Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. i 4 . april

U selu Rastina kod Sombora večeras je izbio veliki požar.

Kako se navodi u objavi na Instagram stranici 192, gori 150 rol bala sena.

Intervencija vatrogasaca je u toku.

Vatrogasci su stigli iz Stanišića i Sombora.

Član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić, potpisao je u Beogradu Ugovor o sufinansiranju realizacije projekta „Spoljno uređenje, pejzažna arhitektura i holtikultura“ sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 4.771.127,70 dinara putem Javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2024. godini, dok je Grad obezbedio iznos od 1.248.660,30 dinara.

Ovim sredstvima finansiraće se projekat koji podrazumeva rekonstrukciju prostora oko pijačnog platoa u Mesnoj zajednici „Čonoplja“, uređenjem zelene površine sadnjom autohtonih biljnih vrsta, izgradnjom staza i instalacijom pejzažnoarhitektonskih elemenata. Ovi radovi predstavljaju nastavak uređenja javnog prostora u Mesnoj zajednici „Čonoplja“, koji je započet rekonstrukcijom pijačnog platoa kroz projekat participativnog budžetiranja u 2023. godini.

Na 11. spratu solitera u Somboru tokom poslepodnevnih časova izbio je požar.

Naime, prema prvim informacijama u požaru nema povređenih lica.

Na Instagram stranici "192_rs" objavljen je snimak požara na kojem se vidi kako crni dim kulja iz stana na 11. spratu.

Brzom reakcijom vatrogasaca sprečeno je širenje na druge stanove.

Mnoge poznate ličnosti imali su uspešne karijere, ali su se zbog nekih životnih nedaća povukli iz javnosti i započeli potpuno nove živote.

Jedna od njih je i pevačica Ksenija Mijatović, koju je bolest naterala da ostavi karijeru i promeni život iz korena, a danas bi je malo ko prepoznao.

Naime, pevačica se susrela sa neizlečivom bolešću zbog čega je odlučila da kroz svoje iskustvo pomaže drugima, pa se danas bavi lajf koučingom. Sa 38 godina upisala je fakultet i na taj način se usavršila da pomaže drugima.

- U 38. godini sam upisala psihologiju sa klincima od 19, masterirala sam i napisala dva naučna rada. Uporedo sa psihologijom završila sam i studije na Institutu za integrativnu psihoterapiju - rekla je Ksenija jednom prilikom i dodala:

- Danas sam licencirani trener programa "Izlečite svoj život", po principima filozofije Lujze Hej, i svoj glas koristim da ljudima, osim divnih pesama, prenesem i reči podrške, optimizma i vere, te poruku da je sva snaga u nama samima i da zaista možemo sve, samo ako to istinski želimo.

Ona je otvoreno pričala i o depigmentaciji, odnosno neizlečivu bolest kože.

- Bolest depigmentacije kože za koju zvanična medicina nema lek ni danas, a ni odgovore na pitanja zašto i kako nastaje. Tokom svih ovih godina veliki broj ljudi, sa istim ili sličnim problemima, obratilo mi se za pomoć. Želeli su da prevaziđu svoje barijere i strahove, a ja sam se trudila da ih svojom pričom inspirišem. U meni su videli nekog čiji životni put ničim nije bio uzdrman, a to baš i nije bilo tako. Moj put do zvezda bio je dug. Ono najvažnije što sam shvatila kroz komunikaciju sa svim tim divnim ljudima je da svi nosimo neki bol duboko u sebi. Neko se lakše bori sa njim, neko teže… Ali, naposletku, svi želimo isto – da budemo voljeni i volimo, da imamo dobre međuljudske odnose i realizujemo sopstvene potencijale. Odavno već znam da ljude, osim svojim glasom, želim i mogu da inspirišem i svojim rečima - pričala je Ksenija.

Izvor: blic.rs

Prerađena pića obuhvataju široku paletu napitaka koja su prošla kroz različite procese proizvodnje.

