Sombor.info

Ozi Ozborn, frontmen benda Black Sabbath, preminuo je u 77. godini, prenosi Gardijan.

"Sa više tuge nego što reči mogu da prenesu, primorani smo da saopštimo da je naš voljeni Ozi Ozborn preminuo jutros. Bio je sa svojom porodicom i okružen ljubavlju. Molimo sve da poštuju privatnost naše porodice u ovom trenutku”, objavila je njegova porodica.

Nije naveden uzrok smrti, iako je Ozborn poslednjih godina imao razne zdravstvene probleme.

Kako navodi Gardijan, on je bio jedna od najozloglašenijih ličnosti u rokenrolu: inovator koji je pomogao u pojavi hevi metala, zavisnik čija je zloupotreba supstanci dovela do pokušaja ubistva njegove supruge, a kasnije i zvezda rijaliti programa, voljena zbog svoje zbunjenosti porodičnim životom u emisiji Ozbornovi.

Njegova smrt dolazi manje od tri sedmice od kako se povukao sa scene.

Ozborn se 5. jula ponovo spojio sa članovima originalne postave Black Sabbath prvi put od 2005. godine na "Povratak na početak" - oproštajni koncert sa nekim od najvećih imena metala.

"Ležao sam šest godina, i nemate pojma kako se osećam," rekao je publici te večeri, misleći na opsežne zdravstvene probleme, uključujući oblik Parkinsonove bolesti i brojne operacije kičme.

"Hvala vam od srca", dodao je.

Teško detinjstvo

Rođen je kao Džon Majkl Ozborn 1948 u Birmingemu, kao sin fabričkih radnika. Imao je teško detinjstvo. Pored toga što je živeo u relativnom siromaštvu, kada je imao 11 godina više puta su ga dva dečaka seksualno zlostavljala.

"To je bilo užasno... Delovalo je kao da će trajati zauvek", rekao je on za Miror 2003. godine.

Takođe je hapšen zbog krađe.

"Nisam bio dobar u tome. J**eno beskoristan", priznao je 2014. godine.

Radničko industrijsko okruženje odredilo je zvuk Ozbornovog konačnog muzičkog projekta Black Sabbath, čiji teški zvuk je napravio revoluciju u britanskoj rok muzici.

"Želeli smo da predstavimo šta smo o svetu mislili u to vreme. Nismo želeli da pišemo vesele pop pesme. Dali smo taj industrijski osećaj tome", kazao je 2017. basista benda Gizer Batler.

U bendu, nazvanom po horor filmu Borisa Karlova, takođe su bili i gitarista Toni Ajomi i bubnjar Bil Vord, a prvi album su objavili 1970. godine, nakon čega su usledili albumi koji se smatraju kamenom temeljcem hevi metal pravca.

Paranoid (1970) je imao numere koje su ostavile snažan utisak, poput "Iron Man" i "War Pigs" i dospeo na vrh top liste albuma u Britaniji, dok je kakofonična, psihodelična zvučna paleta albuma "Master of Reality" (1971) ostavila veliki uticaj na sporiji zvuk dum metala, navodi Gardijan.

Ozborn je snimio još pet hvaljenih albuma sa Black Sabbath, ali je postao toliko zavisan od alkohola i droga da je 1979. godine bio otpušten i zamenjen Ronijem Džejmsom Diom.

Ozborn se na kraju vratio u bend za album "13" iz 2013. godine, koji se našao na vrhu lista u SAD i Britaniji. Black Sabbath je takođe krenuo na turneju, gde su odsvirali svoj poslednji koncert u Birmingemu 4. februara 2017. godine.

Vrlo brzo pošto je napustio Black Sabbath, započeo je solo karijeru, sa albumom "Blizzard of Ozz", koji je pet puta bio platinast u SAD, objavivši 11 studijskih albuma, a jedan od poslednjih je bio "Ordinary Man" iz 2020. godine.

Bizarni incidenti

Najozloglašeniji incident u kojem je učestvovao desio se 1982, kada je odgrizao glavu mrtvom slepom mišu, za koga je verovao da je scenski rekvizit, dok je nastupao u Ajovi.

Kasnije je otišao u bolnicu da primi preventivnu vakcinu protiv besnila.

Takođe je tvrdio, a to je potvrdio i njegov nekadašnji publicista, da je odgrizao glave dva goluba 1981. tokom sastanka u izdavačkoj kući koji je propao, pošto je prvobitno nameravao da ih pusti kao znak mira.

