Hiperholesterolemija, najčešći nasledni poremećaj metabolizma lipida, pogađa značajan broj ljudi. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštava da otprilike dvoje na svakih pet osoba ima visok nivo holesterola u krvi.
Visoki holesterol može nas izložiti povećanom riziku od po život opasnih zdravstvenih stanja kao što su moždani udar i kardiovaskularne bolesti. Zato je važno održavati ukupan nivo holesterola u krvi u normalnom rasponu.
Održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i smanjenje konzumacije alkohola samo su neki od načina kako se zaštititi od hiperholesterolemije.
Ishrana je takođe ključan faktor. Konzumiranje hrane bogate vlaknima poput pasulja, ovsenih pahuljica i avokada može pomoći u održavanju niskog nivoa lošeg LDL holesterola. U tome se jako dobrim pokazalo i jedno povrće, a to je crni luk.
Luk može smanjiti loš holesterol
Hranljive materije koje sadrži crveni luk uključuju kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum.
Luk takođe sadrži flavonoid poznat kao kvercetin. Naučnici su u studiji iz 2017. hteli da bolje shvaet kako kvercetin utiče na obrnuti transport holesterola, odnosno proces u kojem telo uklanja holesterol iz ćelija. Otkrili su da je kvercetin pospešio prenos holesterola, smanjio njegov nivo i poboljšao funkcionisanje dobrog HDL holesterola.
Pokazalo se da čak i alternativni oblici luka nude iste prednosti, poput soka od luka bogatog kvercetinom koji značajno smanjuje nivo LDL-a kod pacijenata s blago povišenim holesterolom.
Da li dodaci ishrani s lukom mogu da smanje nivo holesterola?
Luk se može pripremati na razne načine. Možete ga jesti sirovog, kuvanog, možete ga dodati salatama ili raznim kuvanim jelima.
Ako pak ne volite luk, ne brinite dodaci ishrani na bazi luka takođe mogu sniziti nivo holesterola. Međutim, nije primećena povezanost između suplemenata na bazi luka i poboljšanja nivoa triglicerida pa su i naučnici naglasili da je potrebno još dodatnih istraživanja.
Neki faktori mogu dovesti do povećanog rizika od hiperholesterolemije. To uključuje konzumiranje hrane koja je bogata transmastima ili zasićenim mastima, sedentarni način života, pušenje, genetiku, starost i još mnogo toga (prema CDC-u). Prisutnost hroničnih zdravstvenih stanja takođe može biti faktor rizika, poput dijabetesa tipa 2 ili gojaznosti, piše Health Digest
