesta (Camping Sosul) u 8 časova. Više informacija zainsteresovani mogu dobiti putem maila: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem telefona 063/77 67 611. 

Izvor: somborsport.org

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 215. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 11 tačaka.

Između ostalog, data je saglasnost na Program manifestacije „Somborsko leto 2024. godine“ i specifikaciju troškova finansiranih iz budžetski hsredstava.

Pored toga, data je i saglasnost na Predlog za izvođenje radova na adaptaciji unutrašnjih zidova zgrade dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor.

Na 215. sednici, članovi Gradskog veća su odobrili sredstva za nabavku 650 poklon paketa školskog pribora i rančeva za đake prvake sa teritorije grada Sombora. Grad Sombor je u prethodnim godinama, kao dobrodošlicu za polazak u osnovnu školu, darivao đacima prvacima poklon pakete i time pomagao roditeljima i porodicama sa decom školarcima da školovanje započnu motivisani za učenje i buduće uspehe. Sa tom praksom će se nastaviti i ove godine, kako bi i budući đaci dobili poklone i bili spremni za školovanje. Takođe, Odobrena su i sredstva za nabavku udžbenika za đake prvih i drugih razreda osnovnih škola sa teritorije grada Sombora, čime će se u značajnijoj meri podržati roditeljstvo i finansijski rasteretiti priprema za početak školovanja 650 đaka prvaka i 610 učenika drugog razreda osnovnih škola.

U Gerontološkom centru Sombor, danas je svečano otvoren Klub međugeneracijske solidarnosti koji je nastao u okviru „AGE+“ regionalnog projekta podrške starijim osobama. Ispred lokalne samouprave, otvaranju Kluba su prisustvovale zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević.

Tom prilikom, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica je izjavila da Grad Sombor vodi računa o svojim starijim sugrađanima i da je otvaranje ovog Kluba još jedan korak napred ka većoj uključenosti u društvene tokove zajednice.
„Danas prisustvujemo otvaranju Kluba međugeneracijske solidarnosti u Gerontološkom centru koji je nastao u okviru „AGE+“ projekta. Ovo je projekat koji je Grad Sombor prihvatio 2024. godine i odlučio da brine i unapredi položaj svojih starijih sugrađana. Grad Sombor će se truditi da maksimalno pomogne svojim starijim sugrađanima, a proširićemo saradnju i sa Omladinskim centrom, dečijim vrtićom „Mali princ“, udruženjem penzionera, kako bi sve išlo ka proširivanju međugeneracijske saradnje. Mi kao Grad brinemo o svojim starijim sugrađanima, kako bi njihov društveni život unapredili i učinili ga sadržajnijim“, izjavila je Ljiljana Tica.

Grad Sombor se ulaskom u ovaj projekat opredelio za unapređenje položaja starijih u gradu, osnivanje Saveta za unapređenje položaja starijih sa pripadajućim lokalnim akcionim planom, učešće u izgradnji kapaciteta profesionalaca, te učešća u studijskim posetama i međuopštinskim sastancima za podelu znanja i iskustva na polju unapređenja socijalnih usluga za starije sugrađane.

Direktor „Tara International Consulting“ Hugo van Vegel, izjavio je da demografski procesi pokazuju da će u bliskoj budućnosti više od 30% stanovništva biti preko 65 godina starosti i da je potrebno pronaći modele koji bi ih uključili u svakodnevne aktivnosti i funkcionisanje zajednice, a jedan od njih je upravo ovaj projekat.

Pre samog otvaranja Kluba, predstavnici Grada, Gerontološkog centra, Udruženja penzionera, „Tara International Consulting“, „Volkshilfe Solidaritat“ i mališani iz vrtića „Mali princ“, zasadili su sadnicu i potpisali Ugovor o saradnji.
Opšti cilj projekta je dobrobit i socijalna uključenost starijih ljudi sa naročitim fokusom na podršku prilagođenu specifičnim potrebama starijih žena i muškaraca, kao što su: veće učešće starijih osoba u dijalogu sa donosiocima odluka; unapređenje kapaciteta pružalaca usluga kroz obuke i studijske posete; povećanje ponude usluga podrške starijima kroz međusektorsku saradnju i veća vidljivost starijih u društvu, povećanja svest o njihovim potrebama i smanjenje diskriminacije po osnovu starosti.

Projekat se realizuje od 1. januara 2023. do 31. decembra 2025. godine, u Novom Sadu, Somboru, Šapcu i opštini Surdulica. Nosilac projekta je austrijska organizacija „Volkshilfe Solidaritat“, a partneri u Srbiji su „Tara International Consulting“ iz Novog Sada i Novosadski humanitarni centar.

