Bilo kakvo zapaljenje u ustima je iritantno i iscrpljujuće, ponekad neprijatnije od "obične" zubobolje. Bol, peckanje ili osećaj nelagodnosti u ustima ukazuju na stomatitis koji može nastati iz različitih razloga među kojima su najčešći herpex simplex, oralna kandidijaza...
- Stomatitis je zapravo zapaljenje sluzokože u ustima. Može biti akutno, ali može biti i hronično, a utiče na kvalitet života jer je usled bola spavanje nekada nemoguće. Ishrana je otežana, a izgovor pojedinih glasova promenjen - za sajt Trudnoća i zdravlje objašnjava dr stomatologije Ksenija Stojkovski.
Ona ističe da je važno znati da ovo nije trajno stanje, da prolazi bez ostavljanja ožiljaka, ali da je dobro upoznati se sa merama prevencije, kako bi sprečili pojavu stomatitisa.
Simptomi stomatitisa kod odraslih
Bol, krvarenje u ustima, osećaj peckanja, osećaj utrnulosti, crvenilo sluzokože, ulkusi tj. aftozne lezije, plikovi ili čirevi, otok sluzokože, neprijatan zadah, te pojačano orožavanje sluzokože najčešći su simptomi stomatitisa kod odraslih.
- Obično su prisutni samo neki od njih. U težim slučajevima mogu dovesti do dehidratacije i neuhranjenosti. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom su moguće sekundarne infekcije. Mogu biti izazvane virusima, bakterijama ili gljivicama. Pored tretmana sekundarne infekcije, kod takvih pacijenata se jača imuni sistem i koristi terapija za specifično stanje, koje je dovelo do slabljenja imuniteta.
Šta dovodi do stomatitisa kod odraslih
Dug je spisak mogućih uzročnika ovog neprijatnog zapaljenja kod odraslih: herpes simplex; gljivične infekcije - najčešće kandidom; pojava afti u ustima - aftozni stomatitis; alergijske reakcije na hranu - jagode, orašaste plodove, citrusno voće; oslabljen imunitet; hormonske promene; stres i manjak sna; deficit vitamina B kompleksa, cinka, gvožđa; terapija - hemoterapije, antihistaminici, steroidi, antidepresivi; mehaničke i traumatske povrede mekih tkiva usne duplje; korišćenje cigareta i elektronskih cigareta - nikotinski stomatitis; upotreba neodgovarajućih zubnih proteza...
Šta povećava rizik za gljivičnu infekciju
Dugotrajna upotreba antibiotika i kortikosteroida, oboljenja poput dijabetesa i leukemije, deficit gvožđa i kompleksa vitamina B, nošenje zubnih proteza, pušenje, ali i smanjeno lučenje pljuvačke (suvoća ustiju) i ishrana bogata ugljenim hidratima - šećerima, sve ovo povećava rizik od gljivičnih infekcija u ustima..
- Kandida se u ustima javlja u vidu pseudomembranoznog, eritematoznog i hiperplastičnog tipa. Pseudomembrazozni tip se javlja u vidu beličastih naslaga na oralnoj sluzokoži. Oni se mogu ukloniti ostavljajući sa sobom crvene površine koje mogu krvariti. Eritematozni tip se javlja u vidu crvenih zona, najčešće na jeziku i nepcu, ali se može javiti i u drugim delovima usne duplje. Kod ovog tipa je prisutan konstantan bol. Hiperplastični tip podseća na leukoplakiju. Prisutne su beličaste naslage koje su čvrsto pripojene za sluzokožu i ne mogu se lako ukloniti.
Dijagnoza kandidijaze se ne uspostavlja samostalno. Potrebno je otići lekaru koji će u terapiji primeniti antifungalne lekove u vidu masti, krema, rastvora i tableta. Naravno, uz pojačanu oralnu higijenu.
Kako se leči stomatitis kod odraslih
- Simptomatsko lečenje je usmereno na suzbijanje bola i nelagode. U tu svrhu se koriste lokalni anestetici u vidu spreja ili gela. Koriste se i rastvori antiseptika. Kortikosteroidi su antiinflamatorni lekovi koji se mogu koristiti samo pod nadzorom stomatologa. U vidu masti, gelova ili rastvora. Antigljivični lekovi se primenjuju kod stomatita izazvanih gljivicama. U slučaju bakterijske infekcije se koriste antibiotici i naravno, treba isključiti uzročnika koji je doveo do zapaljenja - kaže dr Stojkovski.
Učinite sve da sprečite zapaljenje
Pre svega i iznad svega je redovno pranje zuba i to najmanje dva puta dnevno uz korišćenje četkice sa mekim sintetičkim vlaknima, kao i upotreba konca ili interdentalnih četkica.
- Redovne posete stomatologu sprečiće ozbiljnija stanja jer će vas na vreme upozoriti na neke stvari. Na primer, da treba izbegavati iritantne faktore poput začinjene, vruće ili ljute hrane koje mogu još više iziritirati već postojeći stomatitis. Ovo važi i za alkohol i za duvan. Treba raditi na jačanju imunog sistema, pojačanoj hidrataciji organizma, ali je važna i promena životnih navika. Osobama sa stomatitisom se savetuje izbegavanje stresnih situacija. Takođe, dovoljno sna i zdrava ishrana - zaključuje dr Stojkovski.
Izvor: blic.rs
