Sombor.info

Pokretni i nepokretni momenti pronađeni su u centru Sombora tokom izvođenja radova na jednom od simbola grada “Pijace u lancima”, navode dobro upućeni, ali u rovovima nisu pronađena spektakularna istorijska otrkića, kako se pretpostavljalo, koja bi zaustavila radove, čije su novo ruho Somborci čekali decenijama.
Rekonstrukcije u centru grada su za Somborce uvek bila osetljiva tema, naročito ako se bez proverenih istorijskih činjenica senzacionalistički tumači baština grada bez konsultovanja struke, kažu nadležni. Dodaju da su građani neretko podeljenih mišljenja od onih da se treba napraviti sve savremeno, do toga da se ništa ne sme dirati, bez obzira u kakvom je stanju.

Prilikom izgradnje somborske “Pijace u lancima” u istorijskom jezgru Sombora pronađeni su ostaci materijalne kulture: opeke, fragmenti, gleđosane keramike, životinjske kosti i po koja ljudska kost od 18. veka do 20 veka, ističu u Gradskom muzeju Sombor.

“Nisu pronađeni istorijski momenti iz 15. veka što je bilo pretpostavljeno, već su od 18. veka pronađeni temelji konjušarnice današnje Plebanije”, kazao je Peter Mraković, v.d. direktora Gradski muzej Sombor za RTV.

“Po Zakonu o kulturnim dobrima po članu 109. prilikom pronalaska svakog arheološkog objekta pozivaju se arheolozi Zavoda ili arheolozi Gradskog muzeja. Otkriveni objekti su konstatovani u onom zatečenom stanju, u sloju nivelacije i konstatovano je da postoje temeljne stope objekata, koji su građevinski blizu crkve Plebanije i mlečne pijace i objekti, koji su u šahtovima konstatovani u nivou ruševinskog sloja”, saopštila je Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Srednji vek i numizmatika.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture napominju da se radovi obavljaju uz obavezu investitora i izvođača da omoguće kontinuirano praćenje situacije od strane struke, arheologa iz Gradskog muzeja Sombor. Prilikom izgradnje pijace vodi se računa da ona bude funkcionalna za život u 21. veku i istovremeno sačuva kulturno-istorijska baština, ističe za RTV glavni urbanista Milan Stojkov.

“Predmeti su pronađeni u smislu što mi zovemo – šut. Sve vreme smo bili u kontaktu sa pokrajinskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina. Njihovi ljudi su dolazili ovde redovno, jednom sedmično ili u dve nedelje da obuđu gradilište. Nismo videli nikakav razlog da bi eventualno zaustavljali radove”, rekao je Stojkov.

Od istorijskog nasleđa zadržana su četiri originalna stuba nosači lanaca, a koji služe kao spomenik istorijskim dešavanjima na platou "Pijace u lancima". Vrednosti radova je 45.000.000 dinara, a rok za završetak je jul ove godine.

“Mislim da ne treba u javnosti preterivati u opisima određenih događaja i da ne treba donositi paušalne zaključke zarad provociranja reakcije javnosti (lažno buđenje svesti i emocija lokalne javnosti i osećanja pripadnosti gradu) te povećanja čitanosti ili sticanja profita. U tom smislu mislim da zaista nema razloga da se polarizujemo na one koji uništavaju i one koji brane, jer je to banalizovanje i izvrtanje stvarnosti. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture dao je uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite 2017. godine, u kojima je detaljno opisano čega se projektant mora pridržavati pri izradi projektno tehničke dokumentacije. Ovim dokumentom su propisani i uslovi zaštite prilikom izvodjenja radova na Pijaci u lancima.”, objašnjava Milan Stojkov.

Arheolozi iz muzeja su dokumentovali nalaze u već iskopanim rovovima za postavljanje instalacija radi utvrđivanja postojećeg stanja i zaštite potencijalnih arheoloških objekata i kulturnih slojeva.