Ova pića često sadrže dodatne šećere, veštačke arome, konzervanse i druge aditive za poboljšanje ukusa, izgleda i roka trajanja. Iako može izgledati zgodno, uživanje u prerađenim pićima može imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti. Lekar dr Blen Tesfu i dijetetičar i nutricionista Lauren Harris-Pincus otkrili su dva takva pića.

Energetska pića

Energetska pića, koja se često konzumiraju za brzo povećanje energije, mogu imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti. Prepuna kofeina, šećera i veštačkih aditiva, ova visoko obrađena pića mogu poremetiti delikatnu ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do upale i problema sa varenjem.

Visok sadržaj šećera u energetskim napitcima takođe može povećati nivo šećera u krvi i podstaći skladištenje masti, posebno visceralne masti, ako se previše konzumira.
„Energetska pića mogu izazvati gastritis, upalu i dijareju. Pored toga, mogu izazvati tremu i povećati anksioznost“, kaže Haris-Pinkus za SheFinds.

Gazirani napici sa šećerom

Napici puni visokih količina dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa, poput gaziranih napitaka, prave haos na različite načine. Brz dolazak šećera iz ovih napitaka može izazvati nagli skok nivoa šećera u krvi, što tera telo da višak energije skladišti kao mast. Osim toga, nedostatak vlakana i hranljivih materija u gaziranim napicima dodatno pogoršava njihove štetne efekte na zdravlje creva, otvarajući put potencijalnim dugoročnim zdravstvenim komplikacijama.

„Gazirani napici sa šećerom sadrže prekomerne količine dodatih šećera, što može dovesti do poremećaja u crevnoj mikroflori i podsticanja rasta štetnih mikroorganizama,“ kaže Tesfu. „Konsumacija zaslađenih napitaka može izazvati upalu creva niskog intenziteta, što doprinosi gastrointestinalnom nelagodnosti i drugim zdravstvenim problemima. Visok unos šećera takođe je povezan sa smanjenjem raznovrsnosti crevne mikroflore, koja je ključna za zdrav probavni sistem.“

Alkohol

Alkohol uključuje različite vrste, od piva i vina do žestokih pića kao što su votka i viski. Prekomerni unos može dovesti do štetnih efekata na zdravlje creva, doprineti nagomilavanju sala oko stomaka i drugim ozbiljnim zdravstvenim tegobama, upozorava lekar.

Određene vrste alkohola, posebno one sa visokim sadržajem šećera i kalorija, kao što su slatki kokteli i vino, mogu oštetiti zdravlje naših creva i podstaći upalu, što na kraju dovodi do problema sa varenjem i debljanja.

„Prekomerna konzumacija alkohola može da poremeti ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do disbioze i poremećaja creva. Takođe, redovna konzumacija alkohola je povezana sa povećanim rizikom od inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis“, zaključio je Tesfu.

Izvor: danas.rs

Vređanje i podsmevanje među vršnjacima se normalizuje, naziva “dečjim zadirkivanjem” i ignoriše se. Kako da se postavite kad vam dete brizne u plač jer mu drugari u školi govore ružne stvari?

Urednica sajta Zelena učionica Aleksandra Cvjetić otkriva ličnu priču o tome kako je reagovala kada joj se ćerka jednog dana vratila iz škole i briznula u plač jer su joj drugarice rekle da ima ružnu kosu i da je glupa. Prenosimo vam njen tekst.

„S vrata je ušla i kao i svaki roditelj što zna, bez ijedne reči istog trenutka sam znala da nešto nije u redu.

“Mila, šta je bilo?”

“Mama, drugarice su rekle da imam ružnu kosu i da sam glupa” – rekla je i briznula u plač.

Na ovako nešto je retko koji roditelj potpuno spreman. Ali trebalo bi da bude.

Prva stvar koju treba da imate na umu jeste da se ne pridružite emotivnom haosu i ne upadnete u zamku napada na drugarice. To će joj otežati da, sutra kad se s njima pomiri (a pomiriće se), bude iskrena s vama.

