Sombor.info

Protekle nedelje (od 4. do 7. septembra) u austrijskom Vajcu održano je seniorsko Evropsko prvenstvo u aso savateu. Reprezentacija Srbije ostvarila je fantastičan uspeh, jer je u konkurenciji 18 zemalja u ukupnom plasmanu zauzela visoko drugo mesto. Osvojeno je deset medalja, od kojih su dve zlatne i po četiri srebrne odnosno bronzane. Somborka Jelena Sedoglavić osvojila je zlatnu medalju u svojoj kategoriji.

Da podsetimo, Jelena je prošle godine osvojila je svetsko zlatno u Sloveniji, dok je na EP u Francuskoj bila srebrna. Inače, Jelena je i ovogodišnja dobitnica Majske nagrade koju dodeljuje Sportski savez Srbije.

Medalje za našu selekciju osvojili su još: Nikola Vukčević (zlato), Jovana Vukčević, Lidia Abazovski, Jovan Stevanović i Mia Otašević (srebro), kao i Arijana Otašević, Anja Lukić i Damir Pirić (bronze).

Nemaju dlake na jeziku i uvek znaš na čemu si sa njima. Neko to ceni, a neko baš i ne.

Neki ljudi jednostavno ne znaju da glume. Kod njih nema muljanja, nema „čitanja između redova“ niti suptilnih igrica, sve što misle, kažu direktno. I koliko god to ponekad bilo teško svariti, osvežavajuće je znati da uvek igraš otvorenih karata s njima.

U svetu gde većina bira da govori uvijeno i sa previše taktike, oni su pravo olakšanje. Njihova iskrenost nije poza, već način života.

Ovan

Kod Ovnova nema komplikovanja. Ako im je stalo do tebe, reći će ti to jasno i glasno. Ako su ljuti, znaćeš i pre nego što završiš rečenicu. Drama im nije omiljena, ali još manje podnose laži i zavaravanja. Njihov moto je jednostavan: šta vidiš, to dobijaš.

Kad ti Ovan pokaže emociju, možeš biti siguran da je istinita. A ako ti okrene leđa i ode i to je odgovor. Kod njih nema prostora za „možda“ i „videćemo“.

Strelac

Ako neko ume da „ispali“ istinu bez filtera, to je Strelac. Ne rade to da bi nekoga povredili, već zato što im je sloboda važnija od svega, a sloboda i laži ne idu zajedno.

Kod njih sve ide pravo iz stomaka.

Mogu ti, onako usput, reći da ti kosa izgleda kao da si se tek izvukao iz oluje – i neće misliti ništa loše. To je njihov način – duhoviti, direktni, često brutalno iskreni, ali uvek autentični. A ako ti nešto obećaju, znaj da stoje iza svojih reči.

Naučnici su objavili otkriće nove vrste ribice.

U pitanju je ružičasta vrsta krupnih očiju, koja izgleda kao da se smeje.

Pronađena ja na dubini većoj od 3.000m ispod površine okeana, a snimljena je podvodnom kamerom, piše CNN.

Kolektiv Tehničke škole sa domom učenika je, na redovnoj sednici u proširenom sazivu nastavnog i vannastavnog osoblja, većinom glasova, podržao svog kolegu Mirka Grbića za mesto direktora ove škole.

Iako su tokom izbornog procesa bili suočeni sa političkim pritiscima i pretnjama, zaposleni su odlučno stali uz Grbića, koji je dobio 43 glasa, dok je aktuelni v.d. direktora, Duško Sekulić imao samo 20 glasova - pišu apatinskenovine.rs.

-Sekulić i njegovi saradnici pokušali su da iskoriste političke pritiske kako bi obezbedili izbornu pobedu na osnovu lojalnosti, a ne stručnosti. Međutim, kolektiv škole je pokazao da rad, poštovanje i moralnost imaju veći značaj od političkih igara. Grbić je simbol onoga što obrazovanje treba da predstavlja, navode u Tehničkoj školi.

Iako se izbori za direktora nisu završili i predstoji glasanje Školskog odbora, ovaj ishod jasno pokazuje da u Tehničkoj školi sa domom učenika neće dopustiti da politički interesi diktiraju budućnost obrazovanja.

-Ovaj događaj podseća nas na važnost očuvanja autonomije obrazovnih institucija i zaštitu od političkog uplitanja, što mora ostati prioritet svih nas, zaključuju u ovoj školi.

Vest da su odbornici somborske gradske Skupštine na svojoj poslednjoj sednici usvojili predlog ovdašnje izvršne vlasti, odnosno Gradskog veća, da se pristupi izradi plana detaljne regulacije za izgradnju solarne elektrane „Aten“ u blizini salaškog naselja Lenija, „na sto“ je vratila priču o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Ovo je, naime, druga u nizu inicijativa za izgradnju solarnih elektrana u ovom delu Zapadne Bačke koja je proizvela iole konkretnije, doduše samo administrativne poteze u smeru realizacije - piše Dnevnik.rs.