“Tokom postavljanja rovova za instalacije naišlo se na nepokretne arheološke ostatke iz perioda Novog veka (XVIII—XIX vek), koji najverovatnije predstavljaju pomoćne objekte zidane za potrebe crkve. U neposrednoj blizini Plebanije otkrivena je najbolje očuvana temeljna stopa pomoćnog objekta (širina temeljne stope 71 cm, očuvani deo imao je 7 redova zidanih krečnim malterom) zidana od cigle velikog formata (31×15 cm, debljina 6,5 cm – signirana latiničnim slovima R.K.I., odnosno 32×16 cm, debljina 8,5 cm, signirana latiničnim slovima E.I.), i opekama bez oznaka koje takođe odgovaraju ovim dimenzijama. Od pokretnog arheološkog materijala konstatovani su fragmenti gleđosane stone keramike, nekoliko fragmenata krčaga dobrog kvaliteta, više sitnih komada tankog stakla uz nekoliko fragmentovanih ljudskih kostiju”, između ostalog pojašnjavaju u sombroskom muzeju.

„Po saznanju da se prilikom izvođenja građevinskih radova naišlo na arheološke nalaze, kontaktirali smo predstavnike Investitora u cilju obustavljanja radova do trenutak dolaska predstavnika Zavoda. Predstavnici Zavoda su izašli na teren i izvršili uvid u radove na rekonstrukciji Pijace u lancima. Tokom izvođenja radova na rekonstrukciji pijace u „lancima“, prilikom iskopa rovova za postavljanje instalacija naišlo se na nepokretne arheološke ostatke. Uvidom u postojeću dokumentaciju o kontinuiranom naseljavanju na ovoj lokaciji kroz istorijske periode i izlaskom na lokaciju, od strane stručne službe ovog Zavoda potvrđeno je, da se na mestu iskopa zaista nalaze ostaci temelja zidanih objekata koji se na osnovu pratećeg pokretnog arheološkog materijala mogu datovati najranije u prvu polovinu 18.veka tj. u vreme nakon izgradnje katoličke crkve Presvetog trojstva i verovatno predstavljaju njene prateće objekte“, rečeno je između ostalog u saopštenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu.

Izvor: RTV

„Za protekle četiri godine Pokrajinska vlada uložila je u razvoj grada Sombora više od 2,2 milijarde dinara“, rekao je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prilikom obilaska radova na rekonstrukciji Srednje tehničke škole u Somboru, smeštene u zgradi koja je sagrađena 1887. godine. Mirović je naglasio da je ova škola izuzetno važna za budući razvoj Sombora. Za manje od godinu dana rekonstruisani su fasada i krov, a pripremljena je i projektna dokumentacija za nastavak radova na rekonstrukciji sportske sale i kompletnog objekta škole.

Razvoj ove škole, kako je dodao, imaće ogroman značaj jer će ovde biti baza za zapošljavanje kroz programe dualnog obrazovanja. „Imamo izuzetnu saradnju sa Gradom Somborom, radili smo zajedno i na rekonstrukciji kanalske i vodovodne mreže, a u toku su i radovi na izgradnji puta od Stapara do Sivca“, naglasio je Mirović.

Predsednik je podsetio na to da je za nabavku najsavremenije opreme za Opštu bolnicu „Dr Radivoj Simonović“ uloženo 230 miliona dinara, i da je završena i projektna dokumentacija za rekonstrukciju kompletne bolnice, posao koji će realizovati Vlada Republike Srbije.

„Ovde smo investirali i u izgradnju industrijske zone, i očekujemo, uz saradnju sa Vladom Srbije, dolazak domaćih i stranih investitora. Rezultati našeg zajedničkog rada se vide. Ima još mnogo posla, cilj nam je da dovedemo što veći broj investitora i da zaposlimo ljude, kao i da nastavimo projekte u komunalnoj infrastrukturi i da podržimo državu kroz pripremu planske i projektne dokumentacije za izradnju brze saobraćajnice prema Kikindi. Želimo da Sombor bude jedan od vodećih centara u Vojvodini“, naglasio je predsednik Mirović.

