Sombor.info

U Muzeju podunavskih Nemaca u Somboru čuva se i deo istorijske građe vezan za gradnju Velikog bačkog kanala. Mape iz tog perioda, maketa bagera koji je korišten pri prokopavanju kanala deo su priče o značajnom poduhvatu XVIII veka.

Zanimljivo je da je okolina Bezdana čvorište tri značajna vojvođanska kanala.

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, Veliki bački kanal i Bajski kanal-ova tri kanala značajna su ne samo za područje Bačke već i cele Vojvodine, a zajednička tačka im je okolina Bezdan.

Dunav-Tisa-Dunav počinje na Dunavu kod Bezdana.

Nekoliko stotina metara dalje je početak Velikog bačkog kanala, a još nekoliko stotina metara dalje Bajski kanal uliva se u Veliki bački.

Bajski kanal nekadašnji je deo toka Dunava, a prvi prokopani kanal u ovom delu je Veliki bački kanal.

"Bio je to jedan od najznačajnijih projekata u to vreme za Vojvodinu. On je izmenio izgled same Vojvodine, posebno Bačke koja je bila močvarno područje. Nakon prokopavanja kanala došlo je do isušivanja močvara i stvaranja plodnog zemljišta. To je svakako vezano za starosedelačko stanovništvo, ali isto tako i za kolonizovane Nemce, koji su došli na ovo područje", kaže Miroslava Ćaćić, kustoskinja-istoričarka Muzeja podunavskih Nemaca.

U Muzeju podunavskih Nemaca čuva se i maketa bagera koji je korišten prilikom prokopavanja Velikog bačkog kanala.

"Braća Kiš prokopavanje kanala počela su 1793. godine. Tadašnji inženjeri osmislili su bager za prokopavanja kanala. On je imao četiri točka, a taj bager pokretali su zarobljenici iz austrijsko-francuskih ratova", kaže Ćaćić.

Početak Velikog bačkog kanala do 1830. godine bio je kod Bačkog Monoštora. Kada je prevodnica uništena austrijski graditelji kanal su produžili do Bezdana gde je danas početak Velikog bačkog kanala.

Gradnja je počela 1793. godine, a polovinom 20. veka, nekoliko stotina metara dalje od ovog kanala, počela je gradnja Hidrostistema Dunav – Tisa - Dunav.

Izvor: RTV

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Miroslav Kovačić obišli su danas radove na izgradnji fabrike za preradu vode u Bačkom Monoštoru.

Postrojenje za preradu vode za piće radiće po principu zatvorenog sistema, gde je celokupan proces zaokružen i gde se ni jedna kap vode ne odbacuje već ponovo vraća u sistem na preradu, a ovakav sistem se prema rečima direktora JKP „ Vodovod“ Bezdan Dejana Kubatova po prvi put primenjuje u Srbiji.

„Fabrika za preradu vode u Bačkom Monoštoru je u samom finišu posla. Ostalo nam je još nekih realno mesec – mesec i po dana ozbiljnog posla, nakon toga ćemo ulaziti u finiš gde ćemo vršiti ostale pripreme za puštanje u rad. Završetak radova, što se mehanike tiče i što se tehnologije tiče, očekujemo krajem aprila ili početkom maja, nakon toga ćemo početi sa tehničkim pripremama za puštanje u rad i sa probama rada“ rekao je Kubatov.

Gradonačelnik Antonio Ratković istakao je da radovi idu dobro i da će svi rokovi koji su zadati biti ispoštovani.

