Beč je i ove godine po treći put zaredom proglašen za grad koji je najprikladniji za život na svetu prema novom Globalnom indeksu životnih uslova Economist Intelligence Unit-a (EIU). Ipak, ako se odlučite da spakujete kofere, morate uzeti u obzir i iskustva Srba koji su već dugo tamo. A evo šta oni kažu.
„Beč ima prosečnu ocenu 98,4 od maksimalnih 100, sa savršenim rezultatima za stabilnost, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i infrastrukturu, a nešto nižim u kategorijama kulture i životne sredine, „zbog nedostatka velikih sportskih događaja“, preneo je CNBC nakon što je godišnji izveštaj uzeo u obzir 173 gradova širom sveta i stavio Beč kao treći najbolji grad za život.
Ova odluka je doneta na osnovu procene 30 indikatora organizovanih u pet kategorija: stabilnost, zdravstvena zaštita, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura.
Ipak, većina ovih faktora je validna za one sa austrijskim drževljanstvom ili bar EU pasošem, do je situacija za doseljenike
Jedna korisnica mreže Reddit se obratila svima i zamolila da joj otkriju iskustva o životu Beču.
„Interesuie me mišljenje našh ljudi o životu u Beču, kakva je mogućnost za kupovinu stana, koliko je kvadrat? Kolika je komplikacija oko kupovine nekretnine? Da li je lako naći posao (stomatolog sam, ali bih radila i nešto drugo) na engleskom jeziku. Da li postoje obdaništa/škole na engleskom? Kakav je „život posle posla“, da li se bleji i kafeniše ili je ono, pravac kući odmah? Opcije za školu na engleskom kad dete malo poraste? Kakva je zemlja po pitanju kriminala, ekologije + ostali tips and tricks, ako neko ima sve je dobrodošlo“, napisala je ona.
A evo šta su joj odgovorili:
Život u Beču nije sjajan
„Ako razmišljaš o kupovini stana i engleskom jeziku, mislim da Beč mozda ne treba da ti bude prvi izbor za selidbu“, napisao je jedan korisnik.
„Ja sam živeo 4 godine u Beču, imao dobar posao i odlučio da se vratim u Srbiju. Stomatolozi zarađuju „Boga oca“ u Austriji. Nauči nemačcki. Na engleskom nema mnogo izbora osim ako si IT ili radiš u nekoj “digitalnoj” branši. Zajebancija je za kupovinu stana je slična kao u Srbiji, nema neke specijalne razlike, osim što si tamo bezbedniji, a banke su rigoroznije. Kafeniše se u zavisnosti od tvog društva. Ekologija je odlična, a sitan kriminal je znatno gori od Srbije. Znači očekuj da mogu vrlo lako da ti ukradu nešto na ulici. Za 30 godina u Beogradu mi ništa nisu ukrali, a tamo su mi zaboli duks u teretani. U nekim delovima Beča nemaju parfeme da testiraš, jer ih ili kradu ili se klinci svaki dan naprskaju pre odlaska na posao, imaš samo kutije i sve što možeđ je da kupiš. Uglavnom dobar grad za porodicu, smor za single momka u odnosu na Beograd. Konkretno, plate nisu mnogo veće nego u Srbiji, jesu prosečne i tipa oni najmanje plaćeni poslovi, ali recimo ako si dobar programer zarađivaćeš slično. Ili ako si dobar lekar, arhitekta itd, plata će biti 500 e veća nego u Srbiji, što je po mom mišljenju nedovoljno žrtve“, istakao je.
„Sitan kriminal u smislu krađi i prevara je znatno gori nego u Srbiji, da. Ako želiš, pogledaj grupu na Fejsbuku- „Prevaranti u Beču“. Konstantno iskorišćavaju ljude, obećaju im vizu i platu, ne plate im ništa. Ili ih zajebu za stanove. Tokom leta bande migranta ( da rekao sam ) vaćare devojke na Karlsplatzu i napadaju momke. Za žensku osobu je Beč daleko nebezbedniji grad od Beograda“, naveo je solmyr.