„Srednja tehnička škola u Somboru, koju pohađa više od 800 đaka, usklađuje obrazovne profile sa privredom što je veoma značajno. Pokrajinska vlada izdvaja sredstva za rekonstrukciju, ali i za opremanje, čime se bližimo potpunom osavremenjavanju ove škole“, naveo je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović izjavila je da su Pokrajinska vlada i Grad Sombor u protekle četiri godine imali veoma dobru kontinuiranu saradnju koja je rezultirala realizacijom značajnih projekata i kapitalnih investicija među kojima je i rekonstrukcija i osnovne škole u Bezdanu.

Izvor: kurir.rs

Galerija Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor ponovo će biti otvorena za posetioce u utorak, 9. juna 2020. godine. Samostalna izložba Miroljuba Filipovića Filimirabiće otvorena u 19 časova. Prema aktuelnim merama i preporukama kriznog štaba u prostoru galerije može istovremeno da boravi maksimalno 100 ljudi. Mole se posetioci s da prilikom posete galeriji poštujete mere prevencije koje su aktuelne u borbi protiv sprečavanja širenja zaraze Kovid 19.

"Filimirovo slikarstvo je semantičko-lirsko apstraktno, i motive sazdava od simboličkih znakova/šifri vlastitih misli i osećanja koja se konkretizuju u fantazijama, snovima, zvucima. Otud su uvidi Sna, saznajna moć Uobrazilje i njihovo Muzično pulsiranje maksime ovog likovnog opusa.

Poput nadrealnih pesnika - Malarmea, Apolinera, Remboa… - koji su iz dubine snevanja, pomoću automatskog pisanja, osvajali kraljevstvo Snova, besvestice Pijanstva – Filimir gradi ekscentričnu Poetiku svojih slika.

Dinamični oblici, na Filimirovom slikama, živahni su jer odslikavaju unutrašnji odlivak detinjeg doživljaja. Njegov crtački univerzum - kao i detinji - sastoji se od sklopova Energije: geometrijski oblici su ta polja energije, konfiguracije sila. Rečju, Filimirovi crteži sazdani su od Oblika i Vektora: oblici postoje/plutaju, a linije/vektori dejstvuju. Filimirove slike nisu centrične (već Ekscentrične), a to obogaćuje dinamiku vizuelnih oblika na njima.

Oblici se preganjju oko likovnog centra; kaomuzičke varijacije koje se spliću oko teme. Oblici, boje, zvuci I kretnje, eto, imaju dinamička svojstva.

Zamamne slike Miroljuba Filipovića Filimira vaspostavljaju fascinantni Dečiji Svet bez treće dimenzije: on slika kao maštovito dete koje pokušava da prilagodi svoje delo dvodimenzionalnih medijuma, osvajajući pritom postaje (Van)vremenosti i Lepote." (Branislav Jevtović, književnik i likovni kritičar)

Biografija umetnika:

Miroljub Filipović FILIMIR istaknuti likovni umetnik, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, aktivan je stvaralac decenijama prisutan na domaćoj i stranoj umetničkoj sceni.
Od 1968. godine priredio je 60 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Organizovao je brojne hepeninge, performanse i umetničke projekte. Učestvovao je u više od 700 kolektivnih izložbi. Filimir je učestvovao na BIJENALU U VENECIJI 2003, BIJENALU U LONDONU 2004, BIJENALU U PEKINGU 2005, PRVOM BIJENALU MINIJATURE U VENECUELI 2008, TREĆEM BIJENALU U PEKINGU 2008, BIJENALU PLAKATA U MEKSIKU 2013… Autor je poznatog međunarodnog umetničkog projekta „Umetnici sveta protiv izolacije čoveka i naroda“ koji je započeo u Parizu 1993. U ovom projektu je do sada učestvovalo više od 8000 umetnika sa svih kontinenata.