„Mi iskreno očekujemo da bi početkom juna meseca trebalo da krene da se ova prečišćena voda pušta u sistem i da konačno stanovnici Bačkog Monoštora dobiju pijaću vodu. Ove godine dobili smo i sredstva za buster stanicu u Staparu od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i očekujemo da će krenuti radovi na izgradnji ove buster stanice, te da će, pored građana Monoštora, i građani Stapara i Doroslova konačno dobiti pijaću vodu u svojim naseljenim mestima“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Sportski i rekretativni ribolovci iz Zapadnobačkog okruga i okoline pokrenuli su peticiju kojom traže ukidanje privrednog ribolova na Dunavu u Specijalnom rezervatu prirode "Gornje Podunavlje". Kao važan razlog navode da privredni ribolov ima katastrofalne posledice po riblji fond, jer se izlovljava bez ikakve kontrole. Sa druge strane privredni ribari tvrde da iza peticije stoji uništavanje legalnog izlova ribe kako bi procvatao ilegalni. U odgovoru na obe strane, upravljač "Vojvodinašume" kaže da je Zakon jasan, te peticija ne može biti iznad poštovanja državnog Zakona i da izveštaji o privrednom ribolovu u proteklih 15 godina ni na koji način ne idu u korist peticiji rekreativaca, te da su njihovi zahtevi neutemeljeni. Pojedini stručnjaci akademske struke stava su da su sportski ribolovci glasniji, jer ih u Srbiji ima oko 80.000, dok je daleko manje, ispod 400 privrednih ribara, koji žive od tog posla, da mesta za kritiku ima i za jednu i za drugu stranu, ali da peticija nije bazirana na argumetima za one koji se iz razonode bave ribolovom.video icon
Višedecenijska netrepeljivost između sportskih ribolovaca i privrednih ribara eskalirala je novom peticojom kojom se traži potpuno ukidanje privrednog izlova ribe na Dunavu kod Apatina, u delu Specijalnog rezervata. Ribolovci tvrde da privredni ribari ne podležu kontroli, da je izlov bez kvote i u zonama zabranjenim za ribolov, što kako kažu, ima loš uticaj i na turizam.

Milan Ćopić, sportski ribolovac USR Apatin kaže: "Ovde godišnje gravitira oko 10.000 sportskih ribolovaca onih što se ponavljaju i novih koji dolaze. I kada pogledamo da je samo naša obala u pitanju, a to je oko 60 kilometara od granice sa Mađarskom do mosta kod Bogojeva, govorimo o Gornjem Podunavlju, onda možete zamisliti koliki je pritisak ribolovaca na ovaj teren, a uz to imamo i sedam privrednih ribara na ovom terenu. Mi smo krenuli u akciju da se od ove godine krene sa prikupljanjem peticije da se privredni ribolov ukine i trajno zabrani zato što je ovo prirodno područje prve kategorije Park prirode gde je najveće mrestilište u ovom delu Dunava i tražimo da se iskontroliše kako sportski ribolov i da se trajno zabrani privredni ribolov".

Nemanja Jović, direktor TO Apatin ističe: "Podržali smo peticiju, jer su brojna svedočenja da privredni ribolov značajno utiče na kretanje sportskih ribolovaca. Generalni zaključak je da mnogo veći broj stanovništva iz Apatina, ugostiteljskih objekata I smeštajnih kapaciteta može da ima direktnije benefite i prihode ukoliko se ribolovni turizam podigne na jedan viši nivo".

U odgovoru na peticiju, privredni ribari ističu da ukidanje legalnog poslovanja otvara pozicije za ilegalne radnje, dok u preduzeću Vojvodinašume, koje je upravljač ocenjuju da je Zakon jasan.

Dušan Medić, privredni ribar : “Tehnike sportskog ribolova u poslednjih deset godina su toliko uznapredovale das u postal ozbiljna pretnja po kvalitetnu ribu u Dunavu. Ulov jednog privrednog ribolova 90 odsto sačinjava bela riba, a ono ostalo je plemenita ili crna riba kako je mi zovemo. Kod sportskih ribolovaca je ulov preko 90 odsto plemenita riba. Verovatno da možemo postići dogovor, ali i sportski ribolov mora da se pozabavi sobom. Nisam primetio da su do sada pokušali da malo očiste svoje redove”.

Velimir Češljević, samostalni referent za ribarstvo ŠG Sombor Vojvodinašume kaže: "Zakon o ribarstvu jasno kaže da privredni ribolov postoji na teritoriji Republike Srbije. Sedam privrednih ribara imamo evidenciju u poslednjih petnaest godina po ribaru je godišnje između 8 i 10 tona. To nisu alarmantne cifre, već su cifre po planu tačno postoje kvote i kategorije po vrstama koliko može da se izlovi”.

Prof. dr. Zoran Marković, Profesor ribarstva, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu napominje: “Sigurno da ova peticija nije način da se taj njihov među - sukob reši tako što će biti zabranjena delatnost nekome. Kada pogledate, privredni ribari su ljudi koji žive od tog posla i izdržavaju svoje porodice, a sportsko – rekreativni ribolovci su, kao što i sama reč kaže neko ko se bavi sportom ili rekreacijom. Svakako mislim da ne bi trebalo uslišiti takav zahtev bilo kome da je upućen da se izađe u susret nekome ko zbog sporta, razonode i rekreacije lovi ribu na uštrb nekoga ko živi od tog posla”.