Ovome je prethodila najava iz maja 2022. godine kada je Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo Sombora objavilo početak rada na pripremi odluke o izradi plana detaljne regulacije za izgradnju solarne elektrane u KO Bezdan. Godinu dana ranije kineska kompanija „CMC Europe LLC“ i Grad Sombor potpisali su protokol o saradnji za izgradnju solarne elektrane na teritoriji Sombora. Kako su tada preneli mediji kineska kompanija, inače poznata po brojnim solarnim energanama, tada je izrazila nameru da u okolini ovog grada izgradi pogon za proizvodnju električne energije korištenjem snage sunca vredan 100 milona evra instalisane snage 100 megavata. Tim povodom je delegacija Sombora, na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, upriličila posetu mađarskom gradu Kapošvaru tokom koje su imali priliku da se upoznaju sa principom rada tamošnje solarne elektrane u vlasništvu „CMC Europe“. Ova inicijativa i njoj naredna najavljena odluka o izradi plana detaljne regulacije je u međuvremenu pala u zaborav.

Ako je suditi po dostupnim podacima u vezi novog pokušaja izgradnje elektrane koja bi koristila sunčanu energiju u okolini Sombora, ona bi trebala da nikne na području takozvane Istočne Gradine na kojem se prostire i salaško naselje Lenija, a osim solarnog postrojenja, u planu je i gradnja podzemnog priključka do trafostanice Sombor 1. Ova elektrana bi trebala da bude podignuta na površini nešto većoj od 12 hektara zemljišta koje se vodi kao pašnjak treće klase koji je, prema izvodu iz baze podataka katastra nepokretnosti, u vlasništvu izvesnih Filipa Backovića i Stevana Georgijevića. Kao nosilac projekta solarne elektrane se navodi firma „Aten Solar“ d.o.o. iz Beograda koja je registrovana pre pet meseci i čiji je vlasnik i ujedno direktor Slavoljub Milojković.

Očekujući da makar jedan od ovih projekata dobije i neki konkretniji rezultat, treba se prisetiti i drugih pokušaja izgradnje postrojenja koja su trebala da koriste druge vrste obnovljive izvore energije. Pokušaj jedne potpuno nepoznate i nereferentne češke firme (inače vlasništvo srpskih „poslovnih ljudi“ iz Praga) i lokalnog poljobiznismena sa postrojenjem za proizvodnju energije iz žetvenih ostataka u Doroslovu vrlo brzo je propao, ali sličan pokušaj u Svetozar Miletiću je, prema njegovim vlasnicima, definitivno uspeo. Naime, u ovom selu, na farmi muznih krava i kompleksu silosa preduzeća „Agro plus“ još 2018. godine je u rad pušteno prvo energetsko postrojenje na bio gas dobijen od stajskog đubriva i zelene mase u okrugu. Ovo postrojenje instalisane snage od 1,2 megavata opravdalo je, tvrde vlasnici, svoju izgradnju pa je nedavno „dopunjeno“ i solarima snage 150 kilovata, koji su postavljeni na krov postrojenja za proizvodnju biogasa.

U Bezdanu su za četvrtak, 12. septembar planirana sledeća isključenja struje:

09:00 - 14:00
Ulice: Novogradska, Mala Rajna, Grobljanska, deo Bratstva Jedinstva, deo Somborski put, A.Endrea, Cvetna, Proleterska, Lakatna, Žrtava fašizma 57-145 i 68-150, Bačvanska, Mala, Кanalska obala, P.Šandora i Ružina.

Giht se često pripisuje prekomernom konzumiranju alkohola ili nezdravoj ishrani, ali istraživanja sugerišu da genetika igra mnogo veću ulogu u bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.

Međunarodni tim naučnika skupljao je tokom prošle godine, a potom analizirao genetske podatke 2,6 miliona ljudi u 13 različitih kohorti DNK podataka. Taj broj je uključivao 120.295 ljudi sa „prevalentnim gihtom“. Upoređujući genetske kodove ljudi sa ovim stanjem sa onima bez njega, tim je pronašao 377 specifičnih DNK regiona gde su postojale varijacije povezane sa gihtom – od kojih 149 ranije nije bilo povezano sa bolešću - pieš RTS.

Iako su faktori načina života i okoline svakako i dalje u igri, nalazi sugerišu da je genetika glavni pokretač rizika od gihta – i istraživači smatraju da bi moglo biti još neotkrivenih genetskih veza koje tek treba pronaći.