Imao je četvoro dece, dvoje iz prvog braka sa suprugom Telmom, i dvoje iz braka sa Šeron.

Sa Šeron se oženio 1982. i ona je počela da upravlja njegovom solo karijerom. Njen osećaj za biznis i njegova popularnost doprineli su da steknu ogromno bogatstvo.

Pokušaj ubistva žene
Ozi Ozborn je 1989. uhapšen zbog pokušaja ubistva Šeron davljenjem dok je bio pijan.

Prisetio se tog incidenta u intervjuu 2007: "Probudio sam se u toj maloj samici sa ljudskim izmetom po zidovima, i pomislio sam 'šta sam sad j**eno uradio'. Policajac mi je pročitao nešto sa parčeta papira i rekao 'optuženi ste za okušaj ubistva gospođe Šeron Ozborn'. Ne mogu sada da vam kažem kako sam se osećao. Prosto sam utrnuo'"

Par se kasnije pomirio, mada su se ubrzo opet rastali 2016. godine, pošto ju je Ozborn prevario sa frizerkom.

Nesreće i bolesti

Ozi je slomio vrat, ključnu kost i rebra u nesreći kada je vozio kvad u svom domu u Bakingemširu 2003. godine. Šeron je kasnije rekla da je prestao da diše na minut i po „i da nije bilo pulsa“. Takođe mu je rečeno da je skoro bio paralizovan zbog nesreće, a 2005. godine mu je dijagnostikovan Parkinov sindrom, koji izaziva podrhtavanje.

Nakon godina trezvenosti, 2013. godine priznao je da je pio i uzimao drogu godinu i po dana, ali je bio posvećen tome da ponovo postane trezan, rekavši: „Bio sam na veoma mračnom mestu i bio sam kreten prema ljudima koje najviše volim, svojoj porodici.“

Ozborn je 2019. godine izveo ono što je najavljeno kao njegova poslednja svetska turneja, pod nazivom „No More Tours 2“. (Prvobitno je objavio penzionisanje 1992. godine turnejom „No More Tours“, ali je kasnije promenio odluku.) Bolest ga je primorala da odloži evropsku turneju 2020. godine.

„Čini mi se da se od oktobra sve čega se dotaknem pretvorilo u sr*nje“, rekao je, a takođe je proveo neko vreme u bolnici na lečenju infekcije ruke.

Ozborn je 2020. godine objavio da mu je dijagnostikovana Parkinsonova bolest, a 2022. godine je imao operaciju kičme, nakon što je 2019. godine pao, zbog čega su mu se pogoršale ranije povrede.

Godinu dana kasnije je otkazao turneju po Velikoj Britaniji i Evropi zbog „fizičke slabosti“, zbog, kako je naveo, „tri operacije, tretmane matičnim ćelijama, beskrajne seanse fizikalne terapije i najnoviji revolucionarni tretman Cybernics (HAL)".

Tradicionalna manifestacija, “Veče uličnih svirača”, biće održana u Somboru 1. avgusta od 18.30h, na više lokacija u ulici Kralja Petra.

Kako navodi organizator, Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor, program će otvoriti novosadski duo harfi Ivana Pavlović i Mina Momčilović Belić nastupom ispred Županije, a nakon njih na ulici Sombora zasviraće sledeći izvođači: The Bad Week, VIS Delfini, JAL orkestar, Zoran Majstorović gitarista i Vlada – Vlado.

U sklopu dečijeg programa, Kreativni pogon će pripremiti različite radionice cirkusa za decu, dok će na samom kraju večeri, od 21 sat, nastupiti Zvučna Ekspedicija sa solistom Filipom Žmaher.

Afrička kuga svinja (AКS) zvanično je potvrđena u opštini Apatin, nakon što je 21. jula izdato rešenje o proglašenju zaraženog područja u naselju Sonta, gde je virus otkriven kod domaćih svinja. Ovo je prvi slučaj te vrste u opštini Apatin tokom 2025. godine, ali drugi u okviru Zapadnobačkog okruga, nakon što je početkom jula zaraza potvrđena i u Bogojevu, opština Odžaci.

Na snagu je stupilo rešenje Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede kojim se definišu mere sprečavanja širenja zaraze, uključujući zabranu kretanja i prodaje svinja unutar zaraženog područja, kao i dezinfekciju objekata i nadzor svih gazdinstava u okolini - piše Radio Dunav.

