Oko četvrtine starijih osoba širom sveta je socijalno izolovano, kao i između 5-15 procenata adolescenata, prema istraživanjima koja verovatno potcenjuju stvarno stanje.
Dr Merti, koji će kopredsedavati 11-članom panelu SZO, izjavio je da socijalna izolacija ima „duboke zdravstvene i društvene posledice“, uključujući 30% veći rizik od oboljevanja od srčanih bolesti - piše Nova.
„Imamo obavezu da uložimo iste napore u obnavljanje društvenog tkiva kao što smo to činili u rešavanju drugih globalnih zdravstvenih problema, poput upotrebe duvana, gojaznosti i krize zavisnosti,“ rekao je.
U savetodavnom obraćanju u maju, dr Vivek Merti je savetovao da ljudi više vremena provode s prijateljima, porodicom i kolegama, a manje na internetu, pred ekranima pametnih telefona i društvenih mreža.
Socijalna izolacija ima podjednako negativan uticaj na zdravlje kao i pušenje 15 cigareta dnevno, navodi se u savetodavnom izveštaju. Takođe je gora od gojaznosti ili nedostatka fizičke aktivnosti.
Usamljenost povećava rizik od prevremene smrti za skoro 30%, a osobe sa lošim socijalnim odnosima imaju veći rizik od moždanog udara i srčanih bolesti. Izolacija takođe povećava verovatnoću pojave depresije, anksioznosti i demencije.
Danas više od polovine Evropljana oseća usamljenost, posebno mlađi odrasli. Vreme koje provode s prijateljima smanjeno je za 20 sati mesečno između 2003. i 2020. godine.
Istovremeno, vreme provedeno u samoći povećano je za 24 sata mesečno, što je dodatno pogoršano pandemijskim zatvaranjima. Tokom pandemije, škole i radna mesta su zatvorena, a milioni ljudi bili su izolovani kod kuće, daleko od svojih voljenih. Tehnologija je dodatno pogoršala problem.
Jedna studija je pokazala da su ljudi koji su koristili društvene mreže dva ili više sati dnevno više nego dvostruko češće prijavljivali osećaj socijalne izolacije u poređenju sa onima koji su na tim aplikacijama provodili manje od 30 minuta dnevno.
Istraživanja pokazuju da osobe, koji su tokom poslednjih decenija sve manje povezani s verskim zajednicama, društvenim grupama, pa čak i sopstvenim porodicama, sve više prijavljuju osećaj usamljenosti.
Broj samačkih domaćinstava udvostručio se u poslednjih 60 godina.
Kako bi se suzbila usamljenost, decu treba učiti kako da grade i održavaju zdrave odnose, razgovaraju s prijateljima, učlanjuju se u društvene klubove, volontiraju ili ručavaju s ljudima, savetuje se u izveštaju.
Društveno povezani ljudi žive duže, jer usamljenost može izazvati hronični stres koji dovodi do upala i oštećenja tkiva i krvnih sudova.
Komisija SZO okuplja dr Mertija i druge globalne stručnjake za ovaj problem od japanske ministarke za usamljenost i izolaciju Ajuko Kato do glavne zdravstvene službenice Google-a, Karen DeSalvo.