Ostala sam mirna i zamolila je da mi ispriča detalje.

“Kaži mi, šta se tačno desilo?”

Kad mi je ispričala sve, najpre sam je pitala šta ona o sebi misli? Da li veruje u to što su drugarice rekle?

Jasno je bilo da ona ne misli da je glupa, ali nije mogla da razume zbog čega bi one bile takve prema njoj.

“Nije mi jasno zašto? Zašto bi rekle tako nešto?!” – pitala je kroz suze.

Onda sam joj rekla jednu važnu istinu.

“Deca se ponašaju onako kako su sama tretirana od strane onih koji ih vole. Ako ti je neko od drugara rekao da si glupa, verovatno je to zato što je njemu to rekao neko drugi, njemu blizak” – kazala sam joj.

(Naravno da ovo nije jedini razlog zbog kog se deca nekad tako ponašaju prema drugarima, ali jeste najčešći.)

“To što je neko prema tebi bio zao, verovatno znači da je prema njemu neko bio zao pre toga.” – rekla sam joj, “Ali to ne opravdava tvoje drugare i ne znači da imaju pravo da budu takvi prema tebi. Samo nam pomaže da razumemo da to što govore i što rade nema baš nikakve veze s tobom.“

Sve vreme sam je držala u krilu dok smo razgovarale. Ona se malo umirila, slušala me i klimala glavom. Videla sam da razume.

“Mi možemo i trebalo bi da razumemo razloge zbog kojih je neko loš prema nama, ali ne moraš da se družiš niti da se igraš s nekim ko se prema tebi tako ponaša. Tad možeš slobodno jasno i glasno da kažeš: ‘Neću se igrati niti ću razgovarati s tobom sve dok se tako ponašaš!’” – rekla sam joj i dodala da je to način na koji treba da se zauzme za sebe.

Tu me je već pogledala zabrinuto.

“Ali, mama, šta ću ako onda stvarno ne budu htele da se igraju sa mnom? Šta ću ako prestanu da me vole?” – upitala me je.

“Nije tvoj zadatak da nekog navedeš da te zavoli. Tvoj zadatak je da budeš onakva kakva jesi. Jer si vredna ljubavi baš takva kakva jesi, ni manje, ni više.”

A evo najvažnije stvari koju svaki roditelj treba da zna. Deca uče šta da očekuju od ljudi u svom životu i kakvo ponašanje treba da tolerišu gotovo isključivo na osnovu njihove veze s nama.

Ako smo mi ljubazni, ako im pokazujemo poštovanje i razumevanje, isto to će očekivati od svojih prijatelja, učitelja, partnera… I isto to će umeti da daju.

Međutim, kad dožive nasilje, naš posao je da ih osnažimo, da im pomognemo da razumeju da to nikad nije zbog njih samih i da ih naučimo da se zauzmu za sebe.

I da bude odmah jasno, ovo je reakcija, lekcija na prvu takvu situaciju. Ako bi se vređanje nastavilo, bez obzira na njene pokušaje da se odbrani, naravno da bih reagovala. Otišla bih u školu i razgovarala sa učiteljicom, pedagogom, direktorom. S kim god da treba. Jer naš posao nije da normalizujemo vređanje i nasilje. Naš je posao da osiguramo da naša deca odrastaju i obrazuju se u sigurnom okruženju koje ih prihvata i ceni.

O ovome se, nažalost, ne govori dovoljno, a vređanje i podsmevanje među vršnjacima se normalizuje, naziva “dečjim zadirkivanjem” i ignoriše. A svakom roditelju je teško da gleda dete koje u takvim situacijama vidno pati. I tu se vidi snaga veze koju smo sa svojim detetom izgradili. Osećaj sigurnosti i i povezanosti koji ima sa svojim roditeljima detetu daje snagu da se suoči sa svim lošim stvarima koje dolaze iz sveta koji ga okružuje.