11 SLUČAJEVA КOD DOMAĆIH SVINJA

Prema poslednjem zvaničnom izveštaju, tokom 2025. godine u Srbiji je do sada potvrđeno 11 aktivnih slučajeva afričke kuge kod domaćih svinja, i to u sledećim okruzima: Mačvanski okrug: čak sedam žarišta, od toga šest u Loznici (Jelav, Lozničko Polje, Jadranska Lešnica, Crna Bara, Lipnički Šor, Lipnica) i jedan u Šapcu (Prnjavor), Zapadnobački okrug: dva žarišta- Bogojevo i Sonta. Podunavski okrug: jedan slučaj – Binovac, Smederevo.

Svi slučajevi se odnose na manja poljoprivredna gazdinstva, a u većini njih je sprovedena eutanazija zaraženih životinja i mere biosigurnosti.

DIVLJE SVINJE REZERVOAR ZARAZE

Uporedo sa širenjem u domaćinstvima, afrička kuga se i dalje širi i kod divljih svinja. U 2025. godini registrovano je 9 aktivnih žarišta kod divljih svinja.

HRVATSКA U CRVENOJ ZONI, MAĐARSКA U STANJU PRIPRAVNOSTI

Situacija u Hrvatskoj je alarmantna – prema podacima Veterinarske uprave te zemlje, afrička kuga svinja potvrđena je u nekoliko županija, najviše u istočnom delu zemlje (Vukovarsko-sremska i Osječko-baranjska), koji direktno gravitiraju prema granici sa Srbijom. U pogođenim područjima uvedene su stroge mere, uključujući zabrane kretanja, prodaje i klanja svinja. U Mađarskoj, situacija je stabilnija. Prema podacima nacionalne agencije za bezbednost hrane (NÉBIH), žarišta se beleže uglavnom u severnim regionima, daleko od srpske granice. Južna Mađarska je, prema izveštajima, bez aktivnih slučajeva, ali uz pojačani nadzor i biosigurnosne kontrole u farmama i lovištima.

APEL NA OPREZ I SARADNJU

Uprava za veterinu apeluje na poljoprivredna gazdinstva i lovačka udruženja da poštuju propisane mere biosigurnosti, da prijave svaku sumnjivu uginulu životinju i da se uzdrže od transporta svinja bez odobrenja. Iako afrička kuga svinja ne ugrožava ljude, ekonomske posledice po stočarsku proizvodnju mogu biti ozbiljne.

U cilju sprečavanja širenja virusa afričke kuge svinja, postavljanjem dezinfekcionih punktova ograničen je pristup lovištima posebne namene Apatinski rit i Kozara. Iz "Vojvodinašuma" apeluju na to da se redukuju posete tim lovištima, kao i da se pridržava mera korišćenja dezinfekcionih barijera za vozila i ljude.

Lovište posebne namene Apatinski rit proglašeno je područjem zaraženim afričkom kugom svinja, a lovište posebne namene Kozara područjem visokog rizika od pojave te zarazne bolesti.

"Na teritoriji Šumskog gazdinstva Sombor u okviru dva lovišta posebne namene sprovodimo biosigurnosne mere putem punktova za dezinfekciju, to je lovište Apatinski rit na tri mesta, to je Bogojevo, Zverinjak.....", rekao je Srđan Peruača, zastupnik ogranka Šumsko gazdinstvo “Banat” Pančevo.

Afrička kuga svinja konstantno postoji kao pretnja od kako je pogodila Srbiju 2019. godine. Ova bolest pogađa domaće i divlje svinje, no bezopasna je za ljude koji je mogu prenositi putem stvari.

"Od ukupno 17 lovišta, kojim gazduje preduzeće Vojvodina šume u 15 lovišta potvrđeno je prisustvo afričke kuge svinja, nažalost kao posledica uticaja smrtonosnog virusa 50 posto matičnog fonda divljih svinja je uginulo, veterinarska procena je da će još 20 do 30 posto matičnog fonda da ugine", kazao je Branislav Stanković, izvršni direktor za lovstvo u JP „Vojvodinašume”.

Apeluje se na građane da redukuju posete lovištima posebne namene Apatinski rit i Kozara, u cilju sprečavanja prenosa virusa iz lovišta ka sopstvenim domaćinstvima - piše RTV.

