Kako prijaviti mobing na poslu?

​​U Srbiji je često prisutna situacija u kojoj radnici iskazuju nezadovoljstvo prema načinu na koji se njihovi poslodavci odnose prema njima.

Često se koristi termin "mobing na poslu", no mnogi nisu upoznati sa pravim značenjem te reči. Neki ljudi čak postaju žrtve zlostavljanja na radu, a da toga nisu ni svesni.

U ovom članku ćemo se baviti temom mobinga na radnom mestu - šta je to, kako prepoznati znakove, kako se zaštititi i kome se obratiti za pomoć.

Šta je mobing na radnom mestu?

Zlostavljanje na radnom mestu, poznato i kao mobing na poslu, podrazumeva sve oblike aktivnog ili pasivnog ponašanja usmerenog prema pojedincu ili grupi zaposlenih koji se ponavljaju od strane poslodavca.

Takvo ponašanje ima za nameru ili dovodi do povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i radnog statusa zaposlenog. Pored toga, ono stvara strah i neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo radno okruženje.

Mobing takođe može pogoršati uslove rada, dovesti do izolacije zaposlenog ili ga podstaknuti na odluku da raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili neki drugi ugovor. Ovako je definisano u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Kako prepoznati znake mobinga na poslu?

Prepoznavanje i prijavljivanje mobinga na radnom mestu može biti od ključne važnosti za zaštitu zaposlenih.

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ističe nekoliko pokazatelja koji ukazuju na prisustvo mobinga na poslu.

Neki od sledećih pokazatelja mogu vam pomoći da prepoznate zlostavljanje:

• Onemogućavanje komunikacije: To uključuje namerne pokušaje sprečavanja zaposlenog da izrazi svoje mišljenje, izražavanje kroz viku, pretnje, vređanje i slična neprikladna ponašanja.
• Narušavanje međuljudskih odnosa: Ovde se podrazumevaju postupci kao što su izolacija od kolega, ignorisanje, prekid komunikacije, oduzimanje radnih resursa, uskraćivanje informacija i slično.
• Napad na lično dostojanstvo: Komentarisanje privatnih stvari, ogovaranje, vređanje i slično.
• Narušavanje profesionalnog integriteta: Neopravdane kritike i kontrole, omalovažavanje postignuća, dodeljivanje poslova koji su ispod nivoa znanja i iskustva, nepravedno kratke rokove za izvršenje zadataka, isključivanje iz stručnih i obrazovnih programa i slično.
• Svesno narušavanje zdravlja: Može se manifestovati kroz stvaranje stresnih situacija, pretnje otkazom i slično.
• Sesualno uznemiravanje: Ovde se podrazumeva sesističko komentarisanje, neželjeni fizički kontakti, uslovljavanje napredovanja ili pogoršanja uslova rada prihvatanjem seksualnih zahteva.

Kome prijaviti zlostavljanje na poslu?

Ukoliko se nađete u situaciji da ste žrtva mobinga, važno je da znate kome da se obratite za pomoć.

1. Prva opcija je radna inspekcija, koja je zadužena za kontrolu poštovanja zakona i propisa u vezi sa radom i radnim odnosima.
2. Sindikat takođe može pružiti podršku i zaštititi prava zaposlenih.
3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je institucija koja se bavi zaštitom od diskriminacije, uključujući i mobing na radnom mestu.
4. Ukoliko se odlučite za pravnu pomoć, advokat za radno pravo će vam pružiti savete i pomoći u zaštiti vaših prava.

Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija zlostavljanja.

Ako je došlo do mirenja, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od dana kada ste obavešteni o nezadovoljavajućem ishodu postupka.

Kako prijaviti mobing na radnom mestu?

Jedna od izazovnih situacija s kojima se suočavamo jeste kako pravilno prijaviti slučajeve mobinga na poslu. Zakonodavstvo u vezi sa ovim pitanjem može biti prilično složeno i ne uvek primenjivo u potpunosti.

Da bismo to ilustrovali, uzmimo za primer kurira brze pošte koji trpi zlostavljanje od osobe kojoj treba da preda pošiljku, a koja nije njegov poslodavac. U ovom slučaju, ne može se jednoznačno tvrditi da se radi o mobingu na poslu.

