Sombor.info

Vreme u Srbiji je pod uticajem polja povišenog vazdušnog pritiska u sklopu kog nam sa severa Afrike stiže i nešto toplija vazdušna masa. Danas će biti pretežno sunčano, suvo i malo toplije nego juče, najviša dnevna temperatura do 25 stepeni.

U nastavku dana biće pretežno sunčano uz malu do umerenu povremenu oblačnost i suvo.

Duvaće umeren severozapadni vetar, koji će uveče biti u skretanju na južni smer. Najviša dnevna temperatura kretaće se od 22 do 25 stepeni.

Za vikend i u prvoj polovini naredne sedmice pretežno sunčano, sa temperaturom do 30 stepeni. Prema trenutnim prognozama, jedno prolazno naoblačenje sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom očekuje se u drugoj polovini naredne sedmice.

Ukoliko se spremate da na letnji odmor krenete kolima, pored cena putarina o kojima smo pisali, kao osnovnu stavku imaćete i cenu goriva. Ono što je već u samom startu poznato, i godinama se ne menja, jeste da ćete najjeftinije proći ukoliko rezervoar punite u Severnoj Makedoniji.

Naime, kako navodi sajt Global Petrol Prices, koji prati cene naftnih derivata širom sveta, litar benzina 1. aprila u Srbiji je koštao 190 dinara, odnosno 1,62 evra, dok je u Makedoniji koštao 85 denara, odnosno 1,38 evra. U Grčkoj će vas benzin koštati 1,94 evra po litru. Ukoliko vozite automobil na dizel, situacija je malo drugačija, pa ćete tako litar u Srbiji platiti 203 dinara, odnosno 1,73 evra, u Makedoniji 76 denara ili 1,23 evra, dok u Grčkoj cena ovog derivata po litru iznosi isto kao na domaćim pumpama - 1,73 evra. Ukoliko se odlučite za put preko Albanije, trebalo bi da znate da litar benzina u ovoj zemlji košta 1,81 evra, dok je litar dizela 1,83 evra.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs zbog čega se cene goriva razlikuju od zemlje do zemlje, i kako to da je dizel uvek skuplji u Srbiji nego, na primer, u Severnoj Makedoniji.

- Kod dizela i tečnog naftnog gasa imamo jako visoke dodatne troškove, u šta pored akcize spadaju naknade za formiranje obaveznih rezervi, naknada za unapređenje energetske efikasnosti, naknada za markiranje goriva, nakanada za monitoring kvaliteta goriva i onda se na sve te naknade obračunava porez na dodatu vrednost (PDV) - kaže sagovornik.

Na pitanje da li se sada može prognozirati kako će se cene goriva kretati do kraja leta, Mićović kaže - ne! Napominje da oko 80 odsto svih derivata nafte koji se potroše u Srbiji potiče iz uvoza ili se dobija preradom uvozne nafte. On objašnjava i da kod benzina nemamo tako velike namete i da su tu dažbine na nivou proseka.

- Ne možete izolovati Srbiju od uticaja i na tu baznu cenu dosta utiču regionalne i globalne promene. Od 2022. godine nijedna naftna kompanija u našoj zemlji ne određuje cene goriva. Njih određuje država petkom. Uzme u obzir parametre tržišta, promenu kursa dolara, promenu logističkih troškova, ograniči mqloprodajnu maržu i to su maksimalne cene - kaže Tomislav Mićović.

Izvor: direknto.rs

Retko koja osoba će priznati u sebi i drugima da je "posvađana" sa inteligencijom, ali zato pojedinci i te kako mogu da se pohvale da im mozak radi 100 na sat.

Postoji više vrsta inteligencije - emocionalna, intuitivna, praktična, perceptivna i analitička, a pripadnici ova tri horoskopska znaka izgledaju kao da poseduju svaku od navedenih.

Devica
Device primećuju i najmanje sitnice u svakoj situaciji. Važe za najpametniji znak Zodijaka jer se kod nje mešaju razne vrste inteligencija. Ljudi rođeni u ovom znaku su analitični, ali i vrlo kreativni, što ih čini izuzetno dobrim u rešavanju problema.

Osim toga, Device su neprikosnovene u čitanju ljudi i situacija, uglavnom zato što uvek obraćaju pažnju na detalje koji drugima promaknu. Najveći problem je njihova sklonost da previše analiziraju svaku sitaciju, a to ih ponekada može dovesti do opsesije.