„Giht je hronična bolest sa genetskom osnovom i nije krivica obolelog – mit da je giht uzrokovan načinom života ili ishranom mora biti razbijen“, rekao je epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta u Otagu na Novom Zelandu, kada je studija objavljena.

Giht se javlja kada su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki, koja zatim formira oštre kristalne iglice u zglobovima. Kada imuni sistem tela počne da napada te kristale, to dovodi do značajnog bola i nelagodnosti.

Genetika je važna u svakoj fazi tog procesa, sugerišu istraživači. Posebno utiče na verovatnoću da imuni sistem tela napada kristale i na način na koji se mokraćna kiselina transportuje po telu.

Giht može doći i proći, ali postoje dostupni tretmani – i autori koji stoje iza studije smatraju da pogrešna shvatanja mogu odvratiti ljude od tih tretmana. To je pravi problem sa slučajevima koji se pojavljuju iznova i iznova.

Pored toga što nam pruža bolje razumevanje uzroka gihta, studija naučnicima daje više mogućnosti za istraživanje kada je u pitanju lečenje, posebno u pogledu upravljanja imunološkim odgovorom organizma na nakupljanje mokraćne kiseline. U stvari, postojeći lekovi bi mogli biti namenjeni za ovaj problem.

Međutim, postoje neka ograničenja studije: većina podataka je poticala od ljudi evropskog porekla, a neki zapisi su se oslanjali na samoprijavljivanje gihta, a ne na kliničku dijagnozu. Ipak, daje nam mnogo bolji uvid u zdravstveni problem koji muči ljude vekovima.

„Nadamo se da će vremenom biti dostupni bolji i pristupačniji tretmani sa novim ciljevima koje smo identifikovali. Giht zaslužuje više pažnje stručne javnosti kao i više sredstava za zdravstvenu potrošnju sa čime dolaze i veći prioriteti u zdravstvenom sistemu“, rekao je Meriman.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Genetics.

Da li često ostavljate nered oko sebe i ne možete da se uzdržite od psovki?

Ako jeste, verovatno ste ceo život slušali kritike zbog ovih navika. Ipak, ono što vam možda niko nije rekao jeste da ove "loše" navike nisu znak lenjosti ili grubosti, već pokazatelj oštrog uma. Psiholozi sve češće ističu da upravo osobe sa visokim nivoom inteligencije pokazuju ove osobine, kako navodi Curious Mind Magazine.

Neurednost, kasno buđenje i psovke često se pogrešno povezuju sa lošim karakterom, ali istraživanja pokazuju suprotno. Oni koji ostavljaju nered oko sebe, kasno se bude ili koriste psovke, često su kreativniji, iskreniji i mentalno aktivniji od proseka. Umesto osude, ove navike treba gledati kao znak visoke inteligencije i jedinstvenog načina razmišljanja.

Psihoterapeut Stefan Mihaljević predlaže tehniku koja pomaže mozgu da se oslobodi napetosti
Dok hroničan stres može ozbiljno da naruši zdravlje, akutni nam često pomaže da rastemo

Psihoterapeut Stefan Mihaljević otkriva efikasan trik za smirivanje uma u trenucima kada nas obuzmu stres i anksioznost – dovoljno je da "damo ime" onome što osećamo. Saznajte kako ova jednostavna tehnika pomaže mozgu da se oslobodi napetosti i vrati unutrašnjem miru - piše Blic.rs.

Stres je sklop emocionalnih i telesnih reakcija do kojih dolazi kada neki događaj smatramo i doživljavamo opasnim ili uznemirujućim, način na koji telo reaguje na stanja kao što su pretnje, izazovi, fizičke ili psihološke barijere. Svako od nas bori se drugačije. Kada nas onaj hroničan toliko pritiska da mislimo da nikako ne možemo da izađemo na kraj s njim, često dolazi do stvaranja nezdravih navika.

Neko će iz teške situacije izaći sa jakom aritmijom, povišenim krvnim pritiskom i mučninom, što može ozbiljno da naruši zdravlje, dok će druga osoba reagovati blago, nekad i ravnodušno. Kako se ponašati kada nas stigne stres kako bismo ga se što bezbolnije rešili? Psihoterapeut Stefan Mihaljević za YouTube kanal Žena.rs otkriva efektan trik za mozak koji nam može pomoći kada nas obuzmu stres ili anksioznost.

"Stres ne predstavlja spoljašnje okolnosti, nego našu reakciju na njih, i dolazi iz unutrašnje percepcije da ono što me okružuje, da zahtevi koji mi se nameću na neki način prevazilaze moje sposobnosti da se s njima nosim. Stres sam po sebi nije problem, a onaj akutni, trenutni, često nam zapravo pomaže da rastemo. Kao kad odemo u teretanu gde izlažemo telo stresu, pa na osnovu toga ono raste. Problem je kad stres postane hroničan i traje više meseci."

