Veštačka inteligencija (AI) jeste jedna od najvećih inovacija današnjice kojoj se milioni ljudi istovremeno dive i strahuju od nje. "Brigu" o njenom daljem razvoju vode isključivo najbogatiji ljudi na svetu, dok svi ostali verno iščekuju njihove odluke. Upravo se jedan takav sastanak dogodio u sredu na Kapitol Hilu. Za stolom su sedeli članovi američkog Kongresa, direktor kompanije Tesla Ilon Mask, izvršni direktor Mete Mark Zakerberg, osnivač Majkrosofta Bil Gejts i još mnogi uticajni ljudi iz Silicijumske Doline.
Prema informacijama koje su izašle u medije, a koje potiču od izvora upućenih u sastanak, novi vlasnik društvene mreže X – Mask zahtevao je regulisanje polja širenja veštačke inteligencije zbog toga što je važno da u svakoj sferi postoji neko ko kontroliše situaciju.
„Regulator je potreban kako bismo bili sigurni da kompanije preduzimaju korake u interesu bezbednosti šire javnosti“, rekao je Mask.
Sa njegovim mišljenjem su se donekle usaglasili i ostali učesnici sastanka, jer kako su rekli nije lako regulisati ovo konkretno polje delovanja.
Senator iz Nju Džersija Kori Buker rekao je da su se svi učesnici složili da „vlada ima regulatornu ulogu“, ali da će kreiranje konkretnih zakona predstavljati izazov.
“Počinjemo sa ogromnim, složenim i vitalnim poduhvatom – izgradnjom temelja za dvopartijsku politiku prema veštačkoj inteligenciji koju Kongres može da usvoji. Kongres mora da ima ulogu u tome, jer bez Kongresa nećemo u potpunosti iskoristiti prednosti veštačke inteligencije, niti umanjiti njene rizike“, rekao je demokratski lider većine u američkom Senatu Čak Šumer u uvodnoj reči na sastanku.
Članovi Kongresa nastoje da uvedu regulativu za proizvode AI poput lažnih video snimaka, mešanja u izbore, i sajber napada na kritičnu infrastrukturu.
Zašto je još veštačka inteligencija opasna?
Takođe, smatraju da postoji realna bojazan od toga šta bi na posletku mogla da izazove veštačka inteligencija, u sferi ljudske kreativnosti, potreba za radnom snagom i ostalim stvarima koje su do sada bile nezamislive bez učešća čoveka.
Konkretno, strahuje se od masovnih otpuštanja, i neregularnosti interneta kao takvog i prava svih onih koji ovim putem zarađuju. Tu je reč o kruženju (dez)informacija bez ikakve kontrole, ali i problem isplata zarada onima koji zarađuju kreiranjem sadržaja na internetu.
Trebalo bi napomenuti i da sve veći broj inovativnih kompanija rastući broj tehnoloških kompanija, naveo veštačku inteligenciju kao razlog za otpuštanje radnika i preispitivanje novih kandidata. Reč je prvenstveno o kompanijama u Silicijumskoj dolini.
Jedna od njih, Čeg (Chegg), obrazovna platforma otkrila je u regulatornom podnesku prošlog meseca da je otpustila četiri odsto svoje radne snage, ili oko 80 zaposlenih, „kako bi bolje pozicionirala kompaniju u sprovođenju strategije veštačke inteligencije i da bi stvorila dugoročnu, održivu vrednost za svoje studente i investitore“.
U prilog tome, govori i podatak iz kraja aprila, kada je servis za skladištenje fajlova Dropboks, saopštio je da otpušta oko 16 odsto svoje radne snage, ili oko 500 ljudi, takođe navodeći AI kao razlog za to.
Silicijumska dolina ne samo da prednjači u razvoju veštačke inteligencije, već nudi i rani uvid u to kako se preduzeća mogu prilagoditi novim alatima.
Takođe, od januara do kraja jula 2023. godine otpušteno je čak 212.294 radnika u tehnološkoj industriji. To uveliko premašuje brojku iz 2022. godine, koja je iznosila 164.709. Čini se da su čak i softverski inženjeri u Silicijumskoj dolini, koji su nekada važili za nedodirljive, sada u opasnosti da izgube posao ili da im bude smanjena plata.
Izvor: nova.rs