Škorpija
Ljudi rođeni u ovom znaku su veoma inteligentni, nezavisni i ne dozvoljavaju da se iko igra sa njihovim emocijama. Inteligentne, hrabre i izuzetno intuitivne, brzo će naći vašu "Ahilovu petu" i sve okrenuti u svoju korist.

Imaju veoma oštar um i tendenciju da kažu pravu stvar u pravom trenutku. Skloni su dubokoumno razmišljanju, preteranoj analizi ljudi i situacija oko sebe.

Vodolija
Vodolije imaju potpuno drugačiji pogled na svet. Oni su veoma dubokoumni, vole da raspravljaju o filozofskim temama, a filozofiranje smatraju za najjednostavnuju stvar na svetu.

Kada je reč o poslu "brzinom svetlosti" će naći rešenje za svaki problem i predložiti korisne savete.

Ukoliko ih neka tema zainteresuje, potrudiće se da saznaju sve o njoj, ali ako im tema nije zanimljiva i inspirativna, neće gubiti ni minut svog vremena.

Izvor: blic.rs

Bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, povrće je nesumnjivo baza zdravog života.

Britanska doktorka Debora Li otkrila je koje tri vrste povrća treba redovno da budu na vašem jelovniku, bez obzira da li volite da ga jedete ili ne.

Kelj

Nažalost, kelj je jedna od najmanje popularnih vrsta povrća iako je neverovatno zdrav. Pored impresivne količine vitamina, ovo povrće je bogato antioksidansima.

„Kelj je važan za zdravlje ljudi jer neutrališe oksidativni stres i tako smanjuju rizik od razvoja hroničnih bolesti, uključujući hipertenziju, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i demenciju“, rekka je dr Li, dodajući da vrpce kelja mogu da smanje i rizik od razvoj raka.

Spanać

Ovo je još jedno super povrće puno esencijalnih minerala, kao što su gvožđe i magnezijum, i vitamini kao što je vitamin C. To je povrće koje ima dugu listu zdravstvenih prednosti, uključujući zdravlje očiju i antiinflamatorne efekte.

„Spanać je bogat nitratima, koji su ključni za održavanje krvnog pritiska pod kontrolom. Sadrži i veliku količinu antioksidanata koji neutrališu efekat oksidativnog stresa i snižavaju krvni pritisak. Pored toga, smatra se da visoki nivoi nitrata štite od raka želuca“, kaže dr Li.

Patlidžan

Bilo da ga volite ili mrzite, patlidžan ima mnogo zdravstvenih prednosti i ne sadrži zasićene masti i holesterol.

„Ima visok sadržaj vlakana koja su važni za zdravlje i funkciju creva i za varenje, ali i zato što vlakna sprečavaju apsorpciju holesterola iz creva u krvotok. Patlidžan sadrži i velike količine antocijana, koji njegovoj koži daju tamnoljubičastu boju, a istraživanja su pokazala da konzumiranje 2 do 3 porcije antocijanina nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 323 odsto, prenosi živim.hr.

Na sajtu Eurovisionworld odnedavno možemo videti prognoze za plasman u finale Evrovizije takmičara iz polufinalnih grupa.

Naša Teya Dora izvešće svoju pesmu „Ramonda“ prve polufinalne večeri, 7. maja. Ona će druga izaći na binu, nakon nastupa predstavnika Kipra.

Kladionice joj zasad prognoziraju 8. mesto u prvom polufinalu i 72% šanse da se plasira u finale.

Očekivanja su da se iz ove grupe dalje plasiraju i Hrvatska, Ukrajina, Finska, Litvanija, Luksemburg, Kipar, Poljska, Slovenija i Portugalija.

Kada je u pitanju drugo polufinale, najveće šanse za prolazak u finale imaju: Holandija, Švajcarska, Belgija, Grčka, Norveška, Izrael, Jermenija, Austrija, Estonija i Gruzija.

Direktno u finale idu Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i zemlja domaćin – Švedska.

Ovogodišnja Evrovizija održaće se u Malmu 7, 9. i 11. maja.

Rena Malik, hirurškinja specijalizirana za seksualno zdravlje, otkrila je koji deo tela ukazuje na to da muškarac ima veliki penis. Nije reč o rukama i stopalima, kao što mnogi misle.

Rena Malik se gostujući u podcastu Diary of a CEO osvrnula na jedan mit o veličini muškog polnog organa. I izgleda da nije mit.