Više puta je nagrađivan za svoje umetničko stvaralaštvo.

Za brojne aktivnosti na širenju kulturnih veza između naše zemlje i latinoameričkih naroda, Republika Kuba ga je 1996. godine odlikovala Medaljom prijateljstva.
O njegovom radu snimljena su dva filma: IKONARTI, reditelj prof. Vladimir Perović (2000); KRIK BOJE, reditelj Vesko Butrić (2002).

Izvor: RTV

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez posetio je danas Sombor povodom potpisivanja Ugovora o finansiranju opreme za fitnes centar na istočnoj tribini Gradskog stadiona. Ovim ugovorom Pokrajinski sekretarijat obezbedio je sredstva u iznosu od 2.160.000 dinara za kupovinu opreme koja će služiti u trenažnom procesu vrhunskih i rekreativnih sportista, a nalaziće se na prostoru od 150 kvadrata.

„Grad Sombor je iz sopstvenih sredstava svih ovih godina ulagao u taj objekat, ja sam imao priliku da ga pre par meseci obiđem i da vidim da je on zaživeo u pravom smislu te reči i siguran sam da nema mnogo tako lepih, kvalitetnih i modernih objekata kao što je objekat koji vi imate na Gradskom stadionu i da bi on kompletirao praktično svoju funkciju, zajednički smo došli na ideju Grad Sombor aplicira da opremimo taj prostor sa jednom modernom teretanom koja će biti na službi svih sportista Grada Sombora“ rekao je ovim povodom Pokrajinski sekretar.

Vladimir Batez, u pratnji gradonačelnice Dušanke Golubović i saradnika, posetio je i trening Odbojkaškog kluba „Sombor“ i uručio im takmičarske lopte, a zajedno su obišli i radove na postavljanju tribina na otvorenom bazenu Sportskog centra „Soko“ što je još jedan projekat koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

Pokrajinski sekretar Vladimir Batez istakao je da je u Somboru vidljiv napredak u svim granama sporta i da je podrška koju Grad Sombor pruža preko Sportskog saveza i Sportskog centra „Soko“ signal da se jako vodi računa o potrebama svih sportskih klubova, svih građana, a takođe i da Sekretarijat uvek ima razumevanja da podrži i sufinansira projekte gradova i opština koje žele da ulažu u ovu oblast.

Gradonačelnica Dušanka Golubović rekla je da će grad nastaviti sa ulaganjima u sport kako bi sportisti imali što bolje uslove za rad.

„Svakako je jedna od činjenica na koje smo ponosni upravo ta da 5% od gradskog budžeta izdvajamo upravo za sport, za sportsku infrastrukturu, za sredstva koja su namenjena klubovima, za njihove trenažne procese, takmičenja i mislimo da takav trend treba napraviti i ubuduće. Svakako da je ova godina išla malo nekom drugom dinamikom i tokom, s obzirom da smo imali dva meseca bez takmičenja, bez manifestacija, pa i bez trenažnih procesa, ali u svakom slučaju naša namera nije da umanjujemo sredstva namenjena sportistima i u tom smislu i sada raspisani konkurs za sport je prepoznao kako potrebe trenea za nadoknadama, tako i potrebe za stipendijama, ali isto tako i uvažavanje sportskih potreba koje su bile u ovom prethodnom periodu. Otuda svakako i pozdravljam ovo ulaganje u sportsku infrastrukturu i podršku koju daje i Pokrajina, jer nam to omogućava da stvaramo bolje uslove za naše sportiste sa željom da od najmanjih nogu stasaju ovde i budu članovi reprezentacije u različitim grupama sporta“ izjavila je gradonačelnica.

Treći Somborski filmski festival biće održan od 10. do 13. jula 2020. godine, u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, VIP Kinoteka, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gost selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti.