Zato, kad neko povredi vaše dete, najbolja stvar koju možete da uradite jeste da budete njihova sigurna luka. Da ih bezuslovno volite. Da im stavite do znanja da su vredni svake pažnje i ljubavi. To je najbolji put da ih osnažite da postanu otporni na sve loše što ih stiže kad izađu iz svoje sigurne luke.“

Izvor: nova.rs

U Ulici Batinska broj 13 u Somboru planira se gradnja višeporodičnog stambenog objekta, spratnosti Su+P+3.

Suterenska etaža projektovna je kao prostor za garažiranje putničkih automobila vlasnika stanova u objektu tako što je unutar tog prostora projektovano 17 garažnih mesta i manipulativna površina.

Iz suterenske etaži omogućena je direktna vertikalna komunikacija sa prizemljem objekta na način da sa kote ove etaže kreće lift i stepenište u okviru stepenišnogi prostora.

Pored stepenišnog prostora projektovane su tehnička prostorija namenjena za smeštaj podstanice i opreme za grejanje objekta i tehnička prostorija iz koje se obezbeđuje održavanje lifta i održavanje higijene zgrade.

Prostor za ostavljanje bicikala projektom je predviđen između dva garažna mesta u površini od 5,80 m2.

Na ovoj etaži rezervisan je još jedan prostor za održavanje higijene zgrade na samom ulasku u suteren.

Korisna površina garažnog prostora iznosi 393,97 m2 a prostor koji obuhvata stepenišni prostor sa liftom i tehničke prostorije ima korisnu površinu 28,93 m2.

Jugozapadni izgled - detalj (Foto: Print screen / Urbanistički projekat / Hyper)Jugozapadni izgled - detalj

U prizemlju objekta projektovano je sedam stambenih jedinica, hodnik i stepenišni prostor (lift i trokrako stepenište blagog nagiba), ulazni prostor sa vetrobranom i pristupnim platoom.

Na prvom i drugom spratu projektovano je po osam stambenih jedinica, a na trećem spratu projektovano je sedam stambenih jedinica.

U objektu je projektovano ukupno 30 stambenih jedinica.

Slobodne površine planirane su kao manipulativne kolske i pešačke površine, otvoreni parking prostor, površine pod zelenilom, prostor predviđen za smeštaj kontejnera i zaštitni trotoar oko objekta.

Investitor je Prestige Line Invest iz Subotice, a projektant Hyper doo iz Novog Sada.

Javni uvid traje do 13. maja.

Izvor: ekapija.com

Za duborez su važne vešte ruke, tehnika i dobar alat, a da bi ideja bila urezbarena u drvo važan je talenat i strpljenje. Pretežno religijske motive rezbari Zdravko Borojević iz Sombora, koji nam je otvorio vrata skromne kućne radionice.

Pre skoro tri decenije Zdravko Borojević iz Sombora počeo je da radi duborez, počeo je sa manjim predmetom kao što je zidni sat, da bi prešao na slike u drvetu. Iako slika tehnikom ulje na platnu, kada je reč o duborezu, najčešći su religijski motivi, poput Bogorodice na kojoj trenutno radi. Vreme, kaže, ne meri, jer je u svaki uklesana ljubav i stpljenje.

"Davno sam počeo, nakon sata, uradio sam u drvetu Kosovku devojku, to je bilo jako teško, sva sam gleta pokidao, ali sam duborez završio, nisam odustao", kaže Borojević, slikar i pesnik.

Zdravko kaže da je za duborez najzahvalnije drvo lipa, orah i crvena vrba. Komad drveta koji uzima u ruku treba da je tvrd, kako bi se lakše radilo. U predahu od duboreza, ovaj somborski umetnik piše pesme i slika tehnikom ulje na platnu.

"Pišem pesme o ženama, otac sam dvoje dece, pesme su o majci, o ćerki, sestri, prijateljici...sve radim o ljubavi…", kaže.

Život je ljubav i darivanje i tako treba živeti, ističe Zdravko, koji je inače petnaest duboreza "Hristova golgota" poklonio Srpskoj čitaonici u Somboru.

Izvor: RTV