"Osim samog kretanja ljudi je apel da se koriste dezinfekcione barijere, želim da apelujem na građanstvo da ne odlažu uginule domaće svinje u šumama i na otvorneim površinama bez da prijave sva uginuća domaćih svinja koje imaju u sopstvenom gazdinstvu", napomenuo je veterinar Jovan Mirčeta.

Svi ostali ulazi i izlazi iz pomenutih lovišta zatvoreni su za prolaz, a građani se preusmeravaju na prolaze koji poseduju dezinfekcione punktove.

U Maloj galeriji Кulturnog centra „Laza Кostić“ u Somboru, svečano je otvorena izložba „Priče“. 

Izložba „Priče“ predstavlja autorkin potpis od dvadesetak dela različitog formata tehnike akril – ulje. Bez obzira na to da li je reč o duhovnoj ili svetovnoj tematici, svako delo povezuje zajednički motiv, a to je devojka sa crvenom kosom, koja se provlači kao simbol ili nosilac emocije kroz čitavu postavku.

Autorka izložbe je umetnica Sanja Medić, likovni pedagog u OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Somboru. Više puta je izlagala samostalno i grupno, a učesnik je mnogih likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

Postavka izložbe trajaće do 8. avgusta 2025. Godine i dostupna je svim zainteresovanim posetiocima.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. jul

Microsoft je objavio hitno bezbednosno upozorenje nakon što su otkriveni aktivni sajber napadi na njihove SharePoint servere.

Microsoftovi SharePoint serveri, koje širom sveta koriste državne institucije, korporacije i organizacije za internu razmenu dokumenata, našli su se na meti hakera, kako je objavila kompanija iz Redmonda - piše B92.

Reč je o tzv. "zero-day" ranjivosti, što znači da je bezbednosni propust bio nepoznat do samog trenutka kada su hakeri započeli napade. Microsoft navodi da su napadi već detektovani na najmanje 75 servera, među kojima su i sistemi američkih državnih agencija.

Kompanija je objavila zakrpe za verzije SharePoint Subscription Edition i SharePoint 2019, dok se ispravka za verziju iz 2016. godine još uvek očekuje. Do tada, korisnicima se savetuje da privremeno isključe ranjive servere iz mreže kako bi sprečili dalju štetu.

"Ranjivost omogućava napadačima da se predstavljaju kao legitimni korisnici sistema, što može dovesti do krađe podataka ili kontrole nad delom infrastrukture", navode iz Microsofta.

Zabrinutost je izrazio i američki FBI, koji u saradnji sa Microsoftom, Agencijom za sajber bezbednost (CISA) i drugim partnerima, aktivno istražuje incident.

Napad ne utiče na SharePoint Online – cloud verziju u okviru Microsoft 365 paketa, koja ostaje bezbedna i operativna.

Korisnicima se preporučuje sledeće:

Hitno instalirajte bezbednosne zakrpe za podržane verzije.
Ukoliko se koristi SharePoint 2016, privremeno ga isključite do izlaska ispravke.
Pratite smernice zvaničnih bezbednosnih tela (CISA/FBI).
Implementirajte dodatne zaštitne mere (antivirus, monitoring, mrežna izolacija).

Eksperti ocenjuju da je reč o jednom od ozbiljnijih napada na lokalne serverske sisteme poslednjih godina. Iako su cloud platforme trenutno bezbedne, ovaj incident ponovo pokreće pitanje ranjivosti zastarelih softverskih rešenja koja se još uvek koriste u mnogim državnim i korporativnim sistemima.

Vaterpolisti Srbije igraće u polufinalu Svetskog prvenstva u Singapuru protiv Mađarske.

Ovaj meč je na programu u utorak u 15.35 časova po centralnoevropskom vremenu.

Obe selekcije stigle su do polufinala pošto su u svojim grupama zauzele drugo mesto.

Srbija je u u osmini finala bila bolja od Japana, a zatim u četvrtfinalu od selekcije SAD.

Sa druge strane, Mađari su u prvom meču nokaut faze Svetskog prvenstva nadigrali Rumuniju, a onda su bili ubedljivi protiv branioca svetske titule Hrvatske.

Srbija i Mađarska su odigrale veliki broj zanimljivih mečeva kroz istoriju, a poslednji je bio na programu prošlog leta na Olimpijskim igrama, kada su izabranici Uroša Stevanovića u grupnoj fazi izgubili rezultatom 17:13.

Duel dve trofejne vaterpolo selekcije prenosiće u direktnom TV prenosu RTS 1.

