Jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva u svetu. Ima je 300 miliona ljudi, a stručnjaci kažu da će taj broj za tri godine porasti na 400 miliona i da se ova bolest razvija po tipu epidemije.
Astma se dijagnostikuje kod 38% pacijenata sa alergijskim rinitisom, a alergijska kijavica je prisutna kod 80% dece sa astmom. Za dobru kontrolu astme važno je postaviti dijagnozu na vreme, da bi se što pre krenulo sa adekvatnom terapijom
Astma podrazumeva hronično zapaljenje disajnih puteva i jedna je od najčešćih hroničnih bolesti pluća. Ne postoje precizni podaci o broju obolelih u Srbiji, ali statistike ukazuju da oko 220.000 odraslih osoba ima astmu, a njih 2.000 ima tešku formu bolesti. U svetu oko 300 miliona ljudi ima ovu bolest, a strahuje se da će ovaj broj biti 400 miliona do 2025. godine. Ni uzroci astme nisu sasvim poznati i ne mogu se uvek u potpunosti identifikovati. Poznati su faktori rizika za pojavu ove bolesti, a to su nasledna sklonost, izlaganje supstancama i česticama iz okoline koje mogu da izazovu nadražaj disajnih puteva ili alergije, gojaznost, nezdravi životni stilovi, pridružene alergijske bolesti kao što su alergijski rinitis, polenska groznica, ekcemi...
Može se javiti u bilo kom životnom dobu, a težina bolesti vremenom može da se menja. Nikada ne može da se izleči, ali uz redovnu terapiju pacijenti s astmom mogu da vode normalan život.
– Astma je vodeća hronična bolest kod dece, učestalost je 5–20% kod dece školskog uzrasta i, uz porast alergija na hranu, može se reći da se razvija po tipu epidemije – kaže prof. dr Zorica Živković, pedijatar-pulmolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.
Suva, hrapava kože kod dece kao nagoveštaj
Sama po sebi astma nije nasledna, već je nasledna sklonost razvijanju alergije na spoljnje i unutrašnje faktore sredine, na sastojke hrane, lekove, veštačke supstance i sl.
– Prve naznake da dete ima genetsku sklonost alergiji jeste pojava suve, hrapave kože u najranijem uzrastu. Tada sumnjamo na ekcem kod deteta i na moguću genetsku predispoziciju ka alergijama, a to su nam sve faktori rizika za kasniju pojavu alergije gornjih i donjih disajnih puteva. To je tzv. alergijski marš, tj. kaskada u razvoju i pojavi alergijskih simptoma. A ako je alergijski rinitis neprepoznat na vreme, nedovoljno lečen ili zanemaren, nosi ogroman rizik za razvoj astme ili akutno pogoršanje bolesti. I loše kontrolisani alergijski rinitis utiče nepovoljno na kontrolu astme.
Kad počne da zviždi, guši i steže
Astma se najčešće ispoljava kao pojava epizoda kašlja, sviranja u grudima, otežanog disanja, povezano sa jasno utvrđenim alergijskim uzrocima ili ne.
– Epizode zviždanja u grudima, gušenja, osećaja stezanja u grudima i kašljanja, pojavljuju se često tokom noći i/ ili rano ujutru, često u toku fizičke aktivnosti. Početak dijagnostike je dobro uzeta anamneza, utvrđivanjem postojanja. karakterističnih simptoma i njihovog ponavljanja.
Spirometrija potvrđuje sumnju na astmu
U dijagnostičkom postupku, kod osoba kod kojih se kliničkim pregledom posumnja na opstrukciju disajnih puteva, izvodi se ispitivanje plućne funkcije, tzv. spirometrija.
– Ako nalazi spirometrije pokažu da pacijent ima bronhoopstrukciju, radi se i bronhodilatacijski test. Pacijent inhalira bronhodilatator i nakon 15–30 minuta ponavlja se spirometrija. Kada se postigne značajno poboljšanja protoka vazduha, dijagnoza astme je vrlo verovatna – navodi dr Vesna Veković, pedijatar-pulmolog u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“.
Savremeni vodiči navode testove plućne funkcije kao osnovni metod za utvrđivanje ograničenosti protoka vazduha kroz disajne puteve.
– Astmu karakteriše promenljivost u ograničenosti protoka vazduha kroz disajne puteve. Vrednosti plućnih funkcija mogu varirati od normalnih do jako niskih vrednosti u teškoj bronhoopstrukciji kod pacijenta. Testovi plućne funkcije koriste se pri postavljanju dijagnoze, proceni težine bolesti i praćenja efekta terapije.
Važan je individualan pristup svakom pacijentu
Adekvatna i redovna terapija, prilagođena uzrastu i svakom pacijentu pojedinačno, najvažnija je stavka u borbi s ovom bolešću.
– Prema svakom pacijentu s astmom treba primeniti individualan, tzv. personalizovani pristup, pošto će efekat dati samo terapija koja se i sprovodi.
Dr Veković ističe da su, kako je digitalna tehnologija postala sve zastupljenija u zdravstvu, elektronski uređaji za praćenje različitih parametara dobar, inovativan pristup u postizanju kontrole bolesti.
– Razvijeni mobilni uređaji mogu da zabeleže da je došlo do uzimanja leka, da daju audio podsetnik za dete i roditelje i prenesu ove podatke lekaru, tako da se očitavanja mogu pregledati u realnom vremenu i naknadno analizirati. Može se koristiti sa aplikacijom za mobilni uređaj koja ima mogućnost da meri i druge okidače astme.
Mobilna aplikacija i merač vršnog ekspiratornog protoka ili kućni spirometar omogućavaju da pacijenti i roditelji reaguju na vreme, i promenom terapije spreče pojavu ili dalji razvoj simptoma, a time se smanjuje i broj hitnih odlazaka kod lekara.
– Rezultati pokazuju da korišćenje ovih novih tehnologija, uz lični astma plan, značajno utiču na poboljšanje u redovnosti uzimanja terapiji, a time i na bolju kontrolu bolesti.
izvor:zena.blic.rs