Prema rečima Vesne Šašić, direktorke Kulturnog centra „Laza Kostić“, festivalski tim čine eminentni filmski radnici, čija imena obećavaju izuzetan program. “Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujemo da će ovogodišnje izdanje festivala obradovati sve generacije Somboraca, kao i brojne goste koje očekujemo na festivalu”, rekla je ona.

Ovogodišnji koncept podrazumeva isticanje savremenog domaćeg stvaralaštva, odnosno kultnih kinematografskih ostvarenja našeg podneblja, kao i odabrana dela evropskog i svetskog filma. Od svog osnivanja, festival ima misiju da istakne harmonizaciju vrednosti i raznovrsne kulturne baštine Sombora u kome živi više od 20 različitih nacija. Cilj je organizovati moderan festival bogat sadržajem, nepretenciozan, dinamičan i namenjen gledaocima sa akcentom na istaknute goste, naše najeminentnije filmske stvaraoce.

“Dobro je da se gledaju i vrednuju autori i glumci, da domaći film, koliko-toliko drži korak sa domaćim serijama, čiji je domet preko televizijskih i kablovskih provajdera, daleko veći od broja bioskopskih posetilaca. Nadam se da će se ti filmovi gledati, i da će nagrade kući poneti najbolji. Mnogo je filmskih festivala i u regionu koji nas okružuje, i malo će ih biti održano ove 2020-te godine, posle korone. Zato Somborski filmski festival, pod ovogodišnjim sloganom "U tem Somboru" sada ima priliku da postavi stvari na svoje mesto, za sebe i za ostale”, izjavio je povodom ovogodišnjeg izdanja festivala gostujući selektor Ivan Karl.

Trećim izdanjem festivala promoviše se i Sombor kao jedinstvena “film friendly” lokacija sa dugom tradicijom, jedinstvenom arhitekturom i bogatom kulturnom baštinom. To je prepoznao i filmski pionir Ernest Bošnjak, somborski kinematograf i jedan od prvih filmskih autora u Srbiji, po kome jedna od nagrada nosi ime. Bošnjak je bio osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta, i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Imajući u vidu slavnu istoriju somborske kinematografije, festival želi da postane nacionalni festival koji će svojim aktivnostima povećati vidljivost Sombora na kulturnoj sceni Srbije. Takođe, festival želi da selekcijom i konceptom preraste lokalne okvire i predstavi se kao događaj od nacionalnog značaja, a da nagrada Ernest postane inspirativna i poštovana u srpskoj kinematografiji.

U okviru predfestivalskog programa “Filmska parada”, biće prikazani animirani dečiji filmovi „Petar Pan i magična knjiga Nedođije“ (sreda, 8. jul) kao i „Crvle: nikad ne letiš sam“ (četvrtak, 9. jul). U glavnoj selekciji će od 10. jula biti prikazana savremena domaća filmska ostvarenja, nastala u Srbiji ali i kroz koprodukcije sa drugim evropskim zemljama sa značajnom filmskom reputacijom. Ovi filmovi su doživeli bioskopske premijere tokom prethodne i početkom ove godine, a među njima su i ostvarenja sa značajnim nagradama na domaćim i inostranim festivalima. Selekcija “VIP Kinoteka” posvećena je klasicima srpskog filma koji su proglašeni za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Na festivalu ćemo gledati izbor restauriranih ostvarenja nastalih u saradnji operatera VIP sa Jugoslovenskom kinotekom, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona za buduće generacije. Panorama švedskog filma realizovana je u saradnji sa ambasadom ove zemlje i prikazuje ostvarenja iz savremene švedske kinematografije, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. Selekcija „Nostalgija“ posvećena je ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naročito ističući one sa afirmativnom notom, koje izazivaju prijatne uspomene starijih generacija i obrazuju mlađe naraštaje.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, Dvorištu Županije, i na Trgu Svetog Đorđa.