„Postoji jedno japansko istraživanje u koje su bili uključeni samo Japanci pa su rezultati donekle ograničeni. Izmerili su delove tela i dužinu penisa i otkrili su kako je dužina nosa u korelaciji s dužinom penisa, a ne dužina ruke ili stopala“, rekla je Malik, a prenosi New York Post.

Malik nije pominjala druge studije koje su se time bavile, ali kaže da je primetila da je sve veći broj njenih pacijenata ozbiljno zabrinut oko dužine svog penisa.

Mnogi od njih iz tog razloga kupuju uređaje za povećanje polnog organa. „Ovi uređaji postoje, ali su prvenstveno namenjeni za muškarce koji imaju Pejroniejevu bolest“, objasnila je i dodala da se tim uređajem dužina penisa može povećati za 2 cm.

Pejroniejeva bolest je stanje u kojem se fibrozno tkivo formira u dubljim tkivima ispod kože penisa, što uzrokuje bolne erekcije, a ova bolest takođe može učiniti penis kraćim dok je u erekciji, piše Index.hr.

U svakom slučaju, stručnjaci kažu da muškarci ne treba mnogo da brinu oko dužine. Kažu da većina ljudi precenjuje veličinu prosečnog penisa.

Dr Džen Kodl je pokušala da sruši moto da je „veličina važna“ konkretnim merama.

„Prosečna veličina opuštenog penisa je 9,1 cm, a prosečna veličina penisa u erekciji je 13,1 cm. Da li ste znali? Zapravo je kraće nego što mislim da bi mnogi ljudi mogli da zamisle.“

Izvor: nova.rs

Našavši se na ruti migranata iz Azije i Afrike ka zemljama Evropske unije, Sombor se suočavao sa velikim brojem nevoljnika koji su tragali za boljim životom.

Ogromni priliv migranata je sa sobom doneo i niz problema. Pod posebnim pritiskom bili su stanovnici Šikare, prigradskog naselja poznatog po tamošnjem šumskom izletištu u kojem se nalazi i Prihvatni centar za migrante.

Kako su kapaciteti ovog centra bili ograničeni, stotine pa neretko i hiljade migranata su u očekivanju nastavka puta, dane i nedelje provodili u šumi Šikara, ostavljajući za sobom gomile smeća. Migratorna plima je oseknula, ali je smeće ostalo, pa su članovi Udruženja građana „Naša Šikara“ i građani kojima se pridružio značajan broj mladih, počeli sa serijom akcija čišćenja i uređenja gradskog izletišta.

- U prvoj akciji smo očistili deo oko svlačionice bivšeg fudbalskog kluba Šikara, deo oko bivše prodavnice i teniskog terena. Našoj ekološkoj akciji se odazvalo između ostalih i desetak dece što nam predstavlja veliko zadovoljstvo. Na kraju smo sakupili 54 džaka od 120 litara. Sledeće nedelje počinjemo da čistimo šumu iza fudbalskog igrališta, zatim deo oko prihvatnog centra i na kraju područje oko Lazinog brega. Smeća u šumi ima i previše i očekuje nas veliki posao, pošto nismo više mogli da čekamo nadležne – oglasili su se iz UG „Naša Šikara“, najavljujući da će se ove ekološke aktivnosti nastaviti i predstojeće subote od 16 sati, ali i nakon toga, odnosno sve dok posao čišćenja Somborcima nekada omiljenog izletišta ne bude završen.

Veliko prolećno spremanje Šikare je, prema navodima ovog udruženja, počelo pre desetak dana, kada je nekoliko stanovnika neposredne okoline izletišta pokosilo i poravnalo fudbalski teren i nakon toga popravilo devastirane golove na njemu.

- Lepo je bilo videli da je ponovo aktivan i košarkaški teren. Tokom dana vikenda na terenu za baskete je bilo najmanje petnaestak stanovnika ovog kraja grada. To je vest koja ohrabruje i nadamo se da će ljudi početi da se vraćaju u Šikaru, najpoznatije somborsko izletište, koje se oporavlja isključivo zaslugom samih građana - navelo su iz ovog Udruženja, koje je Somborcima, ali i široj javnosti svojevremeno postalo poznato i zbog organizacije protesta zbog nekotrolisanog priliva migranata, koji su boraveći u Šikari, stvarali i brojne probleme stanovnicima ovog kraja grada.