Činioci ove priče ukrstili su argumente, ostaje da se vidi domet peticije. Prema procenama, u Srbiji ima oko 80.000 rekreativnih ribolovaca, dok privrednih ribara posluje oko 400.

Izvor: RTV

U odloženoj utakmici 16. kola Druge lige Sever, u konkurenciji žena, koja se održala danas sa početkom u 19h, domaća ekipa omladinskog rukometnog kluba „Apatin“ savladala je rukometni klub „Obilić“ iz Novog Kneževca rezultatom 15:11.

Domaće igračice su od starta prikazale bolju igru, i zasluženo slavile. Već u osmoj minuti, trener gošći bio je primoran da zatraži tajm aut, jer su Apatinke fantastično otvorile meč. Na poluvreme su domaće rukometašice otišle sa četiri gola prednosti. Drugo poluvreme je mnogo bolje otvorila ekipa iz Novog Kneževca, koja je sa -4 došla na – 1. Apatinke punih dvanaest minuta nisu postigle pogodak. Jedino svetlo u tim trenutcima je bila mlada Anja Bajagić na golu domaćih, koja je fenomenalno branila ceo meč, i s razlogom je proglašena za igrača utakmice. Posle tajm auta domaćih, ekipa Apatina je konsolidovala redove i posle dužeg vremena pogodak postiže Danijela Latas, svoj treći, i podiže domaći tim iz agonije. Posle tog gola, Apatinke su zaigrale mnogo bolje u nastavku meča, pa su na kraju zasluženo pobedile sa 15:11. Najbolji strelac u redovima domaćih bila je Danijela Latas (4 pogotka), dok je u redovima gošći najefikasnija bila Milica Stojanović (5 golova).

Viđeno je dosta promašaja i dosta tehničkih grešaka na obe strane, utakmica nije baš bila kvalitetna, ali su treneri domaćih zadovoljni sa osvajanjem dva nova boda, mada im se po licu moglo videti nezadovoljstvo. Već u subotu Apatinke putuju u Zrenjanin, gde će odmeriti snage sa ekipom „Naftagas“ iz Elemira, i pokušati nastaviti niz pobeda, pa i napasti peto mesto na tabeli.

Izvor: apa-press.info

Zahvaljujući inicijativi koja je pokrenuta na društvenim mrežama i odazivom velikog broja naših meštana, Grad Sombor i kompanija Apatinska pivara su se pridružili nacionalnoj akciji „Posadi svoj hlad“ i ovom prilikom obaveštavamo vas da će biti organizovana javna podela 300 sadnica belog jasena u petak, 9. aprila, u 12 časova na Trgu Svetog Trojstva u Somboru. Sadnice su obezbeđene uz pomoć društveno odgovorne kompanije Apatinska pivara, koja na ovaj način želi da doprinese ozelenjavanju mesta gde živimo. Istog dana širom Srbije biće podeljeno 30.000 sadnica.

„Nakon podele 60.000 sadnica u jesenjoj i prolećnoj akciji naš plan je da u narednim godinama podelimo 300.000 sadnica građanima i na taj način stvorimo zdravija mesta za život svih nas. Mi ne sadimo drveće u šumama nego u gradovima zato što tamo i živimo“, kažu organizatori akcije NVO Zeleni razvojni centar.

Ovo nije samo ekološka akcija, usmerena ka borbi protiv klimatskih promena, već je i akcija koja ima zdravstvenu funkciju jer je svako drvo jedinstveni zeleni respirator.

Projekat „Posadi svoj hlad“ je usaglašen sa ciljevima definisanim u pretpristupnom Poglavlju 27, kao i u skladu sa ciljevima svetske akcije „ Trillion Trees” Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, u kojoj je naša organizacija partner za održiva ekološka rešenja u Republici Srbiji. Ovaj projekat je takođe usaglašen sa evropskim Zelenim planom (European New Deal) u kome je čist vazduh u urbanim sredinama jedan od stubova cirkularne ekonomije i podržan je od brojnih institucija.

