Određene navike mogu da nam pomognu da se oduprimo demenciji i problemima sa pamćenjem.
Demencija može da bude uzrokovana raznim bolestima ili povredama, a mentalno oštećenje može da varira od blagog do ozbiljnog. Neke vrste demencije su progresivne što znači da se vremenom pogoršavaju, a druge mogu da leče ili čak da budu reverzibilne, navodi Healthline, a prenosi Sensa.hr.
Ključni faktori rizika
Da bismo bolje razumeli demenciju, važno je da znamo da postoje različite vrste, a svaka ima svoje specifične karakteristike i uzroke. Najčešći oblike demencije je Alchajmerova bolest koju karakteriše gubitak pamćenja, sposobnosti donošenja odluka i orijentacije u prostoru. Vaskularna demencija je uzrokovana oštećenjem krvnih sudova u mozgu, a često nastupa nakon moždanog udara. Osim njih, česti su oblici i demencija sa Levijevim telima i frontotemporalna demencija.
Uzroci demencije mogu da budu različiti, pa tako variraju od genetike do određenih rizičnih faktora, a ovo su najčešći ključni faktori rizika:
Genetika: Porodična istorija demencije može da poveća rizik od razvoja bolesti.
Starost: Rizik od demencije raste sa godinama, posebno nakon 65. godine života.
Porodična istorija: Osobe čiji su članovi porodice imali demenciju mogu da budu skloniji razvoju ovog stanja.
Kardiovaskularni problemi: Stanja poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola mogu da povećaju rizik od demencije.
Znakovi i simptomi demencije
Demencija ima mnogo uzroka, a generalno nastaje zbog degeneracije neurona (moždanih ćelija) ili poremećaja u drugim telesnim sistemima koji utiču na funkcionisanje neurona. U svojim ranim fazama demencija može da uzrokuje simptome kao što su:
Ne podnošenje promena: Osoba može da ima poteškoća u prihvatanju promena u rasporedu ili okruženju.
Suptilne promene u kratkoročnom pamćenju: Osoba može da se seća događaja iz prošlosti kao da su se dogodili juče, dok ne može da se seti nedavnih događaja, poput onoga što je ručala.
Ne korišćenje pravih reči: Prisećanje i korišćenje pravih reči ili asocijacija može da bude otežano.
Ponavljanje: Osoba može da postavlja isto pitanje, obavlja isti zadatak ili priča istu priču više puta.
Zbunjenost u orijentaciji: Poznata mesta mogu da se čine stranim, a osoba može da imati poteškoća sa pronalaženjem puta i ruta koje su prethodno bile poznate.
Promene u raspoloženju: Depresija, frustracija i ljutnja nisu neuobičajeni kod osoba sa demencijom.
Gubitak interesa: Apatija može da se pojavi, uključujući gubitak interesa za hobije ili aktivnosti u kojima su nekoda uživali.
Poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka: Osoba u ranoj fazi demencije može da ima problema sa prisećanjem da obavlja zadatke koje je radila mnogo godina.
Kako se odupreti pojavi demencije?
Pridržavanje određenih navika može da doprinese zdravijem načinu života i potencijalno da smanji rizik od razvoja demencije. Naravno, i genetski faktori igraju ulogu, ali zdrav način života može značajno da utče na dugoročno kognitivno zdravlje.
1. Mentalna stimulacija
Redovno učestvovanje u aktivnostima koje podstiču mentalnu aktivnost može da pomogne u održavanju kognitivne funkcije. Ovo uključuje rešavanje ukrštenica, čitanje, učenje novih veština ili jezika, te učestvovanje u društvenim aktivnostima koje stimulišu mozak.
2. Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost, poput hodanja, trčanja, biciklizma ili plivanja, može da poboljša cirkulaciju krvi i zdravlje srca, što je povezano sa smanjenim rizikom od demencije. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
3. Zdrava ishrana
Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna, zdravim mastima (poput onih iz maslinovog ulja i orašastih plodova), ali i ribom može da poboljša celokupno zdravlje mozga. Mediteranska dijeta, koja je bogata ovim namirnicama, često se povezuje sa manjim rizikom od demencije.
4. Društvena povezanost
Održavanje aktivnih društvenih kontakata i učestvovanje u društvenim aktivnostima može da pomogne u očuvanju mentalne oštrine i smanji osećaj usamljenosti, što je važno za kognitivno zdravlje.
5. Kontrola hroničnih bolesti
Upravljanje i kontrolisanje hroničnih stanja poput visokog krvnog tlaka, dijabetesa i kolesterola može pomoći u smanjenju rizika od demencije. Redoviti pregledi i pridržavanje medicinskih savjeta za upravljanje ovim stanjima su ključni.
Izvor: n1info.rs