"Uglavnom se desi da te površne stvari koje se navode kao razlog za stres budu samo okidači za neke dublje konflikte unutar ličnosti. Na primer, osoba koja prolazi kroz konstantan stres na poslu često ima snažne perfekcionističke crte ("moram da budem savršen inače nisam dovoljno dobar"), i onda svaki zahtev doživljava previše napeto. Ako nešto ne uradi kako treba, suočava se sa unutrašnjom katastrofom", navodi Stefan na početku priče.

"Postoje i ljudi koji se stvarno suočavaju sa groznim situacijama (neizlečive bolesti, smrtni slučaj...). Šta uraditi kada smo stvarno bespomoćni, kada ne postoji mogućnost da se bilo šta promeni? To su momenti kada, koliko god da je teško, moramo da dođemo da tačke da to nekako prihvatimo. Treba da obrnemo perspektivu – uglavnom idemo kroz život pitajući se šta mi to želimo od njega, a ovde se pitamo šta je to što život u ovom momentu očekuje od nas."

Kapitalne investicije i migracija doprinose razvoju tržišta nekretnina u regionu. Manji gradovi poput Leskovca i Vranja nude niže cene kvadrata i širu ponudu kuća.
U Nišu, jednom od najvećih gradova u Srbiji, prodaja nekretnina raste, kao i u susednim opštinama. Cena kvadrata nije niska kao u manjim gradovima, ali kada uporedimo sa prestonicom, cene su dosta niže - skoro duplo, piše Blic biznis.

Jelena Dukić, sa portala nekretnine.rs za "Blic Biznis", kaže da je prosečna cena kvadrata u novogradnji u Nišu iznosila oko 1.800 evra po kvadratu.

Prosečna cena kvadrata u Nišu

- U Nišu, kao najvećem gradu južne Srbije, prema oglašenoj ponudi u julu mesecu, prosečna cena novogradnje iznosila je 1.800 evra po kvadratu u naselju Pantelej, na Paliluli 1.560 evra, dok je na Bulevaru Nemanjića prosečna oglašena cena iznosila 1.900 evra, kaže Dukić.

- Iako Niš prednjači po visini cene i broju transakcija u ovom regionu naše zemlje, cene su svakako duplo pristupačnije nego većina lokacija na teritoriji prestonice.

- Ne treba zaboraviti da su veliki uticaj imale i kapitalne investicije na razvoj tržišta nekretnina u poslednjih nekoliko godina - samim tim je porasla je tražnja za nepokretnostima zbog dolaska radnika, stručnjaka, povratnika iz dijaspore, dodaje.

- Investicije sa druge strane imaju uticaj i na migraciju stanovništva iz sela u okolni grad, ali ii na porast cene - zabeležen je rast od 6,14% na jugu i istoku Srbije, ukoliko poredimo prvi kvartal 2024. sa prvim kvartalom 2025. godine, ali su cene svakako dosta povoljnije i dalje u odnosu na mnoge druge regione u Srbiji.

Šta je razlog niske cene kvadrata?

- Ukoliko pogledamo neke od gradova u južnoj i istočnoj Srbiji - Leskovac, Vranje, Zaječar, nije iznenađujući poslednji izveštaj RGZ iz više razloga: pre svega cene stambenih objekata su dosta povoljnije od ostalih delova Srbije, pogotovo u poređenju sa prestonicom, gde su cene više i od 3 puta, kaže Dukić.

- Mladim ljudima i porodicama je pre svega pristupačnije da dođu do svojih prvih nekretnina u pomenutim regionima. U navedenim gradovima, manji su troškovi života, priroda, sadržaji, infrastruktura značajno doprinose kvalitetu života, te se mnogi mlađi ljudi iz pomenutih razloga, sve više odlučuju na život grada, ili prestonice, dodaje ona.

Pored nižih cena kvadrata i iznešenih činjenica malopre, mogućnost rada od kuće je takođe uticala dosta na vraćanje stanovnika u manje gradove. U Leskovcu je moguće kupiti stan u novogradnji po ceni od 1.200 evra po kvadratu, dok su stanovi u starogradnji povoljniji, oko 1.000 evra po kvadratu u zavisnosti od lokacije. U Vranju je recimo prosečna cena 1.000 po kvadratu, dok postoje oglašeni stanovi i za 793 evra po kvadratu.

- U ovim gradovima, osim stanova, veća je dostupnost kuća za prodaju, koje pružaju veći komfor, ali i povoljniju cenu. Nove kuće u Vranju su oglašene po ceni od 793 evra po metru kvadratnom, dok su starije kuće u proseku oko 500 evra po kvadratu. U Zaječaru u centru grada su oglašeni stanovi oko 1.100 evra po kvadratu, dok su oglašene kuće po ceni od 400 i 500 evra, rekla je Dukić.