Povodom Svetskog dana izbeglica, danas je u Palati „Srbija“ upriličeno svečano uručivanje ugovora namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica i raseljenih lica. Ugovore za 55 jedinica lokalnih samouprava, u ukupnom iznosu od 419.672.000,00 dinara, uručili su komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević i ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. Ispred Grada Sombora, svečanosti je prisustvovala članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević.

Top prilikom, komesarka Nataša Stanisavljević poručila je da je važno setiti se svih onih koji su morali da napuste svoje domove i pružiti im svaki vid pomoći kako bi mogli da nastave da žive časno i dostojanstveno.
„U skladu sa javnim pozivima koje je Komesarijat raspisao za jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji, a koji se odnose na stambeno zbrinjavanje izbeglica i poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, pružićemo pomoć za 367 porodica koje su svoj dom pronašle u Srbiji. Danas, kada obeležavamo Svetski dan izbeglica, želimo da prenesemo glas onih koji dolaze u našu zemlju tražeći utočište i zaštitu. U našoj zemlji svi su dobrodošli. Svetski dan izbeglica pokazuje snagu i hrabrost ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove da bi izbegli sukobe ili progone. Ovaj dan je prilika da se širi empatija i razumevanje za teška iskustva kroz koja su izbeglice prošle i da se prepozna njihova istrajnost da ponovo izgrade svoje živote. Komesarijat je tu zbog svojih korisnika i uvek se trudimo da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna, jer obezbeđivanje krova nad glavom je najvažniji korak u životu svakog čoveka i sa takvom praksom ćemo nastaviti i u budućnosti uz podršku jedinica lokalne samouprave,“ rekla je komesarka Stanisavljević.

Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić, istakao je da je važno da svi pokažemo solidarnost i razumevanje, te pohvalio rad Komesarijata i lokalnih samouprava koje zajedno deluju kako bi se zbrinuo i pomogao najveći broj izbeglica i interno raseljenih lica koji žive na teritoriji Republike Srbije.

„Danas na Svetski dan izbeglica želimo da pokažemo solidarnost i podršku svima koji su morali da napuste svoja ognjišta zbog sukoba. Republika Srbija se oduvek zalagala za pružanje pomoći i podršku najugroženijim licima, a današnja ceremonija uručenja ugovora je još jedan korak u tom pravcu. Zahvaljujući trudu Komesarijata za izbeglice i migracije, lokalnih samouprava i značajnim sredstvima koja su obezbeđena, veliki broj ljudi će konačno rešiti svoje stambeno pitanje. Hvala svima na saradnji i uveren sam da ćemo imati prilike da posetimo neke od porodica koje smo zbrinuli, “ rekao je ministar Ristić.

Gradu Somboru su uručena dva ugovora, Ugovor o dodeli sredstava namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica na njihovoj teritoriji kroz kupovinu seoske kuće sa okućnicom, odnosno odgovarajuće nepokretnosti, kao i Ugovor o dodeli jednokratne pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi.

U ove svrhe Komesarijat za izbeglice i migracije i Grad Sombor izvojili su više od 12 miliona dinara.

U okviru 60. Apatinskih ribarskih večeri, u petak, 5. jula, sa početkom u 19 sati, u Višenamenskoj sali Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” Apatin, biće otvorena tradicionalna, jedanaesta po redu, Međunarodna filatelistička izložba. Izložbu organizuje Udruženje filatelista Apatin, a svi zainteresovani postavku će moći pogledati do nedelje, 7. jula.

Takođe u organizaciji apatinskih filatelista, u subotu, 6. jula, u periodu od 8:30 do 12 sati, u holu OŠ “Žarko Zrenjanin”, biće održan “Susret kolekcionara”.

19645
U sklopu ovog tradicionalnog događaja, prodavaće se, razmenjivati, kupovati i procenjivati marke, novac, romani, značke, razglednice i drugi izloženi predmeti.

Učešće na Susretu kolekcionara je besplatno, a svi zainteresovani mogu se prijaviti na broj telefona 063/88-57-615. Kontakt osoba je Željko Popović.

Izvor: Radio Apatin

Ponovo su aktivne Telegram grupe na kojima se širi ilegalni pornografski sadržaj. Do ovog saznanja došla je ženska organizacija "Osnažene", čije su se članice infiltrirale u te grupe.

Nikolina Tomašević, članica grupe „Osnažene“, govoreći o tome kako su krenule u istraživanje pornografije na Telegram grupama, kaže za N1 da su najpre osnovale organizaciju, institucionalizovale se, a nakon toga su žene počele da se javljaju.