Svaka sadnica sadrži uputstvo za sadnju i QR kod preko kojeg možete da je registrujete i pratite uputstva za njen dalji razvoj. Druga strana vezice je ostavljena za Vaše ime i datum sadnje. Za sugrađane koji bi želeli da učestvuju u akciji, ali nemaju odgovarajući prostor obezbeđena je posebna lokacija za sadnju. Posadite svoj hlad i obezbedite čist vazduh vama i vašoj porodici! Broj sadnica je ograničen, a jedna osoba može najviše da dobije jednu sadnicu!

POLICIJA je u jednodnevnoj lokalnoj akciji pojačane kontrole saobraćaja, od 10 do 18 časova, na putu Sombor - Kula, prekontrolisala 166 vozača, od kojih je 60 sankcionisano zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa.
Iz saobraćaja je isključeno šest vozača, četvorica koji su vozilom upravljali pod dejstvom alkohola, jedan koji je vozio bez položenog vozačkog ispita i jedan koji je upravljao sa probnom vozačkom dozvolom, vozilom veće snage od dozvoljene.

Kako navode u PU Sombor,najviše vozača, njih 28, sankcionisano je zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, dok je za prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozilom kažnjeno 12 vozača.

Iz somborske Policijske uprave apeluju na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine, da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i koriste sigurnosni pojas na način na koji je to predvideo proizvođač vozila.

Izvor: novosti.rs

U Somboru je počela imunizacija građana bez zakazivanja u okviru akcije “Otvorena vrata”, a sudeći po reakcijama, naročito starijih građana, ovakav način ocenjuju više nego pozitivan, jer je dostupan onima koji nisu u mogućnosti da se prijave na portal E – uprava.video icon
Drugi dan akcije “Otvorena vrata” gde nije potrebno zakazivanje vakcinacije na somborskom punktu za masovnu imunizaciju, u sportskoj hali “Mostonga” odziv je, kažu, više nego dobar, a prvu dozu sinofarma primilo je preko 700 građana.

Bez prijave će se građani moći vakcinisati u selima, a imunizacija se provodi i u preduzećima.

Dr Zdravko Hlodik, koordinator masovne imunizacije u Somboru: “Već smo odradili vakcinaciju u preduzeću Trepča, pa je na redu vakcinacija zaposlenih u fabrici Fiorano, a to su ujedno i najveće firme koje se nalaze u Somboru. Uporedo idemo i sa ostalim vakcinacijama prioritetnih grupa. Na teritoriji grada Sombora podeljeno je 29.077 doza, pri tome je ukupan broj lica koji su primili prvu dozu 16.250 što predstavlja 25 odsto ukupno odraslog stanovništva na području grada, a obe doze je primilo 12.827, što je 19 odsto”.

Dr Gordana Cvetić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Sombor: “U domu zdravlja Apatin je revakcinisano 3.198 građana, u Kuli 3.367, u Odžacima 2.992, što čini ukupan zbir od 22.354 osobe revakcinisane za ceo Zapadnobački okrug kada se u obzir uzme Sombor”.

U somborskoj bolnici je 43 pacijenta na lečenju, a dva pacijenta su na respiratoru, dok je na nivou Zapadnobačkog okruga više od 1.300 građana pozitivno na Kovid -19.

Izvor: RTV

Otvaranje izložbe "Otisak" Martine Đorđević biće upriličeno u utorak, 13. 4. 2021. godine u 19 časova u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.

Posetioci će biti u prilici da, uz poštovanje mera prevencije, posete izložbu neposredno nakon zvaničnog obraćanja koje će biti dostupno na Facebook stranici Kulturnog centra putem prenosa uživo. Postavka izložbe će trajati do 26. 4. 2021. godine.

Reč o izložbi:
U istraživanju pod nazivom ,,Otisak“ obuhvaćen je proces kreiranja radova i razmatranje načina na koji su radovi nastali kao i dovođenje tog načina u vezu sa poetikom.Zastupljeno je razmišljanje o tragu kao ostatku nečega što je postojalo, kao i o samom otisku prsta kao materijalnim prikazom ljudskog identiteta.
Primarni momenat jeste sama simbolika otiska i njegove vrednosti. Te vrednosti su se istakle putem linije bilo da je reč o tehnici crteža ili grafike.
Potreba za negovanjem suptilnosti i interesovanje za minuciozne forme doveli su do organizacije površine koja će u isto vreme izgledati i krhko i monumentalno, nezavisno od formata.

