Dušan Duško Popov bio je srpski obaveštajac, odnosno jugoslovenski trostruki agent koji je radio za MI6 tokom Drugog svetskog rata.
Rođen je 10. jula 1912. godine u Titelu i potiče iz porodice bogatih trgovaca. Kada je Duško bio veoma mlad, njegova porodica se preselila u Dubrovnik, a na očevo insistiranje, pohađao je najbolje škole. Srednju školu završio je u Parizu, a Pravni fakultet u Beogradu, dok postdiplomske studije upisuje u Frajburgu.
Govorio je engleski, francuski i nemački jezik, a tokom školovanja, velika strast su mu bili brzi automobili i žene, a prezirao je naciste.
U Drugom svetskom ratu bio je dvostruki agent, a u njega su poverenje imali i Čerčil i Hitler.
Naime, početkom 1940. godine, njegov dobar prijatej Johan Džebsen kog je upoznao u Frajburgu, poziva ga da se priključi nemačkoj obaveštajnoj službi „Abver“. I ne samo to, Džebsen mu predlaže i da postanu dvostruki agenti koji bi navodno radili za Nemce, a ustvari bi prikupljali informacije za saveznike.
Tako je Dušan postao tajni agent koji se Nemcima predstavljao šifrovanim imenom Ivan, a Britancima Tricikl.
Popov je tako živeo životom punim opasnosti, vodeći ga na relaciji Lisabon (koji je u to vreme bio centar evropske špijunaže) – London (gde je Britancima redovno podnosio izveštaje o nemačkim planovima i dobijao lažne informacije koje je trebalo da podmetne Rajhu).
Svakodnevno tako komunicirajući, došao je do neverovatnog podatka, a to je da su se Japanci 1941. godine dosta interesovali za mogućnost poletanja bombardera sa nosača aviona, a Duško je od „Abvera“ dobio zadatak da ode u SAD i prikupi informacije o luci Perl Harbor.
Popovu je odmah sve postalo jasno i, po dolasku u SAD, odmah se uputio u FBI i nagovestio im da će Japanci napasti Perl Harbor, ali mu tadašnji direktor FBI Džon Edgar Huver nije poverovao.
„Huver je na više načina bio izuzetan čovek. Verovatno je bio homoseksualac, mrzeo je strance, a pogotovu Duška. Mrzeo je plejboje i sve u vezi sa Duškom“, rekao je o tome britanski autor i novinar Rasel Miler.
Zanimljivo je da je FBI pokušao da zabrani Duškove memoare kako bi sačuvali Huverov lik i delo.
Do kraja rata, Popov je uspeo da od Nemaca izvuče preko dva miliona dolara u današnjoj vrednosti za potrebe “tajne mreže nacista u Britaniji” koje je zapravo prosleđivao saveznicima.
Takođe, njegova uloga u “Danu D” bila je ključna. On je uspeo da lažnim izveštajima skrene pažnju nacista sa Normandije na naduvane tenkove i lažne vojne trupe strateški raspoređene na drugim delovima obale. Ova akcija zvala se “Fortitjud”.
Fodinama unazad priča se da je upravo Duško Popov bio inspiracija Ijanu Flemingu da stvori lik čuvenog agenta 007, Džejmsa Bonda.
„To ste zaključili vi, mediji. Kad su Fleminga napali britanski mediji zato što previše slobodno prikazuje Džejmsa Bonda, agenta britanske tajne službe, navodno je rekao: ‘Ne bih vam naveo njegovo ime, ali zvali su ga Tricikl'“, ispričao je Popov svojevremeno, ne krijući da je upravo Tricikl ilo njegovo tajno ime u Drugom svetskom ratu, kao ni to da ga je Fleming jedno vreme pratio u tom periodu.
Ipak, ovu dilemu kasnije je razrešio BBC koji je saopštio da je u jednom portugalskom kazinu došlo do susreta Fleminga i Popova, što je pisca nspirisalo da kasnije napiše priču o tajnom agentu. Oni su tako potvrdili da je „pravi Bond“ srpskog porekla, da se našao u Velikoj Britaniji, kako ga je kontaktirao Abver i kako se pre puta u Sjedinjene Američke Države našao u Estorilu kako bi kontaktirao sa svojim mentorom iz nemačke tajne službe.
Tada ga je Fleming zapazio, ali i sam BBC je na kraju rekao da verziju Ijana Fleminga nikada nisu čuli, te da ne postoje pisani tragovi, niti bilo kakvi fizički dokazi o tome da je zaista Popov bio inspiracija za lik Džejmsa Bonda.
Po okončanju rata, Duško je prestao aktivno da se bavi obaveštajnim radom. Ženio se dva puta i dobio četiri sina.
Sa prvom ženom i sinom živeo je u jednom zamku na jugu Francuske, tvrdeći da ga je to mesto podsećalo na Dubrovnik u kom je proveo detinjstvo.
Drugi put se oženio kada je imao skoro 50 godina, a njegova supruga, Šveđanka Džil, imala je tek 19. Ipak, njih dvoje dobili su tri sina: Marka, Omara i Borisa. Nažalost, Boris je pre nekoliko godina stradao u teškoj saobraćajnoj nesreći.