U prvom polufinalu sastaće se Grčka – Španija (11.35).

Visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji koja iznosi čak 9,1 odsto (što znači da je više od 280.000 ljudi bez posla), u deficitarnim zanimanjima, pre svega, na građevini, u ugostiteljstvu, transportu, ali i u zdravstvu, zameniće do kraja godine „uvozna radna snaga“. Prema mišljenju stručnjaka, iz naše zemlje ljudi nezaustavljivo odlaze, zbog ekonomskih i političkih razloga, uslova rada i visine prosečne plate nedovoljne za pristojan život, pa ne iznenađuje plan države da do kraja godine izda 100.000 radnih dozvola za radnike iz Gane, ali i iz drugih nerazvijenih zemalja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2025. godine, broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.887.100, dok je nezaposlenih bilo 289.400, a broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.438.100 - piše Nova.

U našoj zemlji trenutno su najtraženiji radnici u oblasti građevine, transporta, ugostiteljstva, a plan je da do kraja godine u ovim branšama, ali i u zdravtsvu, IKT-u, pa čak i poljoprivredi, budu zaposleni radnici iz Gane i drugih nerazvijenih zemalja.

Radnici iz Gane, po svemu sudeći, stižu nam do kraja godine, a još je prerano govoriti o tačnom datumu dolaska radne snage iz Afrike, ali i o preciznom broju ljudi koji će se sezonski naseliti u Srbiji.

Naime, u narednih nekoliko meseci biće gotov Sporazum o mobilnosti radne snage, nakon čega će krenuti izdavanje viza, što znači krajem jeseni ili na zimu očekujemo ove radnike. Kako je najavljeno iz Ministarstva spoljnih poslova, biće izdato 100.000 radnih dozvola, a samo deo će dobiti ljudi iz Gane. Ostaje da vidimo koliko će se njih prijaviti da dođe da radi u Srbiju. Može ih biti do nekoliko destina, ali i više hiljada ili čak desetina hiljada – zavisi od interesovanja i ponude.

“Potrebno je uraditi ozbiljnu analizu tržišne radne snage. Koje su to struke koje se najviše traže, pa da se građani, mladi ljudi usmeravaju na to što tržište traži. Kod nas je najveći problem odliv radne snage iz zemlje, zbog ekonomskih, ali i političkih, pravnih razloga, kao i ambijenta života. Imamo odliv upravo one radne snage koju tržište traži, pa ne treba da čudi što nam dolaze radnici iz okruženja i iz nerazvijenih zemalja. Izdavanje radnih dozvola, viza, za radnike iz Gane i drugih država je tržišni mehanizam, koji se koristi dok naši građani ne budu prekvalifikovani za poslove koje tržište potražuje ili onima koji su već kvalifikovani, ne budu obezbeđeni uslovi koje zahtevaju i visina plate“, objašnjava Saša Đogović, ekonomista.

Nezaposlenost je posledica ambijenta u kome živimo

Potrebno je da država obezbedi našim ljudima da nađu posao u građevini, ugostiteljstvu, transportu, gde su radnici najtraženiji, a gde će do kraja godine biti zapošljavana „uvozna radna snaga“, ističe on.

„Na državi je sada da proaktivnom politikom usmerava prekvalifikacije i da tako dođemo do radne snage koja je tržištu najpotrebnija. U međuvremenu nije sporno da se uveze radna snaga, jer to rade i druge zemlje, ne samo mi. Međutim, bilo bi dobro da uvozimo visoko stručnu radnu snagu, ljude koji bi mogli da doprinesu našoj ekonomiji”, kaže Đogović.

To što nam se sad dešava je, naglašava on, posledica nedostatka radnika u pojedinim zanimanjima, zbog ukupnog društvenog ambijenta u kome živimo, a koji je destimulativan za radno sposobne građane.

„U Srbiji postoje privilegovani igrači na tržištu, pojedinci koji dobijaju poslove pre drugih, u zavisnosti od toga ko je kojoj partiji naklonjen. Takođe, postoje problemi i s nameštanjem tendera i sve je to vrlo nestimulišuće za ljudi koji žele da rade. Ljudi ne žele da rade za ponuđene niske plate i u lošim uslovima, kao ni da biraju stranku, već da se zapošljavaju u skladu sa svojim kvalitetima i znanjem. Da bismo to promenili moramo da menjamo ukupne vrednosti u zemlji, a do tada da se služimo uvoznom radnom snagom. Imamo i resurse dijaspore koja ima siguran kapital. Ti ljudi, međutim, ne žele ovamo da se vraćaju zbog institucija koje su u papirnom čvoru i organizovanog kriminala koji je upleten u sve pore društva”, naglašava Đogović.