Biografija umetnika:
Martina Đorđević rođena je 1995. godine u Leskovcu. Nakon završetka Gimnazije, upisuje slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Nišu, 2014. godine.
Osnovne i master akademske studije završila je u klasi prof. mr Katarine Đorđević. Najveće interesovanje gaji za crtež i grafiku, naročito tradicionalne grafičke tehnike. Tokom studija izlagala je na preko 25 kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.

Uhapšene su dve osobe koje se sumnjiče da su malverzacijama u vezi sa PIO fondom oštetile budžet Republike Srbije za više od dva miliona dinara.

Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšena je G. R. (1967), zaposlena u Republičkom fondu za PIO, filijala Sombor, dok se S. T. (1952), odgovorno lice firme DOO "Diteks" Deronje, tereti za zloupotrebu službenog položaja u podstrekavanju, saopštio je MUP.

Kako se sumnja, G. R. je tokom 2016, 2017. i 2018. godine unosila podatke u bazu aktivnih osiguranika koji se odnosi na staž osiguranja i doprinose, iznos zarada i ugovorenih naknada, iznos poreza i doprinosa za PIO u iznosu od 85.613.099 dinara za ukupno 54 osobe, a sve bez dokaza o prijavama i odjavama, bez pokretanja postupka o utvrđivanju staža osiguranja za sporne periode i bez dokaza o uplaćenim porezima i doprinosima.

Na ovaj način G. R. je, kako se sumnja, na osnovu neosnovano isplaćenih penzija za ukupno sedam osoba, nanela štetu budžetu Republike Srbije u iznosu od 2.148.482 dinara.

Osumnjičena S. T. se tereti da je podstrekavala G. R. dostavljajući joj podatke za osobe koje su navodno radile u firmi „Diteks“, da im neosnovano tj. bez potrebne radno-pravne dokumentacije i bez uplate poreza i doprinosa za PIO unese podatke o stažu osiguranja, zaradi, ugovorenoj naknadi i uplaćenim porezima i doprinosima za PIO.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i one će, uz krivičnu prijavu, biti privedene nadležnom tužilaštvu.

Izvor: B92

U Organizaciji Grada Sombora, gradskog Saveta i Agencije za bezbednost saobraćaja svečano su roditeljima prvih 100 rođenih beba u 2021. godini na području grada Sombora uručena bezbednosna autosedišta. Kako je najavljeno, sa ovom akcijom se nastavlja i za bebe rođene tokom prošle i ove godine. Nadležni grada kažu da će pored autosedišta ove godine deliti i bezbednosna sedišta za bicikla.video icon
Autosedišta za prvih sto rođenih beba u ovoj godini Grad Sombor poklonio je roditeljima, za ove namene opredeljeno je oko 1.000.000 dinara, a sredstva su obezbeđena od naplaćenih kazni nesavesnim vozačima.

Igor Karapandža, roditelj: „Ovo je divan gest pažnje od strane grada, gradskog Saveta za bezbednost saobraćaja koji nam daje kroz ovo pomoć kako bi naša deca bila bezbedna kao najmlađi učesnici u saobraćaju“.

Od 2017. i tokom ove godine biće dodeljeno 575 autosedišta za najmlađe učesnike u saobraćaju.

Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora: „Pored svih ovih aktivnosti imamo i akcije sa predškolskim ustanovama, gde smo kompletno opremili svaki vrtić u gradu i naseljenim mestima i privatni vrtić sa svetlo odbojnim pojasevima, sa saobraćajnim tepisima, a ove godine ćemo podeliti i saobraćajne znakove i nabaviti još novih saobraćajnih tepiha. U cilju nam je da ove godine svaki vrtić u gradu i naseljenim mestima dobije po dva bicikla kako bi naša deca naučila da voze, koja ne znaju. Takođe, planirali smo brzinske displeje u ulicama Konjovićeva i Staparski put“.

Podela bezbednosnih sedišta za bicikila planirana je tokom ove godine, dok su saobraćajnom signalizacijom opremljene zone oko škola u selima Telečka, Bezdan, Stanišić, Riđica, a planira se uređene i u ostalim naseljenim mestima.