Pšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica na svetu. U ljudskoj ishrani je druga po zastupljenosti, dok se na prvom mestu nalazi pirinač. Preradom pšenice se proizvodi brašno i brojni drugi proizvodi, koje u svojoj ishrani koristi preko 70% svetske populacije.
Srbija je bogata plodnim zemljištem, te i ne čudi činjenica da se veliki deo Vojvodine, zapadne i centralne Srbije bavi poljoprivredom. Pšenica je jedna od najčešćih biljnih kultura na njivama širom ovih regiona, a površina pod zasadima pšenice se iz godine u godinu povećava.
Prošle godine pod usevima pšenice bilo je oko 550.000 hektara obradivog zemljišta. Većinski deo useva odnosio se na standardnu proizvodnju, dok je pod organskim usevima bilo samo 5% od ukupne cifre - 234 hektra.
Organska pšenica je tražena i postiže bolju otkupnu cenu nego pšenica dobijena klasičnom metodom setve. Međutim, kako bi poljoprivredno domaćinstvo ušlo u proces organske proizvodnje neophodno je ispuniti brojne zahteve koje nalaže Zakon o organskoj proizvodnji.
U nastavku teksta donosimo vam informacije o uključenju i zahtevima neophodnim za organsku proizvodnju pšenice:
Kako se priprema zemljište za organsku proizvodnju pšenice?
Organska proizvodnja iziskuje poštovanje brojnih normi i pravila. Obzirom da se usevi seju na njivama, a ne u kontrolisanim uslovima, često je neophodno napraviti neku vrstu “barijere” između zemljišta. Organski i usevi koji se obrađuju na klasičan način ne bi smeli biti u dodiru, a mineralna đubriva i pesticidi ne smeju dospeti na tlo na kojem će biti organski usev.
Takođe, ako je na zemljištu prethodno bio usev koji se obrađivao klasičnim metodama i pomoćnim sredstvima, biće neophodno pričekati da prođe period konverzije (čišćenja) zemlje.
Zemljište koje se priprema za usev organske pšenice treba da bude plodno, očišćeno od korova, usitnjeno i sa visokim sadržajem organskih materija. Za đubrenje zemljišta koriste se isključivo organska i đubriva koja odobrava Pravilnik o organskoj proizvodnji. Isti je slučaj i sa sredstvima za zaštitu od korova - klasični pesticidi su strogo zabranjeni.
Pšenica najbolje uspeva na crnici, krečnim i aluvijalnim zemljištima, pH vrednosti 6 do 7. Zemljišta koja joj ne pogoduju su vlažna, natopljena, sa nedovoljno dobrom drenažom ili velikim sadržajem peska. Širom Srbije površina pod plodnim zemljištem ima u izobilju, stoga se pšenica može gajiti na svim površinama.
Setva organske pšenice
Kako biste uzgajili organsku pšenicu potrebno vam je organsko, netretirano, seme. Nabavka organskog semena je u regionu često problematična, jer je potražnja veća od ponude.
Odabir sorte organske pšenice mora da bude pažljiv - mora se gledati da donese dobar prinos, kvalitet zrna, njegovu sposobnost da apsorbuje azot iz zemljišta i otpornost. Sadržaj proteina u organskom zrnu treba da bude preko 12%, a sadržaj glutena preko 30%.
Setva se vrši sejačicama, a količina semena potrebna za jedan kvadratni metar je od 500 do 550 zrna, odnosno 240 do 270 kg semena. Ukoliko su sejačice korištene prethodno za semena koja nisu organska, moraju biti očišćene pre polaganja organskog semena.
Pšenica se seje tokom jeseni, idealno od 1. do 25. oktobra. Seme se polaže na dubinu od 4 do 5 cm, a ako je godina sušna dubina se može povećati za 1cm.
Čime se đubri organski usev pšenice?
Tokom organske proizvodnje đubrenje je dozvoljeno, ali tek nakon što se izmeri plodnost zemljišta i vidi koja količina hranljivih materija je potrebna. Dozvoljena je upotreba organskih đubriva i prirodnih mineralnih đubriva, dok se sintetička đubriva ne smeju koristiti. Za povećanje plodnosti obično se upotrebljavaju stajnjak, kompost, treset, glistenjak, drveni pepeo i slične otpadne organske materije.
Organska pšenica, kao i druga organska hrana i pića, veoma je tražena, ali put do njenog prispeća obeležen je brojnim pravilima.
Kada je vreme žetve organske pšenice?
Pšenica je sjajan predusev za većinu biljnih kultura, a obzirom da brzo prispeva i kratko se zadržava na njivama, moguće je godišnje postići do dve žetve. Zemljište se nakon žetve pšenice lako obrađuje, nije zakorovljeno, a ostaci pšenice na zemljištu se oru i predstavljaju prirodno đubrivo koje doprinosi kvalitetu zemljišta.
Vreme žetve se određuje prema sadržaju vlage u zrnu. Optimalan sadržaj vlage treba da bude oko 18%. Žetva se vrši žetvenim kombajnima, koji takođe moraju biti očišćeni od drugih žitarica, dobijenih standardnim metodama uzgoja. Nakon toga se organska pšenica transportuje, skladišti i pakuje, u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji.
Prijem, pakovanje i skladištenje organske pšenice
Nakon što se organska pšenica doveze sa njive, vrši se dorada. Dorada podrazumeva čišćenje, ujednačavanje, sušenje, pakovanje i skladištenje.
Seme se propušta kroz selektore i grube aspiratore, koji otklanjaju nečistoće (plevu i delove slame). Zrno se zatim suši u sušarama, kako bi bilo optimalne vlažnosti. Na taj način se može čuvati duži vremenski period, bez gubitaka na kvalitetu.
Sva sredstva i aparatura koja se koriste tokom proizvodnje, dorade, pakovanja i skladištenja, moraju biti u skladu sa propisima Pravilnika o organskoj proizvodnji i sertifikaciji.
Pakovanje pšenice vrši se uz pomoć mašina za pakovanje, čiju proizvodnju, popravke i održavanje vrši Mirić servis. Organska pšenica se najčešće pakuje u džakove od 50kg.
Mašine za pakovanje u vreće koje pogoduju pakovanju organske pšenice idealne su za sve zrnaste materijale, a neki od odgovarajućih modela su pakerice Bruto, Mono Neto i Duplex Neto. Ove mašine pakovanje vrše automatski, na liniji za pakovanje, a napunjene vreće se zatvaraju uz pomoć mašine za prošivanje džakova.
Zatvorene vreće se skladište u prostore koje predviđa pravilnik o organskoj proizvodnji - bez mešanja sa klasičnim usevima. Proizvodni proces organske pšenice se ovde završava, nakon čega je spremna za prodaju u zemlji ili izvoz.
