Monstruozni morski toplotni talas razvio se 2013. kod obale Aljaske i ubrzo se proširio sve do Meksika duž pacifičke obale Severne Amerike, piše Science Alert, a prenosi N1.
Zadržao se mnogo duže nego što je iko očekivao, izazivajući pustoš u ribarstvu, izazivajući toksično cvetanje algi i gladne morske ptice koje su imale problema sa pronalaženjem hrane.
U jednom trenutku, bova za merenje temperature mora, koja se ljuljala u okeanu u blizini Oregona, otkrila je zastrašujuće skokove temperature do sedam stepeni Celzijusa za manje od sat vremena. Međutim, naučnici nisu imali pojma šta se dešava u dubinama.
Novo modeliranje koje predvode naučnici iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) pokazuje da se morski toplotni talasi mogu razviti duboko ispod mora – ponekad u kombinaciji sa toplotnim talasima koji se talasaju preko površine okeana ili kada nema vidljivog signala zagrevanja iznad površina.
Nova analiza mora epikontinentalnog pojasa koji okružuju Severnu Ameriku takođe otkriva da ovi takozvani morski talasi toplote mogu biti intenzivniji i da traju duže od vrućih perioda na površini okeana, iako to varira od obale do obale, piše Science Alert.
„Naučnici istražuju morske toplotne talase na površini mora više od jedne decenije“, rekao je vodeći autor studije Dilon Amaja, klimatolog iz NOAA laboratorije. Ali oni su bili ograničeni na podatke o ekstremnim temperaturama na površini okeana, snimljene plutačama, brodovima ili satelitima.
Neki podaci o dubini postoje, ali naučnici koji stoje iza ove najnovije studije uglavnom su morali da izvlače zaključke iz posmatranja površine okeana, unoseći te podatke u kompjuterske modele kako bi simulirali okeanske struje koje dolaze iz dubina. „Ovo je prvi put da smo bili u mogućnosti da zaista zaronimo dublje i procenimo kako se ovi ekstremni događaji odvijaju duž morskog dna“, kaže Amaja.
Značaj praćenja okeana
Analiza se fokusirala na zapadnu i istočnu obalu Severne Amerike, koristeći podatke koji obuhvataju tri decenije, od 1993. do 2019. godine, da bi se proizvele simulacije sa rezolucijom od osam kilometara, dovoljno fino da se ocrta kako vruće tačke pokrivaju karakteristike morskog dna.
„Ne samo da toplotni talasi na dnu mora traju duže od onih na površini“, pišu istraživači u svom radu, „već postoji mnogo regiona u kojima intenzitet toplotnog talasa na dnu mora premašuje intenzitet toplotni talas na površini mora za istu lokaciju.“
Ova dva tipa morskih toplotnih talasa obično se javljaju u isto vreme u plitkim oblastima gde se mešaju površinske i duboke vode, pokazalo je istraživanje. Temperaturni skokovi duž morskog dna kretali su se od pola stepena Celzijusa do pet stepeni.
Međutim, u dubljim delovima epikontinentalnog pojasa, toplotni talasi se mogu razviti na dnu mora bez ikakvih naznaka zagrevanja na površini. „To znači da se to može dogoditi a da to niko ne shvati sve dok posledice ne počnu da se vide“, kaže Amaja.
Naučnici kažu da njihovi rezultati naglašavaju važnost održavanja dugoročnih sistema za praćenje okeana, posebno jer tek počinju da shvataju uticaj toplotnih talasa na morsko dno. Razvijanje novih sposobnosti za upozoravanje na uslove zagrevanja dna takođe bi nam moglo pomoći da bolje razumemo šta se desilo u prošlosti — i da budemo spremni za ono što dolazi u budućnosti.
Posledice po ekosistem
Neuobičajeno tople podzemne temperature okeana povezane su sa prilivom invazivne ribe paunova u nova obalna područja duž jugoistočne obale SAD i dovele su do skoro kolapsa višemilionskog pecanja jastoga jer je oslabljen imuni sistem jastoga izložen riziku od parazita .
„Jasno je da moramo da posvetimo više pažnje dnu okeana gde žive neke od najvrednijih vrsta i mogu da dožive toplotne talase veoma drugačije od onih na površini“, rekao je okeanograf NOAA Majkl Džejkoks, koautor studije.
I ne samo to, moramo priznati da fosilna goriva guraju okeanske ekosisteme do svojih granica. Budući da su Zemljini okeani sada apsorbovali oko 90 odsto viška toplote izazvane globalnim zagrevanjem, verovatnoća da će se pojaviti morski toplotni talasi poput onog iz 2013. je 20 puta veća.
Međutim, za razliku od mračnih dubina okeana, mi vrlo dobro znamo šta treba da uradimo da zaustavimo globalno zagrevanje: prestanite da se oslanjate na fosilna goriva i smanjite ugljenik iz atmosfere. Okeani ne mogu da apsorbuju više od toga.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Izvor: danas.rs