Marko je nedavno otvoreno govorio o svom životu i ocu.
„Radio sam u jednoj investicionoj banci u Londonu deset godina, a sada vodim investicioni fond i investiramo u nekretnine po Crnoj Gori i Hrvatskoj. Drago mi je što sam konačno dobio srpsko državljanstvo, otac je ovde rođen, a i u Beogradu imamo nekretnine. Sad čekamo na restituciju“, rekao je on za „Blic“ tokom jedne posete Beogradu.
Marko po ocu ima i englesko i francusko državljanstvo. Sa suprugom i decom dosta vremena provodi u Tivtu gde ima kuću.
„Često smo bili po odmorima. Ili po dalmatinskim ostrvima ili na Bahamima, gde je živeo moj stric Ivo, Duškov stariji brat. On je, inače, bio lekar kralja Petra Karađorđevića. On nije mogao da se vrati u Jugoslaviju jer je bio na crnoj listi jugoslovenskih vlasti i otišao je na Bahame gde je otvorio kliniku“, prisetio se Marko.
On je istakao i da je njegov otac vrlo retko govorio o ratnom periodu svog života.
„Ispričao bi poneku anegdotu i to bi bilo sve. Nismo mi imali pojma ko je on zapravo bio sve dok 1974. godine nije objavio autobiografsku knjigu ‘Špijun i kontrašpijun’. Bilo je zafalilo novca, ljudi su mu govorili da bi se knjiga odlično prodavala i tako je i bilo. Deset nedelja knjiga je bila na vrhu bestseler liste u Americi, sa vrha ju je skinula afera Votergejt. Ni moja majka 12 godina nije znala ništa o njegovom prethodnom životu, praktično nije imala pojma za koga se udala. Kada radite za britanske obaveštajne službe, postoji ‘Secrets act’, po kome imate obavezu da ćutite o onome što ste radili. Kad je izdao knjigu, mnogi su mislili da je nakitio svoj životopis, ali kada su kasnije otkrivene arhive FBI i MI5 za taj period, tek tad se videlo kakva je zverka bio. FBI ima 2.650 dokumenata, a MI5 čitavih 7.700 dokumenata u vezi sa aktivnostima Duška Popova. Kad je on umro 1981, ja sam imao 18 godina i druge prioritete, a tek kasnije sam postao svestan koliko je bilo važno to što je moj otac radio. I kad su otvorili te arhive, otišao sam u obe i fotokopirao sva dokumenta jer su novinari koji su istraživali njegov život neke papire odnosili i nisu vraćali. Falilo je oko 200 dokumenata“, ispričao je on za pomenuti medij.
Osvrnuo se i na priče da je njegov otac poslužio za lik „agenta 007“.
„Jan Fleming je bio mornarički obaveštajac, Duško je bio jedini kome su Englezi dozvolili da putuje i da se sreće lice u lice sa Nemcima. Išao je dvadesetak puta u Nemačku, čak je i novcem koji je dobijao od Nemaca finansirao poslove za Engleze. Kad je otišao u Ameriku da za Nemce formira obaveštajnu mrežu koja se bila raspala, dali su mu mnogo para. MI5 je bio sumnjičav šta će Duško raditi u Americi kad je sklon porocima, lepom životu i kocki i poslali su Fleminga da ga prati. Naravno, Duško ga je provalio u nekoj kockarnici i izveo neku vratolomiju za ruletskim stolom. Ta scena je Flemingu poslužila da posle napiše ‘Kazino rojal'“, ispričao je Marko Popov.
Ipak, kaže da je njegov otac gledao filmove o Džejmsu Bondu, ali nije pridavao naročiti značaj svim pričama koje se vežu za njega i čuvenog agenta.
„Znam da bi uvek rekao kako ovaj filmski Džejms Bond u stvarnom životu i ratu ne bi preživeo ni 24 sata“, zaključio je Marko.
Lari Loftis, autor jedne od brojnih knjiga napisanih o Dušku Popovu, govorio je povodom filma „Kazino rojal“.
„U ‘Kazinu rojal’ Džejms je pokazao da zna tri jezika. Popov je u lisabonskom kazinu zaista govorio pet jezika. Bond jeste dobar s pištoljima, ali je Duško bio prvi na dva takmičenja. Agent 007 jeste inteligentan, ali je Tricikl inteligentniji. Uz to je i doktor prava. Bond u svakoj novoj priči ima uz sebe neku lepu damu, Popov ih je imao po nekoliko u svakom gradu. Na kraju, ili na početku, Bond ne obavlja nikakav stvaran posao, dok je Srbin, osim što je špijunirao, bio i uspešan privrednik. Milioni dolara prošli su kroz njegove ruke, a veći deo je završilo kod saveznika jer je godinama uspešno pljačkao nemačku tajnu službu, odnoseći im čak i po 50.000 dolara za zelenim kockarskim stolom u ‘Rojlu'“, rekao je on za srpski „Njuzvik“.
Duško Popov preminuo je 10. avgusta 1981. godine kada je imao 69 godina.
Izvor: nova.rs
