„Izuvamo li se?“, glasila je Vajber poruka jedne od mojih najboljih drugarica pred dolazak na proslavu rođendana kod druge od mojih najboljih drugarica. Odgovor je bio ne, ali me je naveo na razmišljanje o jednoj od čestih slavskih polemika.
I sama sam bila žestok protivnik izuvanja u mom stanu sve do 2020. godine kada su se desile dve stvari koje su to promenile – jedna čovečanstvu – kovid 19, a druga meni lično – ostala sam trudna i postala mama.
Od tada se i u mojoj kući izuva, kao i u mnogima koje sam znala, a koje su do tada bile „neizuvačke“. Ali, pre 2020. godine, po mom iskustvu u Srbiji su po ovom pitanju (kao i po mnogim drugim) postojala dva tabora, često zaraćena.
Zašto se izuvamo?
Za ovu praksu postoji nekoliko razloga, a samo jedan ima veze sa higijenom. Neki se izuvaju jer im je tako udobnije, a u drugim je stvar u poštovanju domaćina.
Recimo, izuvanje je uobičakena oraksa u Aziji i na Bliskom istoku (odakle je običaj delimično došao i u Srbiju). Sa druge strane, u zemljama zapadne Evrope vam najčešće niko neće tražiti da se izujete, čak ćete delovati bizarno ukoliko to učinite. Ali, kako piše Njujork Tajms, ako je vaš jedini motiv za izuvanje higijena, izgleda da možete da se opustite.
Prema istraživanju iz 2008. đonovi na našoj obući zaista obiluju bakterijama, ali u poređenju sa neki drugim zdravstvenim rizicima, onaj da se zarazite opasnom bolešću preko đonova nije veliki.
Bar tako tvrdi mikrobiolog Donald V. Šafner sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, koji dodaje da veće šanse da se zaraztite imate od bolesnog ukućanina, životinje koja vam može preneti salmonelu, ako ne čuvate hranu kako treba, od kuhinjskih sunđera koji su „krcati“ bakterijama…
Opasnije od neizuvanja u stanu je i dodirivanje novčanica, ili drugih površina na radnim mestima koje se retko čiste – recimo kvaka na benzinskim pumpama,
Tako da, osim u kući nemate bebu koja će verovatno rado pojesti nešto što joj je prethodno palo na pod, šanse da se zarazite bakterijama sa poda su mizerne.
Prljavština i nije tako loša
Postoje teorije prema kojima unošenje spoljnih elemenata unutra može da pomogne imunom sistemu,naročito kod dece. U prvoj godini života, na primer, redovna interakcija sa, recimo, kučetm, smanjuje šanse da dete dobije astmu za čak 13 odsto, a boravak na farmi ili u štali za čak 50 odsto.
Prema savetima Emili Ledžervud, asistentkinje na katedri za biologiju u Le Mojn koledžu u Sirakuzi, ponekad biste vašu decu mogli i da pustite da ručaju neopranih ruku.
Kada se, ipak, treba izuti?
Kao što rekoh ranije,korona, kojoj se, srećom, nazire kraj, donela je neke nove navike u pogledu izuvanja i kod onih koji ih nisu praktikovali. Ipak, ko bi trebalo da nastavi da insistira na izuvanju u svom domu.
Prema Njujork tajmsu, u redu je da to činite ako imate bebe koje puze, ili ukućane koji pate od teških alergija. Izuvanje je poželjno i ako neko od ukućana ima ugrožen imuni sistem. Isti list savetuje – ako vas neko zamoli da se izujete, ma iz kog razloga to bilo – osnovni bonton je da u njegovom domu tu želju ispoštujete.
A u Srbiji?
Bonton kaže da je izuvanje suvišno. Međutim, bonton takođe kaže da nije lepo ući u kuću domaćina blatnjavih ili mokrih cipela. Treće, bonton domaćinu nalaže davam obezbedi čiste papuče, što nije uvek slučaj.
U slučaju većih okupljanja, ili svečanih prilika, većina domaćina vam, srećom, neće tražiti da se izujete. U ostalim, bilo bi lepo da ipak pitate – jer bez obzira na bonton u većini slučajeva važi ono – „moja kuća, moja pravila“.
