Na osnovu postojećeg znanja o jogurtu i medu, Hana Holšer i njene kolege želeli su da istraže da li je med više od običnog zaslađivača u ovoj kombinaciji.
Dodavanje jedne ili dve kašike meda u porciju nezaslađenog grčkog jogurta moglo bi pojačati probiotičke moći jogurta, sugerišu nova istraživanja o medu i jogurtu. Na ovaj način se pruža pomoć korisnim bakterijama iz jogurta da prežive put kroz naš probavni sistem.
„Zanimalo nas je kombinovanje jogurta i meda, koje je uobičajeno u mediteranskoj ishrani, i kako to utiče na gastrointestinalni mikrobiom,“ kaže koautorka Hana Holšer, nutricionistkinja sa Univerziteta Ilinois.
Mediteranska ishrana povezuje se sa nizom zdravstvenih benefita, koji se obično pripisuju prisustvu zdravih masti iz ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, kao i smanjenom unosu crvenog mesa.
Iako mlečni proizvodi ne igraju veliku ulogu u ovoj ishrani, postoje izuzeci – pre svega kad su u pitanju sir i jogurt. I još od drevnog grčkog mlečnog proizvoda oksigala, mnoge mediteranske tradicije koriste med kao zaslađivač jogurta.
Neke vrste jogurta obogaćene su probiotičkim bakterijskim sojevima kao što je Bifidobacterium animalis. To je prirodni stanovnik gastrointestinalnih traktova mnogih živih bića, pa i ljudi, a prethodna istraživanja su ga povezala sa poboljšanjem gastrointestinalnog zdravlja i funkcije imunosistema.
Med je poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, ali je takođe i prebiotik – agens koji podstiče rast ili aktivnost korisnih mikroorganizama unutar tela.
S obzirom na njegov potencijal za jačanje korisnih bakterija, istraživači su želeli da saznaju da li med može pomoći tim bakterijama da prežive opasnosti s kojima se suočavaju unutar ljudskog digestivnog sistema.
„Enzimi u našim ustima, želucu i crevima pomažu u varenju i olakšavaju apsorpciju hranljivih materija, ali takođe smanjuju održivost mikroorganizama,“ objašnjava Hana.
Uzimala sam svakog jutra manuka med i sad mi je jasno što ga zovu čistim zlatom
„To je sjajno kada su u pitanju patogeni, ali ne nužno kada se radi o korisnim bakterijama. Želeli smo da istražimo da li med može pomoći probiotičkim bakterijama da prežive u crevima“, rekla je.
U prvom od dva nova istraživanja, istraživači su sproveli laboratorijske eksperimente kako bi ispitali kako četiri vrste meda (od lucerke, heljde, deteline i narandžinog cveta) utiču na održivost B. animalis u jogurtu tokom simuliranog varenja.
Mešali su jogurt inokulisan bakterijama sa jednom od četiri vrste meda, a zatim su omogućili bakterijama da rastu na petrijevim posudama dok su bile izložene rastvorima koji simuliraju različite tečnosti s kojima se mogu susresti u našim crevima – pljuvački, želudačnoj kiselini, crevnoj žuči i enzimima.
Nijedna od četiri vrste meda nije pokazala značajan efekat na preživljavanje bakterija u pljuvački ili želudačnoj kiselini, izveštavaju istraživači, sa rezultatima sličnim onima u kontrolnim grupama koje su sadržale jogurt pomešan sa šećerom ili vodom.
Međutim, u rastvorima napravljenim tako da imitiraju crevne tečnosti, jogurt pomešan sa medom je podržavao preživljavanje korisnih bakterija. Efekat je bio najizraženiji kod meda od deteline, pokazalo je istraživanje.
Istraživači su svoja inicijalna otkrića potvrdili u kontrolisanoj crossover studiji koja je obuhvatila 62 zdrave odrasle osobe. Od jedne grupe učesnika je traženo da dve nedelje jedu jogurt sa medom od deteline, a od druge da termički isto toliko dugo jedu termički obrađeni jogurt .
U nastavku istraživanja, 36 učesnika nastavilo je sa trećom fazom, gde su jeli jogurt pomešan sa šećerom.
Učesnici su predavali uzorke stolice, kao i informacije o probavnom sistemu, a takođe su popunjavali upitnike i izvodili zadatke kako bi procenili raspoloženje, kogniciju i opšte blagostanje.
„Naša otkrića su pokazala da kombinovanje meda sa jogurtom podržava preživljavanje probiotičkih bakterija iz jogurta u crevima, tako da su laboratorijski rezultati zaista primenljivi i u stvarnom životu,“ kaže Holscher.
Studija nije pronašla promene u brzini prolaska kroz creva, učestalosti crevnih pokreta, raspoloženju ili kogniciji. Ali to može jednostavno odražavati opšte zdravlje učesnika, napominje Hana, i ne isključuje potrebu za daljim istraživanjem.
Važno je napomenuti da je med i dalje šećer, sa svim povezanim zdravstvenim rizicima, i autori studije ne sugerišu da treba pristupiti ovoj kombinaciji kao Vini Pu.
„Otkrili smo da jedna kašika meda u porciji jogurta pomaže održavanju probiotika. Međutim, moramo imati na umu da je med dodati šećer, i svi treba da budu svesni količine šećera u ishrani kako bi održali zdravu telesnu težinu,“ objašnjava ona.
Iako postoji mnogo istraživanja koja ukazuju na potencijalnu korist probiotika, takođe je važno napomenuti da probiotički suplementi nisu za svakoga, i mogu biti opasni.
Generalno, Hana kaže da ovo istraživanje ukazuje na skriveni smisao drevne tradicije mešanja meda i jogurta.
„Dodavanje malo meda u nezaslađeni jogurt je lepa kulinarska kombinacija koju možete uključiti u svoj jelovnik,“ zaključuje ona.
Izvor: nova.rs