Izvor: dnevnik.rs

Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ u nedelju, 7. aprila 2024. godine organizuje prolećnu berzu sitnih životinja i opreme za kućne ljubimce koja će biti održana na prostoru bivšeg marketa „KTC“ na Staparskom putu.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i kupe ptice, živinu, zečeve i druge sitne životinje, kao i opremu i hranu za njih. Vrata objekta za izlagače će biti otvorena već u 4 sata, dok će posetioci berzu moći da obiđu do 12 časova.

Organizatori su saopštili da je na berzi strogo zabranjeno izlaganje pasa i životinja koje nisu u skladu sa zakonom republike Srbije, osim ako vlasnik poseduje sve potrebne dokumente i dokaz o čipovanju i vakcinaciji pasa. Izlagači moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju životinja.

Izvor: Radio Dunav

U vrtiću „Bubamara“ u Somboru, izvode se radovi na dogradnji prostora za potrebe proširenja kapaciteta samog vrtića i mogućnosti za veći prijem dece za obdanišni rad. Tim povodom, radove su obišli gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, gradski većnik za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, te načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić, pomoćnica načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti, imovinsko – pravne i stambene poslove Rosana Krstić i direktorica Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Snežana Gazetić Pavošev.

Prilikom obilaska gradilišta, gradonačelnik Ratković se u razgovoru sa izvođačima radova informisao o dinamici i planiranom završetku radova, te izjavio da će lokalna samouprava nastaviti da radi na pronalasku rešenja za smanjenje liste čekanja dece koja žele da borave u vrtićima.

„Danas smo obišli radove na dogradnji vrtića ovde u Sportskoj ulici. Svesni smo da su liste čekanje ogromne, te smo krajem prošle godine opredelili sredstva i krenuli u postupak javne nabavke i na naše veliko zadovoljstvo, radovi su u toku. Dogradnjom ovog bloka vrtića negde oko 60 naših mališana sa liste čekanja ćemo upisati u ovaj novi objekat, a svakako da to nije kraj rešavanja liste čekanja. Naš zadatak je da iznađemo rešenje i za ostale mališane kako bi skratili što više liste čekanja i omogućili našim mališanima da koriste usluge predškolske ustanove. Za ove radove smo iz budžeta Grada izdvojili oko 43 miliona dinara bez PDV-a“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Pored ovih, gradonačelnik Ratković je sa saradnicima obišao i radove na sanaciji objekta vrtića „Pčelica“ u Čonoplji. U toku su radovi na sanaciji dvorišne fasade i ulaznog hola, postavljanje komarnika kao i zamena stare rasvete LED rasvetom u sobama. Kada je reč o završenim radovima, zamenjen je stari sistem grejanja ugradnjom novog, ekološki prihvatljivijeg sistema centralnog grejanja na gas, zamenjena su stara ulazna vrata i svetlarnik sa novom PVC stolarijom u desnom krilu objekta, te je delimično betonirano dvorište.

U Domu kulture romskog naselja u Apatinu, obeležen je Dan Roma svečanim prikazivanjem filma "Ko su Romi?/ Da se bolje razumemo!-Po šukar te haljovamen!". Manifestacija je okupila prisutnu publiku, goste iz lokalne samouprave, kao i predstavnike Romacted programa, a sve u cilju promocije i očuvanja romske kulture i identiteta.

Film "Ko su Romi" predstavlja intimnu priču o životu Roma, njihovim tradicijama, izazovima s kojima se suočavaju i bogatstvu njihove kulture. Prikazivanje filma bilo je prilika za prisutne da se bolje upoznaju sa romskom zajednicom i da se podstakne dijalog o važnim pitanjima vezanim za prava i integraciju Roma u društvo.

Koordinator za Romska pitanja opštine Apatin, Danijela Ignac, obratila se prisutnima ističući značaj poštovanja i razumevanja različitosti, te podršku lokalne samouprave u promociji jednakosti i prava svih građana. Naglasila je važnost očuvanja romske kulture i tradicije kao neizostavnog dela kulturnog identiteta opštine Apatin.

Ovaj događaj predstavlja još jedan korak ka unapređenju međuetničke tolerancije, razumevanja i saradnje u lokalnoj zajednici, te istovremeno pruža priliku da se romska kultura predstavi u pravom svetlu i dostojanstveno obeleži Dan Roma.