Rotari klub Sombor i posle epidemije corona virusa nastavlja sa akcijama, pre svega humanitarnog karaktera

Na prvom sastanku nakon ublažavanja mera uvedenih zbog epidemije, doneta je odluka da somborski Rotari klub pomogne Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić”.

Pomoć će se sastojati od oko 4000 zaštitnih rukavica, čiju će nabavku, zbog situacije na tržištu zaštitne opreme, Rotari klub realizovati sukcesivno.

Rafael Juhas, predsednik kluba i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja, dogovorili su sukcesivnu primopredaju u naredne tri do četiri sedmice. Ova dopuna će u narednih mesec dana pokriti oko 50% potreba Doma zdravlja i obezbediti dodatno vreme potrebno da se nabavka ovog dela zaštitne opreme sistemski reši.

Gimnazija „Veljko Petrović“ raspisala je, početkom maja, interni nagradni konkurs na temu „Zašto upisati Gimnaziju?“.

Konkursni zadatak bio je da se na društvenim mrežama objave kratki odgovori na zadato pitanje. U periodu 12. – 22. maj, 87 sadašnja i bivša učenika je učestvovalo na ovom konkursu.

Petočlana komisija izabrala je osam objava koje zaslužuju nagradu i još pet koje zaslužuju pohvale.

Nagrađeni su sledeći učesnici konkursa:
Željana Dunović u kategoriji objave sa najvećim brojem „lajkova“, Mihajlo Stolić u kategoriji vizuelne objave, Uroš Ogrizović za originalnost objave, Đorđe Višić za duhovitost objave, Teodora Pešić za kreativnost objave. Za stilsku lepotu objave nagrađene su: Radmila Stojiljković, Teodora Mlađan i Dunja Vukašinović.

Pohvale su dobile objave sledećih učenika: Anđelina Knežević, Ivana Lovrić, Tijana Filipović, Jelena Knežević i Anastasija Tošić.

Posebnu pohvalu dobijaju svi učenici II7 – odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima iz računarstva i informatike drugog razreda koji su napravili promotivni video klip.

Svi nagrađeni i pohvaljeni komanteri biće objavljeni na zvaničnom sajtu Gimnazije, a ovom prilikom navodimo jedan od najlepših komentara: „Ako voliš da istražuješ i izučavaš, da svaki dan nešto novo saznaš. Ako te zanimaju razne teme, ako voliš da braniš svoje stavove i proširiš vidike. Onda je naša Gimnazija pravo mesto za tebe. Ne postoje granice, niti prepreke, samo izazovi koje možemo savladati zajedno.“

Dodatni upisni rok za evidentiranje deteta za upis u predškolsku ustanovu realizovaće se u vrtiću Bubamara u ulici Sportska bb u periodu od 1. juna do 5. juna svakog radnog dana u vremenu od 9.00 do 11.00 časova, a utorkom i četvrtkom i u popodnevnim časovima u periodu od 16.00 do 18.00 časova.

Prilikom upisa potrebno je priložiti potvrdu o zaposlenju oba roditelja, kao i JMBG oba roditelja i deteta.

U skladu sa propisanim preventivnim merama, roditelji su u obavezi da prilikom evidentiranja deteta nose masku i drže socijalnu distancu, ulazeći u objekat jedan po jedan. Za dodatne informacije možete pozvati broj telefona 025/444-070

Na graničnom prelazu Bački Breg - Hercegsanto nema gužve ni čekanja – za nedelju dana 5.500 putnika prešlo granicu i 500 teretnjaka. ...
U zapadnobačkom okrugu prelazak iz Srbije za Mađarsku odvija se na graničnim prelazima Bački Breg- Hercegsanto, Rastina - Bačsentđerđ. Ekipa RTV-a posetila je granični prelaz Bački Breg i proveravala kako se odvija putnički i teretni saobraćaj, a koliko otvaranje prelaza sa Mađarskom znači ugostiteljima, čije čarde i prenoćišta najčešće posećuju gosti iz zemalja regiona, a prvenstveno Mađarske.