„Evo mene već 10 godina u Beču, iskreno nikome ne bih preporučio. I ako imam dobar posao i neku pristojnu platu, što se Beča tiče. Plate su faktički iste kao pre 10 godina. Mi sa 3k mesečno jedva izguramo do kraja meseca bez ikakvog luksuza. Stan nam je nikakav od 50 kvadrata, vozim auto star 15 godina, u prodavnici gledamo najjeftinije artikle da kupimo, ne izlazimo nigde. Kafu nismo popili u kafiću ima već jedno 3 godine, u restorane ne izlazimo, u bioskopu smo bili pre 3 godine prvi, a i poslednji put. Jedina pozitiva je školovanje i ništa više. Ove godine smo bili našli kućicu van Beča, 250.000€ kada smo pitali za kredit, 20% učešće treba da se stavi na sto, i tih 250k bismo vratili ukupno 480.000€. Što se druženja tiče, posle 8-9 sati smene, a pritom još jedno sat vremena do kuće javnim prevozom ili autom, apsolutno nemamo snage da posetimo nekoga ni kevu moju koja živi par “Bezirka” dalje od nas, ali opet treba do nje jedno 45 minuta minimum. Društvo(25-30god) isto, svi su izmoreni i ugašeni posle radnog dana i žive bukvalno za nedelju, a i to provedu u stanu da bi odmorili dušu taj jedan dan. Možda je nekima ovaj grad kao iz snova, ali se lično meni povraća od Beča svako jutro kada ustanem. Narod se masovno vraća u svoju rodnu zemlju pošto shvataju polako da im ovde dođe isto, samo što su daleko od kuće svoje. Ovo je moje iskustvo i mišljenje, kao što rekoh, možda je nekima super ovde, ali mi mrzimo život ovde.
Život u Beču jeste dobar
„Ja sam kupio stan u Beču, centralan si (blizu Srbija i cela Evropa). Cene slične kao u Beogradu, o standardu da ne pričam, kafenisanja nema kao u Beogradu, osim ako nisi penzos, škola ima na svim živim jezicima, sve zavisi u kojem si „Bezirk-u“.
Vrlo detaljan opis života u Beču je dao jedan korisnik pod nazivom marrecar, a evo šta kaže:
„Prvo da srušimo sve zablude koje postoje kod svakoga ko priča o nekim stranim zemljama gde je „bolje“. Da, gde god da se preselite, morate da radite i da zaradite. Morate da se prilagodite i uklopite, a ne obrnuto, da se vama neko prilagođava.
Hajmo ovako. Plate su daleko veće nego u Srbiji, šta god ko rekao. Ja kao strani student mogu raditi max 20 sati nedeljno, zarađujem 940e. Da živim sam, ne bi to bilo ni blizu dovoljno. Zato nas i država Austrija tera da dokažemo postojanje dovoljno finansija za celu godinu svaki put kada predajemo za vizu. Ali, pošto ne živim sam i imam puno sreće u tom pogledu, meni je okej.
Kirije su otišle u nebesa, od početka rata u Ukrajini. Porasle su cene struje, grejanja i sličnog, ali se to sada malo i spustilo. Porasle su i cene određenih namirnica, mada se i one u poslednje vreme smanjuju. Ali, određene namirnice su jeftinije nego u Srbiji (da, jesu, ko god kaže suprotno, taj laže). Neke su iste, ali kada pogledaš sveukupno, sa austrijskom platom je to i dalje jeftino (i relativizovano jeftinije nego u Srbiji).
Posao kao stomatolog možeš naći. Najbolje je otvoriti svoju ordinaciju, država čak i subvencioniše takve stvari. Engleski zaboravi, tvoja struka zahteva nemački. Isto važi i za dete. Smatram da je glupo i bespotrebno terati dete da se školuje na engleskom, ako će živeti u Austriji. Ovde sva deca pričaju nemački. Ako je malo dete, onda još bolje, brže će naučiti, ako je starije, onda mora ići na neki kurs da se malo oslobodi. Ali komunikacija na engleskom je bespotrebna, logičnije je naučiti nemački – iako svi ovde pričaju engleski odlično.