Zbog 100.000 radnih dozvola za ljude iz Gane i nerazvijenih zemalja, postoji bojazan da će deo tih radnika Srbiju koristiti kao tranzit, tačnije iz naše države nastavljati dalje u Zapadnu Evropu, što može ugroziti odnose s Evropskom unijom.

“Mislim da naš bezvizni režim nije ovim ugrožen jer će ti ljudi imati svoje pasoše, koji nisu srpski, a neće imati naše državljanstvo. Kao takvi, oni su u viznom režimu prema EU i ne mogu lako da pređu granice. Takođe, kontrole crnih kanala prelaska su sad dosta pooštrene, tako da je isključena mogućnost da ilegalno odlaze u Zapadnu Evropu. To je sad izrazito teško, a opet uvoz radne snage iz nerazvijenih zemalja imaju mnoge evropske države, nismo mi to izmislili”, objašnjava naš sagovornik.

Sporazum o mobilnosti radne snage

Podsetimo, mediji u Republici Gani pre tri dana objavili su da je ova afrička zemlja u poodmaklim pregovorima s Republikom Srbijom kako bi obezbedila deo od 100.000 radnih dozvola koje naša država planira da izda do kraja ove godine. Ovo je deo predloženog sporazuma o mobilnosti radne snage, čiji je cilj stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih Ganaca i produbljivanje bilateralnih veza.

Ova vest objavljena je tokom zajedničke konferencije za novinare u Akri, na kojoj su se obratili ministar spoljnih poslova Gane Samuel Okudzet Ablakva i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Mediji iz Gane pišu da ova saradnja odgovara naporima Srbije da održi produktivnost i ekonomski rast, usled nedostatka ljudstva zbog pada nataliteta i smanjenja radne snage.

U narednim mesecima, kako je najavljeno, dve države formalizovaće nekoliko sporazuma, uključujući i Memorandum o razumevanju o mobilnosti radne snage, nakon čega će biti izdate i dozvole za rad. Očekuje se da će Sporazum o mobilnosti radne snage obuhvatiti sektore kao što su građevinarstvo, zdravstvo, IKT, poljoprivreda i usluge, industrije kojima je sve potrebna mlada i kvalifikovana radna snaga.

Nakon što su domaći mediji izvestili o „uvoznoj radnoj snazi“ iz Gane, oglasio se ministar Đurić, rekavši da su neistinite vesti o navodnom sporazumu o uvozu 100.000 radnika iz Gane.

„Što se tiče pitanja saradnje u oblasti rada, Srbija na korist naše poljoprivrede i ekonomije u širem smislu već godinama i decenijama ostvaruje odličnu i aktivnu i dvosmernu saradnju sa nizom zemalja u okruženju, a i šire, najviše kada je reč o sezonskim radnicima. Prošle godine Srbija je izdala blizu 80.000 viza iz celog sveta za takve radnike, iz godine u godinu sve više, kako se ekonomski razvijamo i rastemo“, rekao je Đurić.

U Srbiji, na tržištu zapošljavanja očigledno nema radnika za kadrovski deficitarne branše ili oni ne žele da rade pod ponuđenim uslovima i za platu koja je uglavnom najniža u regionu, a troškovi života skaču iz dana u dan.

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju godišnje napusti oko 27.000 većinom mladih, obrazovanih ljudi, koje će sada, po svemu sudeći, zameniti „uvozna omladina“.

Ako vam se mačka duri ili pas cvili, sigurno ćete prepoznati onaj poznati osećaj krivice koji deli većina vlasnika kućnih ljubimaca. Ali za one koji bi voleli da znaju šta se zaista dešava u umovima njihovih vernih saputnika, pomoć bi uskoro mogla da bude na vidiku – zahvaljujući osnivanju prve naučne institucije posvećene empirijskom istraživanju svesti životinja.

Centar za osećajnost životinja Džeremi Koler, koji je smešten pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), počinje sa radom 30. septembra i baviće se istraživanjem neljudskih životinja, uključujući i onih koje su evoluciono veoma udaljene od nas, poput insekata, kraba i sipa, piše rts.rs.