„Okidač su bile žene koje su podelile svoja iskustva. Smatrali smo da je to veoma bitna tema o kojoj ne postoji svest među društvom i da je to dobar razlog da sprovedemo neko istraživanje. I na samom početku mi smo očekivale da ćemo u okviru tih Telegram grupa naići na isključivo osvetničku pornografiju jer je tokom 2021. godine uglavnom to bilo i zastupljeno i u manjoj meri dečija pornografija. Međutim, kako smo više boravile u okviru tih grupa, shvatile smo da pored toga postoji i velika doza incesta kao i dečija pornografija“, objašnjava Nikolina.

Staša Živković, takođe članica grupe „Osnažene“, objašnjava kako te grupe funkcionišu i na koji način se šalju ti sadržaji.

„Te grupe su izuzetno transparentne. Nije potrebno da budete izuzetno tehnološki pismeni da biste im pristupili. Dakle, kliknete na jedan link i vi ste u toj grupi. S druge strane, funkcionišu tako što se sadržaji šalju po različitim grupama, različitih naziva. Dakle, ima posebna grupa za bivše devojke, posebna grupa za određena područja kao što su Kragujevac, Niš, Leskovac, Banjaluka i slično. I nakon toga oni šalju fotografije koje imaju od svojih bivših, sadašnjih devojaka. Sinovi, odnosno muški članovi porodice, slikaju ženske članove porodice, šalju ih na ocenjivanje ili razmenu. Došle smo do sazanja i da se prodaju određene fotografije za određenu sumu novca. Na primer, nekolicina fotografija za 1.690 dinara“, navodi Staša.

Nakon što pošalju eksplicitne fotografije na grupu koja broji od 10.000 do 70.000 članova, slede komentari, objašnjava Staša.

„Komentari ocenite mi majku ili sestru, onda idu komentari kako im se čini ta majka i sestra, pa se onda nastavljaju konverzacije privatno“, ističe.

„Institucije nezainteresovane“

Dok su sprovodile istraživanje, kažu, teško im je bilo da shvate da se to dešava u Srbiji, u njihovom neposrednom okruženju.

„Nama je bilo jako teško da mi shvatimo da je to nešto što postoji kod nas. Jer uglavnom kada se govori o tim temama, naročito incesti, dečija pornografija, to uglavnom čujemo da je zastupljeno negde preko, na nekom drugom kontinentu. Tako da je nama bilo vrlo teško da shvatimo da je osoba koja deli sadržaj tog tipa možda s nama na poslu, u gradskom prevozu, u nekom našem bližem okruženju. Pored toga što nam je bilo psihički, bilo je i fizički teško pogledati tu ogromnu količinu fotografija koje su poslate“, kaže Nikolina.

Kako ističe, na samom kraju istraživanja formirale su drajv sa fotografijama i skrinšotovima incesta, dečije i osvetničke pornografije, koje su morale iznova da pregledaju, što im je izrazito teško palo kako psihički, tako i fizički.

Tačan broj tih grupa nije moguće ustanoviti.

Nikolina navodi da konačni cilj onih koji razmenjuju takve sadržaje nije nužno zarada, već je reč o osobama sa specifičnim profilima ličnosti.

„Pored toga, postoje i osobe koji zarađuju od toga, a cene se kreću od 5 do 100 evra“, ističe Nikolina.

Oni su, kaže Staša, lišeni empatije.

„Nekima je cilj i zabava“, navodi.

Problem je, smatra sagovrnica N1, što su institucije nezainteresovane, a prijave ne procesuiraju.

„Proces se prolongira, na kraju zastari slučaj, a žrtve ne dobiju svoju pravdu. (…) Žrtve ne znaju kome da se obrate u tom slučaju“, objašnjava Staša.

Nikolina navodi i da su sav materijal prikupljen u istraživanju poslali policiji i Tužilaštvu za viskotehnološki kriminal.

Pretnje nakon istraživanja

Članice grupe Osnažene koje su učestvovale u istraživanju nakon objavljivanja rezultata, dobile su pretnje smrću.

„Nije nam svejedno zato što je jedna od pretnji da će nas zakopati žive ukoliko, na primer, pomenemo navodno njihovu porodicu. To nije naša namera, mi pomažemo žrtvama“, objašnjava Staša.

Nikolina kaže da počinilac i žrtva može biti bilo ko u našem najbližem okruženju.

Izvor: n1info.rs

Prvi toplotni talas od početka godine uvodi nas u kalendarsko leto. Prognoze pokazuju visoke temperature i u narednim danima, a dolazi nam i period opasnog UV zračenja, koje je jedan od uzročnika najsmrtonosnijeg karcinoma kože - melanoma.

Sigurno je da sa Savom Pilipovićem u društvu nećete sedeti na suncu. To ne dozvoljava više od decenije života sa najopasnijim rakom kože.