Radi sezonskog posla, privatnih obaveza ili turistički, poslednjih nedelju dana preko graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsanto putnički i teretni saobraćaj se odvija nesmetano. Građani iz susedne Mađarske, ali i naši, koji često koriste ovaj granični prelaz, kažu da čekanja nema i da su ove mere dobrodošle zbog ekonomskih i turističkih razloga.

"Srećan sam što su granice otvorene, jer sada kao i ranije mogu da dolazim iz Mađarske u Sombor sa porodicom i da pazarim", rekao je Lajoš Kiš iz Mađarske.

"Mnogo mi znači što je ova granica otvorena, ali gore u EU nigde dalje nije, osim za nas koji imamo uredne radne dozvole i ugovore", saopštio je Nikola Subotinović putnik iz Srbije.

Ugostitelji u pograničnom pojasu ističu da je ublažavanje ograničenja za prelazak granice jedan od ključnih elemenata za oporavak njihovog sektora.

"Pošto su otvorene granice sa Mađarskom, u međuvremenu su i Hrvati počeli da dolaze, ali ne dolaze još toliko koliko bi mi želeli zbog uplašenosti od virusa. Gosti čarde Pikec su oko 40 odsto ljudi iz Mađarske, dok je dvadesetak procenata posetilaca iz Hrvatske, a ostalo ljudi u proputovanju iz Srbije. Ovde gosti najviše vole riblji papripaš, jer ga spremamo na jedinstven način", izjavio je Siniša Maričić, vlasnik Pikec Čarde i prenoćišta.

Za državljane Mađarske i Srbije prilikom prelaska granice nije potreban negativan korona test, niti posebna dozvola.

"Teretni saobraćaj na ovom graničnom prelazu se odvijao neprekidno i za vreme vanrednog stanja, kao i od sada sada svi kamioni do 3,5 tona nosivoti su išli prema Evropskoj uniji i Mađarskoj i nije bilo prekida ni za vreme vanrednog stanja, što je jako važno zbog ekonomije obe susedne zemlje. Naši građani i građani EU mogu da prelaze ovaj granični prelaz, dok ostali moraju da idu na granični prelaz Horgoš", kazao je Željko Prosenica, šef carinske ispostave Bački Breg.

Granični prelaz Bački Breg godišnje pređe oko 800.000 putnika i više od 10.000 teretnih vozila. Od otvaranja granica između Mađarske i Srbije 22. maja ovaj prelaz prešlo je 5.500 putnika i 500 teretnih vozila.

Izvor: RTV

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sombora ove godine obezbedio je 200 sedišta za vožnju dece biciklom i ovim putem upućuje javni poziv roditeljima/starateljima dece uzrasta od jedne pune godine do pet godina, ukoliko im je potrebno sedište, da se prijave slanjem podataka na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Uslovi za dobijanje besplatnog auto sedišta su da je dete uzrasta od punih 12 meseci do 5 godina, da stanuje na teritoriji Grada Sombora i da već nije dobilo sedište za vožnju biciklom na poklon od grada. Mejl treba da sadrži sledeće podatke: ime i prezime roditelja/staratelja, adresu stanovanja, kontakt broj telefona i JMBG deteta.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno sedište.

Javni poziv je otvoren od ponedeljka 1. juna 2020. godine u 12 časova do četvrtka 4. juna 2020. godine u 12 časova.

Prvih 200 roditelja/staratelja koji pošalju mejl sa traženim podacima i ispunjavaju navedene uslove dobiće sedište za vožnju dece biciklom i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sombora nabavku sedišta finansirao je preko naplate kazni nesavesnim vozačima na teritoriji Grada Sombora, kao što se finansiraju i druge aktivnosti koje Savet sprovodi.