Uz korišćenje širokog spektra interdisciplinarnog globalnog znanja, rad centra vredan četiri miliona funti obuhvatiće neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolucionu biologiju, komparativnu psihologiju, bihejvioralnu nauku, informatiku, ekonomiju i veštačku inteligenciju.

Jedan od najupečatljivijih projekata centra biće istraživanje kako VI može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima, koje opasnosti tu vrebaju i šta treba uraditi da se te opasnosti izbegnu.

„Volimo da kućni ljubimci pokazuju ljudske osobine, a sa pojavom VI, način na koji će vaš ljubimac moći da komunicira s vama biće podignut na potpuno novi nivo“, kaže profesor Džonatan Birč, prvi direktor centra.

„Ali VI često generiše izmišljene odgovore koji služe zadovoljenju korisnika, umesto da budu zasnovani na objektivnoj stvarnosti. To bi moglo biti katastrofalno kada je u pitanju dobrobit životinja“, dodaje Birč, čiji je doprinos Zakonu o dobrobiti životinja (svesnost) doveo do toga da zakon obuhvati i glavonožce i desetonoge rakove.

Birč kao primer navodi anksioznost zbog razdvajanja: vlasnici pasa često žele da budu uvereni da njihov ljubimac ne pati kada je duže vreme sam. Futurističke aplikacije za „prevod“ na bazi velikih jezičkih modela mogle bi da obećaju tu utehu, ali i da nanesu štetu tako što će vlasnicima govoriti ono što žele da čuju, umesto onoga što životinji zaista treba.

„Hitno su nam potrebni okviri za odgovornu i etičku upotrebu VI u odnosu na životinje. Trenutno u ovoj oblasti potpuno nedostaje regulativa. Centar želi da razvije etičke smernice koje će biti globalno prepoznate“, kaže Birč.

Takođe ukazuje na nedostatak propisa u vezi sa životinjama i autonomnim vozilima: „Mnogo se raspravlja o tome da autonomna vozila ne treba da povređuju ljude, ali se ne govori o tome da treba da izbegavaju i mačke i pse.“

VI i poljoprivreda je još jedno važno pitanje za centar.

„Poljoprivreda već u velikoj meri prihvata automatizaciju, i to će se sve više ubrzavati. Ali to se dešava bez mnogo nadzora ili javne rasprave, što otvara velika etička pitanja – gde su granice? Da li poljoprivreda treba da podrazumeva odnos brige prema životinjama? Ako je odgovor da, onda pravac u kome idemo nije dobar“, ističe Birč.

Centar će sarađivati sa nevladinim organizacijama kako bi razvio smernice, istraživanja i kodekse ponašanja koji se mogu promovisati širom sveta.

Džef Sebo, direktor Centra za zaštitu životne sredine i životinja pri Univerzitetu u Njujorku, kaže da su pitanja osećajnosti i dobrobiti životinja, uticaja VI na životinje i stavova javnosti prema životinjama „među najvažnijim, najtežim i najzapostavljenijim pitanjima sa kojima se društvo suočava“.

„Ljudi dele svet sa milionima vrsta i kvintilionima pojedinačnih životinja, i utičemo na njih hteli mi to ili ne“, navodi Sebo.

Profesorka Kristin Andruz, jedna od poverenica novog centra, rekla je da veruje da bi on mogao dati odgovore na ono što smatra najvećim naučnim pitanjem: šta je ljudska svest i kako može ponovo da se „uključi“ u slučajevima moždanog udara i drugih hitnih medicinskih stanja?

„Još uvek ne razumemo šta čini ljude svesnim, niti zašto neko postaje ili prestaje da bude svestan. Ali znamo da se odgovori dobijaju proučavanjem jednostavnih sistema: nauka je napravila velike pomake u genomici i medicini proučavajući jednostavne organizme“, rekla je Andruz.

Džeremi Koler, čija je fondacija obezbedila višegodišnju podršku centru, rekao je da mu je cilj da promeni stavove kod ljudi.

„Tek kada bolje razumemo kako se druge životinje osećaju i komuniciraju, moći ćemo da priznamo sopstvene nedostatke u načinu na koji se prema njima odnosimo. Baš kao što je Kamen iz Rozete otključao tajne hijeroglifa, uveren sam da moć VI može pomoći da otključamo razumevanje toga kako druge životinje doživljavaju svoje interakcije sa ljudima“, smatra Koler.