Svakako, ukoliko se nađete u ovoj nemiloj situaciji, prvo što bi trebalo da uradite je da napišete prijavu. U prijavi treba da opišete šta se događa, kada se događa i ko su akteri.

Takođe, važno je da navedete kako vas ovo ponašanje utiče na vaše zdravlje i produktivnost na poslu. Prijavu treba da dostavite nadređenom ili HR službi.

Drugo, prikupite dokaze. To mogu biti imejlovi, poruke ili svedočenja kolega. Dokazi su ključni u dokazivanju mobinga i pomažu u procesu zaštite.

Treće, pripremite se za razgovor sa nadređenim ili HR službom. Budite spremni da objasnite situaciju detaljno i jasno. Takođe, pripremite se da saslušate njihove savete i predloge.

Koja su prava zaposlenog u slučaju mobinga?

Iako mobing na poslu zahteva hitnu reakciju, sudska praksa može biti sporija. Ipak, postoje mere zaštite koje se primenjuju u korist žrtve zlostavljanja:

• Premestanje zlostavljača: Poslodavac može da premesti osobu koja vrši zlostavljanje u drugo radno okruženje kako bi se sprečilo dalje zlostavljanje.
• Udaljavanje zlostavljača sa rada: Poslodavac može privremeno udaljiti zlostavljača sa radnog mesta uz isplatu odgovarajuće novčane naknade.
• Pravo na odbijanje rada: Kao žrtva mobinga, imate pravo da odbijete rad dok traje sudski proces i za to dobijete novčanu nadoknadu u visini vaše mesečne zarade.

Neki od potencijalnih primera mera zaštite koje se mogu primeniti u slučaju mobinga su i:

• Zabrana prilaska: Zlostavljaču može biti zabranjen pristup vama kako biste se osećali sigurno na radnom mestu.
• Obaveza vraćanja na rad: Ako ste udaljeni sa posla zbog mobinga, poslodavac može biti obavezan da vas vrati na radno mesto.
• Isplata naknade zarade: Tokom trajanja sudske rasprave, može vam biti isplaćena naknada u visini vaše zarade.

Kako se zaštititi od mobinga na radnom mestu?

Zaštita od mobinga na poslu zavisi od identifikacije zlostavljača. Ako je poslodavac zlostavljač, žrtva mobinga ima mogućnost da odmah pokrene sudski postupak zbog zlostavljanja na radu.

U situaciji kada je zlostavljač kolega sa radnog mesta, žrtva mobinga treba prvo da se obrati svom poslodavcu i inicira interni proces zaštite radi mirnog rešavanja spora. Tek nakon završetka internog postupka, može se podneti tužba sudu.

Ako zaposleni koji tvrdi da je bio žrtva mobinga i osoba koju optužuje nisu više zaposleni kod istog poslodavca, ne može se pokrenuti postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu, čak i ako su sporne radnje dogodile dok su bili zaposleni.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova predviđa još jedan mehanizam zaštite od mobinga na radnom mestu. Radi se o proceduri koja se odvija pred arbitrom u okviru Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Žrtva zlostavljanja može podneti predlog Agenciji. Ako druga strana pristane na postupak, Agencija će se uključiti i pokušati da pomiri strane.

Prijavljivanje mobinga na poslu: Prevencija i značaj za poslovanje

Mobing na radnom mestu ima jasne posledice po zdravlje i dobrobit žrtve, ali i negativne implikacije za poslodavce i društvo.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije rada, mobing može smanjiti radni učinak za 60% i povećati troškove za 180%.

Prevencija mobinga je ključna, uključujući uspostavljanje politika, mehanizama sprečavanja zlostavljanja i obučavanje zaposlenih.

Investiranje u prevenciju donosi koristi poput zaštite zaposlenih, očuvanja produktivnosti i stvaranja stimulativne radne atmosfere.

Organizacije su odgovorne za sigurno radno okruženje, podršku prijavljivanju mobinga i obučavanje zaposlenih o postupcima i rešavanju problema.