Ako pogledate fotografije starog Beča, ili fotografije atentata na Ferdinanda, primetićete da se u Austrougarskoj vozilo levom stranom. Iako su neki delovi bili izuzetak (navodno delovi koje je okupirao Napoleon, pa su za vreme okupacije uveli vožnju desnom stranom) u većem delu države vozilo se levom stranom. Ovo se zadržalo do raspada Austrougarske, a tada su, u periodu između dva rata svi krajevi bivše države polako prešli na vožnju desnom stranom.
Prag i Beč dugo su odolevali ovim promenama. Iako je Čehoslovačka donela odluku da na vožnju desnom stranom pređe još 1926. ova odluka je u Pragu (koji je na kraju ostao jedini grad u zemlji u kom se vozilo levom stranom) neprekidno prolongirana. Bio je veliki posao zvršiti izmene na automobilima, izmestiti tramvajske stanice, promeniti saobraćajne znake, te se odluka stalno odlagala.
Na kraju je Prag prešao na vožnju desnom stranom, tako što su nakon nemačke okupacije, 15. marta 1939., vojnici Vermahta jednostavno izašli na praške ulice i vozili desnom stranom, izazvavši 20-ak saobraćajnih nezgoda. Kasnije su postavljena obaveštenja poput ovih koje vidite na poslednjoj fotografiji. U Beču se desilo slično, samo godinu dana ranije.
Kada su istoričari krenuli da istražuju kako se vozilo u antička vremena, otkrili su da su u Pompejima, iako su postojale dve trake, vozači konje i kola obično terali sredinom puta. Tek pri susretu s drugim vozilom birali su stranu, doduše (navodno) uglavnom desnu.
Ovo poslednje je dokaz da vojvođanska izreka "Šorom, sredom, svima mater redom" pokazuje naše duboko poznavanje istorije i saobraćajnih običaja od najranijih vremena😉.
Izvor: FB