Najveća greška koju svi ovde čine (što sam i ja učinio, mada nisam imao izbora) jeste da se druže sa našim ljudima. Ne fali našim ljudima ništa, nego je takvo druženje odmah „komfort zona“ i mnogo je teže sprijateljiti se sa drugima, posebno Austrijancima. Postoji kafe kultura, naravno među našima, postoje naši kafići, restorani i klubovi. Socijalni život zavisi od tebe.
Kupovina nekretnine – zaboravi, skupo je. Mogu se naći pristojni stanovi za relativno nisku kiriju. Javni saobraćaj je odličan, jedan od najboljih, i u svaki deo grada možeš stići relativno brzo (neko je napisao da kod svekrve stiže za 40 minuta iako živi u obližnjem okrugu – taj bogami sere). Sad sam bio u Beogradu u mogu ti reći da sam imao 0% volje bilo gde da odem javnim prevozom jer je katastrofa. U Beču mi nije problem da odem na skroz drugu kraj grada, čak radije nego kolima.
I najbitnije od svega jeste to, da jednostavno moraš da se potrudiš i pomučiš. Svi koji negativno pričaju su ili slabi ili su imali neka nerealna očekivanja u fazonu dođu u Austriju, odmah će naći posao sa platom od 3k evra, stan od 100 kvadrata i najnovij Mercedes. To se ne može nigde ostvariti. I svuda je život u suštini isti, ali je realna stvar da ćeš se sa svojom platom u Austriji osećati daleko lagodnije i opuštenije i da ćeš uvek imati za nešto sa strane.
A da, kriminal. To je već stvar navike, kulture i predrasuda. Ima jako puno Arapa, koji, srcu na ruke, nekad izgledaju kao kriminalci, ali oni se nekad tako oblače. Konflikti su uglavnom među njima samima. Za skoro 4 godine života u Beču, nisam nijednom doživeo neku neprijatnu situaciju od strane stanovnika – jednom sam na železničkoj stanici imao neprijatnu situaciju od nekog turiste – zvučao je kao neki Rus, Ukrajinac ili tako nešto iz tih krajeva – ili je bio pijan ili je jednostavno debil sa kompleksima. Sitan kriminal, nemam pojma, nisam doživeo, ali generalno pazim gde god da sam, u bilo kojoj zemlji. Mislim, uvek se može nešto desiti, ali ja stvarno do sada nisam čuo nešto da se desilo ozbiljno (pa i sitno) nekome od poznanika.
Beč je izuzetan grad, austrijska kultura generalno je super, ali i njihova društvena kultura je skroz okej. Umesto kafenisanja, oni više vole da izlaze u prirodu i da se šetaju, a svuda po Beču ima i parkova, ali i oko Beča ima mali milion uređenih staza za šetanje. Ja sad kad sam bio u Beogradu, hteo da napravim takav neki izlet sa malim bratom, vrti mapu, brate mili nema ništa, nigde nešto uređeno, sve neki mali parkići. Neuporedivo“, zaključio je on.
Za one koji bi otišli sa decom, papasfritas navodi:
„Sve koje znam da su otišli tamo su prezadovoljni. Naročito za decu, sve je plaćeno, dobijaš neki solidan dodatak u evrima za decu, sve knjige i pribor za školu plaćeni, škola takođe sve free, u školi sistem gde se individualno pomaže svakome, nema bubanja i gluposti ni tona domaćih zadataka.
Da li je realno pitaš za ekologiju tamo? Da li treba komentarisati to ili pitati, da li si ti uopšte bilo šta istražila o zemlji i gradu gde bi da ideš i živiš? Samo ću reći jedni prijatelji koji su otišli, dete im je konstantno imalo upale disajnih organa, astma simptome itd. Kad su otišli tamo, prestalo je sve to“, istakao je.
„Jedan od najboljih gradova u vezi kvaliteta života, svega ima, bitno je šta ti želiš. Upoređivati se sa našim ljudima nije ispravno, možeš se uporešivati sa onim ljudima koji imaju istu struku kao i ti. Jezik ćeš nauciti, dosta ljudi dolazi sa znanjem engleskog jezika. Cene stanova imaš na internetu, kao i ponude od banaka. Poslovi su isto svi online, postoje međunarodni vrtići i škole. Naših ljudi ima puno, tako da ćeš naći one koji tebi odgovaraju“, napisala je jedna korisnica.
O kupovini stana u Beču
„Stan su kupili moji drugari, i to vrlo pristojan. Hrvati/Bošnjaci, oboje imaju fakultet, mladi (u ranim 30im), dete. Pošteno imaju dobre diplome i dobro su plaćeni, ali dvoje ih je, digli su kredit, kupili nešto vrlo pristojno.
Alternativna metoda: bračni par, da žive skromno, 2x plate od 2000 neto u kuću (što s fakultetskim doplomama nije nerealno). Ako se krene ranije, bez dece, može da se živi s malo jače od 1000 evra, ali neka bude da spičkaju 2K, znači jedna plata na život jedna da se štedi. 14 plata godišnje je standard, 14x2k jednako 28k godišnje. 4 godine, preko 100k.
Već od 100K mogu da se kupe stanovi u Beču koji su, pošteno, apsolutne ruine i moraju se u potpunosti renovirati. Ali ponavljam – za 4 godine, bez kredita, bez zajebancija, 2 osobe, a ne 5, kupuju stan i renoviraju svoj stan koji poseduju“, navodi hiphopshelter.
„Za noviju gradnju i za malo veci stan (80-100m2), potrebno je oko 450k+ eura da se izdvoji. Mislim čak da je sad i retkost naći dobar stan ispod 500k. Beč je stari grad, tako da većinu grada čine stare gradnje i tu se može naći jeftinije. Ali većinom su to dotrajali stanovi gde je potrebno renoviranje kompletnog stana. Ima toliko starih zgrada gde je WC i dalje u hodniku.
Posao je moguće naci sa znanjem engleskog. Ali je lakše ako imaš iskustva, jer tako će da zažmure na jedno oko. Nemački ćeš morati da naučiš. Pogotovo što je stomatologija ozbiljnija profesija i nije bauštela u pitanju. Austrijanci razumiju dobro engleski, ali ga slabo pričaju, a oni imaju milion pitanja i potpitanja, tako da je znanje nemačkog ipak u neku ruku potrebno.
Život posle posla sam čovek kreira po svojoj volji. Ako imaš drustvo koje voli da izlazi, kafeniše, može i to, što da ne. Samo što ovde taj gastronomski život unutar sedmice nije ni blizu kao u Beogradu. Jednostavno nema puno ljudi po restoranima i kafićima naveče da bleje. Većina se iživi vikendom i onda radnim danima najviše posao kuća posao…
Škola na engleskom ima, ja koje poznajem su privatne, tako da se plaćaju mesečno oko 200+€. Verovatno postoje i neke koje se ne plaćaju, ne znam.
Kriminala ima ali malo, ja lično ne osetim.
Ekologija TOP, voda česmovača TOP, puno zelenila u gradu TOP, priroda TOP, gradski prevoz OK.
PRO (bar za mene): Ima puno naših, puno naših restorana i kafića, proizvoda naših, nema nostalgije. Mogu da sednem u auto i eto me za 6-7h kući u zavičaj. Postoji Yugo Connections, pomoć oko svega, servisa, renoviranja, šta god, dva tri poziva i nađes prave ljude za šta god ti treba. Naravno ne moraš da se družiš sa našima. Pozitivna stvar je što naših ima u 99% ustanova i firmi, tako da je za nekog ko ne zna nemački na početku puno od koristi.
KONTRA: Austrijanci nisu baš prijateljski nastrojeni prema strancima, a i gde bi, kad nas ima puno. Ne beru se pare sa grane. Veliki porezi. Kupovina stana.
Ma ima tu dosta jos pozitivnih i negativnih stvari. Ja vidim vise pozitivinih, da nije tako, ne bih živeo ovde više od 20+ godina.“
Izvor: nova.rs
