Pesma „Pluća su mi bolna“, autora Dragiše Nedovića, duboko je ukorenjena u istoriju nekadašnje Jugoslavije. Ova balada, nastala 1950. godine, odražava ličnu borbu pesnika s tuberkulozom i osećaj neminovne propasti.
Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita, Jovanku i bivšu državu, povezana u vezi je sa pesmom „Pluća su mi bolna“ koju su navodno komunisti zabranili. Pesmu je napisao i komponovao Dragiša Nedović. Smatrana je za jednu od najtužnijih i najdepresivnijih pesama od svih nastalih na ovim prostorima.
Legenda kaže da je bila zabranjena u čitavoj Jugoslaviji za slušanje. Zvuči kao briga za mentalno zdravlje, ali i nije baš tako, piše „Nedeljnik„.
Prema ovoj urbanoj legendi, za koju ne postoje konkretni dokazi, razlog zbog kog je Partija donela takvu odluku bio je porast broja samoubistava u SFRJ.
Prema podacima iz publikacije Saveznog zavoda za statistiku: Vitalna statistika, odnosno „Demografska statistika“, broj samoubistava u Jugoslaviji je od 1950. godine do 1957. značajno rastao. Zabeleženo je da je 1950. bilo 1.660 samoubistava, a 1957. bilo je 2013.
Zbog toga je, eto tako glasi ta nikad nepotvrđena priča, Tito odlučio da ovu pesmu zabrani. Obrazloženje je bilo da je pesma tužna i da loše utiče na ljude, toliko da su zbog nje ljudi dizali ruku na sebe.
Iako to nije bilo moguće dokazati, ni tada a ni sad, njegova je ipak bila poslednja. Centralni komitet i Tito odlučili su da se ploča sa ovom pesmom povuče iz prodaje i zabranjeno je bilo svako njeno izvođenje.
„Prokletstvo pesme“
U trenutku kada je napisao pesmu, Nedović je bio u izuzetno lošem zdravstvenom stanju. Pesma je brzo postala popularna, ali ju je ubrzo obavila mračna senka. Nakon njenog objavljivanja, navodno primećen je zabrinjavajući porast broja samoubistava među obolelima od tuberkuloze.
Ovaj trend izazvao je reakciju vlasti, pa su Josip Broz Tito i Centralni komitet odlučili da zabrane njeno izvođenje i prodaju ploča, uz obrazloženje da pesma može podstaknuti suicidne misli.
Zabrana je trajala gotovo deset godina, sve dok nije neočekivano prekinuta na jednoj proslavi. Inicijativu za ponovno izvođenje pokrenula je Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, a pesmu je tom prilikom otpevala legendarna Nada Mamula. Taj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javni život.
Stihovi pesme odišu dubokom tugom i osećajem neizbežnog kraja:
„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote“
Ovu potresnu baladu prvi je snimio Zaim Imamović, a kasnije su je izvodili i Nada Mamula, kao i Velibor Spužić Kvaka.
„Bole me pluća“ nije samo pesma – to je svedočanstvo jednog vremena, društvenih prilika i ljudskih emocija koje su ostale zapisane u istoriji.
Jovanaka je pesmu „podigla iz mrtvih“
Prema priči koja se i danas prepričava, tokom jedne od proslava drugarica Jovanka naručila pesmu „Pluća su mi bolna“ da joj se otpeva na uvo. Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.
Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.
Na zahtev prve dame pesmu je tad otpevala Nada Mamula, Beograđanka koja je zbog ljubavi otišla u Sarajevo. Kasnije su tu pesmu otpevali i drugi pevači, a najdirljivijom verzijom smatra se ona u izvođenju Bore Spužića Kvake.