„Otkrio sam melanom, tako što sam imao problem tu, na glavi, kad sam išao kod frizera pa me je svrbelo“, kaže Savo Pilipović.

Ubrzo lekar otkriva promene, nadajući se da su benigne. Nisu bile.

„Nažalost, u decembru 2013. godine moj melanom je ušao u četvrti stadijum, odnosno, metastazirao je i ja sam imao sedam metastaza na udaljenim organima, tj. unutrašnjim organima i koštanom sistemu. Kako ja to kažem, to je bila smrtna presuda“, objašnjava Pilipović.

Sa tom dijagnozom godišnje se suoči oko 700 ljudi u Srbiji, pokazuju Batutovi podaci. UV zračenje je među glavnim uzročnicima.

„Pod tim rizikom su ljudi svetle puti, svetlih očiju, riđi ljudi, ali i ljudi koji se izlažu sunčevoj svetlosti ili su tokom života pregoreli na suncu više od jednom i ljudi koji su tokom života odlazili ili još odlaze u solarijum“, navodi dr Dragana Petrović Popović.

Melanom, u početku liči na običan mladež na već postojećem ili nekom novom mestu. Ali se od njega razlikuje jer raste asimetrično, ima nepravilne ivice, različitih je nijansi i boja, većeg prečnika – i vremenom menja izgled. To često može da se primeti golim okom.

„Treba pregledati kožu tela pred ogledalom, dlanove, tabane, prepipati poglavinu i zamoliti nekog od ukućana i članova familije oko pregleda kože na leđima ili nedostupnim delovima tela“, objašnjava dr Petrović Popović.

Samopregledi jednom mesečno, kod dermatologa godišnje – savetuje doktorka Petrović Popović i poručuje da je svaka sumnja na promenu odličan razlog da se javite lekaru.

„Pacijenti se još uvek otkrivaju uglavnom u kasnom stadijumu. Želimo da melanom otkrijemo u najranijem stadijumu kada je njegovo lečenje jednostavna hirurška intervencija u lokalnoj anesteziji koja bukvalno traje 15 minuta, kako mi to zovemo ambulantno ili dnevna bolnica, posle čega pacijent odlazi kući“, navodi dr Dragana Petrović Popović.

„Ja sam imao dva melanoma, drugi mi je otkriven nekoliko meseci posle prvog u najranijoj fazi, odstranjen je i nemam nikakvih problema sa njim. Ne postoji čovek koji nije video promenu. Neko je video ranije, neko kasnije, ali su mnogi od tih koji su videli promenu prekasno otišli kod doktora. Jer su imali posao koji moraju da rade, jer je teško doći do dermatologa, jer ih je strah, jer je ovo, jer je ono“, objašnjava Savo Pilipović.

Sa melanomom u poodmakloj fazi, kako kaže Pilipović, gledate smrti u oči. Ali, uporno lečenje, više operacija, inovativne terapije u inostranstvu, dodaje, kod njega su bolest prevele u mirniju hroničnu fazu.

„Našao sam svoj mir, to je jako važno. Danas živim život koji je dobar, ispunjen, ne mogu da se ljutim na mnogo toga“, kaže Pilipović.

U međuvremenu, savremena terapija postala je dostupna u Srbiji. Ipak, imajući u vidu podmuklost bolesti, prevencija i rano otkrivanje su na prvom mestu.

„Melanom je retka bolest. Često sebi kažem, ljudi misle neće mene. Ali, rak pluća nije retka bolest, pa svi puše i misle neće mene. Nije stvar u retkosti, nego je stvar u tome da smo neodgovorni“, smatra Pilipović.

„Trežimo da mladež otkrijemo pre nego što je on prešao u melanom, ima nekoliko podvrsta i to bi bilo najbolje, to su pacijenti koje mi želimo da vidimo i da se sa njima radujemo da smo u tom stadijumu“, objašnjava dr Petrović Popović.

Kada se otkrije na vreme, melanom je izlečiv. Međutim, Srbija je među prvim zemljama u Evropi po smrtnosti od te bolesti.

Izvor: n1info.rs

Planirana isključenja struje u Somboru za petak, 21. jun

Od 08:00 do 13:00
Bukovac, ULAZ U SALAŠE

Od 08:30 do 09:30
Ive Lole Ribara 69-117 i 36-74, Ružice Rip 1-11 i 2-18, Adi Endrea 1-31

Od 09:30 do 10:30
Petra Kočića 1-13 i 2-18, Ognjena Price 1-43 i 2-42, Save Kovačevića 1-23A i 2-20, Banatska 3-23 i 2-18, Beogradska 25-39A I 24-30, Ivana Gundulića 31-35 i 30-32, Branka Radičevića 41-55A i 30-32

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. i